Oduvek sam tvrdio da Srbi treba da se vrate svojim svetlim tradicijama, socijalizmu i samoupravljanju.
Danas moderan čovek u Srbiji živi pod velikim stresom. Tabadžije iz Hypo-Alpe-Adria banke jure te da ti naplate kredit.
Deci prodaju drogu u školama.
Kapitalistički sistem i potrošačko društvo čoveku nameću obrasce ponašanja i prinuđuju ga da kupuje stvari koje mu nisu potrebne. Šta će nekome hugo bos čarape od 20 Evra, kada baba može da isplete mnogo bolje i toplije? Ili prvi maj Pirot da proizvede mnogo bolje i jeftinije čarape, plus se od toga hrane domaći trudbenici koji izgaraju u fabrikama boreći se za budućnost svoje dece.
Ovo su samo neke stvari koje tište prosečnog građanina i građanku. Zbog toga se akumulira stres koji je uzročnik mnogih bolesti i devijacija. Srbi su nacija sa velikim brojem malignih i kardio-vaskularnih oboljenja.
Bolesti, prije svega bolesti, nerava i glave, znak su da nedostaje odbrambena snaga jake prirode. Dokaz toga je razdražljivost, razdražljivost usled koje zadovoljstvo i bol postaju problemi prvoga reda.
A nekad nije bilo tako. U doba samoupravljanja čovek je bio bezbrižan i nije se sekirao. Život je bio dobro utabana staza. Nesrećni su bili samo urođeni depresivci, a takvi bi ionako bili sjebani pa i da žive u džennetskim baštama.
Plata svakog prvog, stan preko firme, polutke preko sindikata, letovanje u odmaralištu u Makarskoj, sigurno zaposlenje, šoping u Trstu i Solunu. Kriminala nije bilo, a svi smo živeli u jednoj državi a ne danas svakih dvesta metara otvaraš gepek pred carinicima. Ljudi su bili srećni i nasmejani jer su imali sve što im je trebalo.
Borovo cipele, udarnik čarape i odelo prvi maj pirot su te pravili elegantnim džentlmenom i nisi imao potrebe da kupuješ odela od lihvarskih kompanija koje izrabljuju decu po Africi i Aziji.
Jedino za šta su ti trebale pare je da odeš u kafanu sa kariranim stolnjacima, popiješ par vinjaka i pojedeš deset ćevapa sa lukom, koje bi ti poslužila konobarica u borosanama. A danas se ide u neke fensi šmensi kafiće i pije ceđeni grejp od 5 Evra. Kakav nonsens.
Ima tu da se nabraja do sutra, ali nema potrebe. Svakome sa iole razvijenom logikom jasno je šta nam je činiti kako bi nam bilo bolje. Samoupravljanje je bilo idealan model i domaći ekonomski proizvod koji se pod hitno treba vratiti, a rezultati će se videti već posle prve petoletke.
Danas moderan čovek u Srbiji živi pod velikim stresom. Tabadžije iz Hypo-Alpe-Adria banke jure te da ti naplate kredit.
Deci prodaju drogu u školama.
Kapitalistički sistem i potrošačko društvo čoveku nameću obrasce ponašanja i prinuđuju ga da kupuje stvari koje mu nisu potrebne. Šta će nekome hugo bos čarape od 20 Evra, kada baba može da isplete mnogo bolje i toplije? Ili prvi maj Pirot da proizvede mnogo bolje i jeftinije čarape, plus se od toga hrane domaći trudbenici koji izgaraju u fabrikama boreći se za budućnost svoje dece.
Ovo su samo neke stvari koje tište prosečnog građanina i građanku. Zbog toga se akumulira stres koji je uzročnik mnogih bolesti i devijacija. Srbi su nacija sa velikim brojem malignih i kardio-vaskularnih oboljenja.
Bolesti, prije svega bolesti, nerava i glave, znak su da nedostaje odbrambena snaga jake prirode. Dokaz toga je razdražljivost, razdražljivost usled koje zadovoljstvo i bol postaju problemi prvoga reda.
A nekad nije bilo tako. U doba samoupravljanja čovek je bio bezbrižan i nije se sekirao. Život je bio dobro utabana staza. Nesrećni su bili samo urođeni depresivci, a takvi bi ionako bili sjebani pa i da žive u džennetskim baštama.
Plata svakog prvog, stan preko firme, polutke preko sindikata, letovanje u odmaralištu u Makarskoj, sigurno zaposlenje, šoping u Trstu i Solunu. Kriminala nije bilo, a svi smo živeli u jednoj državi a ne danas svakih dvesta metara otvaraš gepek pred carinicima. Ljudi su bili srećni i nasmejani jer su imali sve što im je trebalo.
Borovo cipele, udarnik čarape i odelo prvi maj pirot su te pravili elegantnim džentlmenom i nisi imao potrebe da kupuješ odela od lihvarskih kompanija koje izrabljuju decu po Africi i Aziji.
Jedino za šta su ti trebale pare je da odeš u kafanu sa kariranim stolnjacima, popiješ par vinjaka i pojedeš deset ćevapa sa lukom, koje bi ti poslužila konobarica u borosanama. A danas se ide u neke fensi šmensi kafiće i pije ceđeni grejp od 5 Evra. Kakav nonsens.
Ima tu da se nabraja do sutra, ali nema potrebe. Svakome sa iole razvijenom logikom jasno je šta nam je činiti kako bi nam bilo bolje. Samoupravljanje je bilo idealan model i domaći ekonomski proizvod koji se pod hitno treba vratiti, a rezultati će se videti već posle prve petoletke.
