Quantcast

Procurela interna dokumenta americke vlade otkrivaju: Amerika priznaje da je izgubila rat u Avganistanu!

Тихи

Zaslužan član
Poruka
126.051
Procurela interna dokumenta americke vlade otkrivaju: Amerika priznaje da je izgubila rat u Avganistanu!

Vašington post objavio je insajderske detalje o tome šta je, kako je navedeno, pošlo po zlu u najdužem oružanom sukobu u istoriji SAD - u Avganistanu.

Fotografija: ALEX BRANDON / POOL

Fotografija: ALEX BRANDON / POOL​
Za skoro dve decenije rata u Avganistanu, lideri SAD su neprestano ponavljali: Napredujemo. Nisu napredovali, piše list, pokazuju dokumenti iz vlade. I lideri su to dobro znali.
Poverljivi vladini dokumenti koje je priukupio Vašington post pokazuju da visoki zvaničnici SAD nisu govorili istinu o ratu u Avganistanu tokom 18-godišnje kampanje, dajući "ružičaste" izjave, za koje su znali da su lažne i skrivajući dokaze da je rat postao siguran poraz.
MOŽDA VAS ZANIMA

Dokumetni su prikupljeni kao federalni projekat istraživanja ključnih grešaka u najdužem oružanom sukobu u istoriji SAD. Oni uključuju više od 2.000 stranica neobjavljenih interjvua s ljudima koji su imali direktno učešće u ratu, od generala do diplomata i humanitarnih radnika, kao i avganistanskih zvaničnika.
Vlada SAD pokušala je da sakrije identitete većine iz tih intervjua. Vašington post pobedio je na sudu posle tri godine zahvaljujući ustavu.
"Bili smo lišeni fundamentalnog razumevanja Avganistana - nismo imali ideju šta radimo", rekao je 2015. u tim intervjuima Daglas Lut, general vojske koji je služio u Avganistanu, za vreme Buša i Obame.
"Da su Amerikanci znali veličinu ove disfunkcionalnosti... Izgubljeno je 2.400 života", odao je Lut, okrivljujući za smrt vojnog osoblja birokratiju Kongresa, Pentagona i Stejt departmenta.
Od 2001. godine više od 775.000 američkih vojnika poslato je u Avganistan, mnogi u više navrata. Od toga 2.300 je poginulo i 20.589 je ranjeno, prema podacima Ministarstva odbrane.
U intervjuima službeniika različitih statusa provlači se da tri predsednika - Džordž Buš, Barak Obama i Donald Tramp, koji s njihovim vojnim komandantima nisu uspeli da sprovedu svoja obećanja o pobedi u Avganistanu.
Mnogi su intervjuisani s pretpostavkom da njihove izjave neće postati javne i otvoreno su govorili da su ratne strategije bile pune fatalnih grešaka i da je Vašington potrošio ogromne sume novca pokušavajući da preobrazi Avganistan u modernu naciju,.
Ističe se da je vlada SAD bila neuspešna u pokušajima da iskoreni korupciju, izgradi kompetentnu vojsku Avganistana i spreči trgovinu opijumom.
Potrošena suma novca je ogromna, navodi Vašington post. Od 2001. godine Ministarstvo odbrane, Stejt department i Američka agencija za međunarodni razvoj potrošili su izmešu 934 i 978 milijardi dolara, prema proceni Neta Kraforda, profesora političkih nauka na Univerzitetu Braun.
U to nije uračunat novac potrošen na delovanje CIA i Odeljenja za veterane, koje je odgovorno za medicinsku pomoć ranjenim veteranima.


"Kako smo potrošili bilion dolara? Nakon ubistva Osame bin Ladena rekao sam da nam se on verovatno smeje u grobu zbog novca koji smo potrošili na Avganistan", rekao je Džefri Igers, penzionisani marinac i službenik Bele kuće Buša i Obame.
Dokumenti koje je prikupio američki list takođe pokazuju dugu listu kontradiktornih javnih izjava američkih predsednika, vojnih zapovednika i diplomata koji su iz godine u godinu uveravali Amerikance da napreduju u Avganistanu i da je rat vredan ratovanja.
Neki od njih pokazuju da eksplicitne i uporne napore vlade SAD da namerno obmanjuju javnost. I statistike su menjane.
Intervjue je radila federalna agencija Džona Sopka, kancelarija specijalnog inspektora za rekonstrukciju dešavanja u Avganistanu, poznata kao SIGAR, koju je osnovao Kongres 2008. godine radi istrage prevare u ratnoj zoni.

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=09&nav_category=78&nav_id=1628354
 

Тихи

Zaslužan član
Poruka
126.051
Skot Horton: Rat u Avganistanu je izgubljen

nedelja 12. maj 2019. 14:19
"Amerika je već izgubila rat u Avganistanu. Časna stvar za Ameriku bi bila momentalno povlačenje njenih trupa iz Avganistana!"
Scott-Horton.jpg

Skot Horton je američki novinar, radio voditelj, generalni direktor Libertarijanskog instituta i urednik portala Antiwar.com. Tokom svoje novinarske karijere uradio je preko 4800 intervjua, a njegovi članci su objavljivani u mnogobrojnim magazinima poput Američkog konzervativca, Nacionalnog interesa… Dobitnik je nagrade za izveštavanje o ratu u Iraku, a napisao je i knjigu koja se bavi okončanjem rata u Avganistanu.
U razgovoru za blog Američka politika, Skot Horton otkriva koliko je rat u Avganistanu zapravo koštao Amerikance, da li je postojala mogućnost da se rat izbegne, kakva su buduća rešenja avganistanskog sukoba u opticaju, da li predsednik Tramp može da naredi povlačenje trupa iz Avganistana, ali i kako on vidi budućnost te zemlje u narednih pet do deset godina…

U slučaju da se neki o
d naših čitalaca ne sećaju, molim Vas recite mi zašto je Amerika izvršila invaziju na Avganistan? Koji su bili američki ciljevi ove vojne intervencije i da li su ih Sjedinjene Države ostvarile?
Amerika je izvršila invaziju na Avganistan zbog toga što je Al Kaidina mreža, predvođena Bin Ladenom i Al Zavahirijem organizovala terorističke napade na Sjedinjene Države 11. septembra 2001. godine. U suštini, vođe Al Kaide su se skrivale u Avganistanu i imale dozvolu od strane lokalnih talibanskih vlasti da žive u toj zemlji. U početku ciljevi vojne intervencije su bili hvatanje i eliminacija vođstva Al Kaide. Vremenom se lista ciljeva povećavala, pa je jedan od ciljeva postao i eliminacija Talibana, zbog njihove saradnje sa Al Kaidom. Na kraju, eliminacija Talibana je podrazumevala promenu režima i uspostavljanje nove vlade u Kabulu koja bi bila podržana od strane Vašingtona.
Da li je postojala druga opcija, pored ove koja je podrazumevala vojno-kopnenu invaziju Avganistana?
Sjedinjene Države su mogle da ispregovaraju drugačiju opciju. Vođstvu Talibana je već bilo muka od Osame Bin Ladena i želeli su da ga se reše. Međutim, predsednik Buš je odbio da pregovara sa Talibanima o bilo kakvoj predaji Bin Ladena. Buš nije hteo čak ni da prihvati razumne predloge koji su dolazili od talibanskih predstavnika, a koji su uključivali predaju Osame Bin Ladena nekoj od arapskih zemalja dok se ne bude u potpunosti utvrdila njegova krivica za napade 11. septembra. U arapske zemlje spadaju i Egipat i drugi saveznici Sjedinjenih Država, koji bi Bin Ladena ekspresno isporučili Americi. Buš je jasno rekao da od pregovora nema ništa!
Zahtevao je direktnu predaju celog vođstva Al Kaide ili će ih bombardovati. Verujem da su predsednik Buš i ljudi oko njega želeli rat u Avganistanu da bi svetu pokazali moć Sjedinjenih Država, nasuprot mirnom rešenju i ekstradiciji Osame Bin Ladena i njegovih saradnika. Da je administracija predsednika Buša pokazala interesovanje za pregovore, postojale su velike šanse da izbegne konflikt. Međutim, žurilo im se da krenu u rat pre početka bilo kakvih zvaničnih pregovora!
Rat u Avganistanu je jedan od najdužih vojnih sukoba u američkoj istoriji, ako ne i najduži. Koliko je rat u Avganistanu koštao američke poreske obveznike i da li znate koliko su vojnika Sjedinjene Države izgubile tokom trajanja ovog konflikta?
Rat u Avganistanu je najduži rat Amerike vođen u inostranstvu. Međutim, rat Sjedinjenih Država sa indijanskim plemenima je najduži oružani konflikt u kome je ova zemlja učestvovala. Zaista je neverovatno da i u 2019. godini i dalje pričamo o ratu u Avganistanu!
Ovaj rat je za sada koštao američke poreske obveznike oko bilion dolara! Naravno, u ovu cifru nisu uračunati propušteni ekonomski benefiti koji bi se potencijalno ostvarili da je ova suma bila uložena u nešto drugo poput zdravstva, školstva ili infrastrukture u Americi. Ta propuštena prilika ne može da se izračuna i ona je neprocenjiva. Takođe, gore pomenuta brojka ne pokriva buduće troškove koji se tiču pomoći ranjenim vojnicima i njihovim porodicama. Oko 2400 američkih vojnika je poginulo u Avganistanu od početka vojne intervencije! Ovo nije smelo da se dogodi!
Neki vojni zvaničnici predlažu i veruju da bi za Sjedinjene Države bilo idealno rešenje da uspostave stalno vojno prisustvo u Avganistanu, po uzoru na vojno prisustvo u Japanu i Južnoj Koreji. Koliko je realan ovakav scenario?
Ovakav scenario je nemoguć i potpuno je sulud! Zaista ne znam šta misle ljudi koji daju ovakve predloge. U Japanu smo imali potpunu predaju posle rata, dok smo u Južnoj Koreji bili potrebni za odbranu zemlje od komunizma, gde smo dočekani dobrodošlicom. U Avganistanu oko polovine, možda čak i nešto više od polovine stanovništa ne želi američko vojno prisustvo. Pored toga imate paštunsku populaciju koja broji oko 40% ukupnog stanovništa, a koja je spremna da se bori protiv američke okupacije (kako oni gledaju američko vojno prisustvo). Imajte na umu – Avganistan je groblje carstava! To je zemlja veličine Teksasa, bez izlaza na more, sa stanovništvom koje ima ratnički mentalitet i dugu tradiciju ratovanja.
Najjača vojno-politička grupacija su talibani kojima je već više od jedne decenije glavni cilj – proterati sve vojne trupe iz Avganistana! Međutim, Sjedinjene Države u Avganistanu imaju Bagram vojnu bazu, u kojoj ima toliko ljudstva, vojne opreme i oružja da bi Amerikanci u njoj mogli da ostanu narednih pedeset, šezdeset godina. Ne postoji mogućnost po kojoj talibanska pešadija može da osvoji ovo vojno utvrđenje!
Nasuprot ovakvim predlozima, ljudi poput Erika Prinsa se zalažu za privatizaciju rata u Avganistanu i upotrebu plaćenika umesto regularnih američkih vojnika. Da li je ovo održivo rešenje?
Nije! Pentagon i američki Kongres to nikada ne bi dozvolili. Erik Prins nije samo plaćenik, on je čovek sa veoma ozloglašenom biografijom. U slučaju da Erik Prins privatizuje rat u Avganistanu i preuzme kontrolu nad celom pešadijom, to ne znači da on ne bi bio u istoj poziciji u kojoj se sad nalazi vojska Sjedinjenih Država. To je pusta mašta, da bi se sa uključivanjem Erika Prinsa poboljšala naša pozicija u Avganistanu. Međutim, možda je takozvana privatizacija rata u Avganistanu samo izgovor za povlačenje naših trupa iz te zemlje. Prepustiti vojne operacije privatnim vojnicima, dok se regularna vojska povlači, a nakon par meseci povući i plaćenike iz Avganistana. Erik Prins govori da bi u slučaju da on preuzme vođenje rata u Avganistanu, pokrenuo eksploataciju mineralnih ruda kojih ima u obilju u Avganistanu. Ovo je samo izgovor! Većina tih minerala se nalazi u provincijama koje su pod potpunom kontrolom Talibana. Takođe, u tim provincijama nema razvijenih puteva, železnice ili bilo kakve infrastrukture koja bi mogla da posluži za eksploataciju tih minerala.


https://www.standard.rs/2019/05/12/skot-horton-rat-u-avganistanu-je-izgubljen/?ns_abc=latin
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.