Svi, uključujući i njegove ministre, svi znaju da je Vučić najodgovorniji za ovaj i ostale zločine nad državom i narodom. Apsolutna vlast podrazumeva i apsolutnu odgovornost. A on je napravio sistem, koji se zasniva na njegovoj patološkoj sklonosti ka tiraniji i korupciji, kao osnovnoj privrednoj delatnosti.
Po definiciji, koju je Nasim Nikolas Taleb opisao u knjizi „Koža u igri“, tokom upravljanja krizom ne treba obraćati pažnju na ono što ljudi govore, već samo na ono što rade i koliko toga stavljaju na kocku. Dakle, nije bitno šta Vučić priča, nego šta radi i koliki ulog je stavio na sto.
Do juče, Vučić se kockao tuđim životima. No, novosadska nadstrešnica je, osim 14 ljudi, smrskala i njegove korupcionaške projekte, na kojima je nameravao da zgrne plen od nekoliko desetina milijardi evra.
– Posle ove užasne tragedije u Novom Sadu, aj sad vi nekome recite da potpiše nešto. Moraćete da čekate po tri godine za nešto što nema potrebe da čekate, ali više nije ni važno. Tako da imam strah po tom pitanju – kaže Vučić, svestan činjenice da više ne može da računa na slepu poslušnost saučesnika iz zajedničkog zločinačkog poduhvata, koji njegov kartel već 12 godina sprovodi nad Srbijom.
Da bi sačuvao svoju kožu, Vučić je odgovornost za pad nadstrešnice prebacio na stručnjake, na inženjere koji su pravili projekat rekonstrukcije Železničke stanice i nadgledali njegovu realizaciju. Međutim, na taj način je demantovao svoje tvrdnje o tome da ima poverenja samo u stručnjake, koji treba da donesu konačnu odluku o eksploataciji litijuma u Jadarskoj dolini. Ako su stručnjaci krivi za novosadsku tragediju, može samo da se pretpostavi kakvu katastrofu će izazvati u eksperimentalnom rudniku. Ako nisu znali da običnim betonskim blokovima obezbede nadstrešnicu, koliku tek pretnju predstavlja iskopavanje i prerada rude? Prema projektu, koji je predstavio Rio Tinto, svakog dana, u periodu od 20 godina, u jadarskom rudniku koristiće se od 3.500 do 7.500 kilograma eksploziva kako bi se sa dubine do 800 metara izvlačilo oko 5.000 tona rude. Potom, ta ruda će se mleti, drobiti i tretirati sa oko 1.100 tona sumporne koncentrovane kiseline, i tako svakog dana.
Šta može da krene loše? Pa, sve!
Vučićevi stručnjaci, videli smo to, nisu znali kako da slože kamene kocke na beogradskom Trgu Republike. Isti ili slični stručnjaci projektovali su zgrade u „Beogradu na vodi“, koje polako tonu pod savsku vodu, dok s njih otpadaju prozori, krovovi i terase. Ti stručnjaci su deonicu autoputa od Uba do Lajkovca, umesto na kamenu, gradili na glini i blatu, čime su stvorili štetu od oko sto miliona evra, ali bar nikoga nisu ubili. Takođe, oni su put i terasu kroz Grdeličku klisuru projektovali četiri puta, uvek pogrešno. U Termoelektranu „Nikola Tesla“ umesto uglja ubacivali su blato, pa su izazvali štetu od 2,4 milijarde evra i kolaps energetskog sistema. Posle svega, ko može da im veruje kad kažu da je bezbedna svakodnevna upotreba 1,1 tona sumporne kiseline i 7,5 tona eksploziva u Jadru? Kako objasniti da su za zločin u Novom Sadu krivi stručnjaci, a da njihove kolege neće izazvati još teže posledice po ljude i životnu sredinu oko rudnika Rio Tinta?
Za Vučića još veći problem predstavlja upravo ono što je i sam priznao – više neće moći da podmićivanjem ili zastrašivanjem prinudi stručnjake da potpisuju sve što on traži, a zbog čega će samo oni da odgovaraju. Koliko god bili pohlepni i uplašeni, moraju da budu svesni da je sva odgovornost na njima. Ako neko bude morao na robiju, pre će biti da će ta sudbina zadesiti njih, nego Vučića i korumpirane politikante iz njegovog okruženja.
Ne zna se koliki mito je od Rio Tinta uzeo Vučić. On pominje razne cifre. U početku je tvrdio da bi Rio Tinto, ako ne dobije dozvolu za eksploataciju litijuma, mogao da traži odštetu od milijardu evra. Kasnije je to podigao na dve i tri milijarde. Iako Vučić i u tom slučaju teret prebacuje na državu, jasno je da samo on ima obaveze prema Rio Tintu.
Osim toga, pad nadstrešnice je ugrozio i Vučićev megalomanski koruptivni projekat EXPO.
– Strah me za EXPO, posle tragedije u Novom Sadu, možda nećemo stići da završimo objekte za EXPO – kaže Vučić.
Strah je opravdan. Uz to što sada inženjeri neće bespogovorno izvršavati njegova naređenja, poslušnost će otkazati i izvođači radova, jednako strani kao i domaći.
Za renoviranje Železničke stanice u Novom Sadu i pruge Beograd-Budimpešta angažovan je konzorcijum kineskih kompanija China Railway International (CRI) i China Communications Construction Company (CCCC). CRI trenutno, osim na tom projektu, radi na pruzi Sombor-Vrbas, a već je dogovoreno da radi i na pruzi Pančevo-Subotica. Osim pruge Beograd-Budimpešta, CCCC je gradio i autoputeve Surčin-Novi Beograd, Surčin-Obrenovac i Preljina-Požega. Ta kompanija je nastala spajanjem China Horbour Engineering Company i China Road and Bridge Corporation-a, koji je, u vreme režima Borisa Tadića i Ivice Dačića, gradio „Pupinov most“, kojim su preko Dunava spojeni Zemun i Borča.
Srpska filijala CCCC-a osnovana je 2014. godine. Od tada, prema zvaničnim finansijskim izveštajima, radi s promenjivim uspehom. Pre tri godine zabeležila je gubitak od 1,1 milion evra, potom dobit od oko 135 miliona evra, a prošle godine je zaradu povećala na 145 miliona evra. Ipak, njihove izveštaje o poslovanju treba primiti s rezervom, pošto podaci sa sajta Agencije za privredne registre pokazuju da CCCC redovno podnosi, kako se navodi u rešenjima Poreske uprave, „nepotpune i računski netačne“.
APR im je po nekoliko puta vraćao izveštaje na dopunu, što ukazuje na mogućnost da Kinezi nisu uspevali da precizno usklade zvanične podatke sa ciframa do kojih su dolazili neformalnim dogovorima. Uostalom, CCCC, kao i ostale kineske i druge strane kompanije, sa Vučićevim režimom sklapaju ugovore koji su označeni kao poslovna tajna, kako građani ne bi saznali koliko novca je potrošeno za nepotrebne i preskupe infrastrukturne projekte. Zbog taktvog načina poslovanja, Svetska banka je ograničila učešće CCCC-a u projektima koje ona finansira. Sankcije su izazvane njihovim sumnjivim poslovima, odnosno dokazanom podmićivanju državnih zvaničnika na Filipinima, u Bangladešu, Ekvatorijalnoj i Maleziji. S druge strane, zbog takvog poslovanja, koje ostavlja fleksibilan prostor za korupciju, Vučić sa zadovoljstvom angažuje ovu i ostale kineske kompanije.
