Projekti Velika Srbija i Velika Hrvatska slicnosti i razlike !

Mej bregami:
Ne znam kako si došao do te spoznaje da ja tako nešto tvrdim i Hrvatima, valjda vaše poistovjećivanje vjere i nacije.
Što se tiče "originalne" Srbije to je tako bilo.

Sada ne postoje katolička sela u istočnoj Bosni, nekada da.

Bijela džamija Srebrenica
Godine 1394. ovdje je sagrađena katolička crkva sv. Nikole. Bila je konkatedrala u vrijeme sjedinjenih biskupija Srebreničko-visočke. Građena je u primorskom stilu. Po svemu sudeći, danas je vjerojatno sačuvana zidovima Bijele džamije. Podigli su je hrvatski trgovci iz Dubrovnika i posvetili sv. Nikoli, zaštitniku putnika. Nakon što je osmanska vojska osvojila Srebrenicu 1439., koju je izgubila pa opet osvojila 1462., uz prateće progone, zbijeg i prisilno islamiziranje, prenamijenjena je i preuređena u džamiju. 1935. je proširena za još jednu dvoranu i vanjština se dosta promijenila. Srušena je 1996. godine, a obnovljena je 2002. godine.

Građena je kao crkva u primorskom stilu. U ispravama Dubrovačke Republike zabilježeno je da je kad je nakon prenamjene u džamiju da je zapadno pročelje preinačeno. Okvir od ulaza napravljen je u osmanskim vremenima. Nekada su bili vidljivi dijelovi broda od crkve. Staroj je crkvi svetište odsječeno. Dvorana od crkve je ostala sačuvana. Zadržala je pravokutni oblik. Po dva pilastra bila su na dužinskim stranama. Pilastri prerastaju u oštro zasvedena pojačanja oštra gotičkog svoda. Prigodom pregradnje vjerojatno su srušena dva pilastra koja bi se po stilu gradnje crkve morala nalaziti na spojnim mjestima začelnog zida i bočnih zidova. Minaret je vrlo star, barem sudeći po parternom dijelu. Ipak, čini se da nije građen u isto doba kao crkva, pa je vjerojatno dodan u ranoj fazi osmanske vlasti. Jugoistočni zid je naknadno sazidan i upola je tanji od starih zidova. U njegovoj istočnoj polovici bio je mihrab. Građevinskim zahvatima 1935. godine vanjski izgled dosta je promijenjen. Dobila je dodatnu dvoranu. Minaret je nakon tih zahvata došao u sredinu građevine. U dvorištu je staro mezarje - šehitluk.

Starije od svega pravoslavnog na istoku BiH.
Kliknite za proširenje...

Сребреница је била један од рударских центара у који су се почетком 14-ог в. доселили саксонски рудари, и они су били једини католици у историји тог краја. Сребреница носи име по сребру које се ту копало. Значи због саксонских рудара Сребреница је хрватска? Саса је било и средњој Босни, на Копаонику, у Брскову код Мојковца, на Рогозни код Новог Пазара, у Новом Брду на Косову, око Кратова у Македонији итд.
Саксонска католичка црква није старија од манастира Добрун код Вишеграда који је подигнут 1343 https://en.wikipedia.org/wiki/Dobrun_Monastery
Саксонски рудари су били гастарбајтери на српској земљи. Након доласка Турака они су се делом иселили, делом исламизовали, а делом прешли на православље. Из Подриња (и са босанске и са србијанске стране) је тестиранио на y днк више стотина Срба, и има их неколико са специфичним германским хаплогрупама које су по свему судећи заоставштина Саса.

Ова цура Српкиња из Скелана код Сребренице врло могуће да има саксонске крви овако риђокоса и розикасте коже.

 
Poslednja izmena:
Krishna:
Сребреница је била један од рударских центара у који су се почетком 14-ог в. доселили саксонски рудари, и они су били једини католици у историји тог краја. Сребреница носи име по сребру које се ту копало. Значи због саксонских рудара Сребреница је хрватска? Саса је било и средњој Босни, на Копаонику, у Брскову код Мојковца, на Рогозни код Новог Пазара, у Новом Брду на Косову, око Кратова у Македонији итд.
Саксонска католичка црква није старија од манастира Добрун код Вишеграда који је подигнут 1343 https://en.wikipedia.org/wiki/Dobrun_Monastery
Саксонски рудари су били гастарбајтери на српској земљи. Након доласка Турака они су се делом иселили, делом исламизовали, а делом прешли на православље. Из Подриња (и са босанске и са србијанске стране) је тестиранио на y днк више стотина Срба, и има их неколико са специфичним германским хаплогрупама које су по свему судећи заоставштина Саса.

Ова цура Српкиња из Скелана код Сребренице врло могуће да има саксонске крви овако риђокоса и розикасте коже.

Kliknite za proširenje...
Lijepo piše da su gradnju financirali Dubrovčani, kao središte franjevačke provincije postojao je i samostan.

Zvornički samostan i crkva izgrađeni su u kasnijem srednjem vijeku, početkom 14. stoljeća. Nalazila se na brijegu ponad grada. Pripadala je redovnicima franjevcima. Bartol Pizanski zabilježio je ovaj samostan u mačvanskoj kustodiji kao locum Sanctae Mariae de Campo (Campanili). Po zvoniku samostana nazvalo se naselje Zvonik. Samostan je uz onaj u Srebrenici, Ljuboviji i Teočaku bio najvažniji samostan u Bosni. U crkvi se nalazila čudotvorna slika Crne ili Radosne Gospe. Osmanska osvajanja značila su prenamjenu. Srušen je za progona katolika i iskorjenjivanja katoličanstva u Bosni i Hercegovini za vrijeme vladavine Sulejmana Veličanstvenog. Iskorjenjivanje je sprovodio bosanski namjesnik Gazi Husrev-beg. Sulejman je poduzeo šest vojni, 1526., 1529., 1532., 1541.-1547., 1555.-1562. i 1566. godine.

Zvornički samostan nije preživio pohod iz 1532.
Franjevci iz samostana su protjerani, samostan spaljen, a crkvu sv. Duha pretvorili u džamiju. Crkva sv. Duha je godine 1533. pretvorena u džamiju Fethiju ("osvojena"). Iste je godine Gospina slika prenesena na Gradovrh. Samostan je iste godine porušen i napušten, a franjevci su preselili u samostan na Gradovrh iznad Tuzle.
 
Krishna:
Сад тврдиш да су Хрвати били до Дрине. :klap:
Ти си гори од оних митомана са форума.хр. Они говоре да су дио источне Босне око Вишеграда, Фоче и Горажда плус западни Санџак оригинална Србија. У источној Босни нема ниједног католика као аутохтоног становника, тј. не постоје католичка села.
Kliknite za proširenje...
Negdje sam katolike poistovjetio sa Hrvatima?
 
Mej bregami:
Lijepo piše da su gradnju financirali Dubrovčani, kao središte franjevačke provincije postojao je i samostan.

Zvornički samostan i crkva izgrađeni su u kasnijem srednjem vijeku, početkom 14. stoljeća. Nalazila se na brijegu ponad grada. Pripadala je redovnicima franjevcima. Bartol Pizanski zabilježio je ovaj samostan u mačvanskoj kustodiji kao locum Sanctae Mariae de Campo (Campanili). Po zvoniku samostana nazvalo se naselje Zvonik. Samostan je uz onaj u Srebrenici, Ljuboviji i Teočaku bio najvažniji samostan u Bosni. U crkvi se nalazila čudotvorna slika Crne ili Radosne Gospe. Osmanska osvajanja značila su prenamjenu. Srušen je za progona katolika i iskorjenjivanja katoličanstva u Bosni i Hercegovini za vrijeme vladavine Sulejmana Veličanstvenog. Iskorjenjivanje je sprovodio bosanski namjesnik Gazi Husrev-beg. Sulejman je poduzeo šest vojni, 1526., 1529., 1532., 1541.-1547., 1555.-1562. i 1566. godine.

Zvornički samostan nije preživio pohod iz 1532.
Franjevci iz samostana su protjerani, samostan spaljen, a crkvu sv. Duha pretvorili u džamiju. Crkva sv. Duha je godine 1533. pretvorena u džamiju Fethiju ("osvojena"). Iste je godine Gospina slika prenesena na Gradovrh. Samostan je iste godine porušen i napušten, a franjevci su preselili u samostan na Gradovrh iznad Tuzle.
Kliknite za proširenje...
У свим рударским центрима у којима је било Саса је било и дубровачких трговаца. И једни и други су били гастарбајтери по Босни и Србији.
 
MOST6:
Vlasi su Vlasi. Na tvom popisu je ravno 0% Srba.
Kliknite za proširenje...
nema veze. zato pored rimokatolika stoji naziv serivano. iz braka Radeta Djakića SERVIANO i Lucije Medvid CATHOLICA se rodi Anastasija(Stana) Đakić godine 1754 i krsti u rimokatoličkoj crkvi.
1625741613383.png
 
Poslednja izmena:
Krishna:
У свим рударским центрима у којима је било Саса је било и дубровачких трговаца. И једни и други су били гастарбајтери по Босни и Србији.
Kliknite za proširenje...
Nije mi poznato da su po Srbiji Dubrovčani gradili samostane.
Ako su i bili Sasi kako pišeš, oni su dolazili rudari, a ne postajati fratri.
 
Mej bregami:
Nije mi poznato da su po Srbiji Dubrovčani gradili samostane.
Ako su i bili Sasi kako pišeš, oni su dolazili rudari, a ne postajati fratri.
Kliknite za proširenje...
Саси су били католици и имали су верске потребе.
У копаоничком селу Штави постоји црква светог Мине која је некад била и католичка, око средине https://www.poreklo.rs/2013/10/13/cocici-sasi-medju-srbima/
 
Poslednja izmena:
Mej bregami:
Da, sve je to zanimljivo, ali kao što vidimo nema samostana koji se vezuju uz Sase.
Kliknite za proširenje...
Први католици који су дошли у Сребреницу су били Саси, а након њих су дошли Дубровчани. У свим рударским центрима у којима је било Саса је било и дубровачких колонија.
Са линка који сам поставио у претходном посту испод поднаслова Саси на ширем подручју Копаоника - Свако од ових мјеста било је поред Саса насељено и католичким трговцима Дубровчанима који су били организовани у колоније, а информације о овим мјестима и католичким црквама у њима, помињу се и у неколико папских писама.
Саксонске насеобине на на ширем подручју Копаоника (у којима су постојале католичке цркве) и године првог помена: Беласица (1423), Бело Брдо (1438), Ковачи (1420), Запланина (почетак 15-ог в.), Копорић (1346), Ливађе (1405), Остраће (1346), Плана (1346), Трепча-Стари трг (1303).
 
Боб Метјуз:
''велика Србија'' подразумева некадашње српске територије и делове где су одувек живели Срби и резултат је српске моћи и величине

''велика хрватска'' је постојала само у времену усташа и нациста и резултат је геноцида у ндх
Kliknite za proširenje...
i uvek traje kolko i "mecena"...........a i ova "mecena" na izdisaju.
 
Krishna:
Први католици који су дошли у Сребреницу су били Саси, а након њих су дошли Дубровчани. У свим рударским центрима у којима је било Саса је било и дубровачких колонија.
Са линка који сам поставио у претходном посту испод поднаслова Саси на ширем подручју Копаоника - Свако од ових мјеста било је поред Саса насељено и католичким трговцима Дубровчанима који су били организовани у колоније, а информације о овим мјестима и католичким црквама у њима, помињу се и у неколико папских писама.
Саксонске насеобине на на ширем подручју Копаоника (у којима су постојале католичке цркве) и године првог помена: Беласица (1423), Бело Брдо (1438), Ковачи (1420), Запланина (почетак 15-ог в.), Копорић (1346), Ливађе (1405), Остраће (1346), Плана (1346), Трепча-Стари трг (1303).
Kliknite za proširenje...
Ne bih se složio sa tobom jer imamo povelje bosanskih banova Dubrovčanima još u 12.st. kojim im daju trgovačke povlastice po Bosni.
U 14.st. bogumilstvo je bilo praktično iskorijenjeno i bosanski vladari su bili katolici. Ne znam za primjer da je pravoslavna crkva u Bosni pretvorena u džamiju dok za katoličke crkve ima dosta primjera.
Mislim da to puno govori o stanju na terenu.
 
Mej bregami:
Ne bih se složio sa tobom jer imamo povelje bosanskih banova Dubrovčanima još u 12.st. kojim im daju trgovačke povlastice po Bosni.
U 14.st. bogumilstvo je bilo praktično iskorijenjeno i bosanski vladari su bili katolici. Ne znam za primjer da je pravoslavna crkva u Bosni pretvorena u džamiju dok za katoličke crkve ima dosta primjera.
Mislim da to puno govori o stanju na terenu.
Kliknite za proširenje...
Наравно да је дубровачких трговаца у Босни и Србији било и пре Саса. Немањићи су почевши од Стефана Немање имали интензивне економско-трговачке и политичке односе са Дубровником, такође и босански владари. Али је факат да су сталне дубровачке колоније у Босни и Србији настале у око рударских центара у којима су рударску производњу претходно покренули Саси.
Дубровчани су оснивали своје трговачке колоније широм Балкана и касније у османско доба (Сарајево, Београд, Приштина, Софија итд). У 16-ом и 17-ом в. Београд је имао јаку дубровачку трговачку колонију са око 200 дубровачких кућа. Били су јачи трговци у Београду од Цинцара и Јевреја којих је исто било. Дубровачка колонија у Београду је нестала крајем 17-ог в. кад је Београд био поприште сукоба између Турака и Аустријанаца, тада су се Дубровчани иселили из Београда.
 
Poslednja izmena:
Mej bregami:
I koliko tih serviana ima po matičnim knjigama ? Toliko rijetko da su to morali posebno naglasiti. :lol:
Kliknite za proširenje...
he. he. ne sudi po svojoj načitanosti. kuge su poharale mletačku dalmaciju.

citat:
Potom, prema nekim autorima, ističe Petrić, u Europi nije bilo kuge od 8. do 14. stoljeća pa se ne zna točno koji su uzročnici epidemija kojih je najmanje 14 zabilježeno u Istri, osam u Zadru, šest u Dubrovniku, za to vrijeme. Kroničari iz 15. stoljeća tvrde da je Crna smrt samo u Dubrovniku tijekom šestomjesečne epidemije odnijela oko 10 tisuća ljudi, među kojima 110 patricija. Drugi su navodili četiri tisuće manje ljudi iz „sitnog puka“ a više vlastelina (173) i populana (300). U tom stoljeću Dubrovačka Republika brijala je oko 50 tisuća „duša“.

U Dubrovniku je od 1358., do 1371.-1374. uz male prekide slijedile četiri epidemije kuge, u kojima su umrli vjerojatno deseci tisuća ljudi. Ogromne ljudske gubitke imali su Šibenik, Split, Zadar i Pula čije je gospodarstvo bilo teško pogođeno, a njihova društvena struktura izmijenjena.

Dubrovnik je imao jaku trgovinu, pa je i dalje bio otvoren za epidemije koje su najčešće dolazile morskim putem i karavanama iz unutrašnjosti. U 15. stoljeću ih je bilo oko 25, a najjače su zabilježene 1401., 1416., 1437. kada je navodno poumirala većina stanovnika.

I drugi gradovi u priobalju su tijekom 15. stoljeća bili pogođenim brojnim epidemija. Zadar ih doživio oko 12, Istra devet, Trogir i Rab po osam, a Pag tri. Epidemija kuge 1428. je bila toliko jaka da je u Korčuli od sedam tisuća ljudi navodno preživjelo samo tisuću.

U 16. stoljeću kronike kažu da su najviše bili pogođeni Split, u kojem je umrla polovica stanovništva, te Šibenik i Brač. U Dubrovniku je 1517. od kuge umrlo više 1600 ljudi, 1526.-1528. oko 20 tisuća pučana, u 75 osoba iz redova vlastele s 84 vlastelinke. Za pet godina Dubrovnik pošast koju su ondje zvali peste, pestilenza, male contagiosa ili malatia, odnijela je, prema nekim podacima, 2600 života. Možda je najekstremniji primjer učinaka epidemija na dubrovačkom području upravo kuga u Stonu 1543. godine gdje je od posljedica bolesti umrlo 90 posto stanovništva, kaže Petrić.

Epidemije kuge harale su i u 17. stoljeću. U Splitu je 1607.-1608. umrlo oko 2800 ljudi, a u Zadru 1619., prema nekim procjenama, oko dvije trećine stanovnika. U istom je gradu kuga i kasnije odnosila mnogo života, kao primjerice 1630.-1632. kada je umrlo četiri tisuće ljudi. Glavna žarišta epidemije u Dalmaciji iz 1649. bila su u Zadru i Šibeniku, gdje je navodno umrlo sedam tisuće žitelja. U 18. stoljeću u Dalmaciji su bile snažne epidemije oko 1730., 1765. i posebno 1783.-1784. u Splitu gdje je umrlo 3500 ljudi.


pa je mletačkoj gospodi trbala zamena. a oklen će nego od morlaka.

Brakovi u katoličkim Šibenskim maticama
Iz Baljaka:
1592. Grediljević Filip (Nikola + Ružica)
1603. Milivojević Zorica (Vukac + Katarina)
Iz Banja Luke:

1624. Popović Petar pok. Marka + Vlaisaljić Magdalena pok. Ivana iz Glamoča
1633. Stipanović Gabrijel, majstor + Stanić Jelena

Iz Mirlovića:
1592. Pavao, kum
1601. Vukušić Petar (Juraj + Katarina)
1607. Miljević Juraj, sin Raosava + Muška Nikoleta iz Trogira
1613. Vukušić Margarita (Nikola + Lucija)
1628. Barić Vujica (Radonja + Stoja)
1639. Bulić Milanko, sin Ivana (V) + Banov Jelena iz Murtera
1616. Vukušić Ivan (Stjepan + Veselica)

iz Otišića:
1601. Raičević Marko (Dragosav + Magdalena) de villa Oticichdicto Cetina
1625. Ivan (Josip + Agneta) (Mol)

doseljenici u Šibenik:

Baljci:
1575. Radivoj Slipčević (39/II, d, 98v)
1577. Pavao Gredel (39/II, d, 212v)
1577. Vukman Cvitković, Radivoj Milivojević, Nikola Gredelović,
Mihalj Rutnić i Nikola Vukčević (41-43, 42/d, 23r)
1597. Mihovil Luljić reč. Čabar (Luglich ditto Zabar) (50/I, d, 135r)
1601. Nikola Gredelj te Vuško i Radivoj Milivojevići (54, c, 24r-v)
1601. braća Vuško i Radivoj Bogdanovići te Mihovil Knežević reč.
Raosavić (50/II, 1599-1601, 236r)
1620. Radivoj Bibić (59-60, 60a, 59v)
1628. Radivoj Bibić i Pavao Gredeljević (50/IV, C, 149r)
1634. Vuleta Pavlović (66-67, 68I, 111r)

Banja Luka:
1635. Vuko Teftedarović (68/II, 67/IIc, 8r-v)

Biočić:
1593. Batrić Jelovčić i njegov nećak Vlaislav (51, 77v)
1633. braća Radivoj, Milić, Ilija, Vid i Marko Stančići pok. Vukovoja(68/I, 68, 98r)
1634. Radas i Vučen, sinovi Jovana Stančića (68/I, 68, 232r)
1638. Vuško Vojnović reč. Knežević iz sela Bioucich u Petrovu Polju(71-71, 71/a, 310r)

Cetina:
1609. braća Pavao i Luka Matijevići, Radoj Radnić, Luka Radnić
i njegovi sinovi Petar i Vid, Tadija Pavulović reč. Jelovčić, Nikola
Dražić, sin Mihovila, Vukelja Obućina reč. Jelovčić te Matej Zoić iz
Sitnog, stanovnici Cetine (56/I, a, 3r-4v)
1610. Tadija Lucijić i Filip Krešković iz Sitnog, stanovnik Cetine (56/I,a, 17v)
1612. Ivan Stilić iz Nunića, sada stanovnik Cetine (55/I, libro secondo, 157v)

Otišić:
1612. braća Jakov i Marko Lagatorovići pok. Jurja iz Lagatorovaca,
habitanti a Cetina in villa Hottissich (56/I, a, 31v)
1621. Milić, sin Andrije Rakića (50/IV, A, 104v)
1626. Milić Rakić, morlaco dalla villa Sitno ditto Ottisich (!) (50/IV, C,7v)
1641. Mihovil pok. Vukelje Obućinovića i Josip Milković (69-70, 69,269v)
 
snouden:
he. he. ne sudi po svojoj načitanosti. kuge su poharale mletačku dalmaciju.

citat:
Potom, prema nekim autorima, ističe Petrić, u Europi nije bilo kuge od 8. do 14. stoljeća pa se ne zna točno koji su uzročnici epidemija kojih je najmanje 14 zabilježeno u Istri, osam u Zadru, šest u Dubrovniku, za to vrijeme. Kroničari iz 15. stoljeća tvrde da je Crna smrt samo u Dubrovniku tijekom šestomjesečne epidemije odnijela oko 10 tisuća ljudi, među kojima 110 patricija. Drugi su navodili četiri tisuće manje ljudi iz „sitnog puka“ a više vlastelina (173) i populana (300). U tom stoljeću Dubrovačka Republika brijala je oko 50 tisuća „duša“.

U Dubrovniku je od 1358., do 1371.-1374. uz male prekide slijedile četiri epidemije kuge, u kojima su umrli vjerojatno deseci tisuća ljudi. Ogromne ljudske gubitke imali su Šibenik, Split, Zadar i Pula čije je gospodarstvo bilo teško pogođeno, a njihova društvena struktura izmijenjena.

Dubrovnik je imao jaku trgovinu, pa je i dalje bio otvoren za epidemije koje su najčešće dolazile morskim putem i karavanama iz unutrašnjosti. U 15. stoljeću ih je bilo oko 25, a najjače su zabilježene 1401., 1416., 1437. kada je navodno poumirala većina stanovnika.

I drugi gradovi u priobalju su tijekom 15. stoljeća bili pogođenim brojnim epidemija. Zadar ih doživio oko 12, Istra devet, Trogir i Rab po osam, a Pag tri. Epidemija kuge 1428. je bila toliko jaka da je u Korčuli od sedam tisuća ljudi navodno preživjelo samo tisuću.

U 16. stoljeću kronike kažu da su najviše bili pogođeni Split, u kojem je umrla polovica stanovništva, te Šibenik i Brač. U Dubrovniku je 1517. od kuge umrlo više 1600 ljudi, 1526.-1528. oko 20 tisuća pučana, u 75 osoba iz redova vlastele s 84 vlastelinke. Za pet godina Dubrovnik pošast koju su ondje zvali peste, pestilenza, male contagiosa ili malatia, odnijela je, prema nekim podacima, 2600 života. Možda je najekstremniji primjer učinaka epidemija na dubrovačkom području upravo kuga u Stonu 1543. godine gdje je od posljedica bolesti umrlo 90 posto stanovništva, kaže Petrić.

Epidemije kuge harale su i u 17. stoljeću. U Splitu je 1607.-1608. umrlo oko 2800 ljudi, a u Zadru 1619., prema nekim procjenama, oko dvije trećine stanovnika. U istom je gradu kuga i kasnije odnosila mnogo života, kao primjerice 1630.-1632. kada je umrlo četiri tisuće ljudi. Glavna žarišta epidemije u Dalmaciji iz 1649. bila su u Zadru i Šibeniku, gdje je navodno umrlo sedam tisuće žitelja. U 18. stoljeću u Dalmaciji su bile snažne epidemije oko 1730., 1765. i posebno 1783.-1784. u Splitu gdje je umrlo 3500 ljudi.


pa je mletačkoj gospodi trbala zamena. a oklen će nego od morlaka.

Brakovi u katoličkim Šibenskim maticama
Iz Baljaka:
1592. Grediljević Filip (Nikola + Ružica)
1603. Milivojević Zorica (Vukac + Katarina)
Iz Banja Luke:

1624. Popović Petar pok. Marka + Vlaisaljić Magdalena pok. Ivana iz Glamoča
1633. Stipanović Gabrijel, majstor + Stanić Jelena

Iz Mirlovića:
1592. Pavao, kum
1601. Vukušić Petar (Juraj + Katarina)
1607. Miljević Juraj, sin Raosava + Muška Nikoleta iz Trogira
1613. Vukušić Margarita (Nikola + Lucija)
1628. Barić Vujica (Radonja + Stoja)
1639. Bulić Milanko, sin Ivana (V) + Banov Jelena iz Murtera
1616. Vukušić Ivan (Stjepan + Veselica)

iz Otišića:
1601. Raičević Marko (Dragosav + Magdalena) de villa Oticichdicto Cetina
1625. Ivan (Josip + Agneta) (Mol)

doseljenici u Šibenik:

Baljci:
1575. Radivoj Slipčević (39/II, d, 98v)
1577. Pavao Gredel (39/II, d, 212v)
1577. Vukman Cvitković, Radivoj Milivojević, Nikola Gredelović,
Mihalj Rutnić i Nikola Vukčević (41-43, 42/d, 23r)
1597. Mihovil Luljić reč. Čabar (Luglich ditto Zabar) (50/I, d, 135r)
1601. Nikola Gredelj te Vuško i Radivoj Milivojevići (54, c, 24r-v)
1601. braća Vuško i Radivoj Bogdanovići te Mihovil Knežević reč.
Raosavić (50/II, 1599-1601, 236r)
1620. Radivoj Bibić (59-60, 60a, 59v)
1628. Radivoj Bibić i Pavao Gredeljević (50/IV, C, 149r)
1634. Vuleta Pavlović (66-67, 68I, 111r)

Banja Luka:
1635. Vuko Teftedarović (68/II, 67/IIc, 8r-v)

Biočić:
1593. Batrić Jelovčić i njegov nećak Vlaislav (51, 77v)
1633. braća Radivoj, Milić, Ilija, Vid i Marko Stančići pok. Vukovoja(68/I, 68, 98r)
1634. Radas i Vučen, sinovi Jovana Stančića (68/I, 68, 232r)
1638. Vuško Vojnović reč. Knežević iz sela Bioucich u Petrovu Polju(71-71, 71/a, 310r)

Cetina:
1609. braća Pavao i Luka Matijevići, Radoj Radnić, Luka Radnić
i njegovi sinovi Petar i Vid, Tadija Pavulović reč. Jelovčić, Nikola
Dražić, sin Mihovila, Vukelja Obućina reč. Jelovčić te Matej Zoić iz
Sitnog, stanovnici Cetine (56/I, a, 3r-4v)
1610. Tadija Lucijić i Filip Krešković iz Sitnog, stanovnik Cetine (56/I,a, 17v)
1612. Ivan Stilić iz Nunića, sada stanovnik Cetine (55/I, libro secondo, 157v)

Otišić:
1612. braća Jakov i Marko Lagatorovići pok. Jurja iz Lagatorovaca,
habitanti a Cetina in villa Hottissich (56/I, a, 31v)
1621. Milić, sin Andrije Rakića (50/IV, A, 104v)
1626. Milić Rakić, morlaco dalla villa Sitno ditto Ottisich (!) (50/IV, C,7v)
1641. Mihovil pok. Vukelje Obućinovića i Josip Milković (69-70, 69,269v)
Kliknite za proširenje...
Znači nabrojao si nekih četrdesetak osoba koje su navodno zamijenili desetke tisuća umrlih od epidemija, kao Srbi nadljudi nisu umirali od toga.
 
Krishna:
Ово је ближе говору Мејових предака него тај језик којим пише на овом форуму. :D

Kliknite za proširenje...
Ne bih rekao, ja razumijem tu pjesmu koliko i ti, ono što ti ne razumiješ ne razumijem ni ja. Ima sličnih riječi u slovenskom i kajkavskom kojih nema u književnom hrvatskom, ali i puno više riječi u slovenskom kojih nema ni u kajkavskom ni u književnom.
Ne treba zaboraviti da slovenski standard nije po dijalektu uz hrvatsku granicu nego iz unutrašnjosti koji nije toliko blizak kajkavskom.
 
Mej bregami:
Znači nabrojao si nekih četrdesetak osoba koje su navodno zamijenili desetke tisuća umrlih od epidemija, kao Srbi nadljudi nisu umirali od toga.
Kliknite za proširenje...

to ti je samo primer za Šibenik i to isključivo pravoslavni doseljenici. isto ama baš svaki primorski grad pa i otoci.

kuga je pogodila urbane sredine i otoke. donesena je morskim putem a prenosioci bakterije su miševi.

Epidemija kuge nekoliko je puta tijekom povijesti poharala grad Split. Prva epidemija zabilježena je 1348. godine u vrijeme velike pandemije "Crne smrti" koja se iz Azije, preko Sredozemlja, proširila cijelom Europom i desetkovala stanovništvo Starog kontinenta. Epidemije su također izbijale 1360., 1420., 1456., 1527., 1571., 1607., 1644., 1731. – 1732., 1763. – 1764. i 1783. – 1784. godine. Iako je posljednja velika epidemija izbila u 18. stoljeću, kuga se u Splitu povremeno pojavljivala čak do 19. stoljeća.

Zbog posljedica čestih epidemija bolesti, osobito kuge, stanovništvo Splita je u nekoliko navrata poprilično razrijeđeno pa je. između ostalog, i zbog toga Grad sredinom 19. stoljeća imao svega 8.200 stanovnika.
Kliknite za proširenje...
Pandemija je imala tri velika talasa, koji su se podudarali sa talasima najezde skočimiša iz Centralne Azije u Evropu.

- Bakterija kuge se svaki put pojavljivala prvo u evropskim lukama, pa se odatle širila na ostatak kontinenta - napominju istraživači.
Kliknite za proširenje...
a ne morlake po zabitima. teško da je stigla kuga. to ti je prirodni karantin. a nema ni ostataka hrane za skočimiša i njegove bakterije. plus što bi skočimiš morao da se udruži s mungosima u borbi protiv zmija da bi dopro visoko u brda..:roll:

da ne spominjem sad natalitet morlaka spram otočana i građana....e kad morlaci siđu s brda, odreknu se raskola i postanu latinskom gospodom to je druga priča.
 
Poslednja izmena:
snouden:
to ti je samo primer za Šibenik i to isključivo pravoslavni doseljenici. isto ama baš svaki primorski grad pa i otoci.

kuga je pogodila urbane sredine i otoke. donesena je morskim putem a prenosioci bakterije su miševi.



a ne morlake po zabitima. teško da je stigla kuga. to ti je prirodni karantin. a nema ni ostataka hrane za skočimiša i njegove bakterije. plus što bi skočimiš morao da se udruži s mungosima u borbi protiv zmija da bi dopro visoko u brda..:roll:

da ne spominjem sad natalitet morlaka spram otočana i građana....e kad morlaci siđu s brda, odreknu se raskola i postanu latinskom gospodom to je druga priča.
Kliknite za proširenje...
To je zanemariv broj, kap vode u moru.
Eh sad opet o famoznom natalitetu Morlaka, a nikada nisu uspjeli prebaciti 13 posto stanovništva uz sve pošasti koje su decimirale one druge.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Belgradeboy
Srbija i Haiti. Sličnosti i razlike.
Odgovora
5
Pregleda
270
Tom Riddle
Tom Riddle
ЦрниГавран
Velika Albanija: NATO, naoružavanje i Geopolitička Budućnost
Odgovora
16
Pregleda
398
ЦрниГавран
ЦрниГавран
Frederick_
Još jedna velika laž Vučića
3 4 5
Odgovora
119
Pregleda
2.033
jolemisa
jolemisa

Back
Top