Prvi "vrući" sukob hladnog rata - grčki građanski rat okončan je pre 75 godina

[Rogonos]

O tome se premalo piše iako je to naše neposredno susedstvo

grčki građanski rat, koji je počeo u drugom svetskom ratu, odneo je desetine hiljada žrtava i koji je besneo do 1949. godine, sada je uglavnom zaboravljen. bila je to prva nasilna konfrontacija sistema u Evropi i na sreću ostala jedina.

prošlo je više od šest nedelja dok rukovodstvo komunističke partije Grčke (KKE) nije na prikriven način priznalo poraz u građanskom ratu 1949. godine. u proglasu, privremena vlada koju je predvodila objavila je da su neprijateljstva privremeno prekinuta kako bi se izbeglo potpuno uništenje Grčke.

ostaci njihove partizanske vojske povukli su se preko granice u Albaniju posle poslednje odlučujuće bitke u planinskom lancu Gramos. neke raštrkane grupe otišle su u Bugarsku u narednim nedeljama.

time je okončan višegodišnji sukob koji je započeo tokom drugog svetskog rata. nakon okupacije Nemačke i Italije od strane sila osovine 1941. godine, takozvani nacionalni oslobodilački front (EAM), kojim je dominirala KKE, uspostavio se kao najjača sila.

prva faza građanskog rata se odigrala pod nemačkom okupacijom. narodnooslobodilačka armija EAM-a (Elas) pokušala je da potčini ili eliminiše druge grupe otpora. strah od komunističkog preuzimanja vlasti mnoge je oterao u redove bataljona bezbednosti, milicije koju je osnovala kolaboracionista vlada koja se borila protiv Elasa zajedno sa nemačkim okupatorima.

 

[Rogonos]

antikomunistički tabor, koji je uključivao ne samo monarhističku desnicu već i liberale, oslanjao se na podršku Velike Britanije i SAD.

komuniste su podržavale Albanija, Jugoslavija i Bugarska, koje su služile kao područje za povlačenje i snabdevanje DSE. do 1948. godine partizanska vojska je dostigla snagu od skoro 30.000 ljudi. međutim, njihova oprema je uglavnom ostala ograničena na lako naoružanje. ponekad je kontrolisala polovinu teritorije Grčke (van gradova) i trećinu ruralnog stanovništva.

u govoru pred kongresom 1947. američki predsednik Truman je najavio masovnu finansijsku i vojnu podršku državama Grčkoj i Turskoj ugroženim komunizmom tj svima nama poznata takozvana Trumanova doktrina. hladni rat je počeo. podrška SAD grčkoj vojsci oružjem, trenerima i vojnim savetnicima počela je da daje plodove. krajem 1948. a posebno 1949. godine oružane snage su izvele odlučujuće ofanzive.

tome je pomogla i činjenica da je DSE odustao od svoje uspešne gerilske taktike u korist redovnog ratovanja.

1949 zločinac Tito je zatvorio granicu sa Grčkom nakon što je KKE stala na stranu Moskve nakon raskida Jugoslavije sa Staljinom. tokom leta 1949. godine došlo je do odlučujuće bitke na planinama Pindos, gde su žestoke borbe već besnele prethodnih leta

 

[Khal Drogo]

 

[Rogonos]

ali je zaista zanimljivo da za druga Staljina taj rat nije bio prioritet. on je bio zabrinut za konsolidaciju svoje nove imperije u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. tek 1947. bio je spreman za isporuku vojnog materijala. nije priznavao narodnu demokratiju koju je proglasila KKE, kao ni druge države u sovjetskoj orbiti.

međutim, da su komunisti pobedili u građanskom ratu, upitno je da li bi se Staljin i dalje pridržavao pravila procenta dogovorenog sa Čerčilom?

krajem 1940-ih ništa nije ostalo od onih 50 odsto koliko je bilo namenjeno zapadnim saveznicima u Mađarskoj i Jugoslaviji, a da ne govorimo o Poljskoj, gde se Staljin takođe nije držao dogovora postignutih na konferenciji na Jalti. Štaviše, kada je još bio u savezu sa Hitlerom, pozvao je da se Grčka uključi u sovjetsku interesnu sferu.

još uvek se ne zna tačan broj poginulih u građanskom ratu, ali se mora pretpostaviti da ih je bilo najmanje 40.000 do 60.000. više od 100.000 pobeglo je u političko izgnanstvo u komunističkim državama

 

[Лекизан]

Наравно Стаљин је био свестан договора и поделе интересних сфера са западним савезницима, а Грчка је требала да остане у Британској интересној зони, и зато је Грчке комунисте препустио судбини, а како је Броз покушавао да помогне комунистички покрет тамо Стаљин га је оштро критиковао па се овај повукао и затворио границу, а касније и примио одређени број избеглица и населио их у Војводину.
Британци су зато и војно помогли монархистичку страну.
Ево поделе Грчке током рата када је и почео први део грађанског рата који се наставио и касније између две фракције ЕЛАС и ЕДЕС.

 

[Rogonos]

Наравно Стаљин је био свестан договора и поделе интересних сфера са западним савезницима, а Грчка је требала да остане у Британској интересној зони, и зато је Грчке комунисте препустио судбини, а како је Броз покушавао да помогне комунистички покрет тамо Стаљин га је оштро критиковао па се овај повукао и затворио границу, а касније и примио одређени број избеглица и населио их у Војводину.
Британци су зато и војно помогли монархистичку страну.
Ево поделе Грчке током рата када је и почео први део грађанског рата који се наставио и касније између две фракције ЕЛАС и ЕДЕС.

zanimljiva karta. pa posledice sukoba oblikovale su Grčku u narednih četvrt veka. demokratija je bila ozbiljno kompromitovana autoritarnim elementima. pored parlamenta i vlade, važnu ulogu koja nije predviđena ustavom imala je i kralj, koji je svoja ovlašćenja tumačio veoma široko, i vojska, a da ne govorimo o raznim službama državne bezbednosti i desničarskim ekstremističkim organizacijama koje su povezane sa kriminalom podzemlja.

istina, poražena levica bila je marginalizovana i stigmatizovana, a tajne službe su ih pratile mrežom obaveštajaca. za izdavanje pasoša ili trgovačke dozvole bila je potrebna potvrda o pripadnosti koju je izdala policija.

vojni udar 1967. i sedmogodišnja diktatura koja je usledila bili su na kraju posledica građanskog rata. pučisti su svoj državni udar pravdali navodnim predstojećim komunističkim preuzimanjem vlasti. tek je kraj diktature 1974. godine stavio tačku na ovu eru

iskustvo zajedničkog odbacivanja vojnog režima omogućilo je trajnu demokratizaciju države i društva. pred izbore u novembru 1974. legalizovana je KKE, koja je bila zabranjena od 1947. godine. tokom 1970-ih i 1980-ih, vratili su se mnogi koji su otišli u izgnanstvo nakon građanskog rata, uključujući Markosa Vafiadisa, komandanta DSE-a.

do danas, čak i među generacijama rođenim kasnije, na pogled na građanski rat često utiče na to na kojoj je strani bila njihova porodica u to vreme. tema se tek dvadesetak godina obrađuje na časovima istorije tj može se nadati da će ovo pomoći da se prevaziđu previše jednostrani narativi ...

 

[Rogonos]

isto bi dodao, da legalizacija KKE 1974. bila je najveća greška tadašnjeg naivnog premijera Karamanlisa, uprkos svim upozorenjima iz sopstvenih redova. Grčka i danas pati od posledica ove izdajničke odluke. KKE sedi u parlamentu sa 10% glasova i toleriše se, iako je u njenom statutu navedeno da je cilj stranke da uspostavi dumu po uzoru na SSSR. Čak i danas, mnogi Grci veruju da će KKE doneti prosperitet i pravdu zemlji, naivno i ludo

 

[Nikita Kulganov]

Grčka je napadnuta i podeljena od Italijana, Nemaca i Bugara. Grčki kralj je pobegao iz zemlje. Pokreti otpora komunistički i monarhistički ( ova dva pokreta su se sukobljavala, a monarhistički je saradjivao i sa okupatorm ). Saveznici su prvo pomagalo oba pokreta. Bio je dogovor da Grčka pripadne Zapadnim saveznicima. Nemci se povlače iz Grčke, komunisti kontrolišu veći deo zemlje, što Čerčilu ne odogovara. Pošto Grčki monarhisti ne mogu da izadju na kraj sa Grčkim komunistima, dolaze Englezi u pomoć, pošto ni Englezi ne mogu sa njima da izadju na kraj, zovu u pomoć Amerikance, rat traje godina, da saveznici ne mogu da pobede Grčke komuniste i partizane.
Titova Jugoslavija preko granice pomaže maksimalno Grčke komuniste. Medjutim 1948 dolazi do sukoba izmedju Tita i Staljina. Tito prekida pomoć pošto su Grčki komunisti sa Staljinom, i tek tada Grčki monarhisti zajedno sa Englezima i Amerikancima uspevaju da trijumfuju.
Kada su komunisti na severu konačno vojno poraženi, desetine hiljada zarobljenih upućene su na ostrva – u koncentracione logore na mučenje i iscrpljivanje. Dok su stotine hiljada komunista i simpatizera deportovane u zemlje sovjetskog bloka, pre svega u Mađarsku i Poljsku, no ponajviše u sovjetske azijske republike.
Sada bi neko može da pita, ako je Englezima i Amerikancima trebalo godina i godina da pobede Grčke partizane kojih je bilo mnogo manje od Jugoslovenskih , šta bi tek bilo da je Jugolsavija dospela pod zapadne saveznike i da su ovi trebali da se bore protiv njih, šta bi tek tu bilo...
Tada je započeo hladni rat: Britanija u Grčkoj 1944 izazvala građanski rat da spreči Staljinov uticaj
„Još uvek sve vidim prilično jasno, nisam zaboravio“, kaže Titos Patrikios. „Policija Atine je pucala na gomilu sa krova parlamenta na trgu Sintagma. Mladi momci i devojke ležali su u lokvama krvi, dok su ostali jurili niz stepenice u totalnom šoku i panici“.

http://webtribune.rs/tada-je-zapoce...BuIbhVhKD1OwUxuINCcGkIz-21FbzXI90Q44bcTYDzaok

Des "Blancs" avec leur moisson de têtes de "Rouges"Beli
( Grčki monarhisti sa ''svojom žetvom'' sa glavama Grčkih komunista )
http://www.tlaxcala-int.org/article...mvCcGdJh4eTLk4xvS3GOV9jO7PNnUgNvDM-pkOmWKB2Pk

 

[Nikita Kulganov]

Englezi su hteli Grcku po svaku cenu, i bili su spremi bilo sta da urade samo da je stave pod njihovu kontrolu. Za Jugoslaviju se Cercil dogovorio sa Titom 50%, medjutim treba da ratuje protiv komunista u Grckoj, a rat protiv Jugosloveniskih partizana sa iskusnom armijom od 800000 vojnika mu se ne bi isplatio, i zato je odustao od Jugolslavije.
Komunisti su u Grckoj posle odlaska Nemaca drzali 75% teritoriju, i da se Englezi nisu mesali , komunisti bi brzo zavrsili sa monarhistima. Englezi su poslali 26000 vojnika, isprovocirali sukob koji ce dovesti do gradjanskog rata. Posto ni Englezi nisu mogli da izadju na kraju sa komunistima, pozvali su Amerikance, ni ovi sa njima nisu mogli da izadju na kraj. 48 Tito je prekinuo pomoc grkim partizanima, i tu je bio kraj, a borbe su nastavljene i bez pomoci Tita do 49.
Kralje se sklonio ( pobegao, napustio...)
Kolik su Grci imali srecan kraj ?
Kada su komunisti na severu konačno vojno poraženi, desetine hiljada zarobljenih upućene su na ostrva – u koncentracione logore na mučenje i iscrpljivanje (recept koji su sa oduševljenjem prihvatili u još jednoj bliskoj pomorskoj zemlji sa mnogo golih ostrva), dok su stotine hiljada komunista i simpatizera deportovane u zemlje sovjetskog bloka, pre svega u Mađarsku i Poljsku, no ponajviše u sovjetske azijske republike. Jugoslavija ih je primila zanemarivo malo. Ukratko, Grčka je doživela samo antikomunistički totalitarizam, i nekoliko puta njegov najgori oblik, vojnu diktaturu, najgoru 1967-74. Britanci su završili svoju kratku i krvavu vlast posle građanskog rata i predali Grčku američkim kolonizatorima.
. Oni su, uz Maršalov plan obnove, osigurali svoj upliv vojnim bazama, kapitalom i stalnim antikomunističkim delovanjem u grčkoj politici. Ta je politika imala mnogo lica, od učešća Grka u korejskom ratu, do mešetarenja Henrija Kisindžera i izazivanja desnog puča na Kipru u leto 1974, kojim je hteo da reši dva problema – zaustavljanje skoro socijalističkog episkopa i predsednika Makariosa na Kipru i otpor hunti u Grčkoj. Rezultat je bio turski upad na Kipar, rat i podela ostrva sve do danas, a Kisindžer je nekoliko godina docnije dobio Nobelovu nagradu za mir.

Šok nedoživljene socijalističke revolucije odredio je politički život posleratne Grčke. Ne treba zaboraviti ni to da je uspeh partizanskog pokreta sledio pobedi regularne grčke vojske nad Musolinijevom vojskom na albanskom frontu 1940-41, jedinoj pobedi protiv fašizma u Evropi u to vreme. Tokom narednih godina rata, jugoslovenski otpor (protiv Nemaca i još četiri vojske, uz vojno organizovane lokalne izdajnike) i dvojni (levi i desni) grčki otpor (protiv Nemaca) bili su jedini ozbiljni vojni protivnici silama osovine u Evropi na sopstvenim teritorijama. Posle pada diktature 1974, Amerika i zapadna Evropa su se dobro potrudile da pobeda nad huntom, koju su izveli mladi levičari, postane pobeda konzervativaca i antikomunista, čiji je jedini dobar cilj bio ponovno ustanovljavanje parlamentarnog sistema. Kralju je referendumom zabranjen povratak u zemlju iz koje ga je hunta isterala, ostrva-logori su ispražnjeni, oni koji su pobegli od diktature (skoro svi iz kulture i nauke, profesionalci i stručnjaci svih vrsta, studenti) vratili su se u zemlju, obe komunističke partije, prosovjetska i proevropska, izašle su iz ilegale.

Tek posle sedam godina i isplivavanja svih koruptivnih, stranačkih i nepotističkih grozota, postalo je mogućno da socijalistička partija PASOK Andrea Papandreua dobije na izborima, i da započne kratko zlatno doba savremene Grčke, u osamdesetim godinama prošlog veka. Svi koji su proterani u sovjetski blok dobili su nazad građanska prava, mnogi koji su preživeli vratili su se u Grčku.
Kada je PASOK zapao u krizu, zaglavivši se u stare koruptivne sheme grčke politike, kada je izgubio ideje odnosno prodao ih za vlast, ostao mu je samo još nacionalistički diskurs. Paralelizam sa Jugoslavijom bio je očigledan: čini mi se da nije reč samo o paralelizmu, nego o neposrednom uticaju srpske ratne paradigme na grčke političke prilike. Tako je morala slediti jedna gora od druge desna vlada, i današnje opšte grčko pristajanje na sve greške Ciprasove vlade, kojoj se još uvek ne može pripisati nijedna greška poznatog starog političkog repertoara. Odlučan stav protiv evropskog antikomunizma – svakog, starog i postsocijalističkog – samo je još jedan dokaz toga. Komunisti i komunizam ostaju herojski deo grčke istorije.