Kad neko umre, umro je. I ako me nesto asocira na osobu, prodje kao nejasna slika iz nekog filma. Moze da mi se desi da prodjem pored osobe, a da ne iskapiram da je tu nesto ikada bilo.
.
Jok more.
Ranije, nekad ranije, pre nekoliko godina, sam baš kao želela da to sve nekako funkcioniše.
Taj krasni trio - moj momak, ja i moj bivši momak...
Al' nisam ni kontala da je (nazovimo je) čežnja za bivšim zapravo samo projekcija nezadovoljstva u sadašnjoj vezi..
No dobro, bila sam zelena i ne baš tako mlada
Sada..
Nijedan bivši.
Srećni i zdravi bili, al' što dalje od mene.
I nimalo me ne interesuje da li osećaju ili šta osećaju prema meni.
To je sve finito.
Život je u sadašnjosti
Da. Imam želju da se informišem a poslednje što bih uradila je da dotičnog zovem, kontaktiram bilo kako (mada nismo u svađi ni bilo šta slično) ... evo već dve i po godine sam u blaženom neznanju mada ponešto čujem preko nekih ljudi a tu je i FB na kom smo prijatelji mada on to ne zna
Kako može da ne zna...?
Imaš klona na Fejsbuku?
) i skroz je zanimljiv osecaj kada se covek uhvati u nekom razmisljanju "sta bi bilo kad bi bilo". Zapanjujuce je sto se uvek oseti neka seta kad pocnemo da pricamo o tome, iako, brat-bratu, nismo imali vise od 5 godina kada smo imali tu burnu aferu. )
Ala si se ti naradio.
Bio sam na svadbi moje prve ljubavi (iz duboko predskolskog uzrasta
(Da l' sam offtopic zbog uslova od 6-7 godina
