prvi, drugi i treci red

dive

Legenda
Poruka
61.198
viber image.jpg


kako ste proziveli svoj zivot do sada
bez uzdrzvanja strasno, kontrolisano ili ste sebe ogranicavali
ovde ne pricam o prihodima i novcu, on moze samo da uskrati stvari, ali ne i da odredi kakav zivot zivimo
da li se kajete sto ste previse toga odradili bez kocnica ili sto ste sebe previse drzali u kalupu
da li biste promenili nesto
 
Nisam se vladala po tudjim sablonima i krojevima. I ostala sam takva, prosto me ne zanima "sta ce svet da kaze" :roll: To volim kod sebe jer me ne ogranicavaju primitivizam i malogradjanstina te vrste. Ogranicavam sebe samu, nekim sopstvenim moralnim kocnicama koje uopste ne moraju biti opsteprihvacene kao takve, ali subjektivni osecaj i savest mi nalazu da ih se drzim.

Da, promenila bih. Ne bih trpela vise toliko. Brze bih presecala ono sto nema smisla. Ili mi se samo sada tako cini. Jer, za neke odluke i poteze tacno treba pravo vreme i mesto, prave okolnosti. Ne moze nista na silu.
 
I dan danji zivim monaski, kao isposnik, pravednik, ugodnik, moze se ocekivati da posthumno postanem svetac, da u crkvenom kalendaru sveti Dacha bude ne masno crno nego crveno slovo.
A kad bih menjao to ne bi rodjaci bio obican zivot nego miks Holivuda i Las Vegasa. :))))
 
Uvek je najbolje biti u drugom redu. Oni u prvom su najviše izloženi (pa najčešće i stradaju), oni u trećem ne vide ništa od ovih u prvom i drugom.
Naravno da sam bez kočnica jurišala tamo gde me srce vuklo. I nisam se jednom opekla. Iz toga sam i naučila da je najbolje da "više puta merim, jednom sečem". Nekad sebi ipak dozvolim da se 'ritnem' (svesno rizikujem), ali uglavnom sebi ponavljam "ne istrčavaj!".
 
Pogledajte prilog 521493

kako ste proziveli svoj zivot do sada
bez uzdrzvanja strasno, kontrolisano ili ste sebe ogranicavali
ovde ne pricam o prihodima i novcu, on moze samo da uskrati stvari, ali ne i da odredi kakav zivot zivimo
da li se kajete sto ste previse toga odradili bez kocnica ili sto ste sebe previse drzali u kalupu
da li biste promenili nesto
Do sada dosta dobro. Onako kako sam i zelela i zamisljala.
Kontrolisano od strane same sebe. Nikog drugog. Svesna sta mogu i ne mogu.
Ne kajem se. Mene uvek zezaju sto mi je mm prvi itd... ali ja sam takva osoba, emotivno, za drugi nacin nisam. Ne bih mogla.
Menjala ne bih ama bas nista. Jos bih dodala dvoje dece i nista mi u zivotu vise ne treba. Sve je zabava. :)

Inace, za red... uvek u drugom redu. U svemu ;)

- - - - - - - - - -

Zdravlje i godine i nisu toliki limiti, cak i kad bi se stvorili idealni uslovi sprecavala bi me neka psiholoska barijera, neka vrsta autocenzure, samokontrole, ne bih umeo da budem divlji, razuzdan, raskalasan, bezobziran, jer sam navikao na skromnost.

Skromno i u krugu porodice :lol:
 
Biram sedista u zavisnosti od trenutnih potreba...ne bih mogla konstantno da gulim odredjeni red ..ne bi bilo u skladu s hierofantom i lavicom u meni...jer u krizi uvek volim da izletim na pozornicu i primenim (sa)znanja iz svih redova...
Igram sah i izlazim triumfalno (hvala tati na nasledjenom predubedjenju da sve na dobro izaci mora :lol:) .... pa tako uzivam demantujuci sudbinu, sve zvezde i planete, jer ziv sam dokaz da moze po mom..

Zivim (za) dzamajku i volim aplauz! :zkez:

 
Poslednja izmena:
Pogledajte prilog 521493

kako ste proziveli svoj zivot do sada
bez uzdrzvanja strasno, kontrolisano ili ste sebe ogranicavali
ovde ne pricam o prihodima i novcu, on moze samo da uskrati stvari, ali ne i da odredi kakav zivot zivimo
da li se kajete sto ste previse toga odradili bez kocnica ili sto ste sebe previse drzali u kalupu
da li biste promenili nesto

Meni taj prvi red asocira samo na maler da ne predvidiš dobro okolnosti, pa ti kao ovde vetar digne suknju ili, još i pre, u ratu oni koji su žrtvovani kao najmanje važni, ili oni koji jure, od prevelikog straha, da što pre poginu u istim tim prvim redivima.
Za kočnice, nije bilo pravila. Po prirodi sam oprezna, ali više sam se puta uverila da to ništa ne znači.
 
Ја сам увек желела други, а живот ми увек намештао први...

Ветрометина.

Али, издржавам, калим се, челичим, док једног дана не пукне.
 

Back
Top