Quantcast

Profesorka srpskog: Da li je u redu da "šišamo"

Julius Primus

Početnik
Poruka
47
Moderne tehnologije donose nove izazove srpskom jeziku i pravopisu. Verovatno i vi često dobijate poruke napisane bez dijakritika, odnosno kvačica i crtica iznad slova. Da li ova pojava šteti našem jeziku, pitali smo dr Violetu Kecman, profesorku srpskog jezika i književnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji.

Uređaji koje koristimo u svakodnevnoj komunikaciji uglavnom su proizvedeni sa engleskim jezikom kao osnovnim, pa dosta ljudi i ne zna kako da “uvede” srpski jezik na svoj telefon. Neznanje se oprašta, međutim da li treba da budemo popustljivi prema mladima koji su nekad možda i previše lenji da koriste dijakritike?

“Dijakritički znaci su deo pravopisne norme srpskog jezika, što znači da je njihova upotreba utvrđena pravilima koja treba poštovati. Danas se pisana komunikacija odvija najćešće putem interneta, u vidu elektronske pošte, poruka poslatih putem pametnih telefona i društvenih medija. Brz način života i digitalna kultura uticali su i na način upotrebe slova. U digitalnoj komunikaciji kod nas dominira latinica, pa su najčešće izostavljani dijakritički znaci kvačice i crtice pri pisanju slova Č, Š, Ć i Ž (tzv. “ćelava latinica”). Otuda imamo pisane oblike “kuca” (um. “kuća”), “cisto” (um. “čisto”), “zene” (um. “žene”) i sl. Učesnici u digitalnoj komunikaciji poznaju “pravila” i “izmenjene” vrednosti slova koja upotrebljavaju, oslanjajući se na nepisanu, implicitnu konvenciju. Poznavanje drugačjih, nepisanih pravila upotrebe pisma, kao i poznavanje konteksta govorne situacije, omogućava primaocu latinički otkucane poruke da izraze poput “sisati” i “zaliti” razumeju tačno i nedvosmisleno”, objasnila nam je dr Violeta Kecman, profesorka srpskog jezika i književnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji.

Razumevanje značenja reči iako nemaju dijakritike dolazi nam prirodno, ali da li se oni koji tako pišu mogu smatrati nepismenima? Pre će biti da im ubrzanost savremenog doba diktira i ponašanje u pisanoj komunikaciji, smatra dr Kecman. A ta brzina i te kako ostavlja posledice po sam jezik.

“Oni koji ne koriste dijakritičke znake u digitalnoj komunikaciji su, pre svega, ekonomični. Brz tempo života i potreba da se za što kraće vreme pošalje poruka, odnosno dobije odgovor na nju, suzili su rečnik, umanjili upotrebu dijakritičkih znakova, doneli ustaljene jezičke izraze, emotikone, stikere i sl. Savremeni komunikatori odabrali su način komunikacije koji ne zahteva mentalnu i fizičku energiju za susret sa govornikom, već pametni telefon (smartfon) ili računar, umreženost na internetu i elementarnu alfanumeričku pismenost. Ovakva slika je globalni trend koji ne zaobilazi ni naše društvo”, govori ona za Nova.rs.

Ne stradaju samo dijakritike u porukama koje svakodnevno kuckamo. I drugi aspekti pravopisa se menjaju, ukazuje profesorka.

“U komunikaciji putem novih tehnologija redukcija je opšte mesto. Slova, izrazi i rečenice nedovršene strukture svakodnevno se primenjuju. Redukcija je u značajnoj meri prisutna i na polju interpunkcije, što je uslovilo ili potpuni izostanak znakova interpunkcije pri kucanju, ili njihovu svedenost na jedan interpunkcijski znak – tačku, kao znak za završetak rečenice”, kaže nam.

Dr Kecman ističe da su najaktivniji komunikatori u digitalnoj komunikaciji adolescenti, društvena grupa sa kojom radi u gimnaziji. Iz njihovog odnosa prema jeziku možemo da vidimo u kom pravcu se razvija moderna, digitalna kultura, koju karakteriše relativizacija svih postojećih znanja i konvencija, ukazala nam je profesorka. Pitanje je koliko će se jezičke norme očuvati u tehnološkoj “generaciji Z” – ali dr Kecman smatra da država može da utiče na to.

“Dobro sistemsko obrazovanje i individualno zalaganje mogu značajno uticati na nivo jezičke kulture. Potrebno je da država započne sprovođenje ideje o povećanju nedeljnog broja časova srpskog jezika u svim tipovima škola. Druge evropske države imaju pet do devet časova maternjeg jezika nedeljno u srednjoj školi – u našim srednjim školama broj časova srpskog jezika je sveden na tri do pet, koliko u završnim razredima imaju samo učenici društveno-jezičkog smera. Sa povećanim brojem časova srpskog jezika u školi, očekivano je i da jezičko izražavanje naših učenika bude bolje”, kaže ona.
Odgovornost ipak ne leži samo na državnim institucijama – ključna je uloga roditelja, ali i medija, u jezičkom razvoju adolescenata.
 

cronnin

Iskusan
Moderator
Poruka
6.834
Пзи мгли бисм онд д избцимо и прво слово збуке, или бр пет комд, јер се свеједно добро рзумемо?
А чему и падежи? Чекам те код школа. Идемо у школа. Све се разуме?

Не може се допуштати да неписмени диктирају стандарде.
 

Mita Komita

Elita
Moderator
Poruka
15.004
А чему и падежи? Чекам те код школа. Идемо у школа. Све се разуме?
Не може се допуштати да неписмени диктирају стандарде.
Не може се допустити да се насилно утерује народу језик или дијалекат на који нису навикли. У Аустроугарској је званични био немачки а у Турској турски, па су опет овде говорили како говоре и данас а опет другачије од Вуковог дијалекта.
Стандардизација је за званичну комуникацију, а локални дијалекат за свакодневну.
 
Poruka
6.190
Moderne tehnologije donose nove izazove srpskom jeziku i pravopisu. Verovatno i vi često dobijate poruke napisane bez dijakritika, odnosno kvačica i crtica iznad slova. Da li ova pojava šteti našem jeziku, pitali smo dr Violetu Kecman, profesorku srpskog jezika i književnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji.

Uređaji koje koristimo u svakodnevnoj komunikaciji uglavnom su proizvedeni sa engleskim jezikom kao osnovnim, pa dosta ljudi i ne zna kako da “uvede” srpski jezik na svoj telefon. Neznanje se oprašta, međutim da li treba da budemo popustljivi prema mladima koji su nekad možda i previše lenji da koriste dijakritike?

“Dijakritički znaci su deo pravopisne norme srpskog jezika, što znači da je njihova upotreba utvrđena pravilima koja treba poštovati. Danas se pisana komunikacija odvija najćešće putem interneta, u vidu elektronske pošte, poruka poslatih putem pametnih telefona i društvenih medija. Brz način života i digitalna kultura uticali su i na način upotrebe slova. U digitalnoj komunikaciji kod nas dominira latinica, pa su najčešće izostavljani dijakritički znaci kvačice i crtice pri pisanju slova Č, Š, Ć i Ž (tzv. “ćelava latinica”). Otuda imamo pisane oblike “kuca” (um. “kuća”), “cisto” (um. “čisto”), “zene” (um. “žene”) i sl. Učesnici u digitalnoj komunikaciji poznaju “pravila” i “izmenjene” vrednosti slova koja upotrebljavaju, oslanjajući se na nepisanu, implicitnu konvenciju. Poznavanje drugačjih, nepisanih pravila upotrebe pisma, kao i poznavanje konteksta govorne situacije, omogućava primaocu latinički otkucane poruke da izraze poput “sisati” i “zaliti” razumeju tačno i nedvosmisleno”, objasnila nam je dr Violeta Kecman, profesorka srpskog jezika i književnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji.

Razumevanje značenja reči iako nemaju dijakritike dolazi nam prirodno, ali da li se oni koji tako pišu mogu smatrati nepismenima? Pre će biti da im ubrzanost savremenog doba diktira i ponašanje u pisanoj komunikaciji, smatra dr Kecman. A ta brzina i te kako ostavlja posledice po sam jezik.

“Oni koji ne koriste dijakritičke znake u digitalnoj komunikaciji su, pre svega, ekonomični. Brz tempo života i potreba da se za što kraće vreme pošalje poruka, odnosno dobije odgovor na nju, suzili su rečnik, umanjili upotrebu dijakritičkih znakova, doneli ustaljene jezičke izraze, emotikone, stikere i sl. Savremeni komunikatori odabrali su način komunikacije koji ne zahteva mentalnu i fizičku energiju za susret sa govornikom, već pametni telefon (smartfon) ili računar, umreženost na internetu i elementarnu alfanumeričku pismenost. Ovakva slika je globalni trend koji ne zaobilazi ni naše društvo”, govori ona za Nova.rs.

Ne stradaju samo dijakritike u porukama koje svakodnevno kuckamo. I drugi aspekti pravopisa se menjaju, ukazuje profesorka.

“U komunikaciji putem novih tehnologija redukcija je opšte mesto. Slova, izrazi i rečenice nedovršene strukture svakodnevno se primenjuju. Redukcija je u značajnoj meri prisutna i na polju interpunkcije, što je uslovilo ili potpuni izostanak znakova interpunkcije pri kucanju, ili njihovu svedenost na jedan interpunkcijski znak – tačku, kao znak za završetak rečenice”, kaže nam.

Dr Kecman ističe da su najaktivniji komunikatori u digitalnoj komunikaciji adolescenti, društvena grupa sa kojom radi u gimnaziji. Iz njihovog odnosa prema jeziku možemo da vidimo u kom pravcu se razvija moderna, digitalna kultura, koju karakteriše relativizacija svih postojećih znanja i konvencija, ukazala nam je profesorka. Pitanje je koliko će se jezičke norme očuvati u tehnološkoj “generaciji Z” – ali dr Kecman smatra da država može da utiče na to.

“Dobro sistemsko obrazovanje i individualno zalaganje mogu značajno uticati na nivo jezičke kulture. Potrebno je da država započne sprovođenje ideje o povećanju nedeljnog broja časova srpskog jezika u svim tipovima škola. Druge evropske države imaju pet do devet časova maternjeg jezika nedeljno u srednjoj školi – u našim srednjim školama broj časova srpskog jezika je sveden na tri do pet, koliko u završnim razredima imaju samo učenici društveno-jezičkog smera. Sa povećanim brojem časova srpskog jezika u školi, očekivano je i da jezičko izražavanje naših učenika bude bolje”, kaže ona.
Odgovornost ipak ne leži samo na državnim institucijama – ključna je uloga roditelja, ali i medija, u jezičkom razvoju adolescenata.
Kod ove pametnjakovicke ni Vuk Karadzic ne bi prosao na ispitu.

Besposlen pop jarice krsti, dokona zena kvacice j*ebe.

Jebale je kvacice.
 

cronnin

Iskusan
Moderator
Poruka
6.834
Не може се допустити да се насилно утерује народу језик или дијалекат на који нису навикли. У Аустроугарској је званични био немачки а у Турској турски, па су опет овде говорили како говоре и данас а опет другачије од Вуковог дијалекта.
Стандардизација је за званичну комуникацију, а локални дијалекат за свакодневну.
Проблем је у томе што то није локални дијалекат, него редукт локалног дијалекта. Када бисмо кренули да скраћујемо све што је могуће скратити, чему онда оволико речи у нашем језику? Што одмах нe укину српски језик и књижевност? Чему толики придеви? Чему оволико падежа, кад је доста један комад као у енглеском

I'm going kuća.
I have been kuća.
I'm bying a new kuća.
My kuća is yellow.

Не може се све скраћивати из разлога економичности иза којих стоје неиживљеност, незасићеност и духовна празнина.
Шта мислиш на шта може да личи ментални живот човека који зна само 600 речи?
 

Trust no one

Veoma poznat
Moderator
Poruka
13.628
Kao što je nedopustivo da se tako perfidno uvuku i zakače nam nepotrebni anglicizmi
Zašto šerovanje kad može deljenje, zašto menšnovanje kad može pominjanje itd
Da,to je mnogo veci problem nego propustanje kvacica....Vec imamo gomilu reci koje su se odomacile i izgurale prakticno nase izraze iz svakodnevne komunikacije medju mladima.
Mada,u pravu je kada govori da mladi ne koriste znake interpukcije skoro pa nikada,i to je veci problem od kvacica.



Tko bi se usudio zaspati kraj ove zene?
Bogami,ja bih.
A ako uzmem u obzir da ja ne koristim kvacice,ne znam da li bih se probudio....
 

Julius Primus

Početnik
Poruka
47
Минут цутања за све оне којима смета то сто не писемо квацице

........ и јос један минут за оне који мисле да онај ко не писе квацице није писмен.......и да скрнави јадни срБски језик

Pogledajte prilog 751634
Не постоји закон који це да те казни или далеко било ухапси због тога, тако да нема бриге, мозес да узивас у својој писмености.
Свако има право да писе како хоце, проповедање није добродосло. То је само ставка која открива поједине особине лицности и лицни укус.
 

nonaligned

Poznat
Poruka
8.806
Не постоји закон који це да те казни или далеко било ухапси због тога, тако да нема бриге, мозес да узивас у својој писмености.
Свако има право да писе како хоце, проповедање није добродосло. То је само ставка која открива поједине особине лицности и лицни укус.
Minut cutanja za one koji donose zakljucke o "osobinama ljudi " na osnovu toga da li pisu kvacice
 

Julius Primus

Početnik
Poruka
47
Minut cutanja za one koji donose zakljucke o "osobinama ljudi " na osnovu toga da li pisu kvacice
Не никако „особинама” на лицном појединацном нивоу :) него уствари дрзис минут за оне који измедју осталог и на основу нацина писања (корисцење знакова интерпункције и српских слова) препознају нецији укус и осецај за писменост. Нисмо имали овде никога ко било ста висе од тога препознаје или несто лосе говори на нецији лицни рацун због тога а јос мање забрањује другима да је употребљавају.

Што се мене тиче, једино водим рачуна о томе како ја пишем јер волим да користим оно што сам научио у школи јер има разлога зашто су ме учили, а осталима ниста не браним и могу да пису како хоце. Мада сматрам да је то врло лоса културолоска појава али то је везано за ту рузну навику а не за тебе лицно тако да не бих зелео да тај мој став дозивис лицно. :)
Мада би било коректно да и ти не примењујес напад усмерен само на лицни ниво саговорника а без аргумента.
 

nonaligned

Poznat
Poruka
8.806
Не никако „особинама” на лицном појединацном нивоу :) него уствари дрзис минут за оне који измедју осталог и на основу нацина писања (корисцење знакова интерпункције и српских слова) препознају нецији укус и осецај за писменост. Нисмо имали овде никога ко било ста висе од тога препознаје или несто лосе говори на нецији лицни рацун због тога а јос мање забрањује другима да је употребљавају.

Што се мене тиче, једино водим рачуна о томе како ја пишем јер волим да користим оно што сам научио у школи јер има разлога зашто су ме учили, а осталима ниста не браним и могу да пису како хоце. Мада сматрам да је то врло лоса културолоска појава али то је везано за ту рузну навику а не за тебе лицно тако да не бих зелео да тај мој став дозивис лицно. :)
Мада би било коректно да и ти не примењујес напад усмерен само на лицни ниво саговорника а без аргумента.
Ti sad kao pokusavas da budes duhovit ali to sto radis nije isto , kvacice i ovo sto ti radis nisu uporedivi na nacin na koji ti pokusavas da budes pametan
ali ti to ne razumes ocito........
 

Julius Primus

Početnik
Poruka
47
Да покусавам да будем духовит то би знацило да уствари покусавам тебе да понизим а рекох да то није слуцај. Ово је покусај да увидим предности куцања висе разлицитих слова на једну те исту типку али ми није јасно у цему је предност цак ни док писем тако.
Нисам ни помисљао да има висе нацина поредјења слуцаја писања српског без српских слова, мени то делује једноставније. Једнако добро се разумемо и са мојим и са твојим стилом писмености, не примецујем бас неку разлику. Једино сто је при таквом нацину писања латиница далеко висе у употреби него цирилица. Мозда си ти до те мере „испраксовао/ла” ум да допуњава недостатке и двосмислености које настају таквим нацином писања да ти је такво цитање постало нормално али из угла циткости и недвосмислености тумацења написаног, хтео сам да ти скренем пазњу да то ипак није, ни латиницом као ни цирилицом. А ти наравно ради како хоцес као сто си и до сада.

Ја постујем свацију писменост али уз дузно постовање, не примецујем разлику нивоа писмености измедју неписмене особе и писмене која намерно не примењује своју писменост (слова и интерпункција макар).
 

Rayela

Legenda
Poruka
60.236
Ti sad kao pokusavas da budes duhovit ali to sto radis nije isto , kvacice i ovo sto ti radis nisu uporedivi na nacin na koji ti pokusavas da budes pametan
ali ti to ne razumes ocito........
Ovo je njegovo pisanje jako naporno za citanje i razumevanje, a i komicno je,
nekako neprijatno komicno, a zeleo je da bude duhovit.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.