Problem

[Marko717171]

Dobro vecer,
Imam problem,koji je tesko objasnit. Prije nego sto vam predstavim moj problem,imam 16 godina,uskoro 17 i idem u srednju skolu.
Mislim da je ovo neki psihicki poremecaj,al ne mogu nista na internetu da nadjem..Uglavnom ,ovo me proganja od 6 razreda,npr: Na putu do skole,pogledam u neki auto i ja se moram jos par puta okrenut za tim istim autom jer u glavi mislim da ce mi neko umrijet. Ovo sa autom sam uzeo kao primjer,bilo koju stvar ,ako vidim neki papir na podu ,ja se opet moram par puta okrenut da ga pogledam...

Takodjer,od kako sam krenuo u srednju,poceo sam bas pretjerao higijenu vodit,ruke perem za svaku sitnicu,dotaknem tudji mobitel,moram oprat ruke.

Zamolio bi Vas za savijet i bez zezancije,jer pocinjem da ludim,nervozno se osjecam..

 

[ChristopherWalken]

Koliko se sećam, ne tako davno, neko je ovde postavio temu sa identičnim problemom i dosta ljudi se javilo i potvrdilo da su u nekom periodu života, u detinjstvu i tinejdžerskim danima, imali isti problem. Ne stojim najbolje ni sa medicinom ni sa psihologijom ali ja mislim da to nije ništa strašno i da će te proći kao što je to bio slučaj i kod drugih osoba.
Verovatno mala psihička anomalija koju i nije tako teško pobediti.

 

[jos_1_5ak]

To se zove opsesivno kompulsivni poremecaj (OKP) i to je verovatno najblazi moguci oblik psihickog poremecaja , inace to se najbolje resava snagom volje (pogotovo u nekoj ranijoj fazi dok to nije uzelo maha previse) , ono sami preseci u sebi i reci dosta je bilo i okreni novi list , ti ono kad dodjes u tu situaciju samo se seti toga i u inat nemoj to da radis i nemoj da popustas

 

[Marko717171]

Evo nasao sam na internetu malo bolje pojasnjenje za moj prvi problem,citirat cu momka koji je ovo napisao : ' Sve je počelo kada sam sam sebi rekao "Ako ne napraviš ovo - sutra ćeš dobit jedan"... I tako je sve krenilo...

Nakon toga sam sam sebi zadavao neke ciljeve koje sam morao ispuniti, a ako ih ne napravim, "za kaznu" bi se trebalo desiti nešta loše.

Pošto sam kroz cijeli život prolazio kroz teška vremena, svađe u obitelji i svašta nešta, ovo mi je bio jedini znak utjehe da može biti bolje...

S vremenom, ti zadatci su me potpuno obuzeli i doslovno za svaku sitnicu bi si zamislio neku vrstu kazne...

Nakon toga, dolazi ono vrijeme kad je um krenio vladati nad mnom i kazne su postajale posve odvratne i nastrane, primjer dajem "ako ne izvršiš to, umrijet će ti mama"...

Na to sam bio jako ranjiv i jednostavno takve misli su dolazile u glavu bez obzira koliko sam ih puta pokušao izbaciti iz glave... Jednostavno, stalno sam se bojao posljedica, "što ako se to stvarno desi"...

Te nakon svega toga, došao je najgori period, a to su besmisleni zadatci... Zadatci su se doslovno temeljili da ustanem ujutro u 2 sata i odem van, da se u razredu ustanem iz čistog mira... '

Isto ovo prolazim ...