ПРОЦЕНЕ ДРЖАВНОГ ДЕФИЦИТА ВРТОГЛАВО РАСТУ!!!

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.180
Procene državnog deficita vrtoglavo rastu
subota, 11 avgust 2012 Napisao Gde investirati/ Politika
Sekcija:
Ministarstvo finansija krajem jula deficit procenio na 188, a samo desetak dana kasnije na 225 milijardi dinara. U ovom trenutku postoje tri procene koliko će do kraja godine iznositi minus u državnoj kasi. Naravno pod uslovom ako se ništa ne preduzme da se smanji...
evro1.jpg




Prema proceni bivšeg ministra finansija Mirka Cvetkovića, budžetski deficit cele države do kraja godine mogao bi da dostigne 188 milijardi dinara. Fiskalni savet, međutim, u maju je procenio da će jaz između prihoda i rashoda biti oko 206 milijardi dinara. Poslednju procenu izneo je pre nekoliko dana novi ministar finansija Mlađan Dinkić. Prema njegovoj računici, konsolidovani minus u kasi može da dostigne 225 milijardi.



I to nije sve. Kad se na to dodaju i nebudžetirana sredstva namenjena „Fijatu” i troškovi eksproprijacije na deonici Koridora 11, rupa u budžetu dostiže 234 milijarde dinara. Tu se spisak, međutim, ne završava. Dokapitalizacija i otkup loše aktive banaka, Agrobanka, Privredna banka Beograd i Razvojna banka Vojvodine koštali su poreske obveznike 29,8 milijardi dinara. To znači da će konačan manjak, prema Dinkićevoj računici, biti čak 254,8 milijarde dinara, što je oko 7,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BPD).



Koja od ove tri procene je najbliža realnom stanju u budžetu biće poznato vrlo brzo, kad Fiskalni savet ponovo pretrese budžetske brojeve. Jer, njihova procena o budžetskom deficitu je još iz maja i moguće je da se situacija promenila. Nabolje ili nagore – videće se. U svakom slučaju ostaje pitanje kako je moguće da je jedan isti Sektor za makroekonomske analize Ministarstva finansija na kraju jula dobio jedan rezultat, a već početkom avgusta drugi. Da li je moguće da im je pre desetak dana iz računice „skliznulo” čak 37 milijardi?



Prema oceni Vladimira Gligorova, saradnika Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, rashodi su veći uglavnom zbog izdataka na zaposlene i na socijalnu zaštitu. Prihodi su, sa druge strane manji. Uglavnom zbog manjeg priliva iz neporeskih izvora. Zato mu Dinkićeva računica ne izgleda nerealno.
– Pad prihoda je u skladu sa produbljenom recesijom. Nije neočekivano da pri tome loše prolaze neporeski prihodi. Kada je o rashodima reč, oni ne deluju nerealno. Povećani su izdaci na socijalnu zaštitu, uz stalni pad zaposlenosti. To je za oko 5,5 odsto više nego u nesuđenom sporazumu sa MMF-om, što je značajno povećanje. Tako da bi trebalo znati kako se to obrazlaže – kaže naš sagovornik.


Sve to nije u neskladu sa pogoršanjem stanja u privredi i povećanjem izdataka na zaposlene, dodaje. Što opet nije u neskladu sa predizbornim ponašanjem i postizbornim najavama, kaže Gligorov.
– Ni jedno, niti drugo, čini mi se, ne može značajno da se promeni do kraja godine, čak i ako se neke procene pokažu kako marginalno neprecizne – zaključuje.

http://gdeinvestirati.com/makroekonomija/srbija/9021-procene-drzavnog-deficita-vrtoglavo-rastu

**********************************************************************************************************

380686.gif
 
Još ćemo se zadužiti, a onda prodati Telekom
Deficit budžeta mogao bi da dostigne ove godine 234 milijarde dinara ili sedam odsto BDP-a, odnosno svega što privreda proizvede za godinu dana. Da bi se ta rupa u kasi pokrila, država će se zadužiti sa 2,3 milijarde dolara koje plaća po visokoj ceni.
Moguća prodaja: Telekom Srbija

Uz to, planira i da proda svoje jedino profitabilno preduzeće - Telekom Srbija, bez jasne namere da smanji visoku javnu potrošnju.


- Svojim naslednicima sam 2006. ostavio 1,1 milijardu evra viška u kasi, a posle Mirka Cvetkovića, meni je ostala rupa od 2,2 milijarde evra - rekao je Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i finansija.



On je najavio da će se država zadužiti za pokrivanje deficita, ne otkrivajući kod koga, po kamati od 3 do 3, 5 odsto.


Manjak u državnoj kasi

234 milijarde dinara deficit

7 odsto BDP-a

38,8 milijardi dinara su obaveze van budžeta i to:

8 milijardi dinara za Fijat

1 milijarda dinara eksproprijacija za koridor 11

29,8 milijardi dinara dokapitalizacija Agrobanke, Privredne banke Beograd i Razvojne banke Vojvodine

2,33 milijarde dolara će se zadužiti država da bi pokrila deficit

13 odsto u dinarima 7,3 odsto u evrima su kamate po kojima se trenutno zadužujemo

Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug, međutim, kaže da prema aktuelnom budžetu za ovu godinu država namerava da se zaduži za pokrivanje deficita sa 90 milijardi dinara na domaćem i sa još 1,4 milijarde dolara na inostranom tržištu. Taj novac ćemo dobiti po paprenoj ceni, budući da je najniža stopa po kojoj se država zadužuje u zemlji 13 odsto u dinarima, odnosno 7,3 odsto u evrima


Uz to, namera države je da proda jedan deo imovine, u prvom redu svoju zlatnu koku - Telekom, kako bi pokrila deficit. Za Milana Kovačevića, savetnika za strana ulaganja, to nije iznenađenje.


- I do sada je novac od privatizacije odlazio u tekuću potrošnju. Ali to je samo prebrođavanje trenutne loše situacije, da bi nam sutra bilo još gore. Ukoliko bi sada država prodala Telekom, to bi značilo da smo prihvatili da javna potrošnja ostane prevelika i ubuduće - kaže Kovačević.


On veruje i da bi cena koju bi Vlada dobila za svoje jedino profitabilno preduzeće bila niža od 1,1 milijardu evra za 51 odsto akcija koliko je lane nudio jedini ponuđač Telekom Austrija, jer kriza još traje.


Prema računici Miroslava Zdravkovića, urednika sajta makroekonomija.org, ukoliko bi se plate i penzije zamrznule na ovom nivou na kojem su sada, odnosno ako se ne bi usklađivale s inflacijom i rastom BDP-a u oktobru i janauru, državna kasa bi uštedela 30 milijardi dinara.


- To je mnogo bolji način da se popuni budžet nego da se podigne gornja stopa PDV-a na 20 odsto, jer bi povećanje poreza donelo mnogo nižu sumu, odnosno oko 11 milijardi dinara. Uz to, povećanje poreza se uvek oseti kroz pad potrošnje i pad standarda građana, jer cene neminovno idu gore - kaže Zdravković.


I ostali stručnjaci koje smo pozvali smatraju da bi bilo ispravno da teret krize i prazne državne kase podnesu zaposleni u javnom sektoru, budući da su im plate već sad 20 odsto više nego što je to slučaj sa radnicima u privatnom sektoru.


- Potrebno je i da smanjujemo rashode i da se zadužujemo jer postoje neke zakonski i ugovorno fiksirane obaveze poput plata, penzija i kamata na dug koje moraju da se izmiruju. Sve i da se ukine svih 160 agencija, opet je malo. I na javnim nabavkama može nešto da se uštedi, ali opet nije dovoljno - navodi ekonomista Ljubomir Madžar.


Fiskalni savet predlaže da se deficit u najvećoj meri pokriva smanjenjem rashoda, i to zato što su javni rashodi u Srbiji veliki u odnosu na zemlje na sličnom nivou.
54754.jpg


Inače Premijer Ivica Dačić je najavio da će u septembru biti poznat program mera za izlazak iz krize, uz poruku da Vlada teret poreza neće prebaciti na građane.


http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/337212/Jos-cemo-se-zaduziti-a-onda-prodati-Telekom
 
Ту су ''браћа'' шиптари,шетајући бубрези,јетре,срца и остало.


Nema frke samo okacite tablu kod Smedereva '' na prodaju '' ako se ovi stisnu ...

Nikolić: Dva projekta od 100 milijardi evra ako SNS pobedi



Nikolić je istakao i da želi da Srbija ostvari 70-godišnji san da brodovi, a posebno nemački, koji saobraćaju Rajnom, Majnom i Dunavom, skrate putovanje kroz Moravu, Vardar i Egejsko more, i da Srbija dobije sedam hidroelektrana, uz navodnjavanje velikog dela Pomoravlja i plovni put kroz Srbiju.
"Te dve investicije su vrednosti možda i do 100 milijardi evra. Razgovarali smo sa ozbiljnim ljudima u svetu, sa ozbiljnim državama i investitorima... Ovo sa Moravom je sigurno oko 30 milijardi evra", rekao je Nikolić.


http://www.sns.org.rs/sr/srpska-nap...vesti/3621--srpska-napredna-stranka-beta.html
 
Najbolje je bilo za vreme Koštuničine Vlade kada je Srbiju vodio DSS: prosečna godišnja stopa ekonomskog rasta je bila između 4% i 8%, budžetski deficit nije postojao (ili je bio minimalan), korupcija se kontinuirano smanjivala iz godine u godinu (što su pokazivali izveštaji Transparency International), konkurentnost privrede je postepeno rasla (što su pokazivali izveštaji foruma u Davosu), Srbija je od strane Svetske Banke 2005. godine proglašena za zemlju koja je najviše učinila da unapredi poslovni ambijent, privatizovani su Mobtel i NIS, devizne rezerve NBS su se uvećavale umesto da se smanjuju zbog pada dinara, sprovedene su poreske reforme, uveden PDV, ni jedna državna banka nije napravila gubitak od 300 miliona evra, uglavnom da se kontinuitet kakvih-takvih reformi sproveden u vreme Koštuničine Vlade od 2004. do 2008. nastavio do danas procenjujem da bi danas prosečna plata u Srbiji bila 500 do 600 evra i stopa nezaposlenosti bi bila 10% ili maksimum do 15%.
 

Back
Top