Прустово схватање љубави

  • Začetnik teme Лилит
  • Datum pokretanja
Нисам нарочито радио Пруста, али ако је био нарочит садомазохиста... биће ми нарочито задовољство да га читам и поштујем. Хвала најлепше.

Уколико си поштовалац дела Ф. Ничеа, а претпостављам да јеси, не сумњам да ћеш постати и поштовалац дела М. Пруста. С Ничеом у вези препоручујем и "Др Фаустуса", уколико си га случајно заобишао, као, уосталом, и сва Манова дела.

Поздрав,
Лилит
 
Ниче је био највећи моралиста. Он нема никакве везе с перверзијама и садомазохизмом, мада јесте помало био такав човек; но, он о томе није писао.

[Ах, колико се разочарам кад прочитам колико људи не познају овог великог човека... и још му се и оваквоме диве понеки (а схваћен је свега 10% од онога што је мислио, и то међ оне који желе да размишљају док читају).]

Реци ми, има ли какве сличности, да ли је близу Маркизу де Саду? Да ли је писао нешто попут "Филозофије у будоару" или "Злочина из љубави"?
Ако си читао/ла та дела можеш и критиковати. Ја сам ту да браним.
 
Nietzsche:
Ниче је био највећи моралиста. Он нема никакве везе с перверзијама и садомазохизмом, мада јесте помало био такав човек; но, он о томе није писао.

[Ах, колико се разочарам кад прочитам колико људи не познају овог великог човека... и још му се и оваквоме диве понеки (а схваћен је свега 10% од онога што је мислио, и то међ оне који желе да размишљају док читају).]

Реци ми, има ли какве сличности, да ли је близу Маркизу де Саду? Да ли је писао нешто попут "Филозофије у будоару" или "Злочина из љубави"?
Ако си читао/ла та дела можеш и критиковати. Ја сам ту да браним.
Kliknite za proširenje...

Погрешно си ме разумео: намера ми је била да ти препоручим тзв. философске романе, с обзиром на твоју приврженост философији. Осим тога, читаво Маново стваралаштво почива на Ничеу (или га следи, или оспорава - тек не заобилази га). Пруст, наравно, нема везе са Ничеом, па ни са Де Садом, али је философ sui generis. Оно што је заједничко Ничеу, Ману и Прусту (као, уосталом, и свим великим умовима) јесте, по мени, вера једино у ауторитет властитог генија.
 
Prust je super. Obozavam njegove knjige. Pune su neznosti i ljubavi. Malo je bio cudan, ali svi smo mi cudni na svoj nacin. Eto, moj drug Nesa. On je upisao bogosloviju. Krenuo jednu godinu, drugu i u trecoij se smuva sa nekim tipom iz "Obraza". Svi kukaju, zale se. Mama mi je rekla: "Liiizo, vidi sta se dogodilo Nesi!" A, ja sta cu. Kazem mu da ode u Holandiju i da se vencaju k'o ljudi, ko zna mozda nekada dobiju i decu? 8)
 
Liza Dennis:
Prust je super. Obozavam njegove knjige. Pune su neznosti i ljubavi. Malo je bio cudan, ali svi smo mi cudni na svoj nacin. Eto, moj drug Nesa. On je upisao bogosloviju. Krenuo jednu godinu, drugu i u trecoij se smuva sa nekim tipom iz "Obraza". Svi kukaju, zale se. Mama mi je rekla: "Liiizo, vidi sta se dogodilo Nesi!" A, ja sta cu. Kazem mu da ode u Holandiju i da se vencaju k'o ljudi, ko zna mozda nekada dobiju i decu? 8)
Kliknite za proširenje...

:lol:
Joj, bre, Lizo, skrećeš s teme...
 
Liza Dennis:
Prust je super. Obozavam njegove knjige. Pune su neznosti i ljubavi. Malo je bio cudan, ali svi smo mi cudni na svoj nacin. Eto, moj drug Nesa. On je upisao bogosloviju. Krenuo jednu godinu, drugu i u trecoij se smuva sa nekim tipom iz "Obraza". Svi kukaju, zale se. Mama mi je rekla: "Liiizo, vidi sta se dogodilo Nesi!" A, ja sta cu. Kazem mu da ode u Holandiju i da se vencaju k'o ljudi, ko zna mozda nekada dobiju i decu? 8)
Kliknite za proširenje...

i dalje ne kontam cemu ta pink slova...:|
 
AristotelSRB:
Koji prevod da uzmem?
Kliknite za proširenje...

Prust je ( kao i Dzojs) jako nezgodan za prevodjenje. Recimo ( samo jedan primer iz Nemacke) da je Dostojevski sedam puta prevodjen na nemacki, a Dzojs i Prust samo
dva puta, pri cemu je prvi Prustvov prevod i jedini dobar ( a Dzojsov drugi). Ljudi prevode Prusta ( ili Dzojsa ) desetak godina. Za Dzojsa znam ( ono, pricali mi ljudi;))
da je srpski prevod genijalan ( hrvatski je jel " onako") ali za Prusta ne znam. Da li uopste i postoji prevod na srpskom?
Rada ( Krasuljak) je imala problem jer je ocigledno citala neki hrvatski prevod.
Quentin ga je isto nesto preko one stvari citao, ili barem pokusavao da cita, valjda j i kod njega bio prevod problem.
 
Rayela:
Prust je ( kao i Dzojs) jako nezgodan za prevodjenje. Recimo ( samo jedan primer iz Nemacke) da je Dostojevski sedam puta prevodjen na nemacki, a Dzojs i Prust samo
dva puta, pri cemu je prvi Prustvov prevod i jedini dobar ( a Dzojsov drugi). Ljudi prevode Prusta ( ili Dzojsa ) desetak godina. Za Dzojsa znam ( ono, pricali mi ljudi;))
da je srpski prevod genijalan ( hrvatski je jel " onako") ali za Prusta ne znam. Da li uopste i postoji prevod na srpskom?
Rada ( Krasuljak) je imala problem jer je ocigledno citala neki hrvatski prevod.
Quentin ga je isto nesto preko one stvari citao, ili barem pokusavao da cita, valjda j i kod njega bio prevod problem.
Kliknite za proširenje...

Nisam ga preko one stvari čitao i nisam imao problema sa prevodom (hrvatskim). Mada, koliko se sjećam, više mi se dopala knjiga koju je Ujević preveo.
Inače, kad se priča o prevođenju Prusta, treba pomenuti prvi engleski prevod koji je dosta slobodno uradio Skot Monkrif, jedan zanimljiv lik (ratnik, pisac, prevodilac, ljubavnik nekolicine engleskih pjesnika. itd.). Njegov prevod za neke predstavlja etalon dobrog prevoda sa francuskog jezika, ali drugima nije bio dovoljno dobar, pa postoji još nekoliko novijih pokušaja s kraja 20. i početka 21. vijeka.
 
quentin:
Nisam ga preko one stvari čitao i nisam imao problema sa prevodom (hrvatskim). Mada, koliko se sjećam, više mi se dopala knjiga koju je Ujević preveo.
Inače, kad se priča o prevođenju Prusta, treba pomenuti prvi engleski prevod koji je dosta slobodno uradio Skot Monkrif, jedan zanimljiv lik (ratnik, pisac, prevodilac, ljubavnik nekolicine engleskih pjesnika. itd.). Njegov prevod za neke predstavlja etalon dobrog prevoda sa francuskog jezika, ali drugima nije bio dovoljno dobar, pa postoji još nekoliko novijih pokušaja s kraja 20. i početka 21. vijeka.
Kliknite za proširenje...

Ne znam ni približno toliko dobro francuski da bih mogao usporediti s izvornikom, no, gledajući uz hrvatski, engleski Kilmartinov prijevod (ista poglavlja), a i zagledajući u ruski, rekao bih
da se teškoća bilo koje proze u prevođenju s izgrađenoga europskoga jezika precjenjuje. S poezijom je druga stvar, napose kad se radi o rimama.

Kilmartin je morao i izmijeniti neke dijelove jednostavno zato što su pojmovi postali drugačiji- opaska vojvotkinje de Guermantes: "Vaši balovi su bili tako veseli" nije se
mogla i dalje prevoditi kao "Your balls were so gay". Uspoređujući iste dijelove (umiranje bake, kriva spoznaja da je Albertina još živa), nisam vidio nikakve bitne razlike.
 
Rayela:
Prust je ( kao i Dzojs) jako nezgodan za prevodjenje. Recimo ( samo jedan primer iz Nemacke) da je Dostojevski sedam puta prevodjen na nemacki, a Dzojs i Prust samo
dva puta, pri cemu je prvi Prustvov prevod i jedini dobar ( a Dzojsov drugi). Ljudi prevode Prusta ( ili Dzojsa ) desetak godina. Za Dzojsa znam ( ono, pricali mi ljudi;))
da je srpski prevod genijalan ( hrvatski je jel " onako") ali za Prusta ne znam. Da li uopste i postoji prevod na srpskom?
Rada ( Krasuljak) je imala problem jer je ocigledno citala neki hrvatski prevod.
Quentin ga je isto nesto preko one stvari citao, ili barem pokusavao da cita, valjda j i kod njega bio prevod problem.
Kliknite za proširenje...

Što se tiče dva prevoda Uliksa- po meni je prvi tj. onaj Zlatka Gorjana mnogo bolji, iako svi hvale ovaj novi Z. Paunovića (geopoetika) vjerovatno zbog gomile fusnota i objašnjenja koja su katkad stvarno suvišna. Stari prevod to nema...što se mene tiče uvijek mi je odgovarala više ta varijanta jezika (srpskohrv) nego čista ekavšina, mnogo mi je melodičnije...

p.s. u novom prevodu Uliksa je i karta Dablina, u Glembajevima je porodično stablo...mislim koji moj....po meni su to najveće gluposti koje mogu zadesiti jedan ozbiljan roman...shvatam da se to nalazi u Gospodaru Prstenja...ali kod tako ozbiljnih autora i ne baš...
 
AristotelSRB:
Što se tiče dva prevoda Uliksa- po meni je prvi tj. onaj Zlatka Gorjana mnogo bolji, iako svi hvale ovaj novi Z. Paunovića (geopoetika) vjerovatno zbog gomile fusnota i objašnjenja koja su katkad stvarno suvišna. Stari prevod to nema...što se mene tiče uvijek mi je odgovarala više ta varijanta jezika (srpskohrv) nego čista ekavšina, mnogo mi je melodičnije...

p.s. u novom prevodu Uliksa je i karta Dablina, u Glembajevima je porodično stablo...mislim koji moj....po meni su to najveće gluposti koje mogu zadesiti jedan ozbiljan roman...shvatam da se to nalazi u Gospodaru Prstenja...ali kod tako ozbiljnih autora i ne baš...
Kliknite za proširenje...

Ima i treći, prijevod Luke Paljetka. Oko tog je bio incident jer su Hrvatskoj pokušali utrapiti antisemitizam jer je Gorjan (bio) Židov- bar porijeklom. Tako neki dilberi
imali teoriju da strašni fašisti Hrvati idu prevoditi Joycea samo zato što je Gorjan -Židov (realno, mislim da skoro nitko od čitatelja to nije znao). Kad sam čuo za taj nebulozis rekao sam- dobro, zašto tim gnewsovima u Strasbougu ne kažete da nitko ne prevodi Melvillea opet, kad su ga preveli već Tabak i Gorjan ?

No-ima nade, sad se ponovo prevodi Musil, mislim- nisam siguran- muslimanski prevoditelj, pa se i to da politizirati.

Što se topografije tiče, vjerojatno je Nabokov za to "zaslužan" preko svojih predavanja. no, tu nisam objektivan. Nabokov je za mene toliko precijenjen pisac
da automatski kod njega nalazim slabosti i tričarije, gdje ih možda i nema.
 
quentin:
Prije neki dan vidim Frakturino izdanje Čovjeka bez svojstava/Čovjeka bez osobina. Prevodilac je Andy Jelčić. Šta god bio, taj nije musliman, reklo bi se.
Znači li to da se sprema još novije izdanje?
Kliknite za proširenje...

Nije, nego su izašla neka kvalitetna njemačka djela s prevodiocima muslimanskog imena, pa sam zamijenio prevoditelje.
Inače, bilo je naklapanja oko svojstava i osobina, i rečeno je da se Gorjan isto dvoumio.
 
AristotelSRB:
Što se tiče dva prevoda Uliksa- po meni je prvi tj. onaj Zlatka Gorjana mnogo bolji, iako svi hvale ovaj novi Z. Paunovića (geopoetika) vjerovatno zbog gomile fusnota i objašnjenja koja su katkad stvarno suvišna. Stari prevod to nema...što se mene tiče uvijek mi je odgovarala više ta varijanta jezika (srpskohrv) nego čista ekavšina, mnogo mi je melodičnije...

p.s. u novom prevodu Uliksa je i karta Dablina, u Glembajevima je porodično stablo...mislim koji moj....po meni su to najveće gluposti koje mogu zadesiti jedan ozbiljan roman...shvatam da se to nalazi u Gospodaru Prstenja...ali kod tako ozbiljnih autora i ne baš...
Kliknite za proširenje...
Ja citam na nemackom tako da mi je tesko da iz danasnje (svoje) citalacke prespektive kazem nesto suvislo o hrvatskim i srpskim prevodima.
Za srpskohrvatske prevode ne znam, moguce je da bi to bili neke knjige koje je stampalo Svjetlost, Sarajevo, a nije da ih nisam obozavala:)

Hrvatski su mi prevodi bili malo cudni, ( za mene i u vreme mojih gimnazijskih dana kada sam stvaro citala kao luda)
jer su najbolje knjige prvo prevodjene na hrvatski, ali su imena ostavljana u originalu, a ja francuski nisam znala ( doduse ni engleski) pa mi je to bilo nekako malo cudno.
E sad, sramim se prizanti, ali ja Uliksa nisam (pro) citala. Karta Dablina tu nikako ne moze da smeta jer je i cela knjiga Dablin i njegove ulice.

Kod Glembajeva ( a imam takav primerak neke starostavne knjige) bas mi se svidja ovo porodicno stablo jer tako citalac zna ko koga tu i kako yebe.
Nego da li je neko od vas ovde uopste i citao Prusta?:D
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top