Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Kako se moj 1000-ti post poklopio sa Novom godinom, evo mog malog poklona forumasima. Jedan stari tekst, kada sam proslavio 1000 postova na forumu DO. Korisno da se vidi sta se sve na ovakvim forumima moze:
Tvrd je orah voćka čudnovata
Ne slomi ga a zube polomi
Na meni su, na ovom forumu, zube slomili mnogi, a pre svih, (...)
Ali počnimo priču iz početka. Pre otprilike godinu dana shvatio sam moć korišćenja Interneta za promociju političkih ideja. Tada sam bio naloženi član G17+ i mislio sam kako sam samo deo jedne velike plime koja će iz Majke Srbije zbrisati mafiju i izvršiti konačnu detajkunizaciju. Komentarisao sam vesti na B92 a vrhunac moje aktivnosti je bio oko kandidature Mićunovića (poznatog kao “Naš Predsednik” i Stariji brat Broja Jedan). Provalio sam pakleni plan da Mićunović bude samo paravan onima koji stvarno vladaju, otprilike kako je Đinđić postavio Koštunicu. Ali prošla je potreba za paravanima, jer Milošević se već dugo kiselio u Hagu, a ni na vlasti nije više bilo Đinđića, već samo njegovih (i po vlastitom priznanju) bledih kopija. Zato taj plan je imao samo teoretske šanse za uspeh.
Tada sam uzeo ime “limojed”, jer tako sam nazvao i svoju web prezentaciju, a to ime inače ima neko značenje u mome društvu. Medjutim, otprilike dok sam seirio nad Mićunovim debaklom, dežurni komentatori DS-a na tom forumu počeše da se potpisuju kao ja i pljuju po Labusu i Koštunici. Tada sam znao da sam uspeo.
Usledili su parlamentarni izbori, a ja sam, kao pristalica Ajsa Nigrutina uzeo nick Ajzakov Titanik, po jednoj njegovoj pesmi. Imao sam i par gerilskih inkarnacija u kojima sam pljuvao po Koštunici zbog navodne namere da sklopi posle izbora koaliciju sa radikalima (što bi trebalo da neke glasače DSS privuče na stranu G17+, jer neće valjda posle svega da glasaju za Živkovićeve); drugim identitetom sam pljuvao po Tadiću zbog navodne kolaboracije sa Koštunicom i pozivao ljude da ne izlaze ne izbore jer nema Čede Jovanovića. Ništa čudno, jer su me i na Igrama bez granica optuživali za “bizantinski predmakijavelizam” (dividet et impera). Prođoše izbori, i kako se situacija komplikovala, hladio sam se i ja za G17 i politiku uopšte.
Međutim, kako su se približavali predsednički izbori, počeo sam da pohađam prvo Serbiancafe i da glumim čedistu i optužujem Borisa za kolaboraciju. Bilo je to zabavno. Onda sam reaktivirao Ajzaka na komentarima vesti. Rešio sam da batalim stranačku disciplinu i pišem šta mi srce ište. Onako umetnički. Uskoro se na SC-u pojavio limojed i bio je to početak forumskog “života”. Teško ribi u vodu, a posebno ako je ta riba u periodu 2000-2001 bila besnifok te-nej, poznat kao Tata Igara bez granica.
Negde u julu, kolko se sećam, manje više slučajno kliknuh na link forum na sajtu B92 i prijavih se tamo kao Ajzakov Titanik. Izazvao sam pravu buru. Pošto su se na SC-u mnogi žalili kako ih tamo banuju, a mene nisu odmah banovali, i pored teškog zgražavanja, ohrabrio sam drugare na SC-u i hvalio se svojim uspesima na B92. Mnogi “4umaši” su me tada totalno omrznuli, moram priznati sa pravom, mada sam se samo šalio. Najzad sam se sapleo kada sam preneo doživljaje Bobana Stanojevića i Radojice Bunčića sa sajta Žena u crnom – izveštaj u kome su oni kukali zbog prebijanja od strane zločestih homofoba. Sporan je bio podnaslov “Smeha, smeha, smeha dajte deci”, a i reakcije nekih “pobunjenika” sa B92. Možda su me i banovali sa razlogom, jer nije uredu rugati se tuđoj neseći, čak i kada sve to deluje patetično. Ali tamo ne banuju spodobe kao što je Henry Chinaski.
Kada sam se požalio na SC-u, skrenuli su mi pažnju na forum DO, uz napomenu da tamo ima frikova sa B92. Tada je počela moja prva, destruktivna faza. Uleteo sam sa mnogo nickova, a i pozvao na krstaški rat na SC IBG-u (za taj poziv potpisao sam se kao ili jesi LAV ili nisi). Bili su tu “mladić radovan” (mala igra rečima), Crvena Ruža i Torrente (koji mi je bio najdraži zbog onoga: Glupa ruka zakona, i spremao sam ga da potraje). Tada mi je pomogao Henry Chinaski, jer je uleteo zamnom i “napadao” me tako glupo i primitivno da je još više destruirao ovaj forum. Od tih nickova preostao je samo Mačak u Čizmama, verovatno zato što se prvo predstavljao kao SPO-vac, pa nije budio sumnju. Inače, da sam hteo ući sa jednim nickom prozvao bih se Glas Sauronov.
I za kraj par stihova: Red Zmaja i prozivka Crna ovca:
Ja probao sam žuči, probao sam meda
Na putu od začelja do prvoga reda
…
Od Novoga Beograda do Novoga Sada
Od stadiona Dorćola, do stadiona Rada
Od kapija nebesa do podzemlja Hada
Svako ko me napada u mukama strada
Dok visini se nada lako pada kao klada.
Tvrd je orah voćka čudnovata
Ne slomi ga a zube polomi
Na meni su, na ovom forumu, zube slomili mnogi, a pre svih, (...)
Ali počnimo priču iz početka. Pre otprilike godinu dana shvatio sam moć korišćenja Interneta za promociju političkih ideja. Tada sam bio naloženi član G17+ i mislio sam kako sam samo deo jedne velike plime koja će iz Majke Srbije zbrisati mafiju i izvršiti konačnu detajkunizaciju. Komentarisao sam vesti na B92 a vrhunac moje aktivnosti je bio oko kandidature Mićunovića (poznatog kao “Naš Predsednik” i Stariji brat Broja Jedan). Provalio sam pakleni plan da Mićunović bude samo paravan onima koji stvarno vladaju, otprilike kako je Đinđić postavio Koštunicu. Ali prošla je potreba za paravanima, jer Milošević se već dugo kiselio u Hagu, a ni na vlasti nije više bilo Đinđića, već samo njegovih (i po vlastitom priznanju) bledih kopija. Zato taj plan je imao samo teoretske šanse za uspeh.
Tada sam uzeo ime “limojed”, jer tako sam nazvao i svoju web prezentaciju, a to ime inače ima neko značenje u mome društvu. Medjutim, otprilike dok sam seirio nad Mićunovim debaklom, dežurni komentatori DS-a na tom forumu počeše da se potpisuju kao ja i pljuju po Labusu i Koštunici. Tada sam znao da sam uspeo.
Usledili su parlamentarni izbori, a ja sam, kao pristalica Ajsa Nigrutina uzeo nick Ajzakov Titanik, po jednoj njegovoj pesmi. Imao sam i par gerilskih inkarnacija u kojima sam pljuvao po Koštunici zbog navodne namere da sklopi posle izbora koaliciju sa radikalima (što bi trebalo da neke glasače DSS privuče na stranu G17+, jer neće valjda posle svega da glasaju za Živkovićeve); drugim identitetom sam pljuvao po Tadiću zbog navodne kolaboracije sa Koštunicom i pozivao ljude da ne izlaze ne izbore jer nema Čede Jovanovića. Ništa čudno, jer su me i na Igrama bez granica optuživali za “bizantinski predmakijavelizam” (dividet et impera). Prođoše izbori, i kako se situacija komplikovala, hladio sam se i ja za G17 i politiku uopšte.
Međutim, kako su se približavali predsednički izbori, počeo sam da pohađam prvo Serbiancafe i da glumim čedistu i optužujem Borisa za kolaboraciju. Bilo je to zabavno. Onda sam reaktivirao Ajzaka na komentarima vesti. Rešio sam da batalim stranačku disciplinu i pišem šta mi srce ište. Onako umetnički. Uskoro se na SC-u pojavio limojed i bio je to početak forumskog “života”. Teško ribi u vodu, a posebno ako je ta riba u periodu 2000-2001 bila besnifok te-nej, poznat kao Tata Igara bez granica.
Negde u julu, kolko se sećam, manje više slučajno kliknuh na link forum na sajtu B92 i prijavih se tamo kao Ajzakov Titanik. Izazvao sam pravu buru. Pošto su se na SC-u mnogi žalili kako ih tamo banuju, a mene nisu odmah banovali, i pored teškog zgražavanja, ohrabrio sam drugare na SC-u i hvalio se svojim uspesima na B92. Mnogi “4umaši” su me tada totalno omrznuli, moram priznati sa pravom, mada sam se samo šalio. Najzad sam se sapleo kada sam preneo doživljaje Bobana Stanojevića i Radojice Bunčića sa sajta Žena u crnom – izveštaj u kome su oni kukali zbog prebijanja od strane zločestih homofoba. Sporan je bio podnaslov “Smeha, smeha, smeha dajte deci”, a i reakcije nekih “pobunjenika” sa B92. Možda su me i banovali sa razlogom, jer nije uredu rugati se tuđoj neseći, čak i kada sve to deluje patetično. Ali tamo ne banuju spodobe kao što je Henry Chinaski.
Kada sam se požalio na SC-u, skrenuli su mi pažnju na forum DO, uz napomenu da tamo ima frikova sa B92. Tada je počela moja prva, destruktivna faza. Uleteo sam sa mnogo nickova, a i pozvao na krstaški rat na SC IBG-u (za taj poziv potpisao sam se kao ili jesi LAV ili nisi). Bili su tu “mladić radovan” (mala igra rečima), Crvena Ruža i Torrente (koji mi je bio najdraži zbog onoga: Glupa ruka zakona, i spremao sam ga da potraje). Tada mi je pomogao Henry Chinaski, jer je uleteo zamnom i “napadao” me tako glupo i primitivno da je još više destruirao ovaj forum. Od tih nickova preostao je samo Mačak u Čizmama, verovatno zato što se prvo predstavljao kao SPO-vac, pa nije budio sumnju. Inače, da sam hteo ući sa jednim nickom prozvao bih se Glas Sauronov.
I za kraj par stihova: Red Zmaja i prozivka Crna ovca:
Ja probao sam žuči, probao sam meda
Na putu od začelja do prvoga reda
…
Od Novoga Beograda do Novoga Sada
Od stadiona Dorćola, do stadiona Rada
Od kapija nebesa do podzemlja Hada
Svako ko me napada u mukama strada
Dok visini se nada lako pada kao klada.
