- Poruka
- 388.310
Svetski ekonomski forum u Davosu ponovo je u starom zimskom okruženju, a u fokusu su ekonomske posledice rata u Ukrajini i moguća recesija. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za RTS da ovo nije kraj inflacije, već predah pred buru. Ne možete organizam koji je teško oboleo da lečite snižavanjem temperature, poručuje Savić.
Profesor Ljubodrag Savić, poredeći ekonomsku krizu iz 2008. godine i ovu sada, kaže da je ova neponovljiva, drugačija i nepredvidivija.
Podsetio je da se u aprilu 2009. godine sastala grupacija G20, a prva rečenica njihovog zajedničkog saopštenja je bila "nad svetom se nadvila globalna opasnost i svet podrazumeva globalna rešenja".
Ističe da najveću štetu naravno trpe Ukrajina i Rusija, pre svega u ljudskim žrtavama, ali da u ekonomskom smislu najveću štetu trpi Evropa.
Profesor Savić kaže da osim recesije sada imamo situaciju da je kombinovana inflacija i kombinovana recesija i to se u ekonomiji zove stagflacija.
Ukazuje da smo decenijama imali politiku jeftinog novca što je dovelo do, kako kaže, visoke stope zaposlenosti i visoke stope rasta BDP-a, direktnih stranih investicija, spoljne trgovine...Zbog toga, napominje, s jedne strane imamo borbu protiv inflacije, a sa druge strane cena toga je smanjivanje proizvodnje, otpuštanje ljude, smanjivanje plata
"Ovo nije kraj inflacije"
Govoreći o tome da li je inflacija dostigla vrhunac i ima li mesta opuštanju, profesor Savić kaže da nema.
"Mislim da ovo nije kraj inflacije, ja bih više rekao da je to neki predah pred buru. Bio bih veliki optimista da će to da se tako dešava kada bismo mi znali da ovo što se dešava u Ukrajini, da to ide ka nekom kraju. To ide ka esklaciji, sve veći broj zemalja sveta se uključuje u sve to, ova kriza je zbog ove tople godine odložena, prema tome nema baš mnogo osnova da procenjujemo da će dugoročno inflacija ići dole", dodaje profesor.
Ukazuje da možemo očekivati neki predah, koji je posledica čitavog niza mera koje zemlje preduzimaju.
"Ali ne možete organizam koji je teško oboleo da lečite snižavanjem temperature", poručuje Savić.
"Ima Evropa neku zajedničku akciju, ali ne bi to mene iznenadilo – kada zapadnete u probleme, svako gleda svoje dvorište i ustvari nema više te globalne solidarnosti, sada smo svi podeljeni, grade se neka nova prijateljstva, nove alijanse i savezi, ali ne zaustavlja se to sada samo na ekonomiji i samo na energetici, te nove alijanse se prave i u mnogim drugim stvarima", poručuje Savić.
O reformi energetskih preduzeća: Dogorelo i došlo do guše
Kada je reć o reformi energetskih preduzeća u Srbiji, profesor Savić kaže da ne mora "Elektroprivreda Srbije" da bude privatizovana i da može da ostane u državnom vlasništvu.
"Samo moramo definitivno nešto promeniti u našim glavama, a to je da ne može da bude 'Elektroprivreda Srbije' poligon gde zapošljavaš nesposobne partijske kadrove, gde zapošljavaš svoje partijske ljude i gde ustvari ljudi se ponašaju po sistemu šta god da uradiš država će stati iza toga. Cena toga je 600, 700 miliona evra koje smo dali za uvoz onoga što je nekada bila naša komparativna prednost", poručuje Savić.
Ističe da smo sada došli u poziciju da je dogorelo i došlo do guše.
"Srbija ako nešto brzo ne promeni, mi ćemo što se tiče energije imati strahovitih problema, a to su takve investicije. Zamislite sada otvorite jedan novi rudnik uglja, pa to ne može za dva meseca ili dve godine, to je proces koji traje. Zbog toga smo mi što se tiče energetske situacije poprično u lošoj situaciji", zaključuje profesor Savić.
link
Profesor Ljubodrag Savić, poredeći ekonomsku krizu iz 2008. godine i ovu sada, kaže da je ova neponovljiva, drugačija i nepredvidivija.
Podsetio je da se u aprilu 2009. godine sastala grupacija G20, a prva rečenica njihovog zajedničkog saopštenja je bila "nad svetom se nadvila globalna opasnost i svet podrazumeva globalna rešenja".
Ističe da najveću štetu naravno trpe Ukrajina i Rusija, pre svega u ljudskim žrtavama, ali da u ekonomskom smislu najveću štetu trpi Evropa.
Profesor Savić kaže da osim recesije sada imamo situaciju da je kombinovana inflacija i kombinovana recesija i to se u ekonomiji zove stagflacija.
Ukazuje da smo decenijama imali politiku jeftinog novca što je dovelo do, kako kaže, visoke stope zaposlenosti i visoke stope rasta BDP-a, direktnih stranih investicija, spoljne trgovine...Zbog toga, napominje, s jedne strane imamo borbu protiv inflacije, a sa druge strane cena toga je smanjivanje proizvodnje, otpuštanje ljude, smanjivanje plata
"Ovo nije kraj inflacije"
Govoreći o tome da li je inflacija dostigla vrhunac i ima li mesta opuštanju, profesor Savić kaže da nema.
"Mislim da ovo nije kraj inflacije, ja bih više rekao da je to neki predah pred buru. Bio bih veliki optimista da će to da se tako dešava kada bismo mi znali da ovo što se dešava u Ukrajini, da to ide ka nekom kraju. To ide ka esklaciji, sve veći broj zemalja sveta se uključuje u sve to, ova kriza je zbog ove tople godine odložena, prema tome nema baš mnogo osnova da procenjujemo da će dugoročno inflacija ići dole", dodaje profesor.
Ukazuje da možemo očekivati neki predah, koji je posledica čitavog niza mera koje zemlje preduzimaju.
"Ali ne možete organizam koji je teško oboleo da lečite snižavanjem temperature", poručuje Savić.
"Ima Evropa neku zajedničku akciju, ali ne bi to mene iznenadilo – kada zapadnete u probleme, svako gleda svoje dvorište i ustvari nema više te globalne solidarnosti, sada smo svi podeljeni, grade se neka nova prijateljstva, nove alijanse i savezi, ali ne zaustavlja se to sada samo na ekonomiji i samo na energetici, te nove alijanse se prave i u mnogim drugim stvarima", poručuje Savić.
O reformi energetskih preduzeća: Dogorelo i došlo do guše
Kada je reć o reformi energetskih preduzeća u Srbiji, profesor Savić kaže da ne mora "Elektroprivreda Srbije" da bude privatizovana i da može da ostane u državnom vlasništvu.
"Samo moramo definitivno nešto promeniti u našim glavama, a to je da ne može da bude 'Elektroprivreda Srbije' poligon gde zapošljavaš nesposobne partijske kadrove, gde zapošljavaš svoje partijske ljude i gde ustvari ljudi se ponašaju po sistemu šta god da uradiš država će stati iza toga. Cena toga je 600, 700 miliona evra koje smo dali za uvoz onoga što je nekada bila naša komparativna prednost", poručuje Savić.
Ističe da smo sada došli u poziciju da je dogorelo i došlo do guše.
"Srbija ako nešto brzo ne promeni, mi ćemo što se tiče energije imati strahovitih problema, a to su takve investicije. Zamislite sada otvorite jedan novi rudnik uglja, pa to ne može za dva meseca ili dve godine, to je proces koji traje. Zbog toga smo mi što se tiče energetske situacije poprično u lošoj situaciji", zaključuje profesor Savić.
link
