Промашеност живота

[fanstebre]

A jbš ga, kad dođeš u neke godine, kako god da okreneš, ne možeš pobeći takvom utisku.

Ako imaš ženu i decu, imaš tu neku satisfakciju i sreću sa te strane ali život ti se vrti samo oko njih. Žena da zvoca, sa decom da se petljaš oko škole, vodi ga kod doktora, vodi ga na rođendan...
Sa druge strane, meni je danas totalno nebitno da li ću kući da dođem sa posla u 4 ili u 12 noćas. Možda odem na fudbal večeras, možda na stoni tenis, možda odem u kafanu i nadžibram se kao šimpanza... A možda ipak odem pravo kući i spavam celo popodne. Kako god rešim.
I sve je to lepo ali čoveku sad fali neka druga strana tog života. Neka svoja porodica, neko potomstvo, neko saznanje da ćeš imati nekog kad ostariš, razboliš se, nekog ko će te pamtiti kao supruga, oca, dedu....

I imam utisak da ti to u stvari i fali.

Sad, ne znam šta da radiš. Ako ti nije previše mrsko, cimaj se oko toga. Samo mislim da će to mnogo teže ići nego da si to obavio na vreme.
Mislim na upoznavanje, zatim zajednički život a i posle toga eventualno briga o potomstvu.

Па човеку фали увек оно што нема, а истовремено му пре или касније засмета оно што има. То је зачаран круг. Свестан сам ја тога али шта ћу кад не могу да се отмем тренутном утиску. А тренутни утисак гласи да ме јако тишти то што сам прошао лошије од неких људи који су у младости били све оно што је наводно било неозбиљно бити. Док су други живели неки живот пун емоција, дружења, мењали девојке, жене, напијали се, путовали и радили разне ствари које су наводно глупе ја сам се бавио озбиљно спортом, улагао себе у спорт, био изван те приче у којој су они били..... Тек данас схватам да их је управо такав начин живота и довео до тога да се сада среде, да имају девојке, жене, породицу јер какви год да су они били, били су ипак део друштва и део живота за разлику од мене, а мене је мој начин живота одвео у самоћу јер ја сам у суштини ишао на све или ништа......и добио ништа. Зато ме то тишти јер се осећам превареним. Донекле сам сам себе преварио, а донекле су ме неки општи идеали и наводно исправне ствари навеле да сам себе преварим. Баш се јако осећам превареним и колико кривим неку своју наивност толико кривим и родитељско васпитање (усмеравање) и неке друштвене идеале које сам испратио, а који су се испоставили лажним јер ако неко ко је прекршио све могуће идеале друштва прође боље од тебе који ниси, онда у тој причи о идеалима нешто дебело не штима.

 

[The_Night_Hawk]

Погодио си у центар, брате...
Није проблем у теби, или било коме од нас који је и даље сам.
Променио се систем вредности, НЕ НАШОМ ВОЉОМ, и то нагоре.
А још смо се, као и други, борили, како смо знали и умели, али ПОШТЕНО, а то...
искрено, НИКАД и није било на цени овде на Балкану.
Не зато што то није исправно, него зато што смо наопак народ.
За просутим млеком се не плаче.
Патетика? Не, већ стара и ТАЧНА пословица.
Ја сам изабрао да се борим и даље, како год живот ишао, у било ком правцу.
Мени је битно да сам чист, колико је то могуће, и да увек дајем све од себе.
На исход ионако утиче толико случајности и њихових поклапања да нема смисла причати.
Никада не треба причати о "промашеном" животу на овај начин.
Промашен живот имају они који се коцкају, дрогирају, убијају, и краду.
О неким другим пороцима и постуипцима не бих.
Свако добро!!!

 

[Lorelajn]

Па човеку фали увек оно што нема, а истовремено му пре или касније засмета оно што има. То је зачаран круг. Свестан сам ја тога али шта ћу кад не могу да се отмем тренутном утиску. А тренутни утисак гласи да ме јако тишти то што сам прошао лошије од неких људи који су у младости били све оно што је наводно било неозбиљно бити. Док су други живели неки живот пун емоција, дружења, мењали девојке, жене, напијали се, путовали и радили разне ствари које су наводно глупе ја сам се бавио озбиљно спортом, улагао себе у спорт, био изван те приче у којој су они били..... Тек данас схватам да их је управо такав начин живота и довео до тога да се сада среде, да имају девојке, жене, породицу јер какви год да су они били, били су ипак део друштва и део живота за разлику од мене, а мене је мој начин живота одвео у самоћу јер ја сам у суштини ишао на све или ништа......и добио ништа. Зато ме то тишти јер се осећам превареним. Донекле сам сам себе преварио, а донекле су ме неки општи идеали и наводно исправне ствари навеле да сам себе преварим. Баш се јако осећам превареним и колико кривим неку своју наивност толико кривим и родитељско васпитање (усмеравање) и неке друштвене идеале које сам испратио, а који су се испоставили лажним јер ако неко ко је прекршио све могуће идеале друштва прође боље од тебе који ниси, онда у тој причи о идеалима нешто дебело не штима.

Saosecam delom sa tobom samo sam do te spoznaje dosla mnogo ranije nego ti. Ne sto se drugih ljudi tice, kao i ti i ja sam svesno cinila svoje izbore koje su me dovele do neke tacke u kojoj sam se osecala kao ti. Dostignes nesto, ostvaris nesto ali sve si to prilicno "skupo" platio...Na neki nacin sa najvrednijom stvari u zivotu...svojim vremenom.

Zato je sada kada si svestan sta zelis...sta god da je to...toplina doma, zena, deca, prijatelji, itd... da krenes prema tome. Za razliku od drugih imas i prednost.

Prvo, trebao bi da znas tacno sta zelis i kada to nadjes, cenices vise.
Drugo, nisi "zaprljan" covek losim zivotom i to ce ceniti drugi.
Trece, ima dosta 30+ zena i bez braka, dece bez da mislim da je to nesto negativno ali imaju tvoje zivotno iskustvo po tom pitanju, nisu jos naisli na tu "pravu" i "stvarnu" osobu.

Kada nudis ljubav, ljubav ti i naidje...Kad tad..

 

[fanstebre]

искрено, НИКАД и није било на цени овде на Балкану.

Никад није било на цени нигде и ни у једном времену. То што се увек роде и васпитају наивци који касно схвате у какав су свет дошли то је њихов тј. наш проблем, а не проблем света. Свет је такав какав је и никад се неће променити. Сад не постоји шанса да се надокнади изгубљено јер нити сам у годинама за тако нешто нити је окружење око мене такво. За све ово време самопоуздање се срозало и сад никад не знам како ћу реаговати на ново друштво или жену, како ћу се навикнути на њих и они на мене јер кад си предуго сам без неке нарочите социјализације то је нова планета за тебе, нове емоције, све ново и појма немаш како ће те други доживети и можеш лако да испаднеш нешто скроз контра у њиховим очима.Тешко је бити без пријатеља, а поготово без жене толико дуго.... Како сам испао из спорта тако сам телепортован на планету са којом везе немам. Филозофирам чисто онако да избацим из себе неке ствари али је генерално све јасно..... Сада ми само остаје да се изборим сам са собом и пробам колико толико себи да учиним остатак живота подношљивим, да пробам да се спојим са неким људима који су близу мог света. Кожа је тесна али немам куд и некако ми увек после најцрњег периода дође највећа жеља за фајтом и тако у круг се животари..

Kada nudis ljubav, ljubav ti i naidje...Kad tad..

Не верујем баш у то. Може лако да се деси да ти се никад љубав, доброта и поштење не врате истом мером.

Drugo, nisi "zaprljan" covek losim zivotom i to ce ceniti drugi.

Неће ценити нико. Чак може да се деси да кажу "овај има неки проблем", да те гледају испод ока, чудно, сумњичаво.... Јер то што се у неким идеалима зове "лош" живот за неке је само живот, а ако ниси био део тог живота онда сматрају да вероватно нешто није у реду са тобом.... Рецимо одеш на неку прославу - нешто није у реду ако само седиш, а сви око тебе су живнули...или нешто није у реду ако си дуго без девојке, можда си геј.... Свакакве етикете можеш да добијеш ако ти је понашање и начин живота изван устаљених оквира већине

 

[a bre Milun]

o

a znaš ga i ti

od sad znam.

 

[Lorelajn]

Никад није било на цени нигде и ни у једном времену. То што се увек роде и васпитају наивци који касно схвате у какав су свет дошли то је њихов тј. наш проблем, а не проблем света. Свет је такав какав је и никад се неће променити. Сад не постоји шанса да се надокнади изгубљено јер нити сам у годинама за тако нешто нити је окружење око мене такво. За све ово време самопоуздање се срозало и сад никад не знам како ћу реаговати на ново друштво или жену, како ћу се навикнути на њих и они на мене јер кад си предуго сам без неке нарочите социјализације то је нова планета за тебе, нове емоције, све ново и појма немаш како ће те други доживети и можеш лако да испаднеш нешто скроз контра у њиховим очима.Тешко је бити без пријатеља, а поготово без жене толико дуго.... Како сам испао из спорта тако сам телепортован на планету са којом везе немам. Филозофирам чисто онако да избацим из себе неке ствари али је генерално све јасно..... Сада ми само остаје да се изборим сам са собом и пробам колико толико себи да учиним остатак живота подношљивим, да пробам да се спојим са неким људима који су близу мог света. Кожа је тесна али немам куд и некако ми увек после најцрњег периода дође највећа жеља за фајтом и тако у круг се животари..


Не верујем баш у то. Може лако да се деси да ти се никад љубав, доброта и поштење не врате истом мером.


Неће ценити нико. Чак може да се деси да кажу "овај има неки проблем", да те гледају испод ока, чудно, сумњичаво.... Јер то што се у неким идеалима зове "лош" живот за неке је само живот, а ако ниси био део тог живота онда сматрају да вероватно нешто није у реду са тобом.... Рецимо одеш на неку прославу - нешто није у реду ако само седиш, а сви око тебе су живнули...или нешто није у реду ако си дуго без девојке, можда си геј.... Свакакве етикете можеш да добијеш ако ти је понашање и начин живота изван устаљених оквира већине

Ma jasno je to da se dobrota ne vraca dobrotom...nisam ni ja neko naivno devojce odrasla pod staklenim zvonom zastite svojih predaka i okoline...
ali mozes da biras...ako mozes i sposoban si...da budes ono sto nisi, djubre i na taj nacin sigurno diskvalifikujes "dobre" ljude i zene i svoje okoline ili da nastavis dok ne nadjes nekoga ko ce te upravo zbog toga ceniti...

Mada sta ja pricam...Kao neko ko se dosta selio...Moram da priznam da je teze sada naci prijatelje nego dok smo bili klinci. Skoro pa nemoguce. Sta ja znam...Valjda je i do mene...Tesko se otvaram drugima sto stvari cini po tom pitanju skoro nemogucim.

Mozda bih i tebi savetovala sto i sebi da budemo otvoreniji prema random ljudima koji nam ulecu u zivot...Ne znam...

Na osnovu tvojih napisanih postova samo na ovoj temi i samo zbog iskrenosti vec te cenim. Ljudi su uglavnom prevrtljivi, salom prikrivaju svoje ja...Retko ko se otvori sa svojim iskrenim mislima i osecanjima.

 

[blablablahh]

problem je sto od zivota ocekujete nekakvo veselje i slavu i zaebavanciju , a ambicije prevazilaze vase mogunosti a
bolje da se za smrt pripremate ,bice vam lakse......

ili nadjite zenu pa joj sluzite....nema trece opcije

 

[fanstebre]

Mada sta ja pricam...Kao neko ko se dosta selio...Moram da priznam da je teze sada naci prijatelje nego dok smo bili klinci. Skoro pa nemoguce. Sta ja znam...Valjda je i do mene...Tesko se otvaram drugima sto stvari cini po tom pitanju skoro nemogucim.

Па нормално да је теже сада. Све је већ формирано и најтеже је сада се мењати, а да би се променио раније требао сам да имам свест коју сада имам...а ја је нисам имао. Ово је ситуација коју можеш само да изјадаш другима ради некаквог тренутног олакшања али само ти сам себи можеш да помогнеш и тога сам одавно свестан. Ко у животу није искусио оно најгоре од самоће тај ово не може да схвати.

problem je sto od zivota ocekujete nekakvo veselje i slavu i zaebavanciju , a ambicije prevazilaze vase mogunosti a
bolje da se za smrt pripremate ,bice vam lakse......

ili nadjite zenu pa joj sluzite....nema trece opcije

Све си погрешно заккључио ал ајд.....не очекујем да било ко то разуме. Нико од нас који је у оваквој ситуации не тежи неком идеалном животу већ најскромнијем и најнормалнијем могућем јер тренутно ни близу тога нисам, а камо ли неким бајкама. Ово су тешке теме и кад тако рандом људи упадну па груну нешто из неба па у ребра видиш да уопште не схватају компликованост ситуације но добро ово је форум, само удри шта ти из мисли наиђе.

 

[blablablahh]

Lorelajn zasto brises poruku sta te pogodilo u mjoj poruci kao coveka i kao moderatora i zasto je to spam ?

ako su tebi maloverni, malodusni likovi slabost to je tvoja stvar i tvoja nekakva potreba da im podilazis mozda iz naklonosti, mozda volis patetiku u svom neizvornom znacenju , te plitke osecaje samosazaljenja u tugice male zmijice u srculencu slabog coveka.....

 

[fanstebre]

Lorelajn zasto brises poruku sta te pogodilo u mjoj poruci kao coveka i kao moderatora i zasto je to spam ?

ako su tebi maloverni, malodusni likovi slabost to je tvoja stvar i tvoja nekakva potreba da im podilazis mozda iz naklonosti, mozda volis patetiku u svom neizvornom znacenju , te plitke osecaje samosazaljenja u tugice male zmijice u srculencu slabog coveka.....

Тако је. Ти си сила небеска. Само удри
Само могу да ти пожелим да не дођеш у ситуацију да тестираш своју душу на овај начин.....

 

[blablablahh]

pa treba udariti brata malovernog dati mu do znanja da gresi hahahaha

isto ocekujem od tebe

ajde ajde samo jako

 

[fanstebre]

Да би неком ставио до знања да греши мораш прво да му укажеш где греши...
Не би ја могао да те ударим никад онако како би то могао живот......

 

[blablablahh]

Да би неком ставио до знања да греши мораш прво да му укажеш где греши...
Не би ја могао да те ударим никад онако како би то могао живот......

da bi neko sebi mogao da pomogne mora biti svestan da gresi a ako nije svestan da gresi onda je mnogo zaslepljen

 

[fanstebre]

da bi neko sebi mogao da pomogne mora biti svestan da gresi a ako nije svestan da gresi onda je mnogo zaslepljen

Па да си читао постове видео би да сам свестан целокупне своје одговорности за ово стање зато и кажем да си ушао у тему са неба па у ребра

 

[fanstebre]

Немој онда да посећујеш овакве теме ако ти уносе немир и превише су тешке за твоју силну душу.... Ти не можеш ни да читаш ово, ни да игноришеш, а ја то живим....много си јак вероватно....

 

[gost 441249]

problem je sto od zivota ocekujete nekakvo veselje i slavu i zaebavanciju , a ambicije prevazilaze vase mogunosti a

Lepo si rekao ovo

Ali si bezobrazan inače

 

[Nona2]

.... Рецимо одеш на неку прославу - нешто није у реду ако само седиш, а сви око тебе су живнули...или нешто није у реду ако си дуго без девојке, можда си геј.... Свакакве етикете можеш да добијеш ако ти је понашање и начин живота изван устаљених оквира већине

Ja sam ista takva medjutim mene boli rac sta ko misli, neka oni mene zabavljaju i nek se pitaju da li mi je lepo. Kad sam bila mladja vise sam izlazila ali nisam u tome nikad uzivala. Nije mi nikad bilo zabavno da kao mi pijemo i kao igramo.
Medjutim ja tad nisam znala sebe do kraja i nisam znala da je potpuno ok ne uzivati u tome. Small talk-prezirem.

Druga bitna stvar je raditi ono sto ti hoces, ici tamo gde ti se ide, vidjati ljude koje zelis da vidis.
Prestati ziveti kao marioneta i osecati pritisak da treba da ispunis necija ocekivanja.

 

[moonja..]

Ma, taman posla, budite slobodni...a ne malodušni.
E, al to ne znači da budete lenji nego vredni, tako osvajate slobodu.

 

[shalalalala]

U ovom tehnodrustvu se vise od 50% ljudi nalazi u takvoj situaciji.

Jednostavno tvoja borba nije zavrsena, a ti si sad malo umoran i ne mozes da odredis cilj.
Nekad si imao ciljeve: sport, profesija, novac… nema veze sada jesu li to bile greske, tada nisu bile.
Dok si se borio za svoj cilj, osjecao si da si ziv.
Znaci.
Problem: usamljenost.
Cilj: biti srecan sa drugim ljudma.
Kako da to ostvarim? Kako da napravim svoj mikrosvijet?

Pokusaj to staviti na papir. Potrudi se da to ostvaris.
Nije to lako, ali zivot je tezak i nikome ne duguje srecu.

Otvorio si vise krupnih tema.
Npr. ocekivanje nagrade za dobrotu i postenje ili fer plej od zivota. Nagrada za moralne stvari su dusevno zadovoljstvo i sreca. Zbog tog osjecaja treba da budes zahvalan sto si imao priliku da budes dobar. Ako si ocekivao platu za to, trebalo je odmah da kazes koliko kosta.

Isto tako ne mozes da sudis onima koji su “bolje prosli”. Ne znas ni ti sva njihova dobra djela i patnje. Ti koji imaju nekoga su se dosta sebe odrekli i kompromisa napravili i to je svakodnevno. Svaki covjek ima svoju pricu.

 

[Kerkyra]

Слободан сам као птица, слободан а не знам где би
Тако сам и ја размишљао раније али ме ни то више не испуњава....осећам се баш празно, просто један промашен живот у правом смислу те речи и остаје ми само да дочекам неки рат па да одем ко човек да се опростим од овог света, да дам живот за нешто што има смисла јер ово за шта сам га до сад давао давао сам га узалуд јер осећај промашеног живота је онако један осећај који баш боли. Не живиш зато што имаш неки посебан разлог већ живиш нагонски, још те дух не напушта, не даш се

Истина. Овај свет није наклоњен идеалистима. Него ко умије њему двије. Али не може човек против своје природе. Па онда сналажљиви цветају а идеалисти пате.



Идентично, само кад бих бар погинуо у неком рату, па да бар има неког смисла од овог живота. Али то је исто само идеал.

Ma kakav rat, ljudi (ne osvrnuh se na ovo), ako neko zeli u rat neka ide, ako bude prilike, iz pravih razloga a ne iz ovih sto vi pisete.

Imam jednog brata od tetke, koji slicno razmislja a puno ga volim od malena....nikad mu ne bih oprostila da pogine u ratu pored mene zive.

Ne, nisam se prepustio. Nisi razumela događaj.

Dobro sad sam shvatila, i oni se ugledali na tebe posto nisi doneo slatkis, samo zaboravih kakve to veze ima sa temom tacno?

Retko ko prođe život neosakaćen makar na neki način. Svakome je svoja muka najteža. I to je možda i greška. Stoički pristup prihvatanja i razumevanja je najbolji, a ne to "jadan ja".
Njoj je moglo da bude i mnogo gore. Da taj alkoholičar napravi svašta ili da joj se ćerka predozira, a ova što se povukla od porodice možda je jadna manje-više i morala.
Imala je i sreće ta "što joj je život promašen".

Ali na neki način je i sama kriva. Ne živi se samo za porodicu. Deci svakako treba pomoći koliko god se može, ali naš lični identitet je više od identiteta porodice u kojoj živimo i obično je odgovor na pitanje šta zapravo želimo.

Naravno da majka treba da zivi samo za porodicu, narocito ako ima za to dodatnih razloga kao kod nje.

Ovo mi se na primer sviđa. To su fini ljudi...

Pa eto vidis...fina je zena i zato se i posvetila porodici i svemu sto vredi, nije tako ispalo ali sam trud je vredan.

Naravno imala je i posao, ali to je mnogo manje bitno od porodice, za zenu.

 

[Smorisha]

Naravno da majka treba da zivi samo za porodicu, narocito ako ima za to dodatnih razloga kao kod nje.

Pa eto vidis...fina je zena i zato se i posvetila porodici i svemu sto vredi, nije tako ispalo ali sam trud je vredan.

Naravno imala je i posao, ali to je mnogo manje bitno od porodice, za zenu.

Živimo zbog svojih interesovanja, radoznalosti, hobija, sitnih stvari koje volimo da radimo.
Naša interesovanja su glavna stvar. Obaveze prema porodici i na poslu moramo ispunjavati i lepo je videti ako se i tu ostvarujemo i i to mnogo volimo, ali to nismo celi mi a priori.
Ili po meni ne može to biti baš naš ceo svet.

 

[Kerkyra]

Živimo zbog svojih interesovanja, radoznalosti, hobija, sitnih stvari koje volimo da radimo.
Naša interesovanja su glavna stvar. Obaveze prema porodici i na poslu moramo ispunjavati i lepo je videti ako se i tu ostvarujemo i i to mnogo volimo, ali to nismo celi mi a priori.
Ili po meni ne može to biti baš naš ceo svet.

Ne znam, manje vise sto sam sama odgovorna da ne bi mogla da mi porodica bude "usputni hobi" kao sto pises, ali ni jednu zenu stariju nisam videla da joj je porodica hobi, vec na prvom mestu, pa ni mladju (osim par izuzetnih slucajeva na prste da nabrojim, koje ni ne treba svrstavati u normalne).

 

[Smorisha]

Naravno da majka treba da zivi samo za porodicu, narocito ako ima za to dodatnih razloga kao kod nje.

Evo moja pokojna baba-tetka sa sela se više udubljivala dok je čitala Kasandru i gledala te serije nego kad je brinula o njenim unucima, mojim rođacima...
Znači ono što je suštinski interesuje.
Čitala je Kasandru 3-4 dana nije stajala. Krave nije muzla, ni hranila svinje i piliće... Nastala prava katastrofa na tom imanju...

 

[Smorisha]

Ne znam, manje vise sto sam sama o-dgovorna i ne bi mogla da mi porodica bude "usputni hobi" kao sto pises, ali ni jednu zenu stariju nisam videla da joj je porodica hobi, vec na prvom mestu, pa ni mladju (osim par izuzetnih slucajeva koje ne treba svrstavati u normalne).

Nisam rekao hobi. Porodica je obaveza, pazi OBAVEZA.
Ali ono čemu se ISTINSKI POSVETIŠ, e to si ti.
Ono što ti drži pažnju maximalno pa makar to bile fudbalske utakmice ili igrice.

 

[Kerkyra]

Evo moja pokojna baba-tetka sa sela se više udubljivala dok je čitala Kasandru i gledala te serije nego kad je brinula o njenim unucima, mojim rođacima...
Znači ono što je suštinski interesuje.
Čitala je Kasandru 3-4 dana nije stajala. Krave nije muzla, ni hranila svinje i piliće... Nastala prava katastrofa na tom imanju...

Pa na takva li "interesovanja" mislis? To je gubljenje vremena i sramota.

A citati ozbiljnu knjigu, uvece kad svi zaspe, pomalo, to je vec druga stvar.

Nisam rekao hobi. Porodica je obaveza, pazi OBAVEZA.
Ali ono čemu se ISTINSKI POSVETIŠ, e to si ti.
Ono što ti drži pažnju maximalno pa makar to bile fudbalske utakmice ili igrice.

Porodica je najpre zadovoljstvo, pa tek onda obaveza. Nema obaveze tamo gde prirodno ima ljubavi i pozrtvovanosti.