PSIHIJATRIJA: psihoterapija, panika, fobije, depresije, psihološke igre, itd.

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Zdravo,
imam jedno pitanje za WithdrawnWater i ostale, nadam se da mi neko moze pomoci. Pre nekih godinu dana imala sam nekoliko stresova, trauma ili sta god, ne razumem se u to, vezanih, koji se, da se tako izrazim, nisu slegli. Posle nekog perioda poceli su da mi se javljaju razni strahovi, ili sta li su vec. Potpuno bemisleni i iracionalni. Ili jednostavno neko negativno razmisljanje. Cim nesto zaboli-mislim o najgorim bolestima, kad treba da putujem plasim se saobracajne nesrece i slicno. A u zadnje vreme javlja se samo neki negativni osecaj u stomaku, koji neznam da opisem, kao neki predosecaj ili strah nevezan ni za sta konkretno. Imala sam i tahikardije za koje sada mislim da su bile na nervnoj bazi. Da li sam u pravu, i sta mislite?
 
Prozac uopće ne funkcionira
Prozac, najprodavaniji anti-depresiv kojeg uzima 40 milijuna ljudi, uopće ne funkcionira, kao ni drugi depresivi, kaže se u velikom istraživanju kojeg su napravili američki i kanadski znanstvenici. Istraživanje je bilo jednostavno - ispitani su svi raspoloživi podaci o ovim lijekovima, uključujući rezultate kliničkih ispitivanja. Ovu su rezultati uspoređeni s podacima o pacijentima koji su uzimali placebo ili šećerne pilule. Kad su podaci uspoređeni pokazalo se da se stanje pacijenata poboljšalo jednako kod onih koji su uzimali lijekove kao kod onih koji su uzimali placebo. Guardian...
Kliknite za proširenje...
Izvor: monitor.hr
Clanak na engleskom: http://www.guardian.co.uk/society/2008/feb/26/mentalhealth.medicalresearch
 
Pitanje za WW, i one koji boluju od anksiozno-depresivnog poremecaja!
Ja pijem jedan antidepresiv pocinje slovom F....... svako jutro po jednu kapsulu, i to traje vec nekih 6 meseci, prvih mesec dana mi je bilo svakako dok lek nije poceo da deluje, onda nastaje fenomenalan period i ja se odlicno osecam, izlazim, radim, "salim se sa ukucanima" itd, e onda pre nekoliko dana opet jaki napadi napetosti, lupanje srca itd, itd, Moj terapeut je trenutno na odmoru, odmah sam ga zvala da zakazem termin, e sad dok ne dodje, pitam Vas WW i ostale koji imaju taj problem ili su ga imali, jer je moguce da sam postala rezistentna na taj ad...ili treba povecati dozu jer svaki stres, nesto sto mi ne prija u meni stvara napetost, a to je trenutno bolest moje mame i operacija koja je ocekuje?
Znaci jer moguce da covek postane rezistentan na neki ad ili se mozda mora povecati doza?
Plz, znam da to treba da pitam svog terapeuta, ali on je na odmoru do polovine marta....

Hvala unapred!!!!!!!!
 
labelo:
Izvor: monitor.hr
Clanak na engleskom: http://www.guardian.co.uk/society/2008/feb/26/mentalhealth.medicalresearch
Kliknite za proširenje...


Citirao si nepravedno samo pocetak ovog clanka - bilo bi lepo da si naveo i kraj, koji sad navodim ja:
"
A spokesman for GlaxoSmithKline, which makes Seroxat, said the authors had failed to acknowledge the "very positive" benefits of the treatment and their conclusions were "at odds with what has been seen in actual clinical practice".

He added: "This analysis has only examined a small subset of the total data available while regulatory bodies around the world have conducted extensive reviews and evaluations of all the data available, and this one study should not be used to cause unnecessary alarm and concern for patients."

u kome se prosto kaze (parafraziracu jer me mrzi da prevodim sa engleskog) da je autor ispitivanja izostavio da napomene ogromne benefite ovih lekova u odnosu na navedene rizike kao i to da su zakljuci autora u suprotnosti sa aktuelnom klinickom praksom, kao i to da se iz jedne studije koju su izveli ne moze doneti zakljucak kakav su doneli i da s toga nema razloga za zaplasivanje i unosenje nemira medju korisnike lekova. Sa cime se u potpunosti slazem.
 
WithdrawnWater:
Nije moguce. Lek je samo staka, on je tu da ti pomogne, a boriti se moras sa napadima sama, suprotstaviti se strahu, simptomima, ponasanju izbegavanja.....Nista se strasno ne desava. Nastavi da pijes lekove i da kontrolises simptome onako kako te je tvoj terapeut naucio (a nadam se da jeste)
Kliknite za proširenje...


Hvaka ww na odgovoru.
Mada sam skroz ocajna, iskreno, ne znam gde gresim, u cemu je problem....i ranije sam imala remisije ali samo kada bih se "skidala sa lekova" ...2 godine sam bila super...nikakav porok nista..........od pre 6 meseci opet po starom, mada kao sto rekoh radim, izlazim,.....cak i ne mogu da sedim, samo bi bila u pokretu......a cim bi sela eto najezda napetosti....trnci po rukama, nogama, jezi mi se glava, a od muke danas sam se i isplakala...ne znam dal da se smejem ili placem......jer se pitam dokle....sta radim to pogresno.......a pored svega se plasim sto mi se TO OPET DESAVA PA JOS I SA SVE TERAPIJOM..........meni sada DEFINITIVNO NISTA NIJE JASNO.........!!!!!!!!!
 
WithdrawnWater:
Polako. Ima valjda i neki drugi lekar tamo gde se lecis dok je tvoj lekar na god. odmoru? Javi se dezurnom lekaru, verovatno ce ti prepisati neki anksiolitik dok se tvoj lekar ne vrati, a onda mozete zajedno da razmisljate sta se desava, i da mislite o eventualnoj promeni antidepresiva z aneki koji bi bio adekvatnioji sadasnjem trenutku mozda.
Kliknite za proširenje...



Bila sam ww, kod dezurnog lekara, jutros. Dobila sam neki lek da ga ne imenujem da se malo smirim. A po razgovoru bih rekla da ipak ima mnogo negativnih stvari koje su uticale na mene i eto kako rece terapeut, takvog sam mentalnog sklopa. Negativne stvari se taloze tamo negde u nekom delu mozga i eto meni napetosti i strahova. Bice bolje.
 
@devojcurak

imala sam slican problem kao ti - mislim da sam toliko puta imala promene u raspolozenjima (strah, nervoza, nelagodnost, zatvaranje u sobu - prijatno, srecno, izlazim, radim, .....) da ni sama ne znam da ih nabrojim. evo bas sam danas nasla nekakvu svescicu u kojoj sam sve to zapisivala kada mi je bilo najgore.
citala sam sve o anksioznom poremecaju, depresiji, panici - do sada sam mogla da doktoriram na tu temu :) , mislila sam da lekovi vise nisu od koristi, da cu ih piti do kraja zivota, da mi nikada nece biti bolje - a svaki put kada mi je bilo bolje samo sam cekala da se vrati sav taj strah ... pa onda sati kod doktorke, pa sati ocajavanja .... da ne duzim, znash vec kako to ide!

a onda - samo mi se desilo to da sam shvatila da gubim dragoceno vreme razbijajuci glavu oko takvih problema .. kao da sam se probudila iz kosmara! i sada mi je ponekad lose, cesto mi se recimo znoje dlanovi, ili mislim da cu da padnem i onesvestim se na sred ulice (hvala bogu vise ne mislim da cu poludeti!!!!) ili da cu napraviti budalu od sebe pa onda preispitujem sve sto sam rekla i uradila ..... nekad mi pretrnu ruke ili vilica - podsete me na moj anksiozni problem .... ali ..... ne mogu da kazem da sam se navikla - jednostavno, naucila sam da to kontrolisem (i to vrlo dobro - kako mi kaze moja doktorka) i zivot mi je nekako bolji, ispunjeniji vise razmisljam o sebi, svojim zeljama .... manje o svom poremecaju , kao da sam rekla sebi - e dosta je vise ovog razvlacenja, meni nikad nije dobro e ima da mi bude dobro! samo hrabro napred! sam od sebe ne mozes pobeci - pa kad si vec tu onda napravi da ti bude o.k.

dugo vec nisam imala nikakvih ozbiljnijih problema a mislim da cu moci da se izborim sa njima kada naidju, ako naidju! jos uvek se povremeno vidim sa svojom doktorkom porazgovaramo - to mnogo pomogne, cak i posle terapije medikamentima, a svaki put kad pocnem da kriziram - ne znam, ne znam pravo resenje - ali, dignem glavu i ignorisem problem - i ! on nestane! samo hrabro, sve to moze da se izdrzi i pobedi!

:rolleyes: nadam se da sam bar nekako pomogla ovim ..... :heart:
 
Kao prvo hocu da pohvalim ovaj forum! Definitivno ima smisla i koristan je! Svaka cast!

E sada o onom sto me muci i u cemu cete mi, nadam se, pomoci. Nije mi bas lako da pisem o tome sto me muci, ali sigurna sam da nema druge. Imam 30 godina, trenutno se plasim ostanka bez posla i besparice, a ponajvise me ipak strah da ne protracim svoj zivot. Zivim sa roditeljima, a sticajem okolnosti nikad nisam zivela odvojeno od njih. Pomoc psihoterapeuta potrazila sam pre godinu i po dana zbog strasno traumaticne ljubavne veze. Oduvek sam takve i imala, jer mi se zivot uvek vrteo oko momaka koje sam volela. Nisam umela da se odvojim od njih i kazem dosta, nisam ih videla realno. Psihoterapija se odvijala preko interneta i to odlicno. Nikad nisam bila bolje i tako je bilo cele godine - dok terapeuta nisam upoznala uzivo. Dopali smo se jedan drugom, a on je posle nekog vremena rekao da smatra da mi terapija vise ne treba i da mozemo samo da se druzimo. Kontakt je nastavljen, medjutim posto je on u drugom gradu ne mozemo da se vidjamo. Ja sam to pocela tesko da podnosim i da ponovo svoj zivot usmeravam ka tome da zivim u njegovoj blizini, a ne prema svojim potrebama. Nedavno sam ga pitala sta misli o tome da li bi uopste trebalo da se potrudimo da zivimo blize na sta je on rekao da bi trebalo da se opustim i prvenstveno radim na ispunjenju svojih potreba. To me jako pogodilo, rekla sam mu da mogu i bez njega i njegovih odgovora i da nije u redu da zbog toga sto nece da mi odgovori mene optuzuje za napetost. Nakon toga rekao je da bi trebalo da ne kontaktiramo nekih mesec-dva. Do tada sam bila ubedjena da stvarno znam sta su moje potrebe. Sad vise ne znam. Cas mi je tesko, cas sam dobro, ali zapravo i sama vidim da je bio u pravu i da nisam dovoljno mislila o svojim potrebama. Naravno sve ovo mnogo bolje podnosim nego ranije prekide i daleko sam stabilnija, sigurnija u sebe i znam da moram da nastavim dalje.

Sto se mog i njegovog odnosa tice, mi smo se videli par puta u zivotu, razgovarali i sve je bilo o.k. dok se ja nisam zaljubila. Sad vise ne znam ni u kakvom smo mi odnosu, da li mi je terapeut ni zbog cega se ponasa na odredjen nacin, zbog cega ja pruzam otpor kad treba da ucinim nesto za sebe i zbog cega mi smeta sto on brine o meni? Uzasno me iritira sto se ponasa kao da bolje od mene zna sta je dobro za mene. A, jos me vise nervira sto izgleda da je u pravu. Prilicno sam zbunjena njegovim ponasanjem, a nemam koga da pitam za savet. Negde naslucujem da se sada nesto desilo sto je mene izbacilo iz takta i sto nisam mogla da podnesem, ali ne znam sta je to. Kao da nesto necu da priznam ni sebi ni njemu. Verujem mu i mislim da zna sta radi, ali mene nervira sto ja ne znam sta ja radim, a kamo li on. Ne uspevam da se skoncentrisam na stvari koje zelim, opet sam povremeno odsutna, teze podnosim ljutnju i jedva se suzdrzavam da bez razloga ne planem na bilo koga u mojoj blizini. Kao da sam pomalo na ivici zivaca i strpljenja, sto se tokom terapije nije desavalo. Nije ni sad cesto, ali opet smeta. Mislim da se ponasam (opet) kao razmazeno deriste, ali ne uspevam to da promenim. Bila bih vam jako zahvalna ako bi mi objasnili o cemu se radi i sta mi je sada ciniti. Mozda je moj post malo konfuzan, ali i ja sam pa je to najbolje sto sad mogu.
 
Kakva profesionalnost od strane tog "psihoterapeuta":evil: Jel si ti sigurna da je on uopste psihoterapeut? Mislim kao upoznate se, verovatno mu se svidis i on kaze e gotovo je s terapijom aj sad da se druzimo. Meni to lici na iskoriscavanje tvog stanja, ali mozda nisam u pravu.
Meni se cini da si ti dosta nesigurna u sebe(sto mozda potice i od te zavisnosti od roditelja) i mislis da drugi najbolje mogu da procene sta je dobro za tebe a sta ne.
Mislim da treba da se okrenes sebi, svojim potrebama(koje ne ukljucuju njega), da vidis sta je ono sto tebi treba i sta zelis, osim momaka. Jer ako su ti oni oduvek centar sveta, naravno da si nezadovoljna.
***, ne moze ovo da se kaze na supltilniji nacin... Mislim da si mu na neki nacin dosadila, cim predlaze prekid kontakata na mesec-dva. Sto ce kasnije verovatno rezultirati prekidom za sva vremena.

Sad vise ne znam ni u kakvom smo mi odnosu, da li mi je terapeut ni zbog cega se ponasa na odredjen nacin, zbog cega ja pruzam otpor kad treba da ucinim nesto za sebe i zbog cega mi smeta sto on brine o meni?
Kliknite za proširenje...

Terapeut ti nije, kao sto si rekla na pocetku, sad ti je ocigledno samo neko ko je prema tebi prijateljki nastrojen a u koga si ti zaljubljena. Na koji nacin on brine o tebi? Mislim ok, mozda on nece da se vidjate za tvoje dobro, ali sumnjam. Posto ocigledno zna da si zaljubljena u njega trebalo je da s tobom sedne i rasicsti to na posten nacin, razgovorom, da ti kaze da u tebi vidi samo prijateljicu, a ne ovako neodredjeno da ti ne znas na cemu si. Nisam razumela ovaj deo oko pruzanja otpora.

Negde naslucujem da se sada nesto desilo sto je mene izbacilo iz takta i sto nisam mogla da podnesem, ali ne znam sta je to. Kao da nesto necu da priznam ni sebi ni njemu.
Kliknite za proširenje...

Nisam razumela sta si ovim htela da kazes.

Ono sto mi se ne svidja je sto ti imas vise poverenja u njega nego u sebe, ej pa imas 30 godina, moras da mislis prvenstveno na sebe i da brines prvenstveno o sebi!!! Izgleda mi kao da ne zelis da se osamostalis i sama krenes kroz zivot, vec da ti je uvek potreban neko, mama, tata, decko, ko ce ti davati sigurnost.
 
Upravo to sto ti kazes da moram prvo na sebe da mislim mi kaze i on i ja to znam, a upravo tome pruzam otpor. Nije uopste bitan on, nego to sto ja ocito ne umem da brinem o sebi. Radi se bas o tome da nije vazno hoce li on ikad sa mnom bilo sta sesti da rascisti, nego to da se ja time ne opterecujem. Poverenje u njega mi se nece poljuljati ni zbog cega, jer ga dovoljno dobro poznajem. Ne muci me to nimalo, nego osecaj da ne mogu bez njega (a to bi vazilo za svakog meni bitng muskarca) i sto mi zivot ima manje smisla bez njega. Ne zelim na taj nacin da zavisim od drugih. Valjda je jedini nacin da se to desi upravo prekid kontakta sa njim, koji podseca na ono sto su roditelji davno trebali da urade. Da me nauce da brinem o sebi, da ne odustajem i da shvatim da napor mora da se ulozi u ono sto je dugorocno gledano dobro za mene. Valjda im je bilo lakse da me razmaze nego da se izbore sa mnom.
Hvala ti na odgovoru, jer iako me zaboleo, neko mora da mi govori takve stvari i vraca me na zemlju.
 
Izvini,
nisam zelela da budem indiskretna.

Ne zeleci da ulazim u detalje te terapije,
mislim da je takva terapija nemoguca.

Svaki iole ozbiljan psihoterapeut, psihijatar
nece sprovoditi takvu 'terapiju',
a kamoli posle zavrsene terapije
ulaziti u licne odnose sa svojim (bivsim)pacijentom.

Mislim da treba da sacekas WW.
Ne sumnjam da ce ti ona dati pravi savet.
 
Mogu samo da dam svoj stav oko terapije preko interneta - sto nikako ne znaci da diskreditujem mogucnost da to i funkcionise. Moj stav je da je takva terapija rezervisana samo za slucajeve krajnje nuzde kada drugog resenja nema a situacija je drugacije bezizlazna i to samo za klijenta i terapeuta koji su vec od ranije u terapiji i koji su terapiju imali 'uzivo' pre internet kontakta. Terapija po meni nije smao pisani tekst na ekranu ili glas preko skajpa, terapija podrazumeva postjanje setinga (vremenskog okvira, prostornog okvira itd), vazan je pogled, govor tela, mimika lica, gestovi, zajednicka tisina, sve je to neophodno (po meni) da bi terapija mogla da funkcionise (bar one terapije na koje ja mislim kad kazem terapija - psihoanaliticka, gestalt, transakciona analiza, rodzerijanska, jungijanska, psihodinamska, egzistencijalisticka, EMDR, pa i kognitivno bihevioralna, svakako integrativna itd).
DAkle, ako mene pitate, moje misljenje i stav je da je internet psihoterapija neprofesionalno otimanje novca kli9jentu za polovican ili prikrpljen savetodavni rad koji se (opet - mopje misljenje) ne moze nazvati psihoterapijskim radom.

Drugo pitanje: po nekim psihoterapijskim skolama, moguce je da klijent i terapeut tokom dugotrajne saradnje razviju prijateljski odnos, i da se prijateljstvo nastavi van terapijske situacije kad klijent prestane da placa svoju terapiju. Ljubav je u terapiju normalna stvar - d anema ljubavi ne bi bilo ni promene, ali ta vrsta ljubavi koju terapeut oseca prema klijentu nije polna, dakle nije erotizovana, i nije jednaka - terapeut voli kao roditelj koji voli bezuslovno i ne ocekuje od klijenta da uzvrati osecanja. Ta ljubav je ono sto omogucava reparativno iskustvo z aklijenta, njegov rast, razvoj i napredovanje, njegov put ka zrelosti i nidividuaciji sto bi rekli jungisti. Normalno je takodje da se klijenti zaljubljuju u svoje terapeute (istopolne i raznopolne, dakle i jedno i drugo je sasvim normalno) i normalno je i neophodno da terapeut izadje na kraj sa ovakvim transferom te da sa klijentom proradi ova osecanja i njihovo poreklo. Moguce je da i terapeut razvije erotska ili ljubavna osecanja prema klijentu, koja onda mora da razresi sam sa sobom i svojim supervizorom. Najgrublje je pak krsenje svih psihoterapijskih normi prekid terapije radi druzenja u situaciji kada terapija ocigledno nije gotova i u situacioji kada to cini terapeut zbog pod maskom svoje ocigledne zaljubljenosti u klijenta. Umesto da resava svoj kontratransfer, on manipulise klijentom koji se nasao u ranjivoj poziciji i salje poziv na druzenje, uplice se pa ne zna da hendluje situaciju, zaplice se i zaplice i klijenta - koji je u tom trenutku najcesce toliko izgubljen i izbezumljen da mu treba nova terapija!

To se nazalost desilo u gornjem slucaju, nije problem u klijentu nego u terapeutu (ukoliko se uopste radi o osobi koja jeste edukovani terapeut) i u najgrubljem krsenju etickim i moralnih principa i nacela psihoterapije i njenih strogih zakonitosti koje upravo sluze da zastite klijente od ovakvih stvari.

Pcelice, otkaci 'terapeuta' i idi na neku terapiju u real lif-u, gde ces proraditi sta ti se zapravo i zbog cega desilo.
 
WW puno hvala na odgovoru. Dakle, ako sam te dobro shvatila, ti mislis da mi je potrebna terapija?

I jos da dodam, nisam placala tu terapiju. Pomalo mi tesko pada sve to sto si rekla, jer meni je to stvarno pomagalo i napredovala sam. Ne kazem da covek nije pogresio, ali sta cemo, desava se. Ne bih rekla da je imao ikakvu losu nameru, vec da se jednostavno prevario i pogresno me procenio. Ali, kazem, nije uopste on vise bitan. Jedino je vazno da ja budem dobro. Upravo zbog toga zamolila bih te da mi kazes da li je pametnije da pokusam sama da prodjem i izdrzim ovaj krizni period, zaboravim ga, i pocnem konacno da zivim svoj zivot ili mislis da je bolje da to prodjem sa novim terapeutom. Mada, u mom gradu ih bas i nema, sto je problem. Ali, svejedno snasla bih se ako mislis da je tako bolje. Jednostavno, ja ne znam da li mi treba terapija i kako se klijent oseca kad je ona zavrsena. Volela bih da mi to objasnis. Znam da ovo nije savetovaliste, ali ja se nekih dana osecam kao da mogu sama, a nekad me spuca kriza, pa ne znam jesu li to normalne faze dok se skroz ne stabilizujem ili nece proci bez strucne pomoci.
 
WW, interesuje me kauc koji se koristi u psihoterapeutske svrhe(i sve druge psih... svrhe:-)) Isla sam par puta kod nekih psihologa, naravno nije bilo kauca, i pricala sa njima licem u lice. U vecini situacija mi to nije narocito prijalo, uvek sam mislila da bih se bolje osecala kada bih lezala (ili sedela, nebitno) a psih... bio tamo negde iza mene pa bih imala osecaj kao da pricam sama sa sobom... Sigurna sam da bi reci lakse izlazile...
I eto, vec duze vreme se pitam cemu taj kauc u stvari sluzi? Da li tome sto sam ja napisala da bi meni sluzio ili necem trecem? I u kojim se terapijama u stvari koristi, tj koji strucnjaci ga koriste, da li postoje oni koji moraju da ga koriste ili je to stvar izbora strucnjaka?
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Manga Hilux
Psihoterapija i AI četbotovi
Odgovora
10
Pregleda
209
Umri_muski
Umri_muski
F
Ендокрини узроци депресије и анксиозности
Odgovora
23
Pregleda
468
Radovan Četvrti
R

Back
Top