Projekat Jadar

Paula:
Ruda je nova, kao što možeš videti u ovoj temi. Tj mineral je nov. A tačna tehnologija nije otkrivena.

Jasno je samo da se jadarit rastvara kiselinom. I prikazani su neki linkovi gde se mogu videti koliko će hektara zemlje biti zauzeto, a i da će sigurno biti deponija.
Kliknite za proširenje...
Ја сам за то први пут чуо на Дневнику 2 2006. године. Тада су званично објавили и обнародовали да се у Србији налази руда која је слична криптониту и да ће то донети велике паре Србији, када буде почело да се ископава. Након тога је то стављено у други план и није се о томе говорило, да би тек од скоро поново било актуелно.

Ја не знам шта је криптонит, осим да је то неки измишљени минерал из стрипова о Супермену и ништа друго.
 
крсташ:
Ја сам за то први пут чуо на Дневнику 2 2006. године. Тада су званично објавили и обнародовали да се у Србији налази руда која је слична криптониту и да ће то донети велике паре Србији, када буде почело да се ископава. Након тога је то стављено у други план и није се о томе говорило, да би тек од скоро поново било актуелно.

Ја не знам шта је криптонит, осим да је то неки измишљени минерал из стрипова о Супермену и ништа друго.
Kliknite za proširenje...
da.
evo prikazala sam u jendom postu kako izgleda jadarit i koja mu je hemijska formula.
 
крсташ:
На овој теми, као и на свим другим темама, највише урлају они који ништа не знају. Дајте нека прича неко ко зна те хемијске процесе и ко се разуме у ископавање, а не да се слушају политичке флоскуле.
Kliknite za proširenje...
I akademik Vukosavic ciji intervju sa Nove.rs je prenet se ne razume u hemiju, iskopavanja i tehnoloske postupke obrade ruda. On je elektroinzenjer, zadnji put je imao hemiju jos u gimnaziji.

Stoga, da li postoji neko od akademika iz SANU, profesora sa BGD univerziteta, prosfesora sa belosvetskih univerziteta naseg porekla a ko je iz struke i ko je nesto napisao o rudarenju i preradi jadarita? Neki rudarski inzenjer, neki tehnolog? Ili su se svi.u.sr.ali ako progovore protiv Rio Tinta? Da li je to problem?

Tenlogija prerade jadarita ne treba da se "izmisli" ili "otkrije", postojece tehnologije se prilagodjavaju novoj rudi/mineralu, fizickim (tu nema nista novo, verovatno samo iskop, drobljenje i separacija) i hemijskim procesima (verovatno je vec Rio Tinto u laboratorijskim uslovima nasao najoptimalniji hemisjki proces za oslovadjanje litijuma iz minerala). Samo sto to Rio Tinto jos nije saopstio, pravdajuci to poslovnom i intelektualnom tajnom. Verovati im ili ne na rec? Posto nemate rezervnu zemlju, pogotovo oni nizvodno ja ne bih rizikovao da im rec vredi.
 
Nemam sad puno vremena za to istraživanje. Ali otvorila sam temu da na njoj možemo u narednim danima da objavljujemo ako nešo nađemo o tehnologiji i hemiji

(ko želi i drugim aspektima, ali mene hemija najviše zanima)
 
Postaviću najzanimljivije delove

"Nedavno su započeta testiranja u prvom postrojenju za dobijanje litjuma iz geotermalnih izvora u Nemačkoj. Kako se navodi, u pitanju je proces koji ne zagađuje okolinu, a emisije ugljen diokisda (CO2) su, prema studiji životne sredine, nula.

Dok stare metode proizvodnje litijuma troše velike količine vode, zemlje i znatno zagađuju vazduh, u ovom slučaju se troši 1,6 tona vode i šest metara kvadratnih zemlje po toni proizvedenog litijum hidroksida.

Prema planu iz ovog geotermalnog izvora, očekuje se proizvodnja od 24.000 tona godišnje litijum hidroksida koji je dovoljan za proizvodnju 500.000 električnih vozila godišnje."

ovo se govori o najnovijoj tehnologiji koja se ne planira kod nas.
 
"Druga varijanta ovog modela je ekstrakcija litijuma iz slanih rastvora soli – salara, kroz proces isparavanja. Takav je slučaj u tzv. litijumskom trouglu – pustinji Atakama na tromeđi Čilea, Argentine i Bolivije, gde snalazi oko 70 odsto svetskih rezervi litijuma. Njega je prilično lako eksploatisati, jer se dobija gotovo sa površine zemlje, a tokom procesa se koristi sunčeva energija. Ipak, zahteva veliku potrošnju vode, koje se kreće oko dva miliona litara po toni litijuma."

to nije planirano kod nas
 
"Nasuprot tome, rudarske metode dobijanja iz stena emituju između 10 i 30 tona CO2 po toni litijuma. Osim zagađenja vazduha, ovakav način kopanja zahteva korišćenje ogromnih količina sumporne i hlorovodične kiseline koje mogu da imaju devastirajući uticaj na životnu sredinu, odnosno vazduh, vodu i zemlju. Trajnu devastaciju mogu da izazovu i jalovišta koja su puna toksičnih materija.

„U pitanju je, bez dileme, najgori način ekstrakcije litijuma. Osim litijuma, u stenama se nalazi veći broj različitih metala koji se moraju razdvojiti agresivnim hemijskim procesima. Kada je u pitanju mineral jadarit, koji je pronađen u zapadnoj Srbiji, on nije čist, već se nalazi u sedimentnoj steni karbonatnog tipa, gde preovlađuju kalcijum karbonat i magnezijum karbonat“ , kaže Dragana Đorđević, naučni savetnik i rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu..
 
Poslednja izmena:
Ona navodi i da ruda osim jadarita i karbonata sadrži mnoge nečistoće i to je problem.

„Da bi se izvadio, u ovom slučaju litijum i bor koga ima dosta u jadaritu, mora se razoriti cela stena drobljenjem i mlevenjem, a zatim hemijski tretirati koncentrovanim kiselinama“, kaže za N1 doktorka Dragana Đorđević, naučni savetnik i rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.

Đorđević ističe dokument Rio Tinta u kome piše da će se dnevno koristi 1.110 tona koncentrovane sumporne kiseline i 15 tona hlorovodične kiseline. U pitanju su veoma toksične kiseline i jedne među najagresivnijima.
 
Poslednja izmena:
O tome koliko su ove kiseline jake, svedoče reči profesora Kostića koji je imao uvid u patentnu prijavu kompanije Rio Tinto upućenoj američkoj agenciji za patente, a prema kojoj će za razblažavanje sumporne kiseline tokom rada rudnika biti potrebna voda „cele reke Drine“.

„Ekološko rudarstvo je kao hladna vatra ili suva voda. Ne postoji“, rekao je svojevremeno Kostić.
 
Pravilnik za zagađivanje
Đorđević ističe da se poslednjih godina zakoni prilagođavaju stranim kompanijama kako bi legalno zagađivale.
„Granične vrednosti adržaja štetnih supstanci u zemljištu i rečnim sedimentima u novom Pravlinku nema, primera radi nema za bor, a to je jedan od najkritičnijih elemenata koji bi se oslobađao iz procesa prerade jadarita. Ako ga nema u pravilniku ne znači da nas neće otrovati“.
U rudi koja sadrži jadaritu se osim bora, nalaze još arsen, kadmijum, nikl, olovo.​
Kliknite za proširenje...
 
A ovo je hit

Rio Tinto nudi foliju – od 2 mm, za jalovište​


Dragana Đorđević kaže da je ugroženih biti još više jer je u plodnom polju Jadra planirano da bude i jalovište koje će neminovnio ugroziti životnu sredinu.

Stručnjaci Rio Tinta su naveli da će postaviti foliju debljine dva milimetra ispod jalovišta i da će to biti dovoljno da se zaštiti zemljište.

„Svi materijali stare, folija može da pukne. Možda ne posle pet ili 10 godina, ali posle 30 može. Ekspert kompanije je rekao da ova folija propada pet odsto za 10 godina. Ako taj toksičan sadržaj uđe u životnu sredinu to znači njeno trajno uništenje, na više hiljada godina“, navodi dr. Đorđević.

Ona podseća da je planiramo oko 100 miliona tona toksične jalovine koja im karakter opasnog otpada.

Planirano je da toksična jalovina bude smeštena između dve bujične reke Korenita i Jadra.

U pitanju su reke koje svakih godinu-dve dana plave. Poslednji put, poplave su se desila u junu 2023. godine kada je voda došla do centra Loznice, a bila je poplavljena i bolnica.

„Toksični sadržaj će se razlivati ne samo Jadrom već i Mačvom, a oni su plodni zahvaljujući drinskom aluvijonu kvalitetne vode koja obezbeđuje kvalitetnu poljoprivredu u tom kraju“, dodaje naša sagovornica.
 
„Podzemne vode Mačve su naše prirodno blago za buduće snabdevanje vodom ne samo ovog regiona, već i Posavine i Beograda. A da je područje Mačve posebno osetljivo, dovoljno je da se pogleda Karta ugroženosti podzemnih voda Srbije koju su za potrebe Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja, kao i republičke Direkcije za vode izradili upravo geolozi još 2010. godine. Cela Mačva sa Jadrom označena je kao zona veoma visokog stepena ranjivosti na zagađenje zbog velike poroznosti kako površinskog, tako i dubljeg visokoproduktivnog vodonosnog sloja. Zagađena voda, iz zone rudnog tela, iz tehnologijeprerade rude i jalovišta svakako bi lako prodirala u podzemlje“, navodi Đorđevićeva.
 

„Magla“ oko sumporne kiseline​


Za sada ne postoji ni jasan plan o tome kako bi se tretirale velike količine sumporne kiseline, a da se ne izazovu katastrofu. Kako navodi Dragana Đorđević, do sada nije bilo uvida u tehnologiju, jer sve je na niovu brošura i kako kaže, prikazano zamagljeno bez utemeljenih materijalnih bilansa.

„Na osnovu opisa koju su dali, zaključili smo da bi se to dešavalo u nekakvim reaktorima. Tokom 2021. su objašnjavali da će ti reaktori biti hermetički zatvoreni. Pošto se prilikom hemijske reakcije oslobađa enromna količina ugljen dioksida u reakciji između karbonata rude i sumporne kiseline, taj reaktor ne bi smeo da bude zatvoren jer bi eksplodirao. Izlaziće i agresivne kiselinske pare koje nagrizaju kožu, sluzokožu, disajne organe. Biloški fakultet je rekao u svojoj studiji da će doći do brisanja mreže života“, navodi Dragana Đorđević.

Rio Tinto, s druge strane tvrdi da emisije sumpordioksida iz sumporne kisleine se ne bi desile jer kbi se, kako kažu „ruda prerađivala na 90 stepeni a ne na 100“. Struka kaže da sumporna kiselina jendako opasna i na sobnoj temperaturi od 20 stepeni Celzijusovih.

Podsetimo, prema Programu, Republika Srbija do 2030. godine treba da smanji emisije sumpor dioksida (SO2) za 92 odsto, azotnih oksida (NOx) za 60,6 odsto, PM10 čestica za 50,9, a PM 2.5 za 58,3 odsto, lakoisparljiva organska jedinjenja (VOC) za 28,3 odsto i amonijaka (NH3) za 20,5 odsto.
 

Jedan paradoks i „kompanija koja nema iskustva sa litijumom“​


Dragana Đorđević ističe još jedan paradoks, a to je da se litijum vadi kako bi se smanjilo zagađenje koje potiče od fosilnih goriva, odnosno umanjuju emisije ugljen dioksida, a u samom Jadru će u procesu ekstrakcije litijuma doći do enormnih povećanje emisije CO2 u atmosferu.


„Način ekstrakcije litijuma iz podzemnih voda koji je najavljen u Nemačkoj deluje kao najčistije rešenje. Ovo što se nudi nama nije rešenje za klimatske promene i energetsku tranziciju, jer ne donosi željeno, već naprotiv, mnogo veće i trajnije trovanje. Umesto toga, deluje da je cilj da jedna kompanija, koja nema iskustva sa ekstrakcijom litijuma, uveća svoj profit po bilo koju cenu“, navodi Dragana Đorđević
 
Bogatstvo litijumom zaista predstavlja stratešku prednost za osiromašenu zemlju kao što je Srbija. Nažalost, svi preduslovi poput korupcije, netransparentnosti vlasti i kompanija te zakonska regulativa bliži su onim na Papui Novoj Gvineji nego Norveškoj gde se takođe masovno rudari. Zato ostaje bojazan da će od rudnog bogatstva Srbiji i njenim građanima ostati samo jalovišta
Ceo clanak na
https://vreme.com/vreme/da-li-ce-jadarit-biti-nas-kriptonit/
 
Senna:
Bogatstvo litijumom zaista predstavlja stratešku prednost za osiromašenu zemlju kao što je Srbija. Nažalost, svi preduslovi poput korupcije, netransparentnosti vlasti i kompanija te zakonska regulativa bliži su onim na Papui Novoj Gvineji nego Norveškoj gde se takođe masovno rudari. Zato ostaje bojazan da će od rudnog bogatstva Srbiji i njenim građanima ostati samo jalovišta
Ceo clanak na
https://vreme.com/vreme/da-li-ce-jadarit-biti-nas-kriptonit/
Kliknite za proširenje...
jao pazi šta u tom tekstu stoji !

"U nadi da će doći do nekih odgovora, novinar se obratio Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, čiji stručnjaci bi bili pozvani i u slučaju superveštačenja povodom eventualnog akcidenta u rudniku. Iako pitanje nije bilo vezano za kompaniju „Rio Tinto“, već isključivo za tehnike i tehnologije rudarenja litijuma, profesor dr Rade Tokalić odgovorio je da „većina zaposlenih na fakultetu ima sa kompanijom ‘Rio Tinto’ sporazum o poverljivosti ili sporazum o neobjavljivanju“, zbog čega nisu u mogućnosti da razgovaraju. Prema podacima Podrinjskog antikorupcijskog tima (PAKT), osim što su stručnjaci RGF-a angažovani od strane kompanije, fakultet je dobio i donaciju od „Rio Tinta“ u iznosu od 947.506 dinara."
 
Paula:
jao pazi šta u tom tekstu stoji !

"U nadi da će doći do nekih odgovora, novinar se obratio Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, čiji stručnjaci bi bili pozvani i u slučaju superveštačenja povodom eventualnog akcidenta u rudniku. Iako pitanje nije bilo vezano za kompaniju „Rio Tinto“, već isključivo za tehnike i tehnologije rudarenja litijuma, profesor dr Rade Tokalić odgovorio je da „većina zaposlenih na fakultetu ima sa kompanijom ‘Rio Tinto’ sporazum o poverljivosti ili sporazum o neobjavljivanju“, zbog čega nisu u mogućnosti da razgovaraju. Prema podacima Podrinjskog antikorupcijskog tima (PAKT), osim što su stručnjaci RGF-a angažovani od strane kompanije, fakultet je dobio i donaciju od „Rio Tinta“ u iznosu od 947.506 dinara."
Kliknite za proširenje...
Drugim recima, korupcija
 
Paula:
https://delfi.rs/knjige/185434-projekat-jadar--sta-je-poznato-knjiga-delfi-knjizare.html

radi se o linku ka studiji naučnika SANU u vezi sa iskopavanjem litijuma.

Na ovom mestu se mogu pisati činjenice vezano za nauku, tj u vezi sa rudnicima litijuma, načinu iskopavanja, činjenicama iz oblasti hemije, ali i biologije životne sredine i zaštite životne sredine. Takođe i pitanja na koja ćemo pokušati naći odgovor.

Politički deo je na drugim potforumima Krstarice.
Kliknite za proširenje...
Иначе, да ли је неко био у прилици да детаљније прочита и проучи информације из ове студије? Штета што није јавно доступна као ПДФ, мислим да су то информације од општег значаја за цело друштво, претпостављам да су проблем ауторска права аутора студије?
Такође, на сајту Делфи књижара стоји податак да књиге нема на стању :(
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top