- Poruka
- 990
Psihijatar Skot Pek u svojoj knjizi "Put kojim se redje ide" pise sledece:
(nije citat, posto mi knjiga nije pri ruci)
nije znao sta vise da je pita, gdje da trazi resenje za njene probleme. I onda, na pamet mu pade krajnje bizarno pitanje, nije znao zasto ga je to pitanje interesovalo.
"Dali vi gospodjo jedete kolace?"
"Da"
"Dali prvo pojedete cokoladni preliv, pa onda ono sto ostane... sto je manje ukusno?"
"Da, preliv je najlepsi... kako ste znali?"
Sad je vec znao zasto je to pitao...
Nesigurnost u to da ce joj zelje kad tad biti ispunjenje, smetala ju je da ima lijep zivot, jer se uvjek grabila za "ono sto sigurno moze da ima" i lepila za "sitna" zadovoljstva, sto ju je ometalo da planira neka "zrelija" zadovoljstva. Iz istog razloga je imala problema na poslu, - nije mogla da se odrekne cari lencarenja i istezanja tijela dok si jos u krevetu ujutru, iz istog razloga nije bila spremna da odvoji dovoljno vremena za ucenje, pa se odrekla studija, profesije koju je planirala da radi itd.
Ona nije bila nesigurna u sebe, ali se osjecala tako, zato sto je nesvesno znala da nista nemoze da planira, jer je rob "straha od neispunjenja zelja", naime, ona nije bila u stanju da odlaze ispunjenje neke svojih zelja kada je to potrebno - zakljucuje Skot Pek.
Posto joj je rekao dijagnozu, i sjetio je na traume koje su izazvale taj strah, ona je bila preporodjena, zrela licnost, i sposobna da planira sopstveni zivot. Nije joj vise bilo tesko da dodje na vreme na posao itd.
_________________________________________________________________________________________
Tema je:
Dali vjerujete da mnogo ljudi ima manji ili veci strah od neispunjenja zelja, koji implicira relativnu nesposobnost da se ispunjenje neke "sigurnije" (ali manje zelje) odlozi za rad moguceg, ali manje sigurnog, ispunjenja neke "vece" zelje.
(nije citat, posto mi knjiga nije pri ruci)
nije znao sta vise da je pita, gdje da trazi resenje za njene probleme. I onda, na pamet mu pade krajnje bizarno pitanje, nije znao zasto ga je to pitanje interesovalo.
"Dali vi gospodjo jedete kolace?"
"Da"
"Dali prvo pojedete cokoladni preliv, pa onda ono sto ostane... sto je manje ukusno?"
"Da, preliv je najlepsi... kako ste znali?"
Sad je vec znao zasto je to pitao...
Nesigurnost u to da ce joj zelje kad tad biti ispunjenje, smetala ju je da ima lijep zivot, jer se uvjek grabila za "ono sto sigurno moze da ima" i lepila za "sitna" zadovoljstva, sto ju je ometalo da planira neka "zrelija" zadovoljstva. Iz istog razloga je imala problema na poslu, - nije mogla da se odrekne cari lencarenja i istezanja tijela dok si jos u krevetu ujutru, iz istog razloga nije bila spremna da odvoji dovoljno vremena za ucenje, pa se odrekla studija, profesije koju je planirala da radi itd.
Ona nije bila nesigurna u sebe, ali se osjecala tako, zato sto je nesvesno znala da nista nemoze da planira, jer je rob "straha od neispunjenja zelja", naime, ona nije bila u stanju da odlaze ispunjenje neke svojih zelja kada je to potrebno - zakljucuje Skot Pek.
Posto joj je rekao dijagnozu, i sjetio je na traume koje su izazvale taj strah, ona je bila preporodjena, zrela licnost, i sposobna da planira sopstveni zivot. Nije joj vise bilo tesko da dodje na vreme na posao itd.
_________________________________________________________________________________________
Tema je:
Dali vjerujete da mnogo ljudi ima manji ili veci strah od neispunjenja zelja, koji implicira relativnu nesposobnost da se ispunjenje neke "sigurnije" (ali manje zelje) odlozi za rad moguceg, ali manje sigurnog, ispunjenja neke "vece" zelje.
lol:
back to topic...
