Što se tiče REM i RTS žuti režim je toliko zabrljao u zakonima koje SNS samo koristi. Dakle to su kao neka nezavisna i nestranačka tela koja su naravno lako potkupljiva od vlasti baš zato što nisu mešovita iz stranaka vlasti i opozicije. Ali DS kada je donosio te zakone računao je da SNS nikada neće doći na vlast pa se zeznuli, sada napredni koriste alat žutih u tim zakonima. Naravno da tela poput REM i RTS treba da čine ljudi i iz vlasti i iz opozicije i da se odluke donose jednoglasno a ne većinom ali eto stavili nestranačke ljude i računali vladaćemo zauvek.
REM je настао од РАТЕЛ-а, а који се направљен у време прве КОШТУНИЦИНЕ владе, 2005те, а не за време "жутих" како си покушао да лажно пласираш. Ево један интересантан текст (за цео текст кликнути на линк) о томе :
https://getosrbija.wordpress.com/2013/01/28/ratel-nestrucna-agencija-sa-strucnim-tetocinama/
RATEL: “NE”STRUČNA AGENCIJA SA “STRUČNIM” ŠTETOČINAMA
28. јануара 2013.
ГЕТО СРБИЈА
U podivljaloj srpskoj tranziciji, prostor telekomunikacija bio je i ostao poprište najprljavijih obračuna između državne mafije i moćnih pojedinaca sa neprijatnim biografijama.
Mnogi od tih sukoba preneli su se i u politički život.
RATELU i drugim agencijama je
data potpuna nezavisnost u radu.
Zaposleni u ovim agencijama primaju evropske plate koje u proseku iznose 21.750 evra za godinu dana.
Ili,
izraženo u nekretninama, jedan manji stan u Zrenjaninu svake godine!
Po Zakonu o elektronskim komunikacijama (ZEK) iz 2010. godine i Zakonu o Telekomunikacijama koji je važio do tada,
RATEL je trebalo da na fer način zajedno sa drugim telima reguliše oblast telekomunikacija.
RATEL za sedam godina koliko postoji
nije sastavio šest meseci poslovanja bez da budu tema medija i društvenih grupa u negativnom smislu.
Ovo nezavisno telo osim troškova od 65.101 evra po zaposlenom, primenjuje malo proklamovanih
„evropskih vrednosti“.
Stvar je otišla toliko daleko da je „evropski nezavisno“ telo, zbog srpskog načina rada moralo da traži medijaciju od državnih organa, čije mešanje u njihov rad evropljani ne vole.
Svakog meseca jedan stan!
Sve ovo dokaz je da telekomunikacije u Srbiji jesu tehnološki napredovale, ali da su igrači u igri vrednoj više milijardi evra na istom nivou kao i u vreme pejdžera.
Neki se ponašaju tako da su zaslužili da im se za Božić pokloni pištolji i trenerka.
Primer nesavesnog odnosa prema učesnicima telekomunikacionog tržišta je svakako spor „SOS“ kanala i RATELA.
„SOS“ je frekvenciju dobio na javnom konkursu prilikom raspodele još 2005. godine.
U istom periodu RATEL je zaključio ugovor o zakupu zgrade
po ceni od 4,1 miliona evra, za šest godina.
Kirija na mesečnom nivou je 59.197 evra.
Odnosno
jedan dvosoban stan na periferiji Beograda, svakog meseca!
Da su odgovorno poslovali,
„menadžeri“ RATELA bi uzeli kredit i za 4,1 miliona evra kupili dve zgrade.
U jednoj bi radili,
a drugu bi oni izdavali.
Knjigovodstvena imovina agencije bila bi veća.
Deo novca od kirije koju bi oni uzimali bi odlazio na njihove visoke plate, a
novac od zakupa državnih resursa ne bi odlazio privatnoj firmi „Farman“ koja im sada izdaje zgradu, a koja je u vlasništvu biznismena
Branislava Grujića.
Osim spora sa „SOS-kanalom“, i nekoliko manjih kompanija,
RATEL se sudi i sa državnom firmom „Telekom Srbija“ koja je do sada podnela
11 tužbi protiv agencije.
RATEL je svojim odlukama naterao „Telekom“ da „Telenoru“ na raspolaganje stavi svoje resurse za fiksnu telefoniju.
Dakle resursi koji su građeni novcem građana Srbije, poput troškova naknade za uvođenje telefonskog priključka
sada su odlukom RATELA gotovo
besplatno stavljeni na raspolaganje stranim kompanijama.
RATEL je dalje
odlučio da „Telekom“ ne može da odredi komercijalno isplative cene za korišćenje ove infrastrukture, prema „Telenoru“.
Naprotiv
„Telekomu“ su propisane komercijalno neisplative cene po kojima mora da stavi na raspolaganje svoju infrastrukturu.
Sve to nije bilo dovoljno pa je
agencija dodatno „Telekomu“ odredila i cene poziva i vodova za interkonekciju, sa kojima se posluje na rubu isplativosti.
Prema rečima direktora RATELA, Milana Jankovića, Telekom je protiv njih podneo tri vrste tužbi.
–Devet tužbi se tiču odnosa „Telekoma„ i „Telenora„, odnosno odluke o izdavanju druge licence za fiksnu telefoniju.
Jedna tužba zadire u odnose „Telekoma“ i firme „Orion“ koja se registrovala za poslove fiksne telefonije, odnosno odluke da RATEL-a da cene interkonekcije budu iste u svim mrežama.
Jedanaesta tužba tiče se novih cena telefonskih usluga-, kaže Janković.
RATEL kupio geografske karte od 25.000 evra koje na Googl-u koštaju 500 evra
Republičkoj agenciji za elektronske telekomunikacije (RATEL) u radu su potrebne geografske karte terena, jer različit teren utiče na emitovanje TV i radio signala.
Nemoguće je signal iz Srema poslati za Bačku, a da se prijemnik ne stavi na Frušku goru.
Isto važi i za signal za mobilnu telefoniju i internet.
Imajući u vidu da RATEL dodeljuje frekvencije i naplaćuje takse za njihov zakup,
u obavezi su da budu upućeni sa geografskim terenom.
Oni do detalja vode evidenciju o načinima na koji se odrđena frekvencija pokriva nacionalno ili regionalno.
Za te potrebe
RATEL je započeo rad sa kartama Vojno Geografskog zavoda koje daju tačnost od 200 metara.
Čak i u centralnoj Srbiji gde je teren raznolik i gde se signali sudaraju sa brdima i planinama
tačnost do 200 metara je više nego dovoljna za pravilnu evidenciju kretanja signala.
Ipak
RATEL je 2010. godine za 25.000 evra nabavio karte sa tačnošću gustine naseljenosti od jednog metra.
U međuvremenu
Google je ponudio softverska rešenja za mape sa preciznaošću od šest centimetara, za svega 500 evra!
250.000 evra za službena putovanja
Zaposleni Republičke agencije za elektronske telekomunikacije RATEL, godišnje
potroše više od 200.000 evra na službena putovanja.
Prema ranije objavljenim podacima
u 2010. godini potrošili su na službena putovanja 230.000 evra, dok je 2011. i 2012.
potrošeno još više novca na „turističke aktivnosti“.
U 2012. godini,
direktor agencije Milan Janković i drugi zaposleni RATELA službeno su putovali u Barselonu, od 26.02. do 01.03.
Od 19.03. do 22.03. u Kan,
putovali su direktor RATELA i njegova pomoćnica
Mirjana Arsekić Kraković.
Od 22.3 do 28.3.
Direktor je putovao u Ženevu zajedno sa pomoćnicom
Mirjanom Arsekić Kraković.
Od 28.03. do 30.03
bio je na putu za Bukurešt.
Od. 19.04. do 20.04.
u Zagreb je putovalo šest zaposlenih RATELA.
Od 20. 04. do 25. 04.
Direktor je bio na putu do Hajldelberga.
Od 07.05. do 15.05.
Janković i predsednik Upravnog odbora
Jovan Radnović putovali su u Peking i Šenšen.
Od 20.05. do 26.05 Sa pomoćnicom
Ljiljanom Matavulj, Janković je bio u Dubrovniku.
Od 05.09. do 08.09.
Na programu je bilo putovanje za Štokholm, koji su posetili pomoćnice
Mirjana Arsekić Kraković i Ljiljana Matavulj i pomoćnik
Vladica Tintor.
Od 05.09. do 07.09.
Direktor je putovao u Tiranu.
Od 25.09. do 28.09.
Janković je „posetio“ Kipar.
Od 09.10. do 10.10.
Bio je u Beču.
Od 13.10. do 18.10
direktor RATELA, morao je da putuje i u Dubai.
Od 14.11. do 17.11.
U Letoniju su putovali: Pomoćnice
Mirjana Arsekić Kraković i Ljiljana Matavulj i pomoćnik
Vladica Tintor.
Od 14.11. do 16.11.
Janković je bio na putu za Brisel.
Od 03.12. do 07.12.
Bio je na Malti.
Od 07.12. do 15.12
Ponovo je “službeno” otputovao u Dubai.
Potrebu za ovolikim i ovako skupim putovanjima u RATELU pravdaju kao neophodno praćenje trendova i edukaciju zaposlenih.
Zvanično razlozi putovanja su međunarodne konferencije iz oblasti telekomunikacija.
Iako zvanično direktor i drugi povlašćeni članovi RATELA putuju edukacije radi, nije im zabranjeno da se pre i posle konferencijskih skupova okupaju, na plažama Dubaija i Dubrovnika, niti da
sa visokim dnevnicama za putovanja obave i ugodan šoping.
RATEL-ov sporedni trošak, 52.188.000 dinara!
Pored astronomskih plata u RATELU koje u proseku iznose u proseku 1.379 evra po zaposlenom, RATEL troši i pedeset dva miliona dinara različite projekte poput edukacije zaposlenih.
Deo sporednih troškova su i usluge prevođenja
(4.788.000 dinara), obrazovanje zaposlenih (
2.500.000 dinara), odnosi sa javnošću (
2.900.000 dinara), ugostiteljske usluge (
1.000.000 dinara), reprezentacija (
500.000 dinara), pokloni (
2.000.000 dinara), nagrade za zaposlene (
15.600.000 dinara), putovanja (
24.788.000 dinara)…
Budžet regulatornih agencija 24.473.951 evra!
Telekomunikacijsko informacionu oblast regulišu četiri agencije sa ukupnim budžetom većim od
dvadeset četiri miliona evra.
Agencije su po direktivama iz EU, nezavisne, pa se o novcu koje prihoduju od taksi za oblast koju regulišu
malo zna.
Ministar finansija Mlađan Dinkić je ranije obećao smanjenje broja ovakvih agencija koje osim u oblasti telekomunikacija
postoje u gotovo svim grana privrede.
Obećao je Dinkić i njihovu veću efikasnost, a predlagao je i da novac koji prikupe od taksi bude uplaćen direktno u budžet države
umesto u njihove budžete.
Da je ovakva obećanja Dinkić i ostvario, agencije bi i dalje bile nezavisne u radu,
ali bi se moglo uticati na na njihovo rasipničko trošenje novca koje prikupe od taksi.
Dinkić je iz nekog razloga posle formiranja Vlade prestao da priča o ovoj temi.
U oblasti telekomunikacija postoji prostor da se od četiri agencije spajanjem naprave dve ili čak jedna, da se tako uštedi na visokim platama zaposlenih ali da se postigne veća efikasnost,
jer operateri ne bi morali da traže dozvole od dve tri ili više agencija već bi sve završavali na jednom mestu.
Agencije za regulisanje oblasti telekomunikacija su: Republička radio difuzna agencija
RRA, Republička agencija za poštanske usluge
RAPUS, Registar nacionalnih internet domena
RNIDS.
Ove četiri agencije su u budžet 2010. godine prihodovale 24.473.951 evra i od tog novca u budžet Srbije
uplatile 13.408.408 evra.
Razliku su trošili na visoke plate, i druge troškove
njihovog skupog nezavisnog postojanja.
Iz navedenog je jasno da su agencije skupe i neracionalne.
Formiranjem jedne nove regulatorne agencije za ovu oblast sa nadležnostima svih pomenutih agencija, privredi bi olakšalo poslovanje, dok bi troškovi njihovog rada bili manji, a
godišnja uplata u budžet od korišćenja taksi veća.
U godišnjem Izveštaju o napretku u pridruživanju Srbije EU, u okviru poglavlja 10 piše:
Napredovanje telekomunikacionog sektora u Srbiji je malo i neznatno.
Tržište telekomunikacija je zatvoreno.
Postoji dosta administrativnih prepreka.
Srbija nije pogodno tle za ulaganja u sektor telekomunikacija.
