Quantcast
  • Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da je forum Hronika izdvojen iz foruma Politika i sada je poseban forum u kategoriji "Društvo".

Пројекат стварања албанске нације од стране Аустроугарске

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.906
стр 59 и 60, Три тајнe конференције одржане између 17.новембра и 23.децембра 1896.године у Бечу
У свим конференцијама активно је учествовао бивши Министар спољних послова Аустрије, са звањем специјалног саветника,
Freiherr JULIUS Roman Zwiedinek von Südenhorst

Iako formalno, on nije bio nacelnik odeljenja, zapravo je rukovodio, koordinirao politickim izveštajima i predsedavao politickim savetima zvanim „politicka citanja”. Upravo na „politickim citanjima” su se donosile glavne politicke odluke i definisala se državna strategija i taktika, na osnovu koje su se dalje delila upustva nižim cinovnicima koji su realizovali zadati politicki program.

Iz rada Toleve, jasno se vidi politicka tehnika austrougarske spoljne politike, kroz vrlo dobro osmišljen rad na kulturnoj i nacionalnoj emancipaciji Albanaca, izražen u brojnim memorandumima i diplomatskim izveštajima, kako bi se formirala i pojacala albanska nacionalna svest, a samim tim kod obrazovanog dela albanske populacije razvila, do tad malo razvijena potreba za sopstvenom nacionalnom državom.
U prvom poglavlju autor nam daje objašnjenje o organizaciji Ministarstva spoljnih poslova Austrougarske, jednog od tri centralna ministarstva (ostala su cinili: ministarstvo finansija i ministarstvo vojno). Ministar spoljnih poslova Austrougarske bio je najvažniji državni cinovnik, zavisan iskljucivo od krune koja ga je birala bez mešanja druge dvojice ministara.
Ministarstvo spoljnih poslova bilo je prilicno velika i složena institucija, nastala nakon 1848. godine i sastavljena od cetiri odeljenja (politickog, administartivnog, licne kancelarije ministra, odeljenja za pomoc i podršku), medu kojima je najvažnije bilo prvo Politicko odeljenje, koje je primalo izveštaje razlicitih diplomatskih predstavnika i davalo upustva i instrukcije, ali koje je takode, osmišljavalo i formiralo, kako dugorocnu, tako i kratkorocnu spoljnu politiku carstva. Ono se sastojalo iz više saveta, koja su bila rasporedena na sledeci nacin: 1. Orijent, 2. Vatikan, 3. Nemacka i Skandinavija, 4. Zapadna i Jugozapadna Evropa. Ovi saveti imaju mnoštvo manjih saveta ili podsaveta, medu kojima je dominatnu poziciju za život Monarhije predstavljao Balkanski savet kao važan deo Orijentalnog saveta. Iz samog rasporeda, velikih saveta, jasno se vidi kakvo su mesto u austrougarskoj spoljnoj politici zauzimali, Vatikan i Nemacka, dva najznacajnija spoljnopoliticka partnera Monarhije. Austrougarska je, u svom politickom programu, nastojala da ujedini i sintetiše njihove interese sa svojim, zbog cega im je pridavala visoko mesto u spoljnopolitickom partnerstvu.
Od 1871. diplomatski aparat se naglo povecao, a u samom Ministarstvu naglo raste uticaj cinovnika koji pripremaju izveštaje, iako pravu politicku moc i uticaj ima samo jedan cinovnik – savetnik Balkanskog saveta, koji predstavlja licnost od posebnog poverenja cara i ministra, i koji, takode, ucestvuje u donošenju važnih spoljnopolitickih odluka. Tako je, za ovu disertaciju najvažnija licnost, bio baron Julius Cvidinek fon Zidenhorst (Freiherr Julius Roman Zwiedinek von Südenhorst, 1833–1918), predsedavajuci Balkanskim savetom.
..........i još nekoliko bitnih službenika (Horovic, Šmuker, Baum i Fuks):

smuker.png
 
Poslednja izmena:

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.906
Сви су, изгледа, били укључени у мисију стварања нове нације.
Судбина је хтела да Константин Јиречек буде Министар просвете у новоствореној кнежевини Бугарској на Берлинском конгресу 1878. (у аустро-угарско-руској кухињи), а да, по политичкој линији, учествује и у знанственим истраживањима будуће албанске нације:

jire;ek 1.png


 

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.906
Толева, на жалост, није више међу нама, па смо разговор водили са Гораном Игићем, преводиоцем овог драгоценог дела на србски.

Занимљиво је да је 2008. Године Теодора Толева, је заједно са Србима у Шпанији, протестовала против ткз. „проглашавања независности Косова“ и солидарисала се са нашим народом. Била је потпуно формиране бугарске националне свести, али је исказивала и позитиван однос према Србима.

Почеци бечке „албанске операције“

Аустро-Угарска се није нарочито бавила Албанцима све док није окупирала Босну и Херцеговину, и на тај начин им постала сусед. Како је Беч схватио да би албанска племена могао да укључи у своју борбу против србских националних циљева?


Тајни протокол са састанка на аустроугарском двору новембра 1896.

Геополитички, Аустроугарска је била континентална сила, у савезу са Немцима и Русијом, у том периоду након окупације Босне, ипак, видимо да је ова акција била усмерена и против Русије, и против словенских држава на Балкану (у првом реду Србије), али и против Италије. Можемо рећи, да је Беч више подржао исламски фактор међу Албанцима, у односу чак и на католички клер, који је у много чему, ипак био проиталијански. Православни Албанци су били препуштени хеленизацији. Ако погледамо структуру креатора политике према Албанији, видимо да иако Монархија има само 24% германског становништва, у Министарству спољних послова Германи чине преко 56%, што доста говори. Сем Калаја, на Тајним конференцијама није било Мађара, а главни актери су били: Фон Хоровиц, барон Фон Цвидинек, барон Фон Баум, генерални конзул Шмукер, а председавао је Пољак, гроф Голуховски. У све акције био је упућен и сам аустријски цар. У закључку књиге Толева каже: „Фрања Јосиф је поступао више вођен својим предрасудама него соптвеним интересима, што је једну софистицирану државну машинерију која је постојала у Европи крајем ХIХ века и почетком ХХ века – убрзано повело ка катастрофи. Цар није умео адекватно да је брани и почео је да делује у смеру њене пропасти.“


У тренутку кад Хабзбурзи решавају да формирају албанску нацију, постоје два племена, Геге и Тоске, која нису јединствена, и чији се дијалекти разликују скоро као да су посебни језици. Како се приступа формирању албанске нације? Који су методи?

Приступа се тако што се улаже огромна енергија аустроугарских конзула и новчана средства у различитима областима. Даје се новац појединим главарима племена, улаже се у школе, новине, календаре; све се чини да би се Италијани представили као неко ко ће асимиловати Албанце. У модерној историји углавном се подразумева да је албанска нација постојала и пре 19. века, а о томе говоре радови Ставра Скендија, Петера Бартла, Ханса Дитера Шандерла и др. Основна теза Толеве је да је Беч учинио све да хомогенизује различита албанска племена и кланове, која у другој половини 19. века, по Толевој, нису имала развијену националну свест, већ су била аморфна и расцепкана, те да је бечка дипломатија активно помагала стварање унифицираног књижевног албанског језика, издаваштво албанских националистичких публикација и развој новинарства и образовања. Албанци су подељени не само на Геге и Тоске, које дели река Шкумба, већ и у оквиру самих племена. Нема јединства, а крвна освета је свакодневица. Религијска одређења су врло снажна; и бекташије и сунити, и римокатолици и православни Албанци живе одвојено. Беч је морао предузети конкретне кораке у креирању албанске националне свести, јер је маса завађених племена била необједињена језички и религијски, није имала нормирано писмо, било је само неколико школа, нису имали никакву књижевност, ни штампу. Једном речју, нису имали никакав колективни идентитет, нити су тежили да га створе.

Каква је била улога римокатолицизма и римокатоличких Албанаца у целом овом подухвату, с обзиром да је Беч био заштитник римокатолицизма на Балкану?

То је много сложенији однос него што се мисли. Ипак, из ове књиге сазнајемо да су поједини припадници клера активно учествовали у овој акцији, а да је бар језуитски ред имао сазнање о акцији. Главни играч католичких Мирдита је после 1908. прешао на проиталијанску позицију. Међутим, примао је новац од Беча и даље, ваљда да би ћутао, све до 1911. Главну улогу у садејству са Бечом имали су муслимани – то јесте изненађење, али, по Толевој, тако је било. Бечу није одговарало да игра само на карту римокатолика, јер су били и малобројнији, а и повезанији са Италијом. У данашње време је римокатолицизам у успону међу Албанцима, али то је нека друга тема.


Толева је радила у архивима, и њен рад је утолико значајнији. У књизи су дати многи нови подаци. Шта бисте издвојили као нарочито значајно?

Теодора Толева је између осталог поставила пред научну јавност да размишља о пореклу „елбасанског писма“, које не личи ни на једно писмо, али мени као филологу, заиста личи на кавказоидно писмо. Питање о пореклу Албанаца је питање, које је занимљиво не само за Албанце, већ и за нас Србе. Књига Теодоре Толеве открива многе тајне у вези тога, а урађена је веома јасним научним стилом. Улога Прима Докија, Румуна Алберта Гике и многих других који су утицали на формирање албанске нације у овој књизи је прилично разјашњена.

Аутор: Владимир Димитријевић
Разговор објављен у „Печату“ 9. децембра 2016. године
 

КРЦУН

Zainteresovan član
Poruka
314
Немачки секретар за спољне послове Кидерлен-Вехтер истакао је две групе проблема у којем мањи значај имају Османско царство и балканске државе, а већи Велике силе, под којима се подразумевају албанско питање, статус Једрена, Цариграда и Свете Горе, острва у Егејском мору и исправка бугарско-румунске границе.

У децембру 1912. године аустроугарски министар Гoлуховски изјављује, како преноси један италијански лист: „Албанско питање постоји, желели ми то или не, и доноси мноштво опасности не само за ову или ону силу, већ за сам европски мир!“.

H. D. Schanderl, Die Albanienpolitik Österreich-Ungarns und Italiens 1877-1908, Wiesbaden 1971, 76.

За делегате Конференције одређени су руски амбасадор Александар Бенкендорф, аустроугарски Алберт фон Менсдорф, немачки Карл Макс Лихновски, италијански маркиз Гиљелмо Империјали и француски Пол Камбон, док је представник Шпаније Кабалеро одбијен. Делегацију из Србије чине Стојан Новаковић, Андра Николић, Миленко Веснић и војни експерти Петар Бојовић и Живко Павловић, док им се у Лондону прикључује Чедомиљ Мијатовић. Црну Гору представља трочлана делегација коју чине Лазар Мијушковић, Лујо Војновић и Јово Поповић. Турску делегацију води Осман Низами-паша, чији је задатак био да очува територијални интегритет Османског царства. Бугарски представник био је Стојан Данев, док је Грчку представљао Елефтериос Венизелос. Своју делегацију послала је и Румунија, на чијем је челу био Николај Мишу, и која је била упитана за мишљење о положају Куцо-Влаха у Албанији, док су албанску делегацију[1] чинили Мехмед-бег Коница, Филип Нога и Рахси-бег Дин.

[1] Стојан Новаковић, као представник у Лондону јавио је председнику Министарског савета Краљевине Србије следеће: „Албанска делегација је само једна фаза у прављењу арбанског народа’’, Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903-1914, V, свеска 3, док. 565, 687.




У децембру 1912. године аустроугарски министар Гoлуховски изјављује, како преноси један италијански лист: „Албанско питање постоји, желели ми то или не, и доноси мноштво опасности не само за ову или ону силу, већ за сам европски мир!“.

H. D. Schanderl, Die Albanienpolitik Österreich-Ungarns und Italiens 1877-1908, Wiesbaden 1971, 76.
 

Carlin15

Aktivan član
Poruka
1.389
Mr. Reginald Wyon wrote in the Blackwoods Magazine in April, 1903:
"As to the people themselves, spoken collectively as Albanians or sometimes as Arnauts, the idea gained thereby of a united nation is quite erroneous. They must first be divided into three, according to the three religions, namely, Mohammedands, Greek Orthodox and Roman Catholic Christians. These three religious factions constitute three entirely different peoples, each animated by fanatical hatred of the other; and they can be subdivided into clans and factions ad lib. As each clan can be reckoned as a miniature autocratic kingdom, ready at any moment to go to war with its next door neighbor, the anarchy existing all over Albania can be faintly imagined."

Mr. Caillard wrote in The Fortnightly Review, of April, 1885:
"In spite of their close blood-relationship, they are bitterly hostile towards one another. The Ghuegs look down upon and despise the Tosks, who, in their turn, view the Ghuegs with jealousy and dislike. It is acknowledged unreservedly by both that they cannot live together. They are continually quarreling, and often civil wars result."
 
Poslednja izmena:

Carlin15

Aktivan član
Poruka
1.389
Furthermore, Dr. E. J. Dillon wrote in the Contemporary of April, 1903:
"Each tribe hates the other with religious rancour, although the line of cleavage does not always run parallel with religious tenets."

And again, Mr. Wyon wrote in the Blackwoods in April, 1913, "Roman Catholic Albania:"
"The numerous clans live absolutely independent of each other, some in blood-feud, where they shoot each other at sight whenever they meet. Sometimes the slaughter is great: at others, they are content with half a dozen killed on each side."

Who, then, created the Albanian kingdom? We take from the Literary Digest of May 6, 1915, the following quotation translated for the Digest from the publication L'Italie published in Rome. Peter Kakaviqui, secretary of the marshalship at the court of Wied wrote:
"Albania being, in fact, the creation of the Triple Alliance, it is on the lot of the Austro-Hungarian and German armies that its future political existence depends. Not only the head of the State, but every Albanian citizen, without distinction of religion, should feel compelled to fight on their side, in recognition of the liberators of Albania."

Mr. Wyon wrote in April, 1913, in the Blackwoods Magazine:
"It is to be remembered that a ceaseless agitation is in progress, chiefly on the part of Austria (through the priests) and of Italy (by means of the schools) to gain influence."

And again, in the same publication Mr. Wyon wrote:
"The time will come when at least two of the Great Powers will have to seriously consider the Albanian problem, who are both vitally interested in its solution."

In the Literary Digest of February 21, 1914, we read:
"Austria-Hungary and Italy may regard the new kingdom as a chess-board for playing their game of rivalry in the Adriatic."
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.