Proročka reč je menjana ...

Slap888

Primećen član
Poruka
926
Gotovo oduvek Gospod je raznim narodima, plemenima i rodovima iznosio svoju proročku reč (cp.: 'Hebrejima', 1:1), odnosno govorio preko svojih proroka, predodređenih, podignutih i izabranih glasnika. U Dolinu Plača svoje glasnike je slala i Stara Zmija, te preko sebi podređenih ljudi i duša menjala, iskrivljavala i sakrivala Božiju reč. Jer Božija reč nosi Svetlo i Snagu, ona prosvetljuje, okrepljuje, ohrabruje i poziva na zakonit i požrtvovan život koji vraća Bogu, Duhu Života. Satani treba zavedeni čovek, čovek grešnik, rob greha, koga će čoveka odvlačiti od Svetla i Slobode, i na račun koga će jačati pljačkajući mu životnu i božansku energiju kroz njegov nemoralan i raspusan život.



Mnogi nazovi vernici smatraju da se Božija reč u svome zapisanom vidu ne može promeniti i iskriviti, da Bog nikad ne bi dopustio da Njegova reč bude falsifikovana. Čovek ima slobodu da Božijoj reči nadodaje i oduzima od nje, ali za tu zloupotrebu slobode on će na sebe navući nezamislivo strašnu kaznu. (Ako čovek krši Božiji zakon kroz nemilosrdna ubijanja, pljačke, pustošenja, koliko pre će se ogrešavati i o svetu zapisanu reč menjajući je i sakrivajući je?! Jer onaj ko ne želi da čuje za Boga, neće hteti da čuje ni za Božiju reč i objavu.) U patmoskoj proročkoj knjizi zvanoj 'Otkrivenje po Jovanu' to se lepo naznačuje od strane Gospodara Duhova: »Svedočim svakom ko sluša proročke reči ove knjige: ako im ko dometne nešto, na toga će Bog navaliti zla napisana u ovoj knjizi. Ako pak ko oduzme nešto od reči ove proročke knjige, Bog će oduzeti njegov deo od Drveta Života i od Svetoga Grada, koji su opisani u ovoj knjizi.« (22:18-19) Božijim rečima domeće i oduzima i onaj koji se postavlja kao božanski učitelj i opunomoćenik, a nije to, i koji svojim izvitoperenim tumačenjima iskrivljuje i sakriva pravo značenje Nebeske reči i pouke. Da se po pitanju tretmana Božije reči nije moglo grešiti, dodavati, menjati, oduzimati od zapisane objave i inspiracije, onda ni Zapovest koja zabranjuje dometanje i oduzimanje ne bi imala svrhu, ne bi bila dana.



Od proročko-učiteljske reči date raznim narodima na različitim podnebljima Zemlje, gotovo da ništa nije ostalo u svom autentičnom i neiskvarenom vidu. Blede refleksije Istine susrećemo u 'Bibliji', u hindu-spisima (Vede, Upanišade, Sutre), Avesti, u Platonovom opusu (koji je Hrist-Pitagorinu reč 'razvio'), ... U tim konglomeratima istina, poluistina i laži, tek čovek koji je duhovno trezveno živi može nazreti ono što odgovara istini i što bi moglo biti reč koja je došla iz Snage i Punine. Od čisto proročkih spisa jedino se za patmosku 'Apokalipsu' može reći da je pretrpela najmanje redaktorskih upliva, ponajprije zahvaljujući svome slikovito-zagonetnom stilu izražavanja koji je tu prisutan, i koji potpuno zbunjuje prepisivače i moguće redaktore.



Na osnovu prisutnih suprotnosti i fabularnog sklopa jasno je da su četiri novozavetna Evanđelja pretrpela brojne promene, i da su izvedena iz praevanđelja, Evanđelja po svetoj Dvanaestorici. Reč apostola Pavla je takođe zamašno izmenjena krajem I stoleća. Pogledajmo samo jedan primer, poglavlja 10 i 11 'Prve Poslanice Korinćanima'. Apostol Pavle tu govori o dostojanstvenom uzimanju Gospodnje večere. Iznenada se u narativni tok ubacuje redaktor (11:1-16) besmislenim umetkom, kojim tvrdi da je ženi kosa pokrivalo za glavu, i da žena ne treba gologlava da se moli a muškarac može i treba. U starini, i hrišćani i hrišćanke nosili su duge spletene kose, i svi su imali pokrivala za glave. Sve to pokazuje da je dati umetak daleko iza Pavlovog vremena napravio neko ko gotovo uopšte nije poznavao prahrišćanski habitus.



Judejski i kvazihrišćanski književnici su Mojsiju pripisali ‘Petoknižje’, koje je u svom današnjem vidu nastalo daleko posle Mojsija, izvedeno iz originalne ‘Knjige Stvaranja’, ‘Knjige Zakona’, Mojsijevog Dnevnika Izlaska, i narodnih predanja. ‘Petoknižje’ odiše babilonskim mnogobožačkim uticajem, i više predstavlja mesarski udžbenik nego štivo za moralno usavršavanje. Stalno pozivanje na krvne prinose jasno razotkriva da taj kult nije produkt nastao u Mojijevom nazirejstvu, već u babilonskom miljeu, pod uticajem paganskih shvatanja. Preko proroka Jeremije Gospod jasno razotkriva da su sve krvno-žrtvene uredbe ‘Petoknižja’ redaktorsko-pisarska izmišljotina, laž: »Ja ništa ne rekoh ocima vašim o paljenicama i klanicama, niti im što o tome zapovedih kad ih izvedoh iz zemlje egipatske. Ovo im Ja zapovedih: Slušajte glas Moj, pa ću Ja biti Bog vaš, a vi ćete biti narod Moj. Idite putem kojim vam zapovedih, da vam dobro bude.« (7:22-23) Dijaboličke promulgacije i skriptuarne interpolacije u božanskim spisima činili su neprosvećeni dvorski i hramski pisari, pod uticajem sveštenika-gurmana i krune kojoj je trebala podrška raskošnog verskog kulta. Najstrašnije je to što su se takvi falsifikati i takva podmetanja činila uz pozivanje na Božije ime, činila su u službu mnogobožačkog Baala i Moloha.



Judejski pisari i redaktori drevnih hagiografija i letopisa, više su vodili računa o interesima idolopoklonickog kulta, nego o Božijem Zakonu koji su izvrtali i falsifikovali, vršeći silne literalne promulgacije, interpolacije i dometanja. Preko proroka Jeremije Gospod ukazuje za one koji su Zakon izvrnuli: »Kako možete tvrditi: 'Mi smo mudri, u nas je Zakon Jehovin.' Uistinu, u laž ga je pretvorila lažljiva pisaljka pisara.« (8:8, v.: 2:8)



Negde počev od Isusovog vremena judejski učitelji, rabini, iz izmenjenih Mojsijevih Uredbi izvode nove propise, daju mnoštvo sitničavih, skučenih i turbulentnih tumačenja Tanaha, praveči takozvanu usmenu Toru, i uzdižući je u rang ‘božanske reči’. Tako su, tobože, napravili ‘ogradu’ oko Mojsijevog Zakona i zaustavili njegovo ‘kvarenje’.



Oni koji su falsifikovali Božiju reč i te falsifikovate proglasili ‘božanskim’, koji su se borili protiv Božijih proroka, oni su i tokom stoleća iskovali sebi strašnu sudbinu. Brojna stradanja jevrejskog naroda to najbolje ilustruju. Istinska svrha Prvog jevrejskog ustanka protiv Rima (66-73. g. ne.) nije bilo oslobođenje Svete zemlje od rimske vlasti, već zatiranje prahrišćanstva, pre svega svetioničarskog jerusalimskog, uništenje i zaturanje njegove literalne baštine. I u tome je se velikim delom uspelo. U ratnom metežu stvara se najbolja podloga za nastup lažnih spasitelja, lažnih svetlonoša i lažnih proroka koji će Svetlu proglasiti za Tamu i Tamu za Svetlo.

Autor; Vasa Ilić, Aleksinac
 
Ne hvalite se mnogo biblijom jer se ne možete u njoj tek tako snaći... treba znati razdvajati kukolj od žita u njoj. Niste u savršenoj berbi !

Ako neko od forumaša se sijeća "brata Vase" u potpisu na ovom forumu volio bih da mi da koji link njegovih tekstova i pod kojim nickom je pisao
 
Poslednja izmena:
Inace i u praksi ovako , videces milion primera gde ljudi ucine coveka glupim.....tumaceci njegove gestove na svoj nacin i etiketirajuci to kao glupost i to vanserijska..
A sa druge strane taj isti covek to smatra mudroscu , jer prakticno tako njemu izgleda....

Znao sam coveka koji je umeo da probere svinju da bude kao teletina...stipne je gleda je kako trci i proceni....
Znam coveka koji moze da probere papriku koja je prva klasa....da ne opisujem zasto je prva klasa....
Svi oni izgledaju smesni svim drugim ljudima..

Ali ako ume da izabere lubenicu onda nije smesan tj verovace mu....
 
Prorokovanje je paranoidni deafult.
Suženje svjesti koje kostalo egzila jednog naroda poput Izraela u prvom stoljecu jer nije im dosao Mesija Isus Mihael kako je najavio da ce osloboditi ih Rimske okupacije.
Toliko su bili uvjereni da ce doci na oblacima da su krenuli na najvecu armiju svjeta tada.
Dovoljno pametnome.
 
Gotovo oduvek Gospod je raznim narodima, plemenima i rodovima iznosio svoju proročku reč (cp.: 'Hebrejima', 1:1), odnosno govorio preko svojih proroka, predodređenih, podignutih i izabranih glasnika. U Dolinu Plača svoje glasnike je slala i Stara Zmija, te preko sebi podređenih ljudi i duša menjala, iskrivljavala i sakrivala Božiju reč. Jer Božija reč nosi Svetlo i Snagu, ona prosvetljuje, okrepljuje, ohrabruje i poziva na zakonit i požrtvovan život koji vraća Bogu, Duhu Života. Satani treba zavedeni čovek, čovek grešnik, rob greha, koga će čoveka odvlačiti od Svetla i Slobode, i na račun koga će jačati pljačkajući mu životnu i božansku energiju kroz njegov nemoralan i raspusan život.



Mnogi nazovi vernici smatraju da se Božija reč u svome zapisanom vidu ne može promeniti i iskriviti, da Bog nikad ne bi dopustio da Njegova reč bude falsifikovana. Čovek ima slobodu da Božijoj reči nadodaje i oduzima od nje, ali za tu zloupotrebu slobode on će na sebe navući nezamislivo strašnu kaznu. (Ako čovek krši Božiji zakon kroz nemilosrdna ubijanja, pljačke, pustošenja, koliko pre će se ogrešavati i o svetu zapisanu reč menjajući je i sakrivajući je?! Jer onaj ko ne želi da čuje za Boga, neće hteti da čuje ni za Božiju reč i objavu.) U patmoskoj proročkoj knjizi zvanoj 'Otkrivenje po Jovanu' to se lepo naznačuje od strane Gospodara Duhova: »Svedočim svakom ko sluša proročke reči ove knjige: ako im ko dometne nešto, na toga će Bog navaliti zla napisana u ovoj knjizi. Ako pak ko oduzme nešto od reči ove proročke knjige, Bog će oduzeti njegov deo od Drveta Života i od Svetoga Grada, koji su opisani u ovoj knjizi.« (22:18-19) Božijim rečima domeće i oduzima i onaj koji se postavlja kao božanski učitelj i opunomoćenik, a nije to, i koji svojim izvitoperenim tumačenjima iskrivljuje i sakriva pravo značenje Nebeske reči i pouke. Da se po pitanju tretmana Božije reči nije moglo grešiti, dodavati, menjati, oduzimati od zapisane objave i inspiracije, onda ni Zapovest koja zabranjuje dometanje i oduzimanje ne bi imala svrhu, ne bi bila dana.



Od proročko-učiteljske reči date raznim narodima na različitim podnebljima Zemlje, gotovo da ništa nije ostalo u svom autentičnom i neiskvarenom vidu. Blede refleksije Istine susrećemo u 'Bibliji', u hindu-spisima (Vede, Upanišade, Sutre), Avesti, u Platonovom opusu (koji je Hrist-Pitagorinu reč 'razvio'), ... U tim konglomeratima istina, poluistina i laži, tek čovek koji je duhovno trezveno živi može nazreti ono što odgovara istini i što bi moglo biti reč koja je došla iz Snage i Punine. Od čisto proročkih spisa jedino se za patmosku 'Apokalipsu' može reći da je pretrpela najmanje redaktorskih upliva, ponajprije zahvaljujući svome slikovito-zagonetnom stilu izražavanja koji je tu prisutan, i koji potpuno zbunjuje prepisivače i moguće redaktore.



Na osnovu prisutnih suprotnosti i fabularnog sklopa jasno je da su četiri novozavetna Evanđelja pretrpela brojne promene, i da su izvedena iz praevanđelja, Evanđelja po svetoj Dvanaestorici. Reč apostola Pavla je takođe zamašno izmenjena krajem I stoleća. Pogledajmo samo jedan primer, poglavlja 10 i 11 'Prve Poslanice Korinćanima'. Apostol Pavle tu govori o dostojanstvenom uzimanju Gospodnje večere. Iznenada se u narativni tok ubacuje redaktor (11:1-16) besmislenim umetkom, kojim tvrdi da je ženi kosa pokrivalo za glavu, i da žena ne treba gologlava da se moli a muškarac može i treba. U starini, i hrišćani i hrišćanke nosili su duge spletene kose, i svi su imali pokrivala za glave. Sve to pokazuje da je dati umetak daleko iza Pavlovog vremena napravio neko ko gotovo uopšte nije poznavao prahrišćanski habitus.



Judejski i kvazihrišćanski književnici su Mojsiju pripisali ‘Petoknižje’, koje je u svom današnjem vidu nastalo daleko posle Mojsija, izvedeno iz originalne ‘Knjige Stvaranja’, ‘Knjige Zakona’, Mojsijevog Dnevnika Izlaska, i narodnih predanja. ‘Petoknižje’ odiše babilonskim mnogobožačkim uticajem, i više predstavlja mesarski udžbenik nego štivo za moralno usavršavanje. Stalno pozivanje na krvne prinose jasno razotkriva da taj kult nije produkt nastao u Mojijevom nazirejstvu, već u babilonskom miljeu, pod uticajem paganskih shvatanja. Preko proroka Jeremije Gospod jasno razotkriva da su sve krvno-žrtvene uredbe ‘Petoknižja’ redaktorsko-pisarska izmišljotina, laž: »Ja ništa ne rekoh ocima vašim o paljenicama i klanicama, niti im što o tome zapovedih kad ih izvedoh iz zemlje egipatske. Ovo im Ja zapovedih: Slušajte glas Moj, pa ću Ja biti Bog vaš, a vi ćete biti narod Moj. Idite putem kojim vam zapovedih, da vam dobro bude.« (7:22-23) Dijaboličke promulgacije i skriptuarne interpolacije u božanskim spisima činili su neprosvećeni dvorski i hramski pisari, pod uticajem sveštenika-gurmana i krune kojoj je trebala podrška raskošnog verskog kulta. Najstrašnije je to što su se takvi falsifikati i takva podmetanja činila uz pozivanje na Božije ime, činila su u službu mnogobožačkog Baala i Moloha.



Judejski pisari i redaktori drevnih hagiografija i letopisa, više su vodili računa o interesima idolopoklonickog kulta, nego o Božijem Zakonu koji su izvrtali i falsifikovali, vršeći silne literalne promulgacije, interpolacije i dometanja. Preko proroka Jeremije Gospod ukazuje za one koji su Zakon izvrnuli: »Kako možete tvrditi: 'Mi smo mudri, u nas je Zakon Jehovin.' Uistinu, u laž ga je pretvorila lažljiva pisaljka pisara.« (8:8, v.: 2:8)



Negde počev od Isusovog vremena judejski učitelji, rabini, iz izmenjenih Mojsijevih Uredbi izvode nove propise, daju mnoštvo sitničavih, skučenih i turbulentnih tumačenja Tanaha, praveči takozvanu usmenu Toru, i uzdižući je u rang ‘božanske reči’. Tako su, tobože, napravili ‘ogradu’ oko Mojsijevog Zakona i zaustavili njegovo ‘kvarenje’.



Oni koji su falsifikovali Božiju reč i te falsifikovate proglasili ‘božanskim’, koji su se borili protiv Božijih proroka, oni su i tokom stoleća iskovali sebi strašnu sudbinu. Brojna stradanja jevrejskog naroda to najbolje ilustruju. Istinska svrha Prvog jevrejskog ustanka protiv Rima (66-73. g. ne.) nije bilo oslobođenje Svete zemlje od rimske vlasti, već zatiranje prahrišćanstva, pre svega svetioničarskog jerusalimskog, uništenje i zaturanje njegove literalne baštine. I u tome je se velikim delom uspelo. U ratnom metežu stvara se najbolja podloga za nastup lažnih spasitelja, lažnih svetlonoša i lažnih proroka koji će Svetlu proglasiti za Tamu i Tamu za Svetlo.

Autor; Vasa Ilić, Aleksinac
И шта је Васа Илић по струци ?

Ne hvalite se mnogo biblijom jer se ne možete u njoj tek tako snaći... treba znati razdvajati kukolj od žita u njoj. Niste u savršenoj berbi !

Ako neko od forumaša se sijeća "brata Vase" u potpisu na ovom forumu volio bih da mi da koji link njegovih tekstova i pod kojim nickom je pisao
Деда, отвори још пар налога, мало је имати само два налога.
 
Па шта би сад, слушамо Васу као ауторитета а не знамо ништа о њему.
vasa je, koliko ga se secam, nabedjeni [ne znam koje je denominacije, ali nije ni bitno, svi su oni nabedjeni], kao i ovaj slap. a deda je treca osoba, tu si omanuo, da nije ogorcen, ja bih se druzio sa dedom
Kod sebe sam primijetio skrupulozne simptome od malih nogu, a službeno mi je dijagnosticiran OKP
prevarili te deda, od mladosti tvoje

ajde kako mene nisu uspeli?
 
Poslednja izmena:

Back
Top