Psihičko zdravlje u trenutnim i budućim životnim okolnostima

[lukabeograd]

[Autorska] Civilizacija je u ozbiljnoj stagnaciji i padu, pojavilo se previse problema, i sve je teze misliti na potencijalne opasnosti u buducnosti. Neki od problema su:

- Svetska politicka situacija, korupcija na svim nivoima, ratovi i potencijalni svetski sukob koji ce sigurno odneti mnogo zivota.
- Klimatske promene, gde su visoke temperature sve cesce i sve vise, poplave i suse redovna pojava, materijalna steta ogormna, kao i steta po zdravlje.
- Zatrovanost na svim nivoima, otrovi u zemljistu, vazduhu, prskano voce i povrce, meso sa hormonima, GMO, previse hemikalija i ostalih otrova u svim namirnicama.
- Zaglupljivanje stanovnistva i lenjost mladih, preti opasnost od ozbiljnih problema od nedostatka strucnjaka, pogotovo u zdravstvu i skolstvu, kao i psihicki poremecaji koji su sve ucestaliji.
- Migrantska kriza, jacanje radikalnog islama i potencijalni sukob hriscana i muslimana po Evropi.
- Posledice prekomernog koriscenja mobilnih telefona postaju sve vidljivije, narocito kod male dece kojima su mozgovi osteceni jer im roditelji previse daju da gledaju u ekrane. U kakve ce ljude oni moci da porastu. Nemogunost drzanja koncentracije za kompleksnije zadatke je sve vidljivija.
- Sve cesce podele i nervoza medju ljudima, nedostatak empatije, ljubavi, a jacanje mrznje i netrepeljivosti.

Kako covek da se postavi prema svemu ovome? Koliko ce ljudi jos moci da zive u svom bubble-u i da se prave da se nista ne desava? Koji bi bio pravi stav za nosenje sa svim ovim? Ovo jesu problemi koji su jasno vidljivi svima, i svi pricaju kako ce biti tesko, ali da li ce zaista moci ista da urade i kako ce ostati psihicki normalni kada posledice ovog gore navedenog postanu jos jace?

 

[adelaidea]

Uh, teška tema, ali su prava pitanja postavljena. Ono što je problem, zbog čega mi je teško da odgovorim na temu, je što borba protiv negativnih posledica savremenog života na ljudsku psihu treba da bude sistemska stvar, a ne pojedinačna.
Ono što mogu da ponudim su moji tips:
1. Doziranje konzumacije društvenih mreža - koristiti ih za razbibrigu a nikako za informisanje;
2. Informisati se preko standardnih medija - tv, novine - izabrati medije kojima veruješ;
3. Uvek naći vremena za svoj hobi koji te čini srećnom osobom;
4. Insistirati na sopstvenom odmoru od svega što te opterećuje.

Zvuči tipski, znam, ali to je moj način da se detoksikujem.

 

[lukabeograd]

Razumem i slazem se, ali to je za trenutnu detoksikaciju. Pokusao sam i donosi to da se covek bolje oseca. Medjutim, imam utisak da je to opet neko bezanje u svoj bubble, kao daj da jos malo uzivam u svojim hobijima dok sve ne pukne. Moje pitanje se vise odnosilo na to "Sta cemo kad nam se sve ovo sruci na glavu?"

 

[Maeeeestro]

Ljudi su općenito nerealno previše pesimistični, previše kukaju i sve je manje zahvalnosti

 

[The_Night_Hawk]

Ne može ništa da nam se sruči na glavu.
Stari Grci su jasno definisali mikrokosmos i makrokosmos.
Nešto slično je pokušao da definiše Bora Đorđević čuvenim stihom
" nisam dripac ni probisvet, i ni zbog čeg nije me stid
imam svoj mali svet, i oko njega kineski zid"...
Poenta je da je besmisleno brinuti se zbog nečega na šta ne mogu da utičem.
Borim se da mi bude bolje svakog dana pomalo, na svoj način.
Učnim ono što je moguće, bez fantaziranja o supeherojskim delima.
Sve drugo vodi u preterano razmišljanje...
a ono u druge probleme.

 

[Džudi S]

Kako covek da se postavi prema svemu ovome? Koliko ce ljudi jos moci da zive u svom bubble-u i da se prave da se nista ne desava? Koji bi bio pravi stav za nosenje sa svim ovim? Ovo jesu problemi koji su jasno vidljivi svima, i svi pricaju kako ce biti tesko, ali da li ce zaista moci ista da urade i kako ce ostati psihicki normalni kada posledice ovog gore navedenog postanu jos jace?

Slažem se sa @adelaidea da je ovo teška tema. I slažem se da je to sistemska stvar, ali svi znamo da u našoj zemlji sistem ne postoji. Ne bih ulazila u politiku jer ovo nije ptf "Politika".

Pri kraju kovida 19, tj globalne pandemije koronavirusa skandinavske zemlje su donele plan vezan za mentalno zdravlje ljudi. To je bio sistemski plan za sve, jer je pandemija ostavila posledica i u mentalnom zdravlju.

Svako od nas treba da u pronađe lepotu u sitnicama. Kada su u pitanju ozbiljni problemi u društvu, bilo bi dobro da ljudi odrede koliko mogu sami da pomognu kada je u pitanju zatrovanost na svim nivoima.

Potrebno je da se pronađe balans između svoje "zone komfora" i pomoći u društvu.

Ukoliko ne postoji balans dešava se ovo o čemu si pisao

Sve cesce podele i nervoza medju ljudima, nedostatak empatije, ljubavi, a jacanje mrznje i netrepeljivosti.

Roditelji treba da nađu vreme za svoju decu, kako bi decu odvojili od mobilnih telefona. Zavisnost od mobilnih telefona kao i zavisnost od interneta povećavaju se iz dana u dan.

Nešto slično je pokušao da definiše Bora Đorđević čuvenim stihom
" nisam dripac ni probisvet, i ni zbog čeg nije me stid
imam svoj mali svet, i oko njega kineski zid"...

Ne mogu da se složim sa citatom Bore Đorđevića. Svako od nas može da napravi svoj "kineski zid" i da ga ne dotiču drugi problemi. Ali, gde nas vodi takav život?

Vodi nas u namerno odabranu usamljenost, možda tako postajemo apatični i vremenom se gubi empatija prema drugima. Možda i grešim, ne znam.

****

Tačno je da je vreme teško, da već ostavlja posledice po mentalno zdravlje ( socijalna fobija posle karantina -posle pandemije kovida 19 )...

Ukoliko se vratimo u ne tako daleku prošlost, možemo da primetimo da je ceo 20 vek prošao u ratovima, neizvesnosti, bilo je pandemije nekih bolesti. ljudi su u toku ratova i kasnije gladovali, bilo je ekomomske neizvesnosti...

Uspeli su da prežive naši preci. Da nije bilo njih, ne bi danas bilo nas.

Kako mi da preživimo? Ovo je teško pitanje. Mislim da na prvom mestu smanjimo vreme koje provodimo uz mobilni telefon i internet.

Slobodno vreme da posvetimo svojoj porodici. Takođe, treba da uzmemo bar minimalno učešće kada su u pitanju društvo i politika zato što direktno utiču na naš život.

 

[The_Night_Hawk]

Slažem se sa @adelaidea da je ovo teška tema. I slažem se da je to sistemska stvar, ali svi znamo da u našoj zemlji sistem ne postoji. Ne bih ulazila u politiku jer ovo nije ptf "Politika".

Pri kraju kovida 19, tj globalne pandemije koronavirusa skandinavske zemlje su donele plan vezan za mentalno zdravlje ljudi. To je bio sistemski plan za sve, jer je pandemija ostavila posledica i u mentalnom zdravlju.

Svako od nas treba da u pronađe lepotu u sitnicama. Kada su u pitanju ozbiljni problemi u društvu, bilo bi dobro da ljudi odrede koliko mogu sami da pomognu kada je u pitanju zatrovanost na svim nivoima.

Potrebno je da se pronađe balans između svoje "zone komfora" i pomoći u društvu.

Ukoliko ne postoji balans dešava se ovo o čemu si pisao



Roditelji treba da nađu vreme za svoju decu, kako bi decu odvojili od mobilnih telefona. Zavisnost od mobilnih telefona kao i zavisnost od interneta povećavaju se iz dana u dan.



Ne mogu da se složim sa citatom Bore Đorđevića. Svako od nas može da napravi svoj "kineski zid" i da ga ne dotiču drugi problemi. Ali, gde nas vodi takav život?

Vodi nas u namerno odabranu usamljenost, možda tako postajemo apatični i vremenom se gubi empatija prema drugima. Možda i grešim, ne znam.

****

Tačno je da je vreme teško, da već ostavlja posledice po mentalno zdravlje ( socijalna fobija posle karantina -posle pandemije kovida 19 )...

Ukoliko se vratimo u ne tako daleku prošlost, možemo da primetimo da je ceo 20 vek prošao u ratovima, neizvesnosti, bilo je pandemije nekih bolesti. ljudi su u toku ratova i kasnije gladovali, bilo je ekomomske neizvesnosti...

Uspeli su da prežive naši preci. Da nije bilo njih, ne bi danas bilo nas.

Kako mi da preživimo? Ovo je teško pitanje. Mislim da na prvom mestu smanjimo vreme koje provodimo uz mobilni telefon i internet.

Slobodno vreme da posvetimo svojoj porodici. Takođe, treba da uzmemo bar minimalno učešće kada su u pitanju društvo i politika zato što direktno utiču na naš život.

Apsolutno podržavam što manje vre,ena na internetu.
Naravno i vreme sa porodicom.
Što se tiče politike, neka se time avi ko ima stomak za to.
Ja sam suviše iskren i ne snalazim se u tim vodama lažova.

 

[Maeeeestro]

Ja sve manje i manje vremena trośim na ono śto mi nije bitno.


Sve se manje veżem za ljude, i jest, viśe cijenim samoću, nego lośija druśvtva



Danas mi je neznanac priśao, pričao nekih desetak minuta o tom kako je ostao bez vozačke, kako mu idu na żivce politićari i bla bla ble
..
Nakon nekog vremena, lik je izvadio sluśalice, i poćeo sluśat svoju mjuzu, vjerojatno sam mu govorom tijela signalizirao da mi u ovim trenucima viśe paśe samoća


Ja radim od ponedjeljka do subote, imam par ljudi za podrużit se,ali proteklih dv tri tjedna u preko 80 posto slučajeva većinom oni zovu {ali ako zovu } - sam se ne pozivam , za razliku od zimskih ili rano proljetnih dana kada mi je uglavnom bilo puno dosadnije


Djevojku joś nemam, ćak ni ne mislim da ću je tako skoro naći, ali to mi i nije neki prioritet


Ovih dana neki ljudi ekstremno puno kukaju zbog visokih temperatura, a ja sve mirniji i koncentriraniji.

 

[Џорџи]

Zakon narodu nista politicarima

 

[Džudi S]

Ovih dana neki ljudi ekstremno puno kukaju zbog visokih temperatura, a ja sve mirniji i koncentriraniji.

Tebi ne smeta ovaj vreli talas?

Što se tiče politike, neka se time avi ko ima stomak za to.

Ne moraš da se baviš politikom..ali možda možeš da učestvuješ u nekim akcijama ekoloških Udruženja.

****

Svi smo mi socijalna bića i ne možemo da budemo izolovani od svega. I ponoviću, treba napraviti neki balans u životu.

Možda taj balans pomaže da ostanemo mentalno dobro..ne u smislu da budemo stalno srećni, već da imamo i "neutralne " dane.

"Neutralni dani " su oni obični dani. Dani u kojima nismo preterano srećni ali ni preterano tužni.

 

[Maeeeestro]

Ja imam 34 godine, ali što sam stariji, sve lakše podnosim ovakve temperature, vrlo malo uopće s poznanicima pričam o tome, a na uredskom poslu, u kolektivu malo manjem od deset ljudi već unaprijed znam koje fraze će ekipa koristiti - nema zraka, prije nije bilo tako, ko da smo u pečnici, smrdi po želju itd......a ja si mislim - to je stvar individualnog dojma


Ja se nastojim baviti drugim temama, ionako je premalo novinskih članaka o ovim temama, u 20 ak minuta manje od 25 članaka o tome, zaista neobično.

 

[Maeeeestro]

Umjereno neutralni dani su zapravo itekako dobri jer tad możemo rszmośljati viśe o onom realno najvażnijem - bliskoj budućnosti

 

[kalis]

Vidiš, kad nestane nas koji još uvek "pamtimo" ona vremena neće biti mnogo nezadovoljnih.