Prvi azil za pse i životinje ideja iz 1935. godine

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
326.275
131347347_10224740775855192_5248246102418735579_o-540x1024.jpg


Kada danas kažemo “azil za pse”, mislimo na nešto što je sasvim normalno u 21. veku.

Ali, kako li je ta ideja zvučala 1935. godine? Istina, nije se tada još imalo para za takav azil, ali se o njemu ozbiljno razmišljalo i novine su pažljivo pratile rad skupštine Društva za zaštitu životinja i rastinja.

O životinjama se brinulo i pre 88 godina i to na veoma visokom nivou – u čitavu priču bila je uključena i kraljevska porodica, a čelnici Beograda pažljivo su slušali zamerke građana.
Screenshot_20230710_090339_Gallery-1024x593.jpg

Na tom zasedanju govorilo se o surovosti šintara mada, ta surovost je kod nas potrajala pa sve do kraja 20. veka.
Ciljevi tadašnjeg Društva za zaštitu životinja podsećaju na današnje – umanjiti im patnju i bol. Čak se govorilo o potrebi motorizovane “hitne pomoći” za životinje!

Na toj sednici prisutno je bilo znatno više članova nego ranijih godina. Kraljica Marija je bila pokroviteljica društva i imala je zastupnicu na skupštini, dok je kneginja Olga bila počasna predsednica i nju je, takođe, zastupala jedna dvorska dama.
Na sednici su viđeni predstavnici opštine, Ministarstva vojske i mornarice, Ministarstva poljoprivrede i Uprave grada Beograda.
Jedan student govorio je o surovosti šintara i spasavanju svoja dva psa od njih.

Dalje se oglasio se i jedan Slovenac koji je kritikovao surovu dresuru medveda. Tražio je da se igre medveda najstrožije zabrane”. Pokazivao je i plakat za film “Tarzan” i apelovao na skup da se izjasni i protiv takvih filmova, “do kojih se dolazi putem strašnog mučenja životinja i koji često takvo mučenje i prikazuju. Šta više, da se takvi filmovi zabrane”.

Screenshot_20230710_090345_Gallery-804x1024.jpg


Oba govornika dobila su aplauz od Skupštine.

Na kraju donet je zakljucak
“Godišnja skupština energično podiže svoj glas protivu toga što ovo ruglo i srednjovekovno društveno zlo Opština grada Beograda ni do danas jednim potezom pera nije izbrisala iz svakodnevne društvene hronike. Skupština umoljava pretsednika opštine, kojio je već dao dokaza da deli mišljenje Društva, da nađe puta i načina kako bi se ovaj već davno zastareo sistem zamenio drugim, kulturnijim, savršenijim”.
Sa druge strane, grad Beograd je pohvaljen zbog veterinarske ambulante. Ona je bila otvorena na dobru “Pionir”. U njoj će se lečiti stoka koja pripada opštini, ali i stoka privatnih lica.Društvo je odlučilo i da tokom te godine nabavi “jedna kola za prvu ambulantu za hitnu pommoć nastradalim životinjama, dva traktora kao pomoćne mašine preopterećenim konjskim i volovskim zapregama i da na svaki način organizuje azil za životinje”.

Inače, reč je o društvu koje je već tada imalo tradiciju – naredne, 1936. godine obeležile su tridesetogodišnji jubilej
( izvor:Kaldrma)

Ova davna priča iz 1935.g o gradskim psima i životinjama proteže se sve do današnjih dana a čini mi se da se nije mnogo maknulo od tada .
 

Back
Top