- Poruka
- 237.289
FIJAKER BEZ KONJA: OVAKO JE IZGLEDAO PRVI AUTOMOBIL U BEOGRADU - LJUDI SU GA SE PLAŠILI, A VLASNIK NIJE HTEO DA VOZI
Bio je to značajan datum u prestoničkoj istoriji. Tog 3. aprila 1903. godine na železničku stanicu, pravo iz fabrike u Austrougarskoj, stigao je PRVI AUTOMOBIL U SRBIJI! Ovo „čudo neviđeno“ koštalo je pravo bogatstvo. Pričalo se da se od tih para mogla kupiti jedna kompletno opremljena kuća u Beogradu i to u kakvom boljem delu grada, pa je mnogo ljudi sa nestrpljenjem radoznalo gvirkalo kako bi videlo ko je to sebi mogao da priušti ovu neobičnu spravu.
Ponosni kupac „Nesselsdorf“-a, tipa B, bio je Boža Radulović, bogati beogradski kućevlasnik, a zajedno sa automobilom stigao je i specijalni vozač iz fabrike, pa se srećni vlasnik u pratnji nekoliko prijatelja i radoznalaca provozao svojom neobičnom „kočijom“ od Železničke stanice današnjom Nemanjinom, pa ulicom Kneza Miloša ka Topčideru.
Očekivano, prolazak prvog automobila kroz Beograd ostavio je velikog utiska na čaršiju. Danima potom, to je bila glavna tema razgovora u svim prestoničkim kafanama, a oni koji su imali sreće da uživo vide ovo „čudo“ govorili su: „Prođe sinoć aždaja, svetle joj se oči nadaleko i brekće, a gazi sve pred sobom“.
„Nesseldorf“ tip B, pionirski poduhvat istoimene fabrike koja i danas posluje pod imenom „Tatra“, mnogo više je podsećao na fijaker nego na automobil kakvim ga mi zamišljamo.
Dobrim delom je bio napravljen od drveta, imao je četiri sedišta i pravougaoni oblik. Motor od 12 konjskih snaga bio je smešten ispod poda. Rezervoar za gorivo, rezervoar za rashladnu tečnost i hladnjak nalazili su se ispod prednje haube.
U periodu od 1902. do 1904. u četvorosednoj varijanti proizvedeno je samo 38 ovih automobila. I, upravo jedan od njih završio je u Beogradu, u vlasništvu Bože Radulovića.
Krajnje ironično, Boža Radulović nije imao ni najmanju nameru da sedne za volan svog automobila. Kažu da ga je i sama mogućnost užasavala i da je zbog toga majstor pristigao iz fabrike dobio zadatak da bogataševog prijatelja Sretena Lukića nauči da vozi i održava mašinu.
A ovaj se pokazao kao dobar đak. Ostalo je zabeleženo da je vozaču iz inostranstva trebalo nešto više od mesec dana da ga obuči da samostalno upravlja vozilom. Nakon toga, Sreten je položio „vozački ispit“ u Beogradu i to pred tročlanom komisijom (čiji je samo jedan član pre toga zapravo video automobil!) i tako postao prvi srpski „školovani“ šofer. Njegova vozačka dozvola, prva takve vrste izdata u Srbiji, i danas se može videti u Muzeju automobila u Beogradu.
Jedan nepredviđeni problem – da u čitavoj državi nema nijedne benzinske stanice na kojoj bi mogao da se kupi benzin, rešen je tako što su Boža i Sreten rezervoar punili benzinom kupljenim po beogradskim apotekama i, nakon svega – prvi automobil ispod Dunava i Save, bio je spreman da se otisne na putovanje po srpskim drumovima.
https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/prvi-automobil-u-beogradu
Ostatak teksta imate na linku. Bogati trgovac je posle par godina propao, a Sreten Lukić je postao kraljevski vozač.
Ipak, sledećih 20 godina je na beogradskim ulicama automobila bilo veoma malo. Kako bi se tek prepali tadašnji vozači kad bi ih neki vremeplov bacio u današnji Beograd.
