Naime moj otac misli da sam najgori čovek na svetu i razočaran je u mene. Bar je to neka moja pretpostavka, ne pričamo još od oktobra prošle godine što nam nije prvi put. Stalno izmisli neki glup razlog da se naljuti na mene i onda ne razgovaramo dok se on ne razljuti i tako u krug a problem ostaje. Ne znam kako da se izrazim ali zbog njega i njegovog omalovažavanja sam ostao bez imalo samopouzdanja i samopoštovanja prema sebi. Ne znam da li je problem zaista u meni jer sam slabić ili je ipak u njemu. Čovek ima tri deteta, mene i moje dve sestre i ni sa jednim od nas ne razgovara. Nemam pojma šta da radim sa tim odnosom koji je toksičan po mene i koji traje gotovo celog mog života. Otac mi je i potreban mi je ali ga više ne želim jer sam kriv za sve loše što mu se dogodi..
Tvoj otac je ličnost za sebe. Moraš to da prihvatiš sada, kad si odrasla osoba.
Možda je previše strog, nesrećan zbog nečega ( ne mora imati veze sa tobom), narcisoidan ili ne daj bože nešto slično tome,...ono što je bitno, to je da ti nisi deo toga i da nisi kriv zbog toga.
Ako mu se ne sviđaš takav kakav jesi, verovatno se i tebi isto tako ne sviđa kakav je on otac ili kako se ponaša prema tebi.
Ono što je stvarno važno, ...to nije ON u ovoj temi, već su to TI!
On utiče na tebe i tvoj život, tako što se verovatno iznova vrtiš u krug sa tim pitanjima i sličnim ( zašto, zbog čega, kako...), umesto da se posvetiš sebi i svom životu. Sad,...kako da to uradiš?
Tako što ćeš shvatiti da si sebi ipak prioritet u životu ( ukoliko još uvek nemaš svoju porodicu).
Oca tretiraj s poštovanjem, ali kao osobu koja se nažalost, nikad neće promeniti.
I šta sad,...ti si takav, on je ovakav. Niko od nas nije savršen. Nije bitno ( veruj mi sada na reč za ovo),...šta on o tebi misli i očekuje, već kako ti vidiš sebe, kakav ti život sebi želiš, kako i gde želiš da budeš ). Gledaj u sebe i svoju budućnost, otac je u tom smislu,...prošlost koju ne možeš promeniti.
