- Poruka
- 11.141
Извор http://www.nspm.rs/savremeni-svet/propast-ekonomije-sad-i-qpropast-svetaq.html
Пише :Paul Craig Roberts
Пише :Paul Craig Roberts
Према проценама Џозефа Стиглица и Линде Билмес, када се сви трошкови урачунају, инвазија на Ирак коштала је америчке пореске обвезнике 3 билиона долара. Исто важи и за авганистански рат. Другим речима, зарад два неоправдана рата, САД су удвостручиле јавни дуг. То је разлог што нема новца за социјално и здравствено осигурање, бонове за храну, животну средину, и мреже социјалне заштите.
Американци нису добили ништа од тих ратова, а како дугови за њих никада неће бити отплаћени, амерички грађани и њихови потомци ће морати да плаћају камату на 6.000 милијарди долара у недоглед.
Вашингтон је опколио Русију војним базама, и почео опкољавање Кине. Такође је најавио да ће највећи део својих поморских снага пребацити на Пацифик током наредних неколико година. САД још раде на томе да поново успоставе морнаричку базу на Филипинима, да изграде нову базу на једном јужнокорејском острву, да добију поморску базу у Вијетнаму, као и да успоставе ваздушне и копнене базе другде у Азији.
Затворити Кину и Русију (и Иран) у тор је огроман подухват за земљу која је финансијски пукла. Финансирањем ратова и “банкстера”[1], Буш и Обама су удвостручили амерички национални дуг – уз небригу за распад економије и пораст оскудице грађана.
Према речима америчког Бироа за статистику, број запослених у 2011 био је само милион виши него у 2002. Међутим, потребно је око 150.000 нових радних места месечно да би се пратио раст популације, те овај пад у запошљавању оставља деценијски дефицит од 15 милиона радних места.
Стопа незапослености и стопа инфлације у САД су далеко веће од објављених. У претходним чланцима сам објаснио, на основу истраживања статистичара Џона Вилијамса (shadowstats.com), разлоге зашто су бројке у насловима владиних извештаја озбиљно потцењене. Стопа незапослености у наслову (U3) од 8,2 одсто не рачуна обесхрабрене раднике који су одустали од тражења посла. Влада има другу стопу незапослености (U6) коју ретко објављује, и она обухвата краткорочно обесхрабрене трагаче за послом. Та стопа је 15%. Када јој се додају дугорочно обесхрабрени радници без посла, онда тренутна стопа незапослености у САД износи 22% – број ближи стопи незапослености из Велике депресије него стопама незапослености из послератних рецесија.
Промене у начину мерења инфлације су уништиле Индекс потрошачких цена (ИПЦ) као праву меру трошкова живота. Нова методологија се заснива на промењивости. Ако цена неке ставке у индексу расте, јефтинија алтернатива заузима њено место. Поред тога, нека повећања цена су означена као побољшања квалитета одређене ставке, без обзира на то да ли је то случај или не, и самим тим се не појављују у ИПЦ. Људи и даље морају да плаћају већу цену, али се она не рачуна у инфлацију.
Стопа инфлације заснована на промењивости је тренутно око 2%. Међутим, када се инфлација мери према стварним трошковима живота, њена стопа је 5%.
Пре избора новембра 1980, Индекс сиромаштва достигао је 22%, што је био један од разлога за победу Регана над дотадашњим председником Картером. Ако бисмо данас користили ту претходну методологију мерења, индекс сиромаштва износио би 27 одсто, али према новој лажираној методологији, он је 10%
Потцењивање инфлације служи повећању бруто домаћег производа (БДП). БДП се обрачунава у текућим доларима. Да бисмо могли правилно одредити да ли је БДП порастао због поскупљења или због повећања реалне производње, БДП је умањен за ИПЦ. Што је виша стопа инфлације, то је мањи раст у реалној производњи, и обрнуто. Када се инфлација лажирано мери методологијом на бази промењивости, америчка привреда доживљава прави раст у 21. веку – осим оштрог пада током 2008–2010. Међутим, мерено методологијом на бази трошкова живота, осим у кратком периоду током 2004, америчка економија није доживела никакав раст од 2000. године.
.. a svi znamo koliko Smrijecnjani vole da budu presednici ...
