Ово што најављују је само маркетнг, с обзиром да су једино у томе добри, а ево како стоје ствари!
Секретаријат за културу Скупштине града Београда је, намерно или случајно, постао главни ''саучесник еутаназије'' београдског позоришног живота која ће се, ако се нешто битно не промени, ове године сигурно десити. Јер, док новац за програме за сва београдска позоришта у 2011. години износи око 100 милиона динара – дотле је прошле године више од 100 милиона из градског буџета издвојено за следеће манифестације: Мадонин концерт (20 милиона), "Београдизација" (више од 20 милиона), "Белеф" (више 20 милиона), "Београд 2020" (15 милиона), дочек Нове године 2011 (око 24 милиона). Да ли се то зове ''домаћинско трошење'' народних пара?
Уосталом, шта рећи о руководиоцима једне државе као што је Србија, у чијем главном граду, Београду, једно од њених највећих националних обележја, Народни музеј, као ''мртвачки сандук српске културе'', не ради већ 10 година! Народна библиотека Србије практично не ради од 2000. године, а и оно што ради своди се се на неку врсту културно-политичког инжењеринга, чији је вероватно крајњи циљ да се овом народу наметне нека нова свест о српској књижевности и српској култури.
У Београду су приватизоване све биоскопске сале, а затим затворене и претворене у магацине, или, једноставно, у депоније велеградског ''духовног и културолошког отпада''.
