Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Nisam rekao hobi. Porodica je obaveza, pazi OBAVEZA.
Ali ono čemu se ISTINSKI POSVETIŠ, e to si ti.
Ono što ti drži pažnju maximalno pa makar to bile fudbalske utakmice ili igrice.
Smorisha, izvini, ali ovo je na nivou razmisljanja jednog osnovca. “Ozenjen sam a ko momak zivim” i “srecan sam u braku” ne idu zajedno. Zivim za vikend, zivim za godisnji odmor, zivim za dan kad cu postati Dan Bilzerian.
Zivot nisu samo stimulansi.
Zivot je kontinitet. I obaveze i odgovornosti i napor i radovanje i tugovanje. A u braku je sve to “zajedno cemo”.
Smorisha, izvini, ali ovo je na nivou razmisljanja jednog osnovca. “Ozenjen sam a ko momak zivim” i “srecan sam u braku” ne idu zajedno. Zivim za vikend, zivim za godisnji odmor, zivim za dan kad cu postati Dan Bilzerian.
Zivot nisu samo stimulansi.
Zivot je kontinitet. I obaveze i odgovornosti i napor i radovanje i tugovanje. A u braku je sve to “zajedno cemo”.
Nemoj shvatati bukvalno... Više sam tako napisao da bih lakše objasnio Kerkiri.
Nisam napisao da treba eskivirati bračne i porodične obaveze.
Već da čovek mora imati i ima identitet i mimo toga.
Nisam te shvatila bukvalno. To zadovoljstvo koje je za tebe “identitet” moze biti sat-dva u toku dana.
Toliko vremena si “ti ti”, a ostatak je “moranje”.
Ako tako odredis, koliko vremena u citavom zivotu ti mozes “postojati” kao “ti”?
"Treba para nema para zna se kakva je situacija ` pare pare pare nonstop jebene pare" prica o parama mozak mi razara sjebava nabija pritisak da ja uradim sta nije ko je trebao (sto nije moguce niti je normalno da se ocekuje od mene ispravljanje tudjeg bilo cega).
U isto vreme sa druge stane"tamo rade prostitutke" "zna se sta je radila da dodje do posla " (*****)"kako da se ne nerviram kad si ti nesposobna za rad`nece imati ko casu vode da ti donese u starosti`umrecu bez unucica`oni ne traze radnike prevaranti su ` sta se veselis sta ima tu srecno" uz svakodnevne psovke .
Ne znam o kakvom se zadovoljstvu radi osim losih reci uvek zbog nezadovoljstva sobom al' to sto je nezeljena obaveza zauvek na nos izlazi onima koji nisu ni trazili da postoje.
To "zrtvovala zrtvovao sam se za tebe" krvavo se naplacuje ceo zivot upornim ponavljanjem svaki put kako je to zrtva te ne smes slovo da kazes ni ocu ni majci zbog straha od izbacivanja na ulicu ` prepisivanja nasledstva nekom drugom .
Unisti zdrav razume od deteta do odrasle osobe to stalno ponavljanje ` ako nema lara bolje nemati decu da im ne bi dozivotno bilo nabijano da se osecaju krivim sto postoje zato sto su zbog njih otac plus majka svega morali da se odreknu.
Živimo zbog svojih interesovanja, radoznalosti, hobija, sitnih stvari koje volimo da radimo.
Naša interesovanja su glavna stvar. Obaveze prema porodici i na poslu moramo ispunjavati i lepo je videti ako se i tu ostvarujemo i i to mnogo volimo, ali to nismo celi mi a priori.
Ili po meni ne može to biti baš naš ceo svet.
Svoditi smisao zivota na dokolicu je definicija promasenog zivota.
Nas definisu i odnosi sa drugim ljudima.
Slazem se da treba imati neku sustinu koja ostane kad se coveku "oduzmu" sve uloge koje ima.
Recimo kad bi te neko pitao ko si a da to ne bude:
Otac
Sin
Lekar
Komsija
Ljubitelj "Boljeg zivota".
Како се носите са самоћом ? Мени рецимо прија с времена на време али од кад ми сви другови побегоше преко гране и од кад ми се све свело на кућа-посао почињем да осећам да сам промашио живот јер га реално и не живим већ више животарим. Све се сведе на одбројавање сати до краја радног времена, одбројавање дана до викенда, одбројавање недеља до одмора..... А и кад доћу ти нерадни дани само ме подсете колико сам усамљен.... Тек кад те узме самоћа схватиш где си....схватиш да ни новац никад није био проблем.... Сад имам новца за све, а све друго сам скоро изгубио...као у неком јјебеном филму..... Све што сам сањао ништа се остварило није и за све што сам се трудио и дао задњу кап емоција и снаге ништа ми се није вратило.....ама ништа, ни мрвица. Раније сам макар живео у неком свету који је мој и са људима са којима се разумем али ово сада већ није мој свет, а године пролазе. За неке ствари које су ме раније испуњавале сам изгубио мотивацију и то је оно најгоре, више немам ни један сан, све сам снове потрошио, а испред мене је само неко сивило, неко отаљавање посла, нека бездушна рутина са људима који нису део мог света.... Губитком тог некадашњег друштвеног живота изгубио сам и прилику да упознам неку жену па ме на све ово и то додатно оптерећује......све у свему дефинитивно најтамнији период живота.....а кад се само сетим да сам био убеђен да ће до ових година све бити феноменално и да ћу се средити, жена, деца, срећа, радост, бла бла......е будале... Човеку је дефинитивно потребно да буде део неког клана људи са којима је на истој таласној дужини.....тек кад то изгубиш схватиш колико ти је то помогло да сачуваш главу од црнила и да лакше идеш кроз живот. А за самоћу треба велика снага, самоћа баш, баш исцрпљује
То значи да си здрав. Ниси се претворио у саможивог, самодовољног робота. Човеку треба блиско биће. И док је те потребе има наде и смисла.
Јако је важно бити у хармонији са собом. Најважнији су слобода и спокој. А након тога неко чија ти близина изазива топлину.
Срећно
To pitanje je više filozofsko pitanje - recimo za monaha se zna da je to čovek koji je posvetio ceo svoj život Bogu i Crkvi.
Njemu je to sve u životu. Priča o blaženstvu i večnom spasenju.
On samo o tome misli i tome je jedino posvećen.
Sad ti imaš ljude koji ni 5% svog vremena ne izdvajaju na decu niti ih bilo šta zanima niti išta znaju o njima...
Muškarac koji nakon posla gleda 3 utakmice dnevno i ne zanimaju ga ni sin ni ćerka nešto puno.
Zato ja mislim da nas definišu interesovanja - ono čemu se zapravo posvećujemo da smo to mi.
Pa makar pijančili ispred prodavnice - to jeste nečiji život
Promašen možda - možda njemu nije... subjektivna stvar.
Nisam te shvatila bukvalno. To zadovoljstvo koje je za tebe “identitet” moze biti sat-dva u toku dana.
Toliko vremena si “ti ti”, a ostatak je “moranje”.
Ako tako odredis, koliko vremena u citavom zivotu ti mozes “postojati” kao “ti”?
Dobar pogled na stvari. Ali gledaj tako je svima u životu. Mnogi ne vole svoj posao. Mnogi ne vole da se bave mnogo sa decom.
Ja i dalje smatram da nas definišu interesovanja ne obaveze.
Bilo kroz druge ljude ili druge stvari...
Nije isto interesovati se za život svog deteta i njemu se posvetiti potpuno zato što ga voliš i ono te zanima ili mu reći nešto tipa: "Traži kolko ti para treba i teraj se".
A ima takvih koliko hoćeš.
Zato ja mislim da nas definišu interesovanja - ono čemu se zapravo posvećujemo da smo to mi.
Pa makar pijančili ispred prodavnice - to jeste nečiji život
A ko kaže da nam se posao i interesovanja ne moraju poklapati?
Ko kaže da nam se porodica i interesovanja ne moraju poklapati?
Jedno je posvetiti se decu i ženi zato što ih voliš i ona te zanimaju, a nešto sasvim drugo otaljavati stvari u braku ili porodici u stilu:"Evo ti pare i radi šta god hoćeš."
Малодушност је од слаботрпљења... али ко данас да не упадне у мекуштво, кад су екстреми чак и у терапијама, а не само уљуљкавању...
Да би човек постао дуготрпељив треба му мало строгости, али опет тако да при томе осећа и љубав према ономе ко га исправља... Зато реч треба да буде зачињена мудрошћу, а људи мудрост не изаучавају скоро нигде више
Зато онај ко исправља малодушног, мора да је дупло дуготрпељивији и умом сналажљивији од онога што сам саветује... иначе посаветовани осећа неопитност саветодавца и враћа се својој мизерији и апатији
Ви морате имати душу, која ће бити способна за три ствари:
1) да поднесе живот,
2) да заволи живот и
3) да жртвује живот.
Такву душу ви нећете никад имати, ако сте песимисти. Песимист не може жртвовати свој живот. зато, што живот за њега нема вредности. Кад човек даје нешто што воли, он жртвује, кад даје нешто што мрзи, он не жртвује, но баца.
Ради и не очајавај! Рад је мисија човекова на земљи.
У основи узето, сваки прави посао је религија.
Дивљења је достојна изрека старих монаха: laborare et orare.
Храброст коју ми желимо и ценимо,
није храброст пристојно умрети но мушки живети.
Не треба човек да сe тужи на своје време;
то не помаже ништа.
Време је зло? Но, ти си ту да га учиниш бољим.
Карлајл
Нада нема право ни у кога до у Бога и у cвoje руке.
Горски Вијенац
Pricamo o zivotu koji ima smisao.
Tesko da se covjek koji pije ispred prodavnice svaki dan osjeca ispunjeno.
Tesko da je kasirka u Maxiju zadovoljna i ne smatra da zasluzuje drugaciji zivot, vise para, odmor na Maldivima. Ali ispunice smisleno radno vrijeme tako sto ce lijepo popricati sa kupcima, cuti bezobrazan vic od radnih kolega, podijeliti recept, izjadati se na zivot. Za tih 8h zaradice pare koje joj omogucavaju da zivi ostalih 16h u kojima ima veca i druga zadovoljstva, ako se trudi oko toga.
Ako smatra da moze sve to vise i bolje, neka se bori.
Ako bude stalno razmisljala “ovo nisam ja, ovo nije moj zivot”, naravno da ce pasti u depresiju.
Srecu ne donosi postar. Vecini.
То значи да си здрав. Ниси се претворио у саможивог, самодовољног робота. Човеку треба блиско биће. И док је те потребе има наде и смисла.
Јако је важно бити у хармонији са собом. Најважнији су слобода и спокој. А након тога неко чија ти близина изазива топлину.
Срећно
Па човеку фали увек оно што нема, а истовремено му пре или касније засмета оно што има. То је зачаран круг. Свестан сам ја тога али шта ћу кад не могу да се отмем тренутном утиску. А тренутни утисак гласи да ме јако тишти то што сам прошао лошије од неких људи који су у младости били све оно што је наводно било неозбиљно бити. Док су други живели неки живот пун емоција, дружења, мењали девојке, жене, напијали се, путовали и радили разне ствари које су наводно глупе ја сам се бавио озбиљно спортом, улагао себе у спорт, био изван те приче у којој су они били..... Тек данас схватам да их је управо такав начин живота и довео до тога да се сада среде, да имају девојке, жене, породицу јер какви год да су они били, били су ипак део друштва и део живота за разлику од мене, а мене је мој начин живота одвео у самоћу јер ја сам у суштини ишао на све или ништа......и добио ништа. Зато ме то тишти јер се осећам превареним. Донекле сам сам себе преварио, а донекле су ме неки општи идеали и наводно исправне ствари навеле да сам себе преварим. Баш се јако осећам превареним и колико кривим неку своју наивност толико кривим и родитељско васпитање (усмеравање) и неке друштвене идеале које сам испратио, а који су се испоставили лажним јер ако неко ко је прекршио све могуће идеале друштва прође боље од тебе који ниси, онда у тој причи о идеалима нешто дебело не штима.
Kada izgubis i ono sto imas odjednom to dobija na vrednosti, pa ako se to ponovo vrati osecas kao da si dobio nesto novo.
Postoji psiholoski eksperimenat sa punom casom kristalno ciste vode u koju se ubaci kasika zemlje i dobro promesa. Cilj je da se istom kasikom izvadi ta zemlja. Nakon sat vremena izbacivanja sitnih i krupnih grumuljica casa je izgubila vise od polovine vode a ostatak je i dalje bio mutan i zaprljan. Drugi deo eksperimenta bi bio da se u istu tu casu sa prljavom vodom ubaci litra ciste vode koja bi izbacila veci deo te zemlje i nacinila da se voda u casi mnogo bolje procisti nego nakon prvog pokusaja.
Tako je i u zivotu, bolje je ne ispravljati krive drine nego privuci neke nove i drugacije pozitivne stvari. Pa bi tako i ti mogao da se upises na recimo specijalizovani sajt za upoznavanje. Imas ih za dede, ozenjene, razvedene, slobodnjake koji ne zele da se vezuju, a ti nadji neki za samce.
No razumem da je to lako reci, depresija lako udara kada smo sami a nikako ne olaksava ako smo naglo prestali sa sportom. Mada uvek mozes da se iscupas, sacekaj neki veci talas inspiracije pa se uhvati za isti i uradi nesto drugacije. Jasno je zbog cega covek ne moze biti uvek 100% srecan i to su mnogi prihvatili, ali mene zanima vise u flilozofskom smislu, da li je to ipak moguce u nekim drugim kosmickim okolnostima i kojim tacno.
"Treba para nema para zna se kakva je situacija ` pare pare pare nonstop jebene pare" prica o parama mozak mi razara sjebava nabija pritisak da ja uradim sta nije ko je trebao (sto nije moguce niti je normalno da se ocekuje od mene ispravljanje tudjeg bilo cega).
U isto vreme sa druge stane"tamo rade prostitutke" "zna se sta je radila da dodje do posla " (*****)"kako da se ne nerviram kad si ti nesposobna za rad`nece imati ko casu vode da ti donese u starosti`umrecu bez unucica`oni ne traze radnike prevaranti su ` sta se veselis sta ima tu srecno" uz svakodnevne psovke .
Ne znam o kakvom se zadovoljstvu radi osim losih reci uvek zbog nezadovoljstva sobom al' to sto je nezeljena obaveza zauvek na nos izlazi onima koji nisu ni trazili da postoje.
To "zrtvovala zrtvovao sam se za tebe" krvavo se naplacuje ceo zivot upornim ponavljanjem svaki put kako je to zrtva te ne smes slovo da kazes ni ocu ni majci zbog straha od izbacivanja na ulicu ` prepisivanja nasledstva nekom drugom .
Unisti zdrav razume od deteta do odrasle osobe to stalno ponavljanje ` ako nema lara bolje nemati decu da im ne bi dozivotno bilo nabijano da se osecaju krivim sto postoje zato sto su zbog njih otac plus majka svega morali da se odreknu.
Ne moze tako Zauz, da se posmatra. Roditelji ti to ne kazu, ali sam to treba da znas, mada nije to tema. Samo sam usput rekla da gde ima ljubavi i pozrvovanosti (nije isto sto i zrtva), tu nije na prvom mestu obaveza, ako je uopste. Potreba je da se bude sa decom i da se prati njihov razvoj i doprinosti tome, na to sam mislila.
...govore to ceo zivot kad se zrtvuju tako da ne ne treba se zrtvovati vec ako imaju mogucnosti za sebe plus za decu dobro ako nemaju sve u redu al' bez toga o zrtvovanju.
Svakodnevno nabijanje osecaja krivice je mnoge odvelo u mnogo losa stanja ` one koji nisu mogli da trpe odvelo u samoubistvo.
Zbog oretnji ostanka bez imovine izbacivanje iz iste imamo onoliko naslova u crnoj hronici (mora se sa nasilnikom nasilnicom nema gde da se vrati npr.)
Ali u stvarnom zivotu mnostvo smatra to istim terminima pozrtvovanost zrtva te smatraju da ako oni nisu isli nigde da bi dete imalo da jede ide u skolu islo dete im dozivotno duguje koliko god da fizicki odraste bespogovorno mora da slusa (cak kad fizicki ode mora da dolazi kad god pozovu).
Shvatam'al' deca se najvise imaju "da budu normalni","to tako treba","ima ko da donese casu vode u starosti", te se zauvek drze pod kontrolom stalno spominjuci da su to radili kad su deca bila mala te im deca zauvek duguju.
...govore to ceo zivot kad se zrtvuju tako da ne ne treba se zrtvovati vec ako imaju mogucnosti za sebe plus za decu dobro ako nemaju sve u redu al' bez toga o zrtvovanju.
Svakodnevno nabijanje osecaja krivice je mnoge odvelo u mnogo losa stanja ` one koji nisu mogli da trpe odvelo u samoubistvo.
Zbog oretnji ostanka bez imovine izbacivanje iz iste imamo onoliko naslova u crnoj hronici (mora se sa nasilnikom nasilnicom nema gde da se vrati npr.)
Ali u stvarnom zivotu mnostvo smatra to istim terminima pozrtvovanost zrtva te smatraju da ako oni nisu isli nigde da bi dete imalo da jede ide u skolu islo dete im dozivotno duguje koliko god da fizicki odraste bespogovorno mora da slusa (cak kad fizicki ode mora da dolazi kad god pozovu).
Shvatam'al' deca se najvise imaju "da budu normalni","to tako treba","ima ko da donese casu vode u starosti", te se zauvek drze pod kontrolom stalno spominjuci da su to radili kad su deca bila mala te im deca zauvek duguju.
Promasenost je kad se ceo zivot cuti trpi sve da ne bi dobili ovakve komentare`promasenost je kad se iskrenost uz trazenje pomoci izmedju redova etiketira (da se slucajno ne bi trazila pomoc od onih kojima se to govori) te cute trpe dok ne zavrse bolesni zbog toga ` neki na zalost u crnoj hronici sto se sve cesce moze videti.
Dete ne trazi da dodje na svet ne postoji krivica van suda vec postoji odgovornost.
Da su nesrecnici iz cene hronike pisali sta dozivljavaju od svojih mozda tamo ne bi ni zavrsili.
Promasenost je kad se ceo zivot cuti trpi sve da ne bi dobili ovakve komentare`promasenost je kad se iskrenost uz trazenje pomoci izmedju redova etiketira (da se slucajno ne bi trazila pomoc od onih kojima se to govori) te cute trpe dok ne zavrse bolesni zbog toga ` neki na zalost u crnoj hronici sto se sve cesce moze videti.
Pa dobro ti ode daleko. Smatram da ipak pisemo o nekim uobicajenim stvarima a ne o ekstremima. Ovo sto ti pises, to su ekstremi i ima ih malo u odnosu na normalne porodice.
A danas je bar "vreme slobode" da i ako ti ne odgovara takav stav roditelja, ako ga ima, da mozes posle 18 godina da ides gde hoces i radis sta hoces, i niti ce oni da te zadrzavaju. Bilo oduvek i ostalo - ako ti ne odgovara sinko pod mojim krovom, idi gde je bolje, samo kad napunis 18 godina.
A tacno je da je bilo nekada "necemo raspustenicu po krovom", to je tacno, ali je manje bilo i razvoda a nesto ne videh toliko samoubistava kao danas, makar ne zbog toga. Nego se od roditelja zeli i ono sto cesto nisu u mogucnosti da daju i trazi opravdanje za svoj neuspeh.
Pa dobro ti ode daleko. Smatram da ipak pisemo o nekim uobicajenim stvarima a ne o ekstremima. Ovo sto ti pises, to su ekstremi i ima ih malo u odnosu na normalne porodice.
Mnogi zavrse mnogo fizicki bolesni zbog oca majke koji su smatrali da se motivacija radi tako sto stalno uporedjuju dete sa boljom decom od njega nje - onda to rade ceo zivot .Slome dete posle slamaju odraslu osobu koja umesto lepog uvek dobija `` sta god uradis nije dovoljno nismo zadovoljni``.
A danas je bar "vreme slobode" da i ako ti ne odgovara takav stav roditelja, ako ga ima, da mozes posle 18 godina da ides gde hoces i radis sta hoces, i niti ce oni da te zadrzavaju. Bilo oduvek i ostalo - ako ti ne odgovara sinko pod mojim krovom, idi gde je bolje, samo kad napunis 18 godina.
U zemlji sa malo para poput nase to nije moguce ` jedini nacin da se udaju ozene sto cesto vodi ka trpljenju neke druge vrste nasilja koja im malo laksa bude zbog toga sto nemaju gde da se vrate.
Ako su pritisnuti dok nemaju sa kim da se udaju ozene to zavrsi alkoholizmom najcesce` nekom vrstom zavisnosti gde pokusavaju da nadju neku vrstu bega od nasilja.
Da ne pisem koliko brace se uci kako sestra ne treba da dobije nista te ako dobije tvrde zauvek da je otela njihovo zato sto je zensko sto spada u diskriminaciju.
Da ne pisem koliko devojcica se uci da je njihovo kako treba osloboditi bratu prostor da dovede decu te sto pre da se udaju kako ne bi smetale.
Toliko puta se desi dva brata te onom ko nema zenu decu ostave nesto malo uz pricu kako mu ne treba sam je nije produzio prezime nema decu (gde se racuna ako nema musku).
Po zakonu u nasoj zemlji dete mora da brine o roditeljima ako im to treba ` u slucajevima gde nije moguce tako tesko bude dobiti ono sto po zakonu pripada.
(Ne bi o tome da pisem detaljno `zaista je previse al' da desava se.)
A tacno je da je bilo nekada "necemo raspustenicu po krovom", to je tacno, ali je manje bilo i razvoda a nesto ne videh toliko samoubistava kao danas, makar ne zbog toga.
Mnoge osobe psihicki se razbole zbog svega `"ciji je stan njegova su pravila" ` tako da imamo kad popuca svaki film one najgore vesti (mnogi ne stignu tu` piju lekove trpe sve).
Mnogi roditelji nemaju para za obrazovanje dece dalje od srednje skole` (mnogi nemaju za renoviranje stana kuce gde zive te deca nikad ne dovedu drustvo tu sto unisti sve socijalne sanse u startu) a imaju nerealna ocekivanja od svoje dece.
Uspeh te dece kasnije je da ne odu sa druge strane zakona niti u poroke iz cistog ocajanja` uspeju da rade neki sitan posao imaju minimalno para (ako ne ide da imaju socijalnu pomoc `kontakte sa drugima kroz pomoc zivotinjama dajem primer moze da bude bilo sta volonterski).
Svoj neuspeh (nedostatak para tacnije) da im makar obrazovanjem pruze sansu u zivotu svaljuju na decu manipulacijom usadjivanja nepostojeceg osecaja krivice bas recima koje si navela ovde u citatu iznad .
Zadnje sto se desava je "hocemo unucice" nekad "hocu unuce" te kad im /joj/mu se ne ispuni ta zelja (ko odrasta da nema zna da nece ni imati zna da detetu nema sta da pruzi odbija da dete unisti nemanjem para kao sto je on ona sam unisten unistena) zna da postaje sve bas nepodnosljivo.
Sto se moze videti medju narodom kada se poprica onako bez opterecivanja u obicnim razgovorima.
@Kerkyra pri tom nije moguce dobiti sve pare koje zaradi osoba` uzalud je cak da se tuzi odlazak na sud` uzalud sudska presuda da je poslodavac duzan to da uradi.Nije moguce renovirati bez para `nije moguce poslati dete decu na fakultet te im time dati sansu da bolje zive.
Tako da "neuspeh" nije do licnosti vec nadleznih koji su sve tako postavili da obicne osobe do para za pristojan zivot pristojan fakultet ne mogu da dodju.
Neuspešni su nadlezni koji ne zele nikako da obezbede ono sto treba svima kojima treba.
Neuspesna je zemlja u kojoj je pristojan zivot dostojan coveka za mnoge nesto sto ne dozive.
Zbog toga osecaj promasenosti zivota
stigne mnoge` neke pre neke kasnije u ovoj ovakvoj zemlji.
Neuspeh su kockarnice kladionice na svakom cosku gde ocajni odu te izgube sve sto imaju na kraju.
Neuspeh je imati toliko raznih vrsta zavisnika zavisnosti da se o tome kako da ne dodje na to ni ne govori.
Neuspeh da minimalna plata zapravo spada u normalnu te se istice na oglasima za posao kao privilegija.
Neuspeh to sto se uplata svega sto treba da bi bilo penzije sutra na oglasima za rad istice kao privilegija.
Neuspeh da ko nema nikog u inostranstvu ` ko nije udat ozenjen nekim iz inostranstva sa dosta para`kome neko nije uspesan sportista da obezbedi(Djokovic Jokic Vidic Ana Ivanovic Jelena Jankovic npr.) moze da masta o normalnom zivotu u ovakvoj zemlji.
Mislim da ako ne mozemo da promenimo okruzenje treba da da poradimo na sopstvenim mislima. A to znaci da poradimo kako se osecamo, tj. kakve emocije kod nas izazivaju situacije.
ne postoji krivica van suda vec postoji odgovornost.
