Procena.

Treća:
Nije nužno samo za žene, ali mi se ne otvara na drugom podforumu.
Koliko dobro procenjujete ljude? Što sam starija, sve slabije. Umesto obrnuto. Uopšte više ne verujem svojim procenama. Čim za nekoga pomislim da je super, mora nešto da se dogodi da mi pokaže da je skot (bilo žena bilo muškarac). I događaji. Mislim da sam nešto zeznula, a ispadne super ili da sam negde ok prošla, a dočeka me "šamar". Više uopšte ne verujem svojim procenama. Da li ej ovo samo neka faza ili da smatram da sam izgubjena? Imate li iskustva sa pogrešnim procenama ljudi i situacija?
Kliknite za proširenje...

Ne znam. Bas sam o tome razmisljala pre neki dan. Verovatno to ne radim dobro - neki ljudi su me iznenadili pozitivno, a neki su me bas oneraspolozili kada sam ih bolje upoznala. Zbog nekoliko vecih zayeba vise uopste ne razmisljam na taj nacin... i shvatila sam (u jednom halucidnom trenutku - ova rec je zapravo odlicna!) da ja ljude od pre godinu, dve delim samo na one koji su seksualno privlacni, i na one koji nisu. I druzim se samo sa onima koji jesu (bez ikakvih zadnjih namera).
 
Unsaie:
hm,
ima ljudi koji dolaze do stvari tezim putem, i tako su sretniji jer imaju osjecaj da su to zasluzili
ne vole lagane, od pocetka sretne veze jer im "tu nesto ne stima",
previse je lako i lijepo da bi bilo realno
i onda bjeze...
ne vjeruju lijepom omotu kada nisu radili za njega nego ga dobili na poklon
uvijek imaju potrebu da idu do svojih granica i dokazuju se sebi

obicno su to ljudi koji su se u djetinjstvu morali boriti za paznju roditelja,
i nastavili tako dalje,
sa osjecajem da niceg nece biti bez njihovog napora da se to postigne
posebno ako su za tu paznju/ljubav bili uskraceni bez obzira na napore

sad, ne znam koliko je ovo primjenjivo na druge,
i koliko je tacno
jer sam objektivna po ovom pitanju

al' eto pokusah da dam neki razlog
Kliknite za proširenje...

nisam govorila o zavisti.
 
muvalo:
Ne znam. Bas sam o tome razmisljala pre neki dan. Verovatno to ne radim dobro - neki ljudi su me iznenadili pozitivno, a neki su me bas oneraspolozili kada sam ih bolje upoznala. Zbog nekoliko vecih zayeba vise uopste ne razmisljam na taj nacin... i shvatila sam (u jednom halucidnom trenutku - ova rec je zapravo odlicna!) da ja ljude od pre godinu, dve delim samo na one koji su seksualno privlacni, i na one koji nisu. I druzim se samo sa onima koji jesu (bez ikakvih zadnjih namera).
Kliknite za proširenje...

A са женама? ;)
 
Uh, i sa zenama, ali je to malo drugacije, jer me ipak ne privlace seksualno... ali da, bas sam ko zivotinja, neke mi mirisu na opasnost, a neke imaju neki domaci, poznat miris... Mnogo lupam - ovu teoriju jos nisam razradila.
 
Treća:
Da, čovek ne može uvek biti "kriv" zbog loše procene. Nemamo sve podatke, kao prvo. Redovno mi se dešava da ljude cenim, ne poznajem ih dovoljno, ali neto znam, pa ih cenim, stvorim sliku. A onda saznam nešto i shvatim da nije baš toliko sve divno i da ne zaslužuju baš toliku pohvalu. :thumbdown: A ovo za sviđanje je istina. Samo je neverovatna potreba da ignorišemo sopstveno biće zato što nem neko ometa "frekvencije".

Imam još jedno pitanje za vas, ako vam se misli o tome, a da ne otvaram novu temu.
Da li imate problem da previše očekujete od sebe, odnosno, preslišavate se da li ste baš sve uradili što treba? Stalno se lomim da li treba ja još nešto da uradim, retko šta neko drugi treba da uradi. Da li to govori da mi koji imamo taj problem, a to jeste problem, mislimo da smo pokretači i da će svet prestati da se vrti, ako ga mi ne vrtimo, ili je to prosto strah da se nešto ne propusti, pošto se nekada nešto propustilo? Ili je oba. Zavidim ljudima koji mogu da kažu: ja sma uradio/uradila sve što je do mene. Ako propadne, nije moja krivica.
Kliknite za proširenje...

aj navedi neki primer, koje saznanje moze da promeni tvoju vec izgradjenu sliku o nekom toliko da prestanesh da cenish tu osobu?
ne... poznajem sebe dovoljno da znam shta mogu a shta ne i ne idem preko svojih mogucnosti... a volim da premotavam film chisto da proverim da mi nije neshto promaklo ili trudeci se da shvatim nekog tamo... hm... nije uvek ono shto uradim merilo toga koliko mi je stalo, ali je pokazatelj onoga shto hocu ili necu, svejedno... nekada dozvolim i da propadne neshto, ali se ne osecam krivom, niti zalim shto se nisam (vishe) potrudila...
 
HELENA33:
aj navedi neki primer, koje saznanje moze da promeni tvoju vec izgradjenu sliku o nekom toliko da prestanesh da cenish tu osobu?ne... poznajem sebe dovoljno da znam shta mogu a shta ne i ne idem preko svojih mogucnosti... a volim da premotavam film chisto da proverim da mi nije neshto promaklo ili trudeci se da shvatim nekog tamo... hm... nije uvek ono shto uradim merilo toga koliko mi je stalo, ali je pokazatelj onoga shto hocu ili necu, svejedno... nekada dozvolim i da propadne neshto, ali se ne osecam krivom, niti zalim shto se nisam (vishe) potrudila...
Kliknite za proširenje...

Pa najčešća razočarenja su kada neko navodno radi po nekim principima, zahteva od drugih da ih ispunjavaju, a onda saznaš da stvari nisu takve. Saznaš da ta osoba samo priča. A nisi bio u prilici da to shvatiš, zapravo se to ne može shvatiti ili pročitati iz ponašanja, već se mora znati podatak. Ili kada nekoga kao poznaješ i ceniš zbog nekih osobina, a onda odjednom shvatiš da ta osoba postaje neko ko se tebi, zbog tih stavova novih, gadi. Najčešći razlog za takve promene i ponašanja su sindromi pokondirene tikve.
 
kojica:
Е да.. слика..
На почетку све буде некако јасно. Одједном. Као бљесак.
И то наравно не чујемо.. спакујемо у неку фиоку...
И онда прва грешка.
Процењујемо полазећи од себе.
Следећа.
Поистоветимо особу са неким кога већ познајемо...
Наравно.. случајно се може нешто и уклопити.. али само случајно..
Јер.. сваки човек је прича за себе..
И ако успемо да све то превазиђемо.. и дозволимо себи да заиста некога упознамо..
Наша слика ће се поклопити са оном првом.

Интуиција.
Kliknite za proširenje...
jao kojice bas tako
o tome sam jednom pisala
vidim nekoga,u prvih pola sata osetim kakva je osoba,posle kazem sebi cekaj da je upoznas ali se uvek uvek vratim na ono prvo
mada,ja sam dosta oprezna(neka vam kaze ko to tamo peva)
 
Vjerujem u prvu procjenu....u 95% slucajeva to se pokazalo kao jedino ispravno...ne kazem da sam maher u procjenjivanju,mislim da svi mi imamo taj neki osjecaj....pitanje je da li ga poslusamo ili ne....
 
Ne znam, nekada odlicno procijenim, nekada omasim za citavu duzinu.............zavisi od mnogo faktora........
Nedavno mi se jedno lijepo prijateljstvo raspalo, otislo do vraga....uzdrmalo me to samo tako.......sve sto je bilo dobro kod te djevojke, postalo je sasvim suprotno........i analiziram nas odnos od pocetka, gdje sam pogrijesila, kao, bilo je znakova, bilo je nekih naznaka od samog starta, a onda shvatim da nije moja losa procjena problem, vec odrastanje, njeno prilagodjavanje nekim novim momentima.............
Vjerujem svom instinktu, i pratim ga, pa gdje god me odveo.....
 
Ja sam odlicna u proceni na prvi pogled ali na kraju se ipak uvek zeznem.. :)
Kod prve procene tacno znam kakva je osoba, nikada do sada nisam pogresila, onda kasnije (ako sam mislila da je losa osoba) uz neko vidjanje i razgovor omeksam i pomislim "ma dobro, bas sam vestica, mozda i nije tako losa osoba" kaaaadddd...posle nekog vremena obavezno se ispostavi da je los/losa i da sam opet bila u pravu za prvu procenu. Ali boze moj ljudi smo i dozvoljeno nam je da gresimo. :)
 
Prvi utisak me još nikada nije prevario. Loše sam prošla samo kada sam ga ignorisala. Ipak, ne postavljam se prema judima prema prvom utisku, već se držim pravila o lepom ponašanju, a svoju procenu zadržavam za sebe, i imam je u vidu samo kada se desi neki problem.
 
lsecret1983:
I ja se stalno lomim i preispitujem da li sam uradila sve kako treba.Kada mi je do nekoga stalo stalno analiziram svoje postupke i iuvek mislim da sam jos nesto ili nesto sasvim drugo trebala da uradim ili kazem.I uvek se osecam krivom pred sobom.Opustim se samo ako sve ide bez ikakvih problema,a to je retko,jer imam utisak da me tek tada cekaju nove analize i cuveno pitanje samoj sebi :A zasto nisam to...rekla,uradila?Mozda bi onda....
Kliknite za proširenje...

:hahaha: tipicno "blizanacki"

Ne morim se analizama i pitanima jesam li mogao, a sto nisam ovo, kako mi je to promaklo itd. osim ako u pitanju nije neka bas bas vazna stvar.
A i tada to ne traje predugo.
Uradio sam sta sam uradio i j.bg....idemo dalje.
Jednom sam od toga debelo odstupio, puno razbijao glavu pitanjima i nedorecenim situacijama, ali to nista nije promenilo. Stvari su otisle svojim tokom i rekao bih da me to samo ucvrstilo u osecanju da stvari ne analiziram previse i ne zalim nad svojim greskama.
Volim da sada i ovde uradim ono sto mislim da je ispravno, ne volim cekanja na "pravi momenat" taktiziranja, promisljanja o potezima kao u shahu...idem za osecajem i informacijama koje imam u tom trenutku pa...ako promasim....punim ponovo i ciljam dalje:mrgreen:

Procene su mi uglavnom dobre i uvek su bile.
Jos kao dete izludjivao sam mog oca drugacijim procenama njegovih poslovnih partnera i prijatelja i sto je najgore, uglavnom se ispostavilo kao tacno.
Naglasavam, uglavnom.
Neophodno mi je da osobu vidim i dovoljno je mozda pola sata da bazicno znam s kim imam posla, no....greske su moguce a neki ljudi su ipak vesti manipulatori i preveslali bi mnogo pronicljivije i iskusnije od mene
 
Treća:
Nije nužno samo za žene, ali mi se ne otvara na drugom podforumu.
Koliko dobro procenjujete ljude? Što sam starija, sve slabije. Umesto obrnuto. Uopšte više ne verujem svojim procenama. Čim za nekoga pomislim da je super, mora nešto da se dogodi da mi pokaže da je skot (bilo žena bilo muškarac). I događaji. Mislim da sam nešto zeznula, a ispadne super ili da sam negde ok prošla, a dočeka me "šamar". Više uopšte ne verujem svojim procenama. Da li ej ovo samo neka faza ili da smatram da sam izgubjena? Imate li iskustva sa pogrešnim procenama ljudi i situacija?
Kliknite za proširenje...

Ju:eek: ovo kao da sam ja napisala.
 
Kojica Macanović ima glavu i na njoj sve što treba: oči, usta i tako dalje. Telo joj je vitko, vretenasto. Ima čvrste, lepe sise, valjalo bi da su malo veće ali dobro. Ima duge, tanke noge i mnogo lepo dupe. Naravno i genitalije, i želudac, i jetru... Sve ima Kojica Macanović. I u grudnom košu ima prazninu koja kuca kao sat, kao srce.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top