Quantcast

Protestantski Individualizam Nasuprot Sabornosti

MaranAta

Ističe se
Poruka
2.303
Главни разлог појаве протестантизма је везан за папске манипулације, али пре него се римски запад разишао са Православним истоком, ове манипулације нису постојале. Многи модерни протестантски теолози поново проучавају први милениј јединствене Цркве, и почињу да откривају велико благо које је запад изгубио, и немали број тих прелази у Православље.

Очигледно је да је само једна од три тврдње истинита:
1. Нема исправног Предања и врата пакла су надвладала Цркву, и јеванђеље и никејски Символ Вере су погрешни.
2. Истинска вера је у Папизму са промењивим догмама дефинисаним од стране “непогрешивог свештеника Христовог“
3. Православна Црква је Црква коју је основао Христ и верно је сачувала Апостолско Свето Предање.


Опције за Протестанте су очигледне: релативизам, Римокатолицизам или Православље.

Многи Протестанти због њихове теолошке основе Sola Scriptura остају у разједињености и вечним препиркама. Одавно су напустили идеју истинског хришћанског јединства и сматрају је смешном хипотезом да мора постојати само једна права вера.

Када их се суочи са потребом за јединственом Црквом, често реагују негативно и прелазе у контранапад тврдећи да је такво стајалиште противно хришћанској љубави. Схватајући да не постоји јединство, покушавају да створе непостојеће јединство развијајући релативистичку теорију екуменизма, у коме се треба осудити свако веровање које тврди да поседује Истину. Међутим, ово није резултат Христове љубави него људске сентименталности.

Љубав је основа Цркве. Христ није дошао да сагради нову школу, него је сам рекао да је дошао да сагради Његову Цркву коју ни врата Пакла неће надвладати. Та нова заједница под окриљем Цркве треба да буде истинско јединство у Христу а не механичко уједињење међусобно подвојених индивидуа које се састају под окриљем тог новог екуменизма. Истинско уједињење је могуће само кроз нови живот овјенчан Светим Духом, а проведен кроз сам живот Божје Цркве.

Хришћанство сједињује вернике са Христом, и на тај начин се формира хармонично тело за разлику од засебних индивидуа. Христ обликује своје тело комуницирајући са сваким верником и обезбеђујући им Дух благодати. Уколико се сједињење са Црквом наруши, душа која постаје изолована и само-задовољена са својим властитим егоизмом, бива ускраћена и изван утицаја Светог Духа који испуњава Цркву. :roll:
 
Top