Psihički jake osobe ne reaguju na uvrede

Oni koji vrijeđaju, mrze, nasilni su ili prijete., to su uglavnom jadni miševi bez života koji smisao svojih ,, života" nalaze u vrijeđanju bilo koga tko im ne paše. Oni na takve načine dobivaju ,,pažnju" jer hrane svoj ego vrijeđanjem drugih i željom za nasiljem prema njima.
Tako je, iz mrznje ide vredjanje...
 
Već od malena su nas učili da je "svijetu nemoguće ugoditi" i nikada ne možemo nekome biti dovoljno dobri.. ili loši.
Nije dobro kada reagujemo na nečiju uvredu jer na taj način se (ne)voljno spuštamo na njihov nivo komuniciranja.. u stvari time mu dajemo još jaču moć a sebi stvaramo nepotrebne probleme i prepreke.

U suštini ljudi koji rijetko odgovarajju na uvrede, relativno su sretniji i zdraviji u životu u odnosu na one koji se uvijek svađaju.
Verbalne i sl uvrede znaju boljeti više nego fizičke.. od psihičke nestabilnosti, razdražljivosti, nervoze pa ssve do stresa, depresije.. a kao takvi smo veoma podložni raznim boleščinama. Zašto bi se naša sreća i stabilnost zasnivale na tudjim mišljenjima i pogledima?
Možemo li na taj način biti srećni i zadovoljni u životu kada smo podložni tudjim a ne svojim osjećanjima i mišljenjima?

Svako ima pravo na svoje mišljenje i ako nas neko kritikuje pa čak i vrijedja zbog nekih naših ubjedjenja i stavova, mi to ne možemo promjeniti jer to je samo njegovo glediošte i njegovo vidjenje stvari, što ne znači da je u pravu. Zašto se suprotno tome ne bi fokusirali na ljubazne i kulturne osobe, koje imaju drugačiji pristup i način komuniciranja?

Čak i ovdje postoje osobe koje pokušavaju neka svoja mišljenja i stavove nametnuti onima koji ne misle kao oni. Često to predje granice normalne komunikacije ako im dopustimo da sa njima pokušamo na drugačiji način nego što oni misle.. to je nemoguća misija u većini slučajeva. POstavlja se pitanje šta i kako odreagovati u tim nekim situacijama i momentima?

Netolerancija i neuvažavanje nečijih drugačijih stavova i mišljenja je poprilično sve prisutnija i očiglednija.. možda je najbolje uopšte ne reagovati na nečije provokacije pa i uvrede i time uštedjeti dosta živaca i sačuvati duhovnu mirnoću i raspoloženje?
Mislm, to je svakako lako reći a ponekad (pa i često) je to mnogo teže priimjeniti nego što nam s e čini.. jer svaki dan je nekako drugačiji pa tako i mi. Nekad smo poprilično stabilni i ništa nass ne može poremetiti, ali zato ponekad kad nam se kockice ne slože kako treba, nije baš tako.. što samo potvrdjuje da u životu nije sve baš lako.. naprotiv.
Особе које су склоне да вређају, коментаришу и критикују туђе животе су дубоко несигурне. Моја је нека теорија да и злоба и нечовештво потичу првенствено од несигурности.

Ти људи подилазе вређању да би себи на неки начин олакшали своје муке тако што ће их набити другима.
 
Već od malena su nas učili da je "svijetu nemoguće ugoditi" i nikada ne možemo nekome biti dovoljno dobri.. ili loši.
Nije dobro kada reagujemo na nečiju uvredu jer na taj način se (ne)voljno spuštamo na njihov nivo komuniciranja.. u stvari time mu dajemo još jaču moć a sebi stvaramo nepotrebne probleme i prepreke.

U suštini ljudi koji rijetko odgovarajju na uvrede, relativno su sretniji i zdraviji u životu u odnosu na one koji se uvijek svađaju.
Verbalne i sl uvrede znaju boljeti više nego fizičke.. od psihičke nestabilnosti, razdražljivosti, nervoze pa ssve do stresa, depresije.. a kao takvi smo veoma podložni raznim boleščinama. Zašto bi se naša sreća i stabilnost zasnivale na tudjim mišljenjima i pogledima?
Možemo li na taj način biti srećni i zadovoljni u životu kada smo podložni tudjim a ne svojim osjećanjima i mišljenjima?

Svako ima pravo na svoje mišljenje i ako nas neko kritikuje pa čak i vrijedja zbog nekih naših ubjedjenja i stavova, mi to ne možemo promjeniti jer to je samo njegovo glediošte i njegovo vidjenje stvari, što ne znači da je u pravu. Zašto se suprotno tome ne bi fokusirali na ljubazne i kulturne osobe, koje imaju drugačiji pristup i način komuniciranja?

Čak i ovdje postoje osobe koje pokušavaju neka svoja mišljenja i stavove nametnuti onima koji ne misle kao oni. Često to predje granice normalne komunikacije ako im dopustimo da sa njima pokušamo na drugačiji način nego što oni misle.. to je nemoguća misija u većini slučajeva. POstavlja se pitanje šta i kako odreagovati u tim nekim situacijama i momentima?

Netolerancija i neuvažavanje nečijih drugačijih stavova i mišljenja je poprilično sve prisutnija i očiglednija.. možda je najbolje uopšte ne reagovati na nečije provokacije pa i uvrede i time uštedjeti dosta živaca i sačuvati duhovnu mirnoću i raspoloženje?
Mislm, to je svakako lako reći a ponekad (pa i često) je to mnogo teže priimjeniti nego što nam s e čini.. jer svaki dan je nekako drugačiji pa tako i mi. Nekad smo poprilično stabilni i ništa nass ne može poremetiti, ali zato ponekad kad nam se kockice ne slože kako treba, nije baš tako.. što samo potvrdjuje da u životu nije sve baš lako.. naprotiv.
da li to vazi i za tinejdzere ?Ne moras biti psihicki jak da te neko ne uvredi,dovoljno je da budes fizicki jak i "lud" ,i sigurno neces osetiti uvrede. Sve je induvidualno i najvazniji je period adolescencije,tada se "kali celik"
 
Систем је измислио да људи не треба да одговарају на увреде, како би их држао потлаченима. Ваљда је човеку најпрече да заштити себе и своју част, ако је има?

Разумем да неко прећути увреду, ако има механизам да касније делима узврати овоме који вређа, али трпети увреде и ћутати није здраво. Немојте да дозволите да вас наговарају да савијате главе и да се склањате у страну.
 
Разумем да неко прећути увреду, ако има механизам да касније делима узврати овоме који вређа
А ако нема?
Мене је увредио адвокат, уз помоћ Суда и судског извршиоца, покрали ме за 3000 евра, и...?
Механизам за одговор на увреде зависи од уређености друштва; мислиш да би и овде било оволико вређања, да је оно увек поштено санкционисано?
 
А ако нема?
Мене је увредио адвокат, уз помоћ Суда и судског извршиоца, покрали ме за 3000 евра, и...?
Механизам за одговор на увреде зависи од уређености друштва; мислиш да би и овде било оволико вређања, да је оно увек поштено санкционисано?
To je pravna uvreda, pod uslovom da si u pravu .
 
Već od malena su nas učili da je "svijetu nemoguće ugoditi" i nikada ne možemo nekome biti dovoljno dobri.. ili loši.
Nije dobro kada reagujemo na nečiju uvredu jer na taj način se (ne)voljno spuštamo na njihov nivo komuniciranja.. u stvari time mu dajemo još jaču moć a sebi stvaramo nepotrebne probleme i prepreke.

U suštini ljudi koji rijetko odgovarajju na uvrede, relativno su sretniji i zdraviji u životu u odnosu na one koji se uvijek svađaju.
Verbalne i sl uvrede znaju boljeti više nego fizičke.. od psihičke nestabilnosti, razdražljivosti, nervoze pa ssve do stresa, depresije.. a kao takvi smo veoma podložni raznim boleščinama. Zašto bi se naša sreća i stabilnost zasnivale na tudjim mišljenjima i pogledima?
Možemo li na taj način biti srećni i zadovoljni u životu kada smo podložni tudjim a ne svojim osjećanjima i mišljenjima?

Svako ima pravo na svoje mišljenje i ako nas neko kritikuje pa čak i vrijedja zbog nekih naših ubjedjenja i stavova, mi to ne možemo promjeniti jer to je samo njegovo glediošte i njegovo vidjenje stvari, što ne znači da je u pravu. Zašto se suprotno tome ne bi fokusirali na ljubazne i kulturne osobe, koje imaju drugačiji pristup i način komuniciranja?

Čak i ovdje postoje osobe koje pokušavaju neka svoja mišljenja i stavove nametnuti onima koji ne misle kao oni. Često to predje granice normalne komunikacije ako im dopustimo da sa njima pokušamo na drugačiji način nego što oni misle.. to je nemoguća misija u većini slučajeva. POstavlja se pitanje šta i kako odreagovati u tim nekim situacijama i momentima?

Netolerancija i neuvažavanje nečijih drugačijih stavova i mišljenja je poprilično sve prisutnija i očiglednija.. možda je najbolje uopšte ne reagovati na nečije provokacije pa i uvrede i time uštedjeti dosta živaca i sačuvati duhovnu mirnoću i raspoloženje?
Mislm, to je svakako lako reći a ponekad (pa i često) je to mnogo teže priimjeniti nego što nam s e čini.. jer svaki dan je nekako drugačiji pa tako i mi. Nekad smo poprilično stabilni i ništa nass ne može poremetiti, ali zato ponekad kad nam se kockice ne slože kako treba, nije baš tako.. što samo potvrdjuje da u životu nije sve baš lako.. naprotiv.
Vređanje je ,osim što je primitivno i nezrelo,odraz bespomoćnog besa.Takođe i nekulture.
Pokušaj da neko povredi i ponizi .Često,bez ikakvog osnova.Vređanje sa psovanjem je nivo više ljudske ogorčenosti.
Ne smatram da je nereagovanje na uvrede pokazatelj slabosti.Naprotiv.
 
Vređanje je ,osim što je primitivno i nezrelo,odraz bespomoćnog besa.Takođe i nekulture.
Pokušaj da neko povredi i ponizi .Često,bez ikakvog osnova.Vređanje sa psovanjem je nivo više ljudske ogorčenosti.
Ne smatram da je nereagovanje na uvrede pokazatelj slabosti.Naprotiv.
Ako je uspeh cilj, sredstva se ne biraju. Plasim se da te bas zanima kako je neko dosao do cilja dok mu se divis na uspehu. Mnogi uspesni imaju snaznu volju za uspehom i ne biraju sredstva, kao sto ni ti ne biras neuspesne koji su se povukli jer su bili vredjani.
 

Back
Top