Промена снага у Европи

[tomcat318]

DR MIROSLAV JOVANOVIĆ: RUSKO-NEMAČKA SARADNJA I PROMENA SNAGA U EVROPI

četvrtak, 05 maj 2011 19:14

Snažan položaj je u trajnom budućem rastu cene nafte i gasa, kao i ugroženosti dotoka ovih energenata iz arapskog sveta



Dr Miroslav Jovanović, saradnik Evropskog instituta u Ženevi, je 29. aprila održao predavanje na temu „Jačanje rusko-nemačke saradnje i promena snaga u Evropi" na Odeljenju društvenih nauka SANU u organizaciji akademika Časlava Ocića.

Podsetivši prisutne na tri osnovna zakona geopolitike, dr Jovanović je najpre govorio o prvenstvu sopstvenih interesa, prolaznosti dejstva događaja i nepostojanju dugoročnih prijateljstava i savezništava.

Navodeći da početak rusko-nemačke saradnje počinje u doba Ekaterine Velike, Jovanović je podsetio na radove velikih naučnika i umetnika, ali i „velike i ljute sukobe Nemaca i Rusa" u doba svetskih ratova.

Prema Jovanoviću, Rusija je veoma uticala na ujedinjenje Nemačke početkom devedesetih iako je postojala francuska i britanska nada da će Rusija taj proces sprečiti. Međutim, Rusija je sa Nemačkom počela da sarađuje na projektu „Severni tok" (Putin i Šreder), koji je trebao da snabdeva Nemačku prirodnim gasom direktno iz Rusije.


Da bi objasnio situaciju u kojoj se nemačka privreda orijentisala prema Rusiji, Jovanović je naveo ilustrativni primer francuske firme za eksploataciju nuklearne energije Areva, sa kojom je bio u partnerstvu nemački Simens (Siemens). Pošto francuski partner nije dozvoljavao nemačkom da poveća svoj uticaj (dopustio im je najviše 30 odsto akcija), Nemci su počeli saradnju sa ruskom firmom Rosatom, gde su dobili pravo na 50 odsto akcija, a Rusi zadržali jednu akciju više.



http://www.standard.rs/vesti/41-sve...emaka-saradnja-i-promena-snaga-u-evropi-.html

 

[bakonja]

Ovde moze da se sazna jos po nesto o "odnosima EU - Rusija" (i jos po nesto) :

 

[tomcat318]

Москва подстиче екстремну десницу у ЕУ

Све је више показатеља да Кремљ подржава „демократски преображај” странака екстремне деснице широм Европе

Јача га подршка Кремља: Хајнц Кристијан Штрахе (Фото Ројтерс)


Вођа аустријских слободара, ултрадесничар Хајнц Кристијан Штрахе запутио се почетком прошле недеље у Москву – непосредно после састанка са вођама најпознатијих европских парламентарних странака екстремне деснице – чиме је изазвао расправе широм Европе: подстиче ли Кремљ „демократски преображај” етаблираних странака екстремне деснице широм континента?
Анализа догађаја – који су претходили Штрахеовом путовању, најпре у јужнотиролски Меран, а потом у Москву, ток његове посете Русији као и историјат односа слободара са руским политичким странкама – намеће закључак да Москва не одбија сарадњу са екстремном десницом Европе, уз уважавање одређених предуслова.
Реч је о странкама на крајње десном крилу страначког спектра које се удружују у (још) неформални покрет патриотских странака Европе – пропагирајући преображај ЕУ у „Европу отаџбина”, у савез самосталних привредно, технолошки и културно најтешње повезаних европских држава. Хајнцу Кристијану Штрахеу је, при томе, предодређена улога централне интеграционе фигуре покрета (већина лидера странака екстремне деснице не оспорава Аустријанца као први избор на ту функцију).
Штрахеово путовање у Русију представљено је у бечкој штампи као посета „ускостраначког карактера” тамошњим, идеолошки сродним партијама. Испоставило се, у међувремену, да је то била званична радна посета. Позив је стигао у Беч из централе Јединствене Русије, странке Владимира Путина која влада двотрећинском већином у Државној думи.
Ако се узме у обзир да је Штрахе (за кога није било места у државној делегацији Аустрије) позван у Москву непосредно пред званичну посету аустријског председника др Хајнца Фишера руској престоници, постаје јасно да је указано гостопримство био осетљив и у очима Кремља преко потребни потез. Био је, уједно, сигнал Бечу, а посредно и неким другим европским престоницама, да су у Москви добродошле странке и са екстремно десног крила, уколико се придржавају основних демократских начела и уколико су заговорнице веће самосталности чланица ЕУ.
Штрахе је у Русији био гост и неких тамошњих странака деснице. С тим у вези се широм Европе спекулише није ли Штрахе „имао задатак” да приволи ову или ону руску странку екстремне деснице да приступи поменутом савезу – такозваној Страначкој унији европске деснице.
Ко је могао да му постави задатак, постаје извесније, ако се узме у обзир улога и допринос руских магната успону Хајнца Кристијана Штрахеа: „малокалибарски неонациста”, како су га називали, који је на почетку каријере у више наврата долазио у сукоб са законом, још учесталије кршио норме политичког понашања, био је десна рука преминулог аустријског вође Норберта Бургера.
Активно је саучествовао у припреми и оформљавању паравојних неонацистичких гарди, регистрован је и као професионални агитатор у акцијама усмереним против подизања споменика жртвама холокауста у Бечу, јавно захтевао накнадну, у неким случајевима чак и постхумну осуду „дезертера” – оних који су одбили да носе пушку у Хитлеровој армији – захтевајући да се још живим одузме пензија…
Штрахеов преображај, од несташног дечака до зрелог европског политичара, уследио је од средине деведесетих година. У круговима пређашње државне полиције, данас Уставобранитеља, истиче се да је Штрахе стекао „шлиф” и капитал за реформисање странке слободара (пошто је отцепио главницу странке од крила верног Хајдеру) тек после познанства са руским мултимилијардером Олегом Дерипаском.
У међувремену, Штрахе се сматра једном од централних фигура европског патриотског покрета – архитектом, кажу критичари, прилагођене екстремне деснице. И не само то. Хајнц Кристијан Штрахе би већ био канцелар Аустрије да су избори одржани минулог викенда, тврди Волфганг Бахмајер, аналитичар Бечког емпиријског института ОГМ.
Бахмајер предвиђа да ће, упркос дугој традицији нетрпељивости, социјалдемократи и слободари формирати следећу владу 2013. године. А шта би могао да буде спољнополитички циљ слободара, дефинисао је Штрахе у једном говору пред Европским парламентом: „Заборавите, одустаните, најзад, од сулудих идеја, попут нуђења чланства у ЕУ Турској или Израелу... Будућност ЕУ јесте савез отаџбина у коме би Русија добила место, положај и утицај који јој је примерен!”


Милош Казимировић

ПОЛИТИКА 23.мај 2011.

 

[Section 31]