PROCES - F.Kafka

[_Dandelion_]

Procitala sam knjigu, ali mi treba pomoc oko nekih pitanja, pa bi bilo sjajno kada bi nekao mogao da mi pomogne

1. Koliko je covek odgovoran za posledice vrsenja duznosti koje mu je drustvo namenilo? Da li je ovakav covek sveden na funkciju u sistemu? Gde je njegova slobodna volja? Da li je upravo ovako shvacen poziv lisen licne odgovornosti i opravdan namenjenom ulogom u drustvu otudjio coveka od samog sebe?

2. Cemu vodi ljudsko privikavanje na deformaciju i apsurd?

3. Ako je pojedinac optuzen bez znanja i svesti o sopstvenoj krivici, ako je pravda nedostizna, kakav je izlaz moguc?

4. Kako ovjasniti sliku sveta u kojoj uzasno ne zapanjuje?

5. Da li se u tome krije Kafkin pripovedacki postupak? Da li je ovo odlika modernog romana?

Hvala unapred!

 

[sanja*]

Procitala sam knjigu, ali mi treba pomoc oko nekih pitanja, pa bi bilo sjajno kada bi nekao mogao da mi pomogne

1. Koliko je covek odgovoran za posledice vrsenja duznosti koje mu je drustvo namenilo?

Sasvim je odgovoran, jer na njih sam pristaje.

Upravo taj pristanak i jeste krivica Jozefa K.

Da li je ovakav covek sveden na funkciju u sistemu?

Da, ako pristane na to.

Gde je njegova slobodna volja?

Ako je pristao na to da bude funkcija u sistemu, odrekao se svoje slobodne volje.
Drugim rečima, upravo taj pristanak je njegov poslednji čin slobodne volje.

Da li je upravo ovako shvacen poziv lisen licne odgovornosti i opravdan namenjenom ulogom u drustvu otudjio coveka od samog sebe?

Lična odgovornost ostaje, zbog pristanka.
Ali da, otuđenje nakon pristanka na to stoji.

2. Cemu vodi ljudsko privikavanje na deformaciju i apsurd?

U zamenu sopstva ništavilom.

3. Ako je pojedinac optuzen bez znanja i svesti o sopstvenoj krivici, ako je pravda nedostizna, kakav je izlaz moguc?

Vratiti se nazad u trenutak pristanka, shvatiti da je u tome zajeb.
A onda postoji više varijanti izlaska.
Na kraju krajeva, smrt je jedna od varijanti.
Ili ludilo.
Ili promena svesti koja će iz perspektive sistema ličiti na ludilo, a u stvari to nije.

Lep prikaza izlaza imaš opisan u Gilijamovom Brazilu:

4. Kako ovjasniti sliku sveta u kojoj uzasno ne zapanjuje?

Habituacijom.

 

[allice]

5. Da li se u tome krije Kafkin pripovedacki postupak? Da li je ovo odlika modernog romana?
U kom smislu odlika modernog romana? mislis na radnju, nacin razmishljanja pisca ili nesto trece?

 

[ahajac]

Uff, komplikovana pitanja.
Ali moji stavovi su uglavnom suprotni Sanjinim.

Od coveka koji je deo nekog sistema (znaci i ponikao u njemu), ne mozes ocekivati reakcije koje bi imali ljudi edukovani na drugi nacin.

Da li je devojcica za koju roditelji biraju mladozenju (znatno starijeg od nje i koga se ona gnusa) kriva ako se ne pobuni protiv tog braka? Sa nase tacke gledista verovatno snosi deo krivice, ali ako je odrasla i vaspitana u zatucanom drustvu onda nije samo u pitanju prisila vec i njeno verovanje da cini ispravnu stvar.

I od kada smrt pretstavlja izlaz?

inace, ne volim Kafku i smatram da mu je stil pisanja prenaporan.

 

[sanja*]

ja obožavam kafku

Smrt je uvek izlaz, to nije sporno. Sporno je to da li je istovremeno i ulaz, i ako jeste, u šta. E, u tom grmu čuči zajeb, kaže čika Šekspir čiji je stil naporniji od Kafkinog

 

[sanja*]

Da li je devojcica za koju roditelji biraju mladozenju (znatno starijeg od nje i koga se ona gnusa) kriva ako se ne pobuni protiv tog braka? Sa nase tacke gledista verovatno snosi deo krivice, ali ako je odrasla i vaspitana u zatucanom drustvu onda nije samo u pitanju prisila vec i njeno verovanje da cini ispravnu stvar.

Nature ili nurture, staro pitanje. Isključivost i zanemarivanje bilo kojeg od to dvoje, pokazalo se kao greška, višestruko.

Nije vaspitanje sve što određuje čoveka.
Intelekt, duh i karakter imaju i svoj nezavisni deo, i mogu da se pobune protiv šablona nametnutih vaspitanjem.
A tu je i univerzalni osećaj ispravnog, etičko utemeljenje u čoveku nezavisno od konvencionalnih moralnih normi.

Upitanost je prirodno svojstvo čoveka.
Samo svesno možemo sebe sankcionisati da postavljamo pitanja i dovodimo u pitanje.
Samo svesno se možemo odreći vlastitog etičkog utemeljenja.

Ima li vaspitanje uticaja na to?
Ima. Ali ne jedinog, i ne nužno presudnog.

To se zove optimizam . Kaže hakim bej da ga je i Kami gajio

 

[ahajac]

Nature ili nurture, staro pitanje. Isključivost i zanemarivanje bilo kojeg od to dvoje, pokazalo se kao greška, višestruko.[/B]

Nije vaspitanje sve što određuje čoveka.
Intelekt, duh i karakter imaju i svoj nezavisni deo, i mogu da se pobune protiv šablona nametnutih vaspitanjem.
A tu je i univerzalni osećaj ispravnog, etičko utemeljenje u čoveku nezavisno od konvencionalnih moralnih normi.

Univerzalni osecaj ispravnog, ma hajde da ima takvih stvari ne bi postojale nacije kakva je npr Hrvatska.

Upitanost je prirodno svojstvo čoveka.
Samo svesno možemo sebe sankcionisati da postavljamo pitanja i dovodimo u pitanje.
Samo svesno se možemo odreći vlastitog etičkog utemeljenja.
Ima li vaspitanje uticaja na to?
Ima. Ali ne jedinog, i ne nužno presudnog.

Ovo shvatas olako.
Ustvari potvrdjujes moje stavove. Ti si vaspitana da postavljas pitanja i da cenis slobodnu volju i ja te npr. ne bih mogao naterati da verujes u suprotno, jer je to vec postalo sastavni deo tebe.
Ukoliko je osoba vaspitana potpuno suprotno, ukoliko nezna da postoje i druge solucije ona ih i nece traziti, to jednostavno nije deo nje.

To se zove optimizam . Kaže hakim bej da ga je i Kami gajio

Bah, optimizan je prosto ocekivanje najboljeg moguceg resenja neke situacije. Ne bih ga mesao sa ovim.

 

[moj drugi nalog]

Ne postoji prosto ocekivanje.
Postoji nada, uz nju uvek ide sumnja,
i postoji verovanje u najbolje moguce resenje.
E to slepo verovanje se zove optimizam.
Iako ponekad daje dobre rezultate, ne treba ga mesati sa mudroscu.

 

[Borac za prava zivotinja]

Jozef K. stoji pred alternativom: povinovati se ili ne tokom sudskog postupka.
Na prvom saslušanju on se duhovito i nadmoćno poigrava sa islednikom. Sudski postupak, kao okidač, isteruje ga iz njegove ljušture anonimusa. Ali u narednim poglavljima iz njegove glave nestaje buntovništvo, i odluka da se povinuje biće od presudnog značaja za sudbinu Jozefa K.
Ovde je na delu Kafkin sistem filozofije saznajnog apsurda: STVARI SU SUPROTNE OD ONOG KAKO IZGLEDAJU.
Navodni put sigurnosti zapravo je najnesigurniji put. "Prirodni tok stvari" je najveća zabluda. Konformizam je smrt slobode.
Pre sudskog procesa život Jozefa K. simboliše dogmatizam, tj. negaciju čoveka kao saznajnog bića.
Izbor da se povinuje za posledicu će imati nihilizam, beznađe, očaj, smrt individualnosti.
Nakon takvog izbora više nema povratka.

Dakle - da, odgovoran je. Zbog sopstvenog životnog izbora. Slobodnog, pod uslovom da čovek uopšte poseduje mogućnost slobodnog izbora. Čim čoveka usloviš izborima, on više nije slobodan. Slobodan izbor bi bio činiti šta hoćemo, nesputani razmišljanjima o posledicama.
Ljudsko privikavanje na apsurd vodi u ništavilo. Totalitaristički režimi stoga uvek vode u kolektivno pogubljenje, kad-tad.
Šta činiti? - Buniti se. Pobuna - ma koliko delovala kao usamljen i beznačajan glas (ili apsurd unutar apsurda, jer je unapred osuđen na propast) - je krik pobune protiv mračnog sveta (kog Kafka vidi kao univerzalnu stvarnost) u kome se ostatak krda čovečanstva ne pita za razloge i uzroke. (Bergson, Bergson, Bergson!)

"Odlike modernog romana" ... A šta su i koje odlike modernog romana?
I u ranijim epohama bilo je opisivanja hermetičnog sveta i apsurdnih međuljudskih osnosa. Ali do Kafke nije bilo opisa mehaničkih reakcija ljudi, nikada tolike nemotivisanosti, nikada toliko otuđenja pod plaštom normalnosti, nikada toliko elemenata groteske u ROMANU. "Proces" je, ujedno, i pravi manifest ekspesionizma.

 

[sanja*]

Univerzalni osecaj ispravnog, ma hajde da ima takvih stvari ne bi postojale nacije kakva je npr Hrvatska.

Univerzalni osećaj ispravnog je univerzalan za sve koji su utemeljeni u duhu.
Ovakva nacistička izjava nema utemeljenje ni u duhu, niti, naravno, u univerzalnom osećaju ispravnog.

Inače, prisvojni pridevi nastali od vlastitih imenica pišu se malim slovom ukoliko se završavaju na ski, ški, čki.

 

[ahajac]

Ovakva izjava, koju ti olako nazivas nacistickom, utemeljena je na zivotnom iskustvu koje tebi ocito nedostaje. Ali OK, ovo je knjizevni forum I nemam nameru da se sa tobom raspravljam o temama kao sto je ova.
Inace, koja je rec zavrsila na ski...

 

[Наутилус]

Ваљда је мислила нарцистичка (изјава), па како је изоставила слово р испало нацистичка.

 

[Rayela]

Ovakva izjava, koju ti olako nazivas nacistickom, utemeljena je na zivotnom iskustvu koje tebi ocito nedostaje. Ali OK, ovo je knjizevni forum I nemam nameru da se sa tobom raspravljam o temama kao sto je ova.
Inace, koja je rec zavrsila na ski...

hrvatska

- - - - - - - - - -

Ваљда је мислила нарцистичка (изјава), па како је изоставила слово р испало нацистичка.

Hehehe, opasan si ti dijalekticar

 

[hakim bej]

Treci jul. Srecan rodjendan, gospodine Kafka.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/365348-Kafka-Metamorfoza?highlight=kafka
http://forum.krstarica.com/showthread.php/195152-Franc-Kafka-Proces?highlight=kafka