Промашеност живота

[fanstebre]

Како се носите са самоћом ? Мени рецимо прија с времена на време али од кад ми сви другови побегоше преко гране и од кад ми се све свело на кућа-посао почињем да осећам да сам промашио живот јер га реално и не живим већ више животарим. Све се сведе на одбројавање сати до краја радног времена, одбројавање дана до викенда, одбројавање недеља до одмора..... А и кад доћу ти нерадни дани само ме подсете колико сам усамљен.... Тек кад те узме самоћа схватиш где си....схватиш да ни новац никад није био проблем.... Сад имам новца за све, а све друго сам скоро изгубио...као у неком јјебеном филму..... Све што сам сањао ништа се остварило није и за све што сам се трудио и дао задњу кап емоција и снаге ништа ми се није вратило.....ама ништа, ни мрвица. Раније сам макар живео у неком свету који је мој и са људима са којима се разумем али ово сада већ није мој свет, а године пролазе. За неке ствари које су ме раније испуњавале сам изгубио мотивацију и то је оно најгоре, више немам ни један сан, све сам снове потрошио, а испред мене је само неко сивило, неко отаљавање посла, нека бездушна рутина са људима који нису део мог света.... Губитком тог некадашњег друштвеног живота изгубио сам и прилику да упознам неку жену па ме на све ово и то додатно оптерећује......све у свему дефинитивно најтамнији период живота.....а кад се само сетим да сам био убеђен да ће до ових година све бити феноменално и да ћу се средити, жена, деца, срећа, радост, бла бла......е будале... Човеку је дефинитивно потребно да буде део неког клана људи са којима је на истој таласној дужини.....тек кад то изгубиш схватиш колико ти је то помогло да сачуваш главу од црнила и да лакше идеш кроз живот. А за самоћу треба велика снага, самоћа баш, баш исцрпљује

 

[Danik]

Postavis sebi Pitanje kakvi su to snovi bili i zašto se zaista nisu ostvarili?
Izvučeš pouku!
A onda ih ostavis iza sebe i pitaš se šta bi još želeo da ostvariš!

 

[georgejune]

Ma kakvi ljudi, covek treba sam sa sobom da bude u harmoniji i nauci da uziva u tisini,samoci i mislima,kad tad ce doci taj period ne treba da bude tempirana bomba,kao krizira,pocne da pusi i sl utopije,navika jeste kao sigurica ali treba raditi na samopouzdanju i svestranosti

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Glavu gore! Ne znaš ti šta ja prava usamljenost. Najusamljenije je biće koje nema ko odvesti kući iz porodilišta. Kao prvo, imaš lijepe uspomene, ispunjen život do danas i šansu da ga "popuniš" od danas! Sretno
P.S. a imaš i nas forumaše
Hoćeš da igraš s nama Čovječe ne ljuti se uvečer, ne psujemo previše

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Gledaj to i sa vedrije strane:
-ne čekaš red za tuširanje
-apsolutni si gospodar daljinskog
-jedeš šta hoćeš i u koliko hoćeš
-moš prdnuti kući kad ti volja

 

[milsu]

Скоро идентично. Не знам како се носим, имам 45 и осећам како животни сокови истичу из мене, и све мање воље за животом и животног елана имам, ништа ме више не узбуђује као раније и нисам одушевљен ничим. А за само 15 година, имаћу 60, и бићу деда, ако и доживим толико. А године пролазе све брже и брже, а све се мање ствари дешава у животу. На послу који ме уопште не занима буквално губим време за паре које ми уопште не требају. Покушавам да се реанимирам контемплирајући о најранијем детињству када сам био прави ја, чист и неискварен, да се сетим какве сам снове и емоције и размишљања имао. Обилазим нека стара места и покушавам опет да будем прави ја. Да задржим љубав и веру и наду без обзира на све. Тело стари, душа је вечно млада.

 

[Danik]

Jbt sta vam je

 

[suave]

Jbt sta vam je

Tugujemo malo, žal za mlados...

Moža bi trebalo uvesti pdf Muška psihologija, pa da se žene ne zgražaju nad našim emocijama

 

[Danik]

Tugujemo malo, žal za mlados...

Moža bi trebalo uvesti pdf Muška psihologija, pa da se žene ne zgražaju nad našim emocijama

Daleko je moj komentar od zgražavanja!

I ja imam 45 i još smo mladi itekako.
Samo ja nemam prostora-vremena
a i smatram da još nije vreme za sumiranje utisaka, jer život traje...
Na kraju se tek sabira i oduzima i svode računi...
Još je rano! I još uvek ima vremena da se popravi sve.
Samo treba malo pozitive i volje.

 

[Loki]

Ja sam se tako nekako osecao prosle godine...Posao koji mi ide na zivce jer je repetativan i monoton,ne ostavlja mi vremena za ista sto stvarno volim...drustvo se raspada...kasnije i neka razocarenja sto se tice nekog emotivnog odnosa...
I onda mi je nesto kvrcnulo da se zapotam zasto sam ja nesrecan...posao nije tako los...ide mi dobro,zapravo napredujem,dobijam pohvale,naravno i neke odgovornosti koje ostali kolege i kolegenice nemaju ali i platu koja to odrazava...repetativan jeste ali monoton ne mora da bude uopste,samo treba da nadjem nacin da se zabavljam nekako dok to radim da mi vreme bolje prodje.Drustvo...pffff pa nisam na pustom ostrvu,drustvo se nadje novo...a ljubav naidje kad se ne nadas uopste,sasvim slucajno...
Samo treba da se promeni nacin na koji se posmatraju stvari i da se zapitas sta te sprecava da sagledas stvari iz pozitivnijeg ugla i onda pocnes da menjas i svoju perspektivu,nalazis resenja.Ali za to ne mozes da sedis i da zalis zasto stvari nisu kako si ti ocekivao da ce biti vec da to sto si ocekivao ostavis iza sebe,pogledas gde si sad i da li je to stvarno toliko lose koliko mislis ili samo ocekivao nesto drigo pa se osecas neuspesno i promaseno.

 

[suave]

Како се носите са самоћом ? Мени рецимо прија с времена на време али од кад ми сви другови побегоше преко гране и од кад ми се све свело на кућа-посао почињем да осећам да сам промашио живот јер га реално и не живим већ више животарим. Све се сведе на одбројавање сати до краја радног времена, одбројавање дана до викенда, одбројавање недеља до одмора..... А и кад доћу ти нерадни дани само ме подсете колико сам усамљен.... Тек кад те узме самоћа схватиш где си....схватиш да ни новац никад није био проблем.... Сад имам новца за све, а све друго сам скоро изгубио...као у неком јјебеном филму..... Све што сам сањао ништа се остварило није и за све што сам се трудио и дао задњу кап емоција и снаге ништа ми се није вратило.....ама ништа, ни мрвица. Раније сам макар живео у неком свету који је мој и са људима са којима се разумем али ово сада већ није мој свет, а године пролазе. За неке ствари које су ме раније испуњавале сам изгубио мотивацију и то је оно најгоре, више немам ни један сан, све сам снове потрошио, а испред мене је само неко сивило, неко отаљавање посла, нека бездушна рутина са људима који нису део мог света.... Губитком тог некадашњег друштвеног живота изгубио сам и прилику да упознам неку жену па ме на све ово и то додатно оптерећује......све у свему дефинитивно најтамнији период живота.....а кад се само сетим да сам био убеђен да ће до ових година све бити феноменално и да ћу се средити, жена, деца, срећа, радост, бла бла......е будале... Човеку је дефинитивно потребно да буде део неког клана људи са којима је на истој таласној дужини.....тек кад то изгубиш схватиш колико ти је то помогло да сачуваш главу од црнила и да лакше идеш кроз живот. А за самоћу треба велика снага, самоћа баш, баш исцрпљује

Ja sam imao strah, kad sam bio malađi od života koji dosta liči na život koji sad živim. Bez porodice, s poslom koji dosta zavisi od mojih sposobnosti i zalaganja i gde sam stalno pod stresom, identično kao i većina vezan samo za te geografske relacije gde radim i gde spavam. Sa druge strane, mogu reći da sam dosta zadovoljan kako su stvari ispale. Nemam decu (imam 52 godine) i uvek sam mislio da će mi pod stare dane to biti najveći žal. Ispalo je da nije. Gledam svoje prijatelje i dalju porodicu i mogu reći da ne znam kako bih se nosio sa nekim problemima koje oni imaju sa svojom decom, od zdravstvenih do ponašanja u porodici.

Ono čega mi je žao jeste što nisam sebe više forsirao, dok sam bio mlađi, u nekim životnim izborima, pre svega profesionalnim, ne toliko radi novca, već jednostavno da proverim koliko sam bio dobar. Slično kao što čovek idealizira budućnost, i očekuje bolje nego što će mu se desiti, tako i idealizira mlađu verziju sebe i vezuje za sebe i svoje sposobnosti više fizičke i psihičke snage nego što ju je imao.

A naravno tu su uvek i pogrešni izbori devojaka. (a to je već druga priča- sve u svemu, za sve su krive žene)

 

[fanstebre]

Postavis sebi Pitanje kakvi su to snovi bili i zašto se zaista nisu ostvarili?
Izvučeš pouku!
A onda ih ostavis iza sebe i pitaš se šta bi još želeo da ostvariš!

На све сам ја то себи одговорио али све се то потрошило.... То је и проблем - више ме многе ствари не интересују.....јер кад на нешто потрошиш језиво много енергије кроз живот и кад се то упорно годинама, скоро две деценије не остварује и кад ту упорно ништа не иде како треба онда изгориш у тој жељи и пустиш то, не зато што хоћеш да пустиш већ се просто та искра угасила..... На крају схватиш да цео живот пролази у томе да стално нешто трпиш или да гајиш неко стрпљење од којег вајде нема.... Скоро да сам душу дао да формирам себи неки живот по неким мојим схватањима, а онда на крају завршим тако што малтене живим туђи живот од кога сам и бежао, и сада као да себе посматрам са стране у фазону "Боже шта би с овим човеком, како дође довде"......
Нисам цвећка али много гори људи мене су се боље снашли, а при том уопште не мислим на финансијски аспект живота....гледам около разне мизерне личности како им све боље иде и питам се шта није у реду са мном, шта сам то толико горе од њих урадио па да ме све ово снађе.....и то сма се дуго питао и на крају схватио.
Почнем да преиспитујем и нека воја веровања и све ми се више чини да на овом свету није битна ни доброта, ни злоба ни правда ни неправда већ да су то све неке непостојеће поделе и да једноставно ствари функционишу у фазону "како се ко снађе" и то је то..... Ја очигледно нисам умео да се снађем и то је та прича и главни разлог. Убеђен сам да је тежња ка томе да све радиш срцем једна врста проклетства јер такви људи очигледно много лоше прођу.
Живот неће да те награди зато што си некад био добар и помогао некоме, зато што си радио срцем, био поштен.....живот награђује само сналажљивост, а све остале категорије било негативне било позитивне су му непознате........и то је највећа поука коју сам извукао али кад бих вратио време опет би исто радио јер другачије очигледно не умем, нисам рођен за неке ствари и то је то

 

[suave]

Daleko je moj komentar od zgražavanja!

I ja imam 45 i još smo mladi itekako.
Samo ja nemam prostora-vremena
a i smatram da još nije vreme za sumiranje utisaka, jer život traje...
Na kraju se tek sabira i oduzima i svode računi...
Još je rano! I još uvek ima vremena da se popravi sve.
Samo treba malo pozitive i volje.

Srednje godine jesu neki trenutak da čovek zastane i presabere se. U mlađim godinama čovek još ima očekivanja "Stići ću ovo ili ono, samo malo, malo strpljenja dok odradim još ovo" i onda tako vreme dođe i čovek se zapita gde je bio. Ovo je kod svih neka faza, imao sam je i ja.

 

[Војвода]

Кад обрнеш цео животни циклус, тек тад ћеш знати да цениш свој мир и време. Кад ти дође цура, дете, пријатељи, непријатељи, фамилија, рац, палац, и исцеде све из тебе од енергије и живаца тек тад схватиш колико си заправо некада био срећан. Уживај бре, кажеш да сад имаш кеша за све. Напуни резервоар, напуни новчаник, гас по папучици па где те пут нанесе. Слободан си као птица, а јадикујеш над својом судбином на форуму.. Мув бич!

 

[fanstebre]

Слободан сам као птица, слободан а не знам где би
Тако сам и ја размишљао раније али ме ни то више не испуњава....осећам се баш празно, просто један промашен живот у правом смислу те речи и остаје ми само да дочекам неки рат па да одем ко човек да се опростим од овог света, да дам живот за нешто што има смисла јер ово за шта сам га до сад давао давао сам га узалуд јер осећај промашеног живота је онако један осећај који баш боли. Не живиш зато што имаш неки посебан разлог већ живиш нагонски, још те дух не напушта, не даш се

 

[milsu]

Нисам цвећка али много гори људи мене су се боље снашли, а при том уопште не мислим на финансијски аспект живота....гледам около разне мизерне личности како им све боље иде и питам се шта није у реду са мном, шта сам то толико горе од њих урадио па да ме све ово снађе.....и то сма се дуго питао и на крају схватио.
Почнем да преиспитујем и нека воја веровања и све ми се више чини да на овом свету није битна ни доброта, ни злоба ни правда ни неправда већ да су то све неке непостојеће поделе и да једноставно ствари функционишу у фазону "како се ко снађе" и то је то..... Ја очигледно нисам умео да се снађем и то је та прича и главни разлог. Убеђен сам да је тежња ка томе да све радиш срцем једна врста проклетства јер такви људи очигледно много лоше прођу.
Живот неће да те награди зато што си некад био добар и помогао некоме, зато што си радио срцем, био поштен.....живот награђује само сналажљивост, а све остале категорије било негативне било позитивне су му непознате........и то је највећа поука коју сам извукао али кад бих вратио време опет би исто радио јер другачије очигледно не умем, нисам рођен за неке ствари и то је то

Истина. Овај свет није наклоњен идеалистима. Него ко умије њему двије. Али не може човек против своје природе. Па онда сналажљиви цветају а идеалисти пате.

Слободан сам као птица, слободан а не знам где би
Тако сам и ја размишљао раније али ме ни то више не испуњава....осећам се баш празно, просто један промашен живот у правом смислу те речи и остаје ми само да дочекам неки рат па да одем ко човек да се опростим од овог света, да дам живот за нешто што има смисла јер ово за шта сам га до сад давао давао сам га узалуд јер осећај промашеног живота је онако један осећај који баш боли. Не живиш зато што имаш неки разлог већ живиш нагонски, још те дух не напушта, не даш се

Идентично, само кад бих бар погинуо у неком рату, па да бар има неког смисла од овог живота. Али то је исто само идеал.

 

[Nosferatu___2]

Требало би да на тиндер-у нађете неку фину жену или мушкарца са којима се нећете осећати усамљено.

 

[Smorisha]

Mени рецимо прија с времена на време али од кад ми сви другови побегоше преко гране и од кад ми се све свело на кућа-посао почињем да осећам да сам промашио живот јер га реално и не живим већ више животарим

Човеку је дефинитивно потребно да буде део неког клана људи са којима је на истој таласној дужини.....тек кад то изгубиш схватиш колико ти је то помогло да сачуваш главу од црнила и да лакше идеш кроз живот.

Gledaj, to ti je život. Svi negde odu. Stanje se promeni. Ko se ne kreće i ne nalazi novo društvo ko po pravilu završi u nekom limbu samoće.
Moraš naći novo društvo. Drugari iz srednje škole ili fakulteta retko ostanu sa nama dugoročno.
Verovatno si imao iste drugare po 10-tak i više godina i sad se neki preselili, otišli u inostranstvo ili druge gradove i sad ti je sve bedak.
Pa jbg, svima je tako pazi. Ali zato moraš više da se krećeš u društvu i nalaziš nove ljude koji ti odgovaraju.

А за самоћу треба велика снага, самоћа баш, баш исцрпљује

Jeste, nije lako biti sam.

 

[FDDD]

Требало би да на тиндер-у нађете неку фину жену или мушкарца са којима се нећете осећати усамљено.

Evo ovoga. Gej propaganda na svakom mestu i u svako vreme

 

[milance19]

када сам био прави ја

Bingo!

 

[milance19]

Rekao bih da je najbitnije da budeš skroz iskren sa sobom. I da shvatiš šta stvarno želiš u životu (bez predznaka kao što su "nemoguće, kasno je, ne mogu" jer to sigurno nije tako, nije bar dok ne probaš i ne aktiviraš se u pravcu svojih ciljeva).

Preporučujem knjigu Marte Bek "Pronađite svoju zvezdu vodilju" (zvuči sranye ali nije uopšte, odlična knjiga) za pronalaženje sebe i svojih najiskrenijih želja, afiniteta, talenata... vatever

 

[Zelena milja]

Tugujemo malo, žal za mlados...

Moža bi trebalo uvesti pdf Muška psihologija, pa da se žene ne zgražaju nad našim emocijama

Ne zgražam se,svi smo mi ljudi.

 

[KraNp]

А замисли на све то што си рек'о.......дође болес'..!! Спичи те два пута у животу рак. Алкохолизам у породици. Мобинг на послу и као шлаг на торту.....тешка депресија и анксиозност и цео живот на лековима !! Ћути пријатељу....и од горег има горе. Ја радим у Савезу Инвалида Рада. Да видиш какве случајеве живот може да направи.

 

[The_Night_Hawk]

Ne treba se uporedjivati sa drugima.
Samo stanes i zapitas sebe dve stvari?
Jesam li zdrav, u svakom pogledu?
Da li bih da mogu da vratim vreme bio djubre umesto dobrice?
Ako je odgovor na prvo pitanje DA, a na drugo NE, sve je u redu.
Zivot nije video igrica, ali ima razne nivoe.
I traje dok ne dodje GAME OVER, a to niko ne zna kada je.
Necu iznositi svoje detalje jer nema smisla, svako ima svoju pricu.
Shvatio sam da se ono sto sam zeleo JOS UVEK nije ostvarilo sticajem okolnosti.
Kljucne reci su one podebljane u prethodnoj recenici.
Borim se i dalje, padam, dizem se, i otresam prassinu.
I nikad necu odustati od borbe.
To je jedibo vazno.
Life is a journey, not a destination.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Слободан сам као птица, слободан а не знам где би
Тако сам и ја размишљао раније али ме ни то више не испуњава....осећам се баш празно, просто један промашен живот у правом смислу те речи и остаје ми само да дочекам неки рат па да одем ко човек да се опростим од овог света, да дам живот за нешто што има смисла јер ово за шта сам га до сад давао давао сам га узалуд јер осећај промашеног живота је онако један осећај који баш боли. Не живиш зато што имаш неки посебан разлог већ живиш нагонски, још те дух не напушта, не даш се

Мораш да научиш и измолиш од Бога добру навику да Му за све благодариш и за добро и за зло, и за успех и за неуспех, и за испуњеност и за празнину, и за амбицију и за парализу... да све гледаш као дар и прилику да нешто научиш узвишеније

То благодарење за све се постиже после дуге вежбе и самопринуде, јер смо склони роптању на КРст који нам је послат, а ни не знамо колико је мали и лаган...

...и то само онда кад стално себе подсећаш, да страдања овога века, нису ништа према слави коју ће нам се јавити, кад Христос опет дође све ново да направи...

Дакле треба да претвориш своју тегобу у лаганицу, мишљу да заскужујеш већу тегобу од садашње, али да због слабости имаш само тренутну муку, која само има изглед безизлаза и нећеш ужасног...

Такав је духовни опит и борба за ношење Крста кроз живот, а не одбацивање ношења...