MrNapokon
Elita
- Poruka
- 21.921
Kako li si samo putovala do mene... Neke misli se provuku tek onda kada se razlog tog putovanja obistini. Znam da si bila nervozna. Znam i da si odvazno sela na bus iako te nosila misao da li je to dobra ideja. Znatizelja je cudo, pozuda je cudo, a tek kada je to cilj, a neizvesnost put, tada je jos i sladje.
Vec si u sobi, podelila pricu i relaksaciju samnom, i znas da ako se nastavi "prica", nece se nastaviti klasicno. Oci ti sve govore. Besne, razjarene, nasmejane u isto vreme, dovoljno da se sjaje sada, duboko, vlazno uperene u moje. Usne poluotvorene, tisina... tenzija....disanje....duboko.
Sve to u tebi zeli tako snazno, taj plamen koji gori iznutra. Izlazi kroz pore na kozi, tako oslobadjajuce osim one male kocnice u glavi... Znas i sama tu bezobraznu a tako oslobadjajucu pozudu... Nisi navikla, ne bi trebali, mozda drugi put. Pustam te....isto kazem...situacija postaje cudna....a onda opet pogled, razjaren, zeljan, trazi konekciju. Trenje od stopala koje se penje na gore, podize se ka kolenima, kao da mozes da zamislis tu boju...Dises dublje i jache.... ruke zadrhte na pomisao, tako socnu i vlaznu, kao da to dugo nisi tako osetila .Provlace se misli kroz glavu. One misli... bezobrazne oslobadjajuce misli, vec ceo svet nestaje, sve one sprege....Vec se dize ka gore, ta uzarena i tako oslobadjajuca misao koja struji od kolena ka stomaku i podize varnice...Bukte... teraju pore na kozi da se onako slatko jeze i sire. Navlace um i telo da se prepuste toj vrelini. Postajes svesna toga, Taj tako sladostrasan osecaj...Tu je vec, oko grudi, naznaka..tog bezbriznog oslobadjajuceg osecaja koji ti tako treba. Vec nakostresen erektivan osecaj. Tesko je sakriti. Tesko je sakriti kada oci sve govore, usne, telo, disanje...Sada je vec potreba, nije vise razlog...Nasmejes se, onako provokativno sa oduskom, uzvracam ti bez osmeha. Uh taj muskarac mislis..sta mu je sada. I shvatis da te ljuljam napred nazad, pustam ti taj komfor. Nista ne moramo ako oboje ne zelimo. Uzivajmo u muzici...A onda, skocis, vise u sebi a telo te prati eksplicitnim ispravljanjem. I kazes mi ocima a propustis kroz dah...?
Vec si u sobi, podelila pricu i relaksaciju samnom, i znas da ako se nastavi "prica", nece se nastaviti klasicno. Oci ti sve govore. Besne, razjarene, nasmejane u isto vreme, dovoljno da se sjaje sada, duboko, vlazno uperene u moje. Usne poluotvorene, tisina... tenzija....disanje....duboko.
Sve to u tebi zeli tako snazno, taj plamen koji gori iznutra. Izlazi kroz pore na kozi, tako oslobadjajuce osim one male kocnice u glavi... Znas i sama tu bezobraznu a tako oslobadjajucu pozudu... Nisi navikla, ne bi trebali, mozda drugi put. Pustam te....isto kazem...situacija postaje cudna....a onda opet pogled, razjaren, zeljan, trazi konekciju. Trenje od stopala koje se penje na gore, podize se ka kolenima, kao da mozes da zamislis tu boju...Dises dublje i jache.... ruke zadrhte na pomisao, tako socnu i vlaznu, kao da to dugo nisi tako osetila .Provlace se misli kroz glavu. One misli... bezobrazne oslobadjajuce misli, vec ceo svet nestaje, sve one sprege....Vec se dize ka gore, ta uzarena i tako oslobadjajuca misao koja struji od kolena ka stomaku i podize varnice...Bukte... teraju pore na kozi da se onako slatko jeze i sire. Navlace um i telo da se prepuste toj vrelini. Postajes svesna toga, Taj tako sladostrasan osecaj...Tu je vec, oko grudi, naznaka..tog bezbriznog oslobadjajuceg osecaja koji ti tako treba. Vec nakostresen erektivan osecaj. Tesko je sakriti. Tesko je sakriti kada oci sve govore, usne, telo, disanje...Sada je vec potreba, nije vise razlog...Nasmejes se, onako provokativno sa oduskom, uzvracam ti bez osmeha. Uh taj muskarac mislis..sta mu je sada. I shvatis da te ljuljam napred nazad, pustam ti taj komfor. Nista ne moramo ako oboje ne zelimo. Uzivajmo u muzici...A onda, skocis, vise u sebi a telo te prati eksplicitnim ispravljanjem. I kazes mi ocima a propustis kroz dah...?