Quantcast

Prohujala vremena

Poli46

Buduća legenda
Moderator
Poruka
47.445
Pjer Karden kao najstariji modni kreator priprema stiliste koji će ga naslediti
PierreCardinPierreCardinMuseumOVPdqFgoFu6l.jpg


Čuveni francuski modni kreator Pjer Karden izjavio je da je, pored toga što se oseća kao mlad,
ipak najstariji modni kreator na svetu sa 96 godina, priznajući prvi put da priprema nasledenike
i da računa na tri osobe koje će nastaviti njegovim stopama.
Kada je imao 14 godina Pjer je počeo da radi kao pomoćnik krojača a 1945. stiže u Pariz,
upisuje studije arhitekture i radi za modnu kuću Pakvin, a zatim za Skjapareli. 1946. godine
Kristijan Dior otvara svoju modnu kuću i angažuje Kardena za krojača. Ubrzo, postaje glavni
dizajner u njegovom ateljeu! Iste godine radi na maskama i kostimima za Žana Koktoa i
Kristijana Berarda, za njihov film "Lepotica i Zver".

pjer-karden-žana-moro-2-600x398.jpg

Pjer Karden i Žana Moro
1959. predstavlja svoju prvu ready-to-wear kolekciju za žene u pariskoj robnoj kući Printemps.
Tri godine kasnije lansira svoju prvu kolekciju za muškarce (Cylindre), i osniva odeljenje za
muškarce u kom lansira ready-to-wear kolekcije i aksesoare. 1966. prikazuje svoju prvu dečju kolekciju a njegove modele počinju da nose slavne osobe, između ostalih Loren Bakol koja
nosi njegove haljine, zatim balerina i koreograf Maja Plisecka i glumica Marlen Ditrih.



Njegove čuvene "svemirske" avangardne kolekcije su inspirisane njegovom fascinacijom
putovanjima čoveka na Mesec. 1971. posećuje NASU i postaje prvi civil koji je obukao
svemirsko odelo koje je nosio astronaut Baz Aldrin, član posade Apola 11 i drugi čovek
koji je hodao po Mesecu. Nil Armstrong je prvi, a obojica su se tog jula 1969. upisali u
istoriju. Svoje modno carstvo proširuje i na parfemsku proizvodnju predstavljajući prvi u
nizu muških parfema "Pour Monsieurs", a kasnije i "izletom" u ugostiteljske vode kupujući
1981. godine pariski restoran Maxim's.
Veliki izvor inspiracije za Kardena su bili geometrijski oblici: kvadrati, trouglovi a najviše
krugovi. Drugi veliki izvor inspiracije za čuvenog francuskog dizajnera je priroda, posebno
cveće. Kreator nas svojim kreacijama odeće, šešira pa i njegovim parfemom "Rose Cardin"
vodi u sunčane dane proleća. Na njega je uticala i umetnost njegovih prijatelja, Salvadora Dalija
i Pabla Pikasa.
 

Poli46

Buduća legenda
Moderator
Poruka
47.445
Yves Saint Laurent
7b13f86c323db9701cd05a1e02949138.jpg

Prije pola veka Iv Sen Loran osnovao je svoju modnu kuću "Yves Saint Laurent" koja je postala
carstvo visoke mode, ekstravagancije i glamura, ali i spoj umetnosti i dobrog biznisa.
Uz Koko Šanel i Kristijana Diora, Iv Sen Loran, koji je umro u junu 2008. godine, napravio je od
Pariza svjetsku modnu prestonicu.
U čast velikog kreatora formirana je fondacija o kojoj danas brine 81-godišnji Pjer Berže, njegov dugogodišnji prijatelj i čovjek sa kojim je bio u homoseksualnoj vezi.
"Sen Loran je potpuno oblikovao epohu u kojoj je živio. Svi imaju nešto od Sen Lorana, a da to
i ne znaju. Izumio je cijeli muški univerzum i prenio ga na žene: smoking, safari jakne",
rekao je Berže.
Sen Loran je bio veliki ljubitelj umetnosti i često je kreirao modele inspirisan slikama Pikasa i
Van Goga, kao i pop artom, Afrikom, Rusijom i Šekspirovim dramama. Popularizovao je i
safari jakne i čizme do bedara, a njegove providne bluze učinile su skoro potpunu obnaženost prihvatljivom u visokom društvu.
3b10ff0ac6cbd9682d4741ec72867a27.jpg

Možda najradikalnije što je ikada ovaj modni kreator uradio jeste njegov čuveni kostim,
odnosno smoking za žene, nastao 1968. godine.
Od princeze Grejs od Monaka, do glumice Katrin Denev, Sen Loranove modele nosile
su mnoge slavne žene, a divili su mu se svi.
"Koko Šanel je dala ženama slobodu. Iv Sen Loran im je dao moć", rekao je posle
kreatorove smrti njegov prijatelj Pjer Berže.
"Kreirao sam garderobu za savremene žene i doprinio sam transformaciji moje ere. Ono što sam
ja radio sa odećom svakako je manje važno od muzike, arhitekture, slikarstva i drugih umetnosti,
ali sam želio da budem u službi žena, odnosno da služim njihovim telima, njihovim stavovima i životima. Želio sam da ih pratim u veličanstvenom pokretu za oslobođenje koji je obeležio
protekli vek", rekao je tada modni kreator.

Modna kuća je poslovno napredovala do devedesetih godina, odnosno rata u Zalivu i krize svjetske ekonomije.

Zbog dugova, YSL je 1992. pripojen proizvođaču kozmetike i lijekova "Sanofi", a 1999. njegovu marku kupila je grupa "Gucci".

Iv Sen Loran se 2002. zbog bolesti povukao iz javnog života. Tom prilikom objasnio je da je svojim kreacijama želio da pomogne emancipaciji žena.
 
Poslednja izmena:

Poli46

Buduća legenda
Moderator
Poruka
47.445
Biografija
Rođen u Oranu, u Alžiru, 1. avgusta 1936, kao Iv-Matiju Sen Loran, najstariji sin bogatog francuskog industrijalca, veoma rano je pokazao interesovanje za modu i kreirao je odeću svojim sestrama.
Kao 17-godišnjak osvojio je prvu nagradu na konkursu Međunarodnog sekretarijata za vunu, za
skice večernjih haljina. Tada ga je primijetio Kristijan Dior i angažovao ga kao saradnika u svom kreativnom timu.
0f7b20b0b6beeb874bbedc85b3df0424.jpg

Kada je 1957. Dior umro, na čelo modne imperije došao je Iv Sen Loran, koji je tada imao 21 godinu. Poslije tri godine na čelu te velike modne kuće, regrutovan je tokom alžirskog rata. Imajući u vidu da
je bio homoseksualac, život u vojsci je za Sen Lorana bio pravo mučenje, zbog čega je doživio nervni slom i proveo skoro tri mjeseca u bolnici. Pjer Berže je 1961. ubedio jednog biznismena da Sen Loranu pomogne da osnuje sopstvenu modnu kuću, čija je prva kolekcija predstavljena 1962. Njegove revije, čak i na početku karijere, uvek su bile poseban događaj u svetu mode. Tako je 1958. revolucionarna linija "Trapez" prekinula dotadašnju dominaciju tankog struka. Kolekcijom "Lijeva obala" 1966. godine lansirao je moderan koncept luksuzne ženske konfekcije i približio glamur širem tržištu.
d50a175f1cd3278b7a8b47716edc2a33.jpg
 

Poli46

Buduća legenda
Moderator
Poruka
47.445
Meri Kvant
Buntovnica koja je skratila suknje i napravila haos u Londonu!


Mini-modom, nastalom u butiku Bazar u Londonu, otpočela je nova era – dizajn više nije diktiran
s modne piste već je ulica određivala šta će biti moderno.
Kad je Meri Kvant 1963. prodala prvu haljinu dužine iznad kolena, niko nije mogao ni da pretpostavi kako će još kraća haljina na mršavici Tvigi postati planetarni hit, a tek kako je
nerealno izgledalo da nakon samo tri godine dobije orden kraljice za – doprinos modi!
Za istinske buntovnike i revolucionare u svetu mode smatraju se samo tri osobe: Koko Šanel, Meri Kvant i Vivijen Vestvud. Bilo je i biće kreatora sa smelim kreacijama, čak i šokantnim, ali samo ove tri dizajnerke uspele su da prekorače oblast mode i utiču na život žena u celom svetu.


Novembra 1955. godine Meri Kvant je u londonskom Čelsiju s tadašnjim dečkom a kasnijim suprugom, i još jednim zajedničkim drugom, otvorila butik Bazar. Do 1963. Bazar je bio samo
dobro posećen butik koji prati modne trendove, s malim izmenama – dužina haljina bila je
malo kraća,
čizme su bile malo više, čarape su bile šarene, a prodavali su se i tregeri kao
modni detalj, iako su po tadašnjim merilima bili rezervisani samo za decu i starije muškarce.
Prosečna mušterija Bazara bila je šaškasta tinejdžerka, zaglavljena između izgleda devojčice i
zrele devojke. O odevanju tinejdžera malo je ko razmišljao, što danas deluje čudno. Moda je bila podeljena na visoku i „industrijski štanc”, a dečja moda bila je isto to, samo manje, kraće, uže… Modeli Meri Kvant koje su šetale devojke po Londonu izazvali su pažnju, pa je dobila i ozbiljnu klijentelu koja je insistirala na što većem otkrivanju nogu: Kratko, kraće, najkraće.


Mini-moda prevalila je pola veka i nije se umorila – živahna je i danas, i nema izgleda da će posustati. Ironično je što je želela da skrene pažnju sa seksepila, ženstvenosti i polnih atributa,
i „oslobodi ženu kao ravnopravno biće”, a postala je oličenje svega čemu se opirala. Pravljena
je za žene, a najviše se dopada muškarcima.
 

Poli46

Buduća legenda
Moderator
Poruka
47.445
Deca cveća – Hipi moda sa Woodstocka 1969.
2-min-1.jpg

Za prvi rok festival Woodstock, koji je otpočeo 15. avgusta 1969. godine, prodato je oko 186.000 ulaznica. Organizatori su očekivali ukupno oko 200.000 posetilaca, ali u petak uveče, horda mladih ljubitelja muzike srušili su ograde, a organizatori su saopštili da je koncert besplatan. Policijaci su
bili šokirani brojem ljudi, ali i iznenađeni jer nije bilo neprilika. Procenjuje se da je festival za tri
dana posetilo više od 400.000 ljudi. Sve je počelo kao ideja da se rok koncerti održe na otvorenom,
a završilo se kao simbol jedne čitave generacije, i svet danas nije isti upravo iz tih razloga.
Na Woodstocku su se nosili modeli garderobe koji će do dana današnjeg ostati simboli određenih trendova i svaki modni dizajner, kostimograf ili stilista o njima uči i učiće. Zahvaljujući kreativnosti mladih i slobodnih, onih koje je vodilo srce, a ne razum, mi danas sa poštovanjem govorimo o takozvanom hipi stilu.
woodstock-women-fashion-1969-71__880.jpg


Hipi pokret bio je pobuna protiv tadašnjih vrednosti u svetu i kontrakulturni pokret. Kontrakultura
se ispoljila kao potpuna suprotnost tada vladajućujoj i shvatanju politike kroz muziku, proteste, marševe, proglase, grafite, te sam način života. Ona je razvila alternativni način delovanja kroz undergraund štampu, komune, zadruge, alternativne kulturne i socijalne centre. Mladići i devojke
sa Woodstocka bili su prvi koji su “prošetali” hipi stil, etno šare, marame, tapiserije, zvoncare,
velike sunčane naočare, cipele sa platformama, ručno rađeni nakit, trake za kosu, šešire,
kaiševe, rese, kao i raščupanu kosu ili indijanske pletenice.
 

Poli46

Buduća legenda
Moderator
Poruka
47.445
a375dfa3ccf80132c58400aebba52f63.jpg

“Naš program je kulturna revolucija kroz potpuni napad na postojeću kulturu. Naša muzika,
naša odeća, naši domovi, način na koji govorimo i hodamo, način na koji raste naša kosa,
način na koji pušimo i vodimo ljubav, jedemo i spavamo – sve to predstavlja jednu poruku:
sloboda“, objašnjavao je poznati književnik i politički aktivista toga vremena, John Sinclair.
bdd2c7df8dd05b9ed378111023a030df.jpg
 
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.