Psihologija Kiča

[bRu zLi]

Etimologija nemačke reči "kič" ukazuje na "prikupljanje djubreta na ulici", a kasnije "preprodavanje starog". Danas, kič označava jeftine "umetničke predmete" načinjene industrijski i namenjene masovnoj potrošnji. Kič podrazumeva estetiku neukusnih, vulgarnih i glupih elemenata, ali je savršeni simbol našeg potrošačkog društva. Aleksandro Žodorovski, francuski strip scenarista čileanskog porekla, inače mistik, mag i guru, odličan je poznavalac potrošačke psihologije. Njegova "Obećana galaksija" (Imanoid Asosije), osmi i poslednji nastavak serijala "Tehno-očevi" radjenog u saradnji sa crtačem Zoranom Janjetovim i koloristom Fredom Beltranom, dokaz je njegovog savršenog ovladavanja kič materijom. Nadahnuvši se biblijskim putovanjima proroka Mojsija, Žodorovski bez ikakvog smisla redja dogadjanja ne bi li tako napunio 48 tabli još jednog albuma. Struktura zašećerene naučno fantastične pričice, istovetne prethodnim nastavcima, nalikuje kosmičkom vakumu – potpunoj praznini. Protagonisti priče nalaze se u dosadnim problemima koje rešavaju na potpuno neoriginalan način. Dijalozi su nategnuti, izveštačeni, a vrlo često i jako glupi. "Molim vas, pazite na mene. Osećam zlo u svojoj duši." "Svi mi nosimo smrt u sebi." "Ali, život je jači."

Sociolog Abraham Mol kaže u svojoj knjizi "Psihologija kiča - umetnost sreće" da se kič definiše kroz pet principa: osrednjost, neadekvatnost, nagomilavanje, sinestezija i udobnost. Tako se kič delo odlikuje ponavljanjem, gomilanjem i preteranom teatralnošću, stvarajući stereotipe koji odgovaraju brzom zadovoljavanju popularnih potreba. Stvaralaštvo Žodorovskog upravo se zasniva na principu zadovoljavanja savremenih potreba za instant avanturom i duhovnošću. Upotrebljavajući religijsku terminologiju, Žodorovski postaje savršen primer teorije Hermana Broša, austrijskog pisca i esejiste, da kič kao masku često upotrebljava teologiju i mitologiju. Kičifikacija mita, prema Gilu Dorflesu, italijanskom psihijatru i profesoru estetike, najčešće upotrebljava Idilu, Utopiju, Sreću, Ljubav i Smrt. Čovečanstvo je oduvek počivalo na mitovima, tako da rečnik mitologije ima hipnotičku moć. Perverzom upotrebom ovog elementa, Žodorovski mitskim slikama oblepljuje prazninu, stvarajući emotivne i estetske šeme. Tako stvorena "estetska laž" (Umberto Eko) i "estetska simulacija" (Žan Bodrijar), omogućavaju scenaristi "Tehno-očeva" da polaže pravo na moć stvaranja, na Reč. Inače, veliki uspeh kiča u savremenoj kulturi može da se objasni time što je on preuzeo mitove koji kristališu sve ljudske ideale. "Kič je raskrsnica izmedju bića i zaborava – kaže Milan Kundera, dodajući da su paradigme kiča, u modernom svetu, filmovi "Kramer protiv Kramera" i "Doktor Živago". Prirodno, tome može da se doda "Titanik", ali i strip serijal "Tehno-očevi", kao simbol ispraznosti i izveštačenosti.

 

[lanavi]

Da li su ljudi okrenuti kichu oni izmedju bica i zaborava? Da li je pribegavanje kichu odlika i odluka onih koji nisu sigurni u svoje izbore, ili ih cak nemaju, pa se okrecu nametnutom? Da li kich stvaraju oni koji ne razgranicavaju dobro od loseg? Da li se kichom pothranjuje povrsnost? Da li kich psihologija ugnjetava potrebu za pravom lepotom? Postoje li i kich ljudi i da li su oni produkt kich okruzenja ili tvorci kicha?

 

[bogar]

Moje vidjenje kroz odgovore na tvoja pitanja...
- ljudi okrenuti kicu su skloni liniji manjeg otpora, zaboravu i prepustanju "struji"
- da, kic je nametnut oblika zivotnog stila, koji nikad ne bih zaziveo u ovolikoj meri da su ljudi spremni da otvore svoje horizonte, pogledaju malo sire i dublje, ali sve to manje-vise donosi bol i nelagodu, pa se lakse okrenuti nametnutom i aktuelnom tog momenta i biti prihvacen
- u retkim slucajevima mislim da kic predstavlja mozda cak i vrstu kempa, nesto privlacno masama, na bilo koji nacin, a najlaksiji je pojednostaviti i tako popularizovati stvari, stil, atmosferu, do imbecilnosti
- svako je, po meni, sklon prepoznavanju prave lepote. Medjutim, prava lepota ponekad prkosi nametnutim trendovima, pa njeno prepoznavanja moze izazvati odbacivanje od vecine...mislim da su svi ljudi svesni istinske lepote, jedino su neki spremni da je prihvate a drugi je kompenzuju nametnutim stilovima
- ljudi su, po meni, tvorci kica...jer ko izmisli sve ono sto mi podrazumevamo pod kic, do ljudi samih. A zbog cega? Naravno, zbog novca.

 

[gost 198065]

Da prostite, uneredim se od ovaki razgovora.

Smeće, đubre, nagimilavanje, potrošačka kultura, fabričko, osrednje. Čemu je ocenu dao - čoek. Mudar čoek, bez zbora.

Čoek.

Ne vidim mu oreol oko glave; niti bogove koji su mu pečatom overili sertifikat. I sve i da vidim, koga zabole?

Politički korektno kulturno uzdizanje, možeš mislit.

Kad bi čula bar jednu reč koja nija izvađena iz knjige da okruni temu, pa i da se zamislim. I budala nauči da čita.

I ništa više.

 

[NeDoDiri]

Tema je zanimljiva i može se o njoj govoriti iz različitih uglova..moj izbor u okviru odgovora na Temu je:
Šta ja to vidim i osjetim kad gledam kič?
Vidim prije svega,gubitak individue.Nepostojanje jednog "ja"(ja jesam,ja želim,ja oblačim,ja gledam...)Ljudi su u čoporativnom opredjeljenju,zaštićeni i sigurni da u masi ne mogu pogriješiti,biti ismijani..
preslikanih obrazaca ponašanja,kretanja,izbora serijskog programa,izbora odjeće(vrhunski domet folk parade),načina šminkanja,friziranja..tu svi liče na svakog i svako liči na ostale.Ne razlikuju se i nemaju ništa lično.
Kič postaje dio života,sveprisutni u svim segmentima..postaje imperativ.On postaje i utočište u koje se sklanjaju oni koji nemaju šta da kažu,šta da misle,koji se plaše biti drugačiji..
..jer masa je uvijek glasna i ne trebaju joj argumenti..pojedinac je sam i ukoliko nije dio masovnog stila,osuđen je na dokazivanje sebe,svojih principa,opredjeljenja..osuđen je samo zato jer ne pripada mnoštvu jednoobraznih,nemislećih pojava koje je savremeno društvo nametnulo bez milosti.