PSIHOLOGIJA..............

[shaddow]

Pošto nigde ne postoji ovakva tema, reših da je otvorim ovde. Možete izneti svoja saznanja, svoja pitanja i nedoumice, razmeniti iskustva i uopšte razgovarati o svemu što se tiče ove nauke.

Vaš shaddow

 

[gost 52128]

Moja prva nedoumica je: da li je psihologija nauka?

 

[zoranpetrovic84]

Moja prva nedoumica je: da li je psihologija nauka?

Ili vestina?

 

[erotika]

Moja prva nedoumica je: da li je psihologija nauka?

Nauka

 

[zoranpetrovic84]

Da li kroz zivot idete emocijama ili analizirate sve zivo? Ovo drugo ume da bude 'ispravnije' ali obicno i ne bude ono sto bas vi zelite!

 

[Betty]

analiziram emocije, najpogrešnija varijanta

(jel sad ja da postavim sledeće pitanje ..)


Intuicija, šta kaže psihologija o intuiciji?

 

[shaddow]

Moja prva nedoumica je: da li je psihologija nauka?

Da, psihologija jeste nauka.

 

[shaddow]

Ili vestina?

Treba razlikovati psihologiju, kao nauku, od psihoterapije. Kada neko završi studije psihologije nije automatski i psihoterapeut.

Da bi mogao da se bavi psihoterapijom ili savetovanjem, potrebno je da završi specijalizaciju za kliničkog psihologa (uglavnom savetovanje, početni intervju, prikupljanje informacja, itd.) ili specijalizaciju psihoterapije, kojih ima različitih vrsta.

Interesantno je napomenuti da specijalizacija psihoterapije može da traje i duže od fakulteta. Najduže traje specijalizacija psihoanalitičke psihoterapije (6-7 godina, a može i duže) i prilično je skupa. Naravno, postoje i druge vrste psihoterapija čija je specijalizacija kraća.

Psihoterapija, kao praksa pomaganja ljudima da reše svoje psihičke teškoće jeste veština. Ona se naravno zasniva na određenom teorijskom okviru, ali zahteva i neke praktične veštine koje se stiču iskustvom i dugorajnim vežbanjem.

PS: Dakle, nije svako ko je završio studije psihologije istovremeno i psihoterapeut.

 

[shaddow]

analiziram emocije, najpogrešnija varijanta ........

Ne bih baš rekao da je analiziranje sopstvenih emocija pogrešno. Jedna od osnovnih pretpostavki racionalnog rasuđivanja jeste osvešćivanje svojih osećanja i emocija. Ukoliko potiskujemo emocije (što većina nas stalno radi) činimo sebi magareću uslugu. Naizgled sve deluje OK, međutim potisnuta emocija nije zaboravljena. Ona i dalje postoji u nesvesnom i teži da izbije u svest. Samo ovoga puta javlja se emocija koja je bila postisnuta, ali ne i sadržaj, tj. uzrok emocije. Pa osoba dođe u situaciju da kaže:

"Ne znam šta mi je. Sve mi je u životu nekako OK, ali osećam strašnu uznemirenost."

Da ne govorim o tome da, izbegavanjem naših negativnih emocija, dajemo im moć da upravljaju nama. Dugotrajno potiskivanje emocija može dovesti i do neurotskih simptoma (fobija, anksioznosti, hroničnog umora, bola u želudcu.......... itd., da ne nabrajamo).

Dakle, potrebno je biti svestan svojih emocija (kako se sada osećam, šta je uzrok tome, šta me čini srećnim, šta nesrećnim, šta zabrinutim..........).

 

[shaddow]

Intuicija, šta kaže psihologija o intuiciji?

Intuicija bi mogla da se svrsta u oblast parapsihologije koja još uvek nije dovoljno istražena. Posebno obziljna istraživanja u ovoj oblasti vršili su ruski naučnici, ali ovo nije dovoljno ozbiljno prihvaćeno u naučnim krugovima.

 

[Betty]

a šta kaže psihologija o pozitivnim a ugušenim / prigušenim / potisnutim emocijama?

 

[shaddow]

A koje su to emocije, na primer?

Zašto bi neko potiskivao pozitivne emocije?

 

[Betty]

zato što, damn, nisu. ..primerene?

 

[shaddow]

U kom smislu?

 

[Betty]

ni u kom smislu. ajd da ne trolujemo topic

 

[sevilja]

A sta kaze psihologija o snovima?I sta kaze o onim ''vec vidjenim'' situacijama?Znas na sta mislim,kad ti se cini da si u situaciji koju si na neku foru vec proziveo!

 

[shaddow]

@sevilja

O snovima je najviše govorio Frojd. Pre toga treba nešto znati i o mehanizmu potiskivanja.

Određeni sadržaji svesti koji su za nas neprihvatljivi, bivaju potisnuti (u podsvest), ali ne i zaboravljeni. Oni imaju stalnu dinamičku težnju da izbiju u svest, a tome se suprotstavljaju mehanizmi odbrane, koji troše veliku energiju osobe. Ovi potisnuti sadržaji, pošto ne mogu da se ispolje direktno, nalaze načina izbiju u svest zaobilaznim putem, na zamaskirani način. To može biti omaškama u govoru (hteo sam da kažem jedno, a "slučajno" sam rekao nešto drugo, napravio lapsus), može se ispoljiti kroz neki neurotski simptom (fobije, anksioznost, umor, bolovi u želudcu, stalno pranje ruku...itd). Međutim, jedan od najboljih načina za ispoljavanje nesvesnih sadržaja jesu upravo snovi. Ovi potisnuti sadržaji često se ispoljavanju kroz san, ali u veoma prerušenom obliku. Frojd je to uporedio sa "noćnim čuvarem". Zamislimo da postoji jedan mali čuvar u našoj glavi koji ne dozvoljava tim potisnutim sadržajima da izbiju u svest. E, tokom noći, recimo da taj "čuvar" malo zadrema i onda ti potisnuti sadržaji izbiju, ali ipak u prerušenom obliku.

Kako protumačiti san? Odmah ću ti reći da određeni "sanovnici" i slične glupoti nemaju veze sa vezom. "Narodsko" tumačenje sna može da bude samo zabava. Međutim, ukoliko ozbiljno pristupimo ovom problemu, možemo reći da odgovor na zamršene sadržaje sna pruža psihoanaliza, ali takođe treba pomenuti da ne postoje univerzalni odgovori. Da bi se jedan san rastumačio, potrebna je dugotrajna psihoanalitička terapija, duboki uvid kako terapeuta, tako i klijenta. Treba doći do toga šta ti sadržaji znače za osobu koja je sanjala, a to ponekad ni malo nije lako.

Eto, za sada toliko. Moram da žurim. Nadam se da sam makar delimično odgovorio na tvoje pitanje.

 

[zoranpetrovic84]

Da li mozda studiras psihologiju?

 

[shaddow]

Ne, ne studiram.

 

[Betty]

Lapsusi... Uh. Ja ih pravim ovih dana, mora da sam pod stresom ondaK ?

 

[shaddow]

Lapsus po Frojdovom mišljenju predstavlja kompromis između onoga što se htelo reći (a dolazi iz nesvesnog) i onoga što je društveno prihvaljivo.

 

[Betty]

aha, znači da sam usamljena.

 

[eldarion]

Ne bih baš rekao da je analiziranje sopstvenih emocija pogrešno. Jedna od osnovnih pretpostavki racionalnog rasuđivanja jeste osvešćivanje svojih osećanja i emocija. Ukoliko potiskujemo emocije (što većina nas stalno radi) činimo sebi magareću uslugu. Naizgled sve deluje OK, međutim potisnuta emocija nije zaboravljena. Ona i dalje postoji u nesvesnom i teži da izbije u svest. Samo ovoga puta javlja se emocija koja je bila postisnuta, ali ne i sadržaj, tj. uzrok emocije.

Slazem se sa tobom sto se tice potiskivanja emocija, kao "odbrambenog" mehanizma psihe, jer to dodje nesto kao bezanje od sebe, ali "ko ne plati na mostu, plati na cupriji"; sve to potisnuto kad-tad uzima maha u nasim zivotima.

Nesto drugo zelim reci.
Rekao si da anliziranje sopstvenih emocija nije pogresno.
Ja se pitam:"U kom slucaju nije pogresno"?
Sta ako se analiza sopstvenih emocija, sto je najcesce, vrsi pristrasno, ako tako mogu reci; tj. pod uticajem jedne emocije ili grupe odredjenih emocija.
Jedan filozof je rekao: "Ako mozemo da kontrolisemo svoje emocije, u stanju smo da osvojimo svet".
Iz ovoga vidimo da je kontrola emocija veoma teska "vestina".
Zeleo bih cuti svoje misljenje na sledece:
Da li, kada si zaljubljen, mozes potpuno objektivno rasudjivati o predmetu tvojih simpatija?
Kao primer navodim i to da neki ljudi prihvate lepu laz dok ruznu istinu smatraju neistinom i ne prihvataju je.

Pozdrav !!!

 

[eldarion]

A sta kaze psihologija o snovima?I sta kaze o onim ''vec vidjenim'' situacijama?Znas na sta mislim,kad ti se cini da si u situaciji koju si na neku foru vec proziveo!

Mislis na dezavu - vec vidjeno (ne znam kako se pise ali valjda ces razumeti).

Negde sam nasao da se to desava jer smo to ili stvarno doziveli na javi, ili smo sanjali a moguce je da je to na povrsinu izbilo secanje iz nekog od prethodnih zivota (dozivljenih reinkarnacijom). Ova prva dva, licno meni, logicna su, dok sam sto se tice ovog treceg pomalo skeptican ali moguce je, jer, citao sam o svedocenjima nekih ljudi koji su bili podvrgnuti hipnozi pri cemu su se secali nekih dogadjaja koje nisu doziveli.

Pozdrav !!!

 

[shaddow]

@eldarion

Kada sam rekao da je osvešćivanje emocija dobro, mislio sam da time omogućavamo sebi da bolje sagledamo činjenice i realnost. Nejasne i konfuzne emocije deluju zastrašujuće i zamagljuju našu sliku realnosti, koja u tom slučaju deluje zastrašujuće i nejasno. Osevšivanjem emocija dajemo sebi priliku da razumemo sebe i svoje ponašanje, a samim tim da bolje sagledamo i realnost oko sebe.

Druga stvar je da mnogi ljudi često beže od svojih emocija, što je slažem se nekada privremeno i potrebno - kada su emocije toliko jake, npr. posle smrti bliske osobe - kada prosto nije moguće izbaciti čitavu količinu emocija koja je u nama i potrebno je dosta vremena - to je inače posebna i veoma zanimljiva tema. Kada su u pitanju manje intenzivne emocije nekada je dobro da ih čovek izbaci iz sebe, da se isplače, da prihvati da je tužan ili zabrinut. Treba shvatiti da su i naša "negativna" osećanja deo nas samih.

Treće, jedan poznati psiholog - K. Rodžers je rekao jednu veoma interesantnu rečenicu:
"Svest je selekcionisano opažajno polje po motivacionom načelu." Zaista, ljudi vide neke stvari često onako kako njima odgovara, u skladu sa svojim svesnim i nesvesnim motivima. Tu sliku realnosti mnogo narušavaju mehanizmi odbrane koji troše ogromnu energiju osobe na stalno potiskivanje neprihvatljivih sadržaja. U stanju zaljubljenosti, očigledno je da čovek ne može baš "racionalno" da razmišlja. Vidi one stvari koje želi da vidi, ne vidi one koje ne želi. Sve u svemu, u stanju zaljubljenosti idealizujemo osobu u koju smo zaljubljeni, ne primećujemo njene mane ili ih minimizujemo, a ističemo vrline. Često smo zaljubljeni ne u stvarnu osobu, već u sliku koju imamo o toj osobi. Kako postepeno prolazi ovo stanje zaljubljenosti, u stanju smo da realnije sagledamo osobu, sa njenim vrlinama i manama, i tada to može da preraste u ljubav ili da se veza prekine. Možda bismo mogli reći da volimo neku osobu onda kada volimo i njene mane, kada su nam one čak i simpatične.

O izboru partnera i zaljubljivanju dosta je pisano u okviru psihoanalize kao i drugih teorija, ali o tome drugi put.

Pozdrav!