Nesto mi bas djavo ne da mira. Razmisljam kako bih se ja osecala da moje dete ode na neki forum i izvrne svoju dusu nekim tamo net likovima, od kojih ce vecina zaboraviti sta je procitala kad klikne na onaj magicni X gore desno. Neki ce prosipati pamet do te mere da za njih ni mrva ne ostane (samo dok se vrate u kancelariju), a da ih bas nista ne dotakne. Neki nece zaspati do neka doba, ali svejedno ne mogu pomoci.
Uvek imaj na umu da te na ovoj planeti zemaljskoj (a i sire bogami !) ne moze niko voleti vise od tvojih roditelja.
Uvek sam govorila svojoj deci da mene sve vezano za njih interesuje, da mi uvek kazu sta ih muci... jer njima neki problem moze da izgleda kao kuca, ogroman, neresiv, nama matorima sa nekim zivotnim iskustvom sigurno izgleda drugacije. Detetu od 7-8 godina, koje je dovoljno veliko da ga bude neki sram da kaze da nije dobro obrisalo guzu pa ga ista boli, moze da bude uzasan problem. Mamama i tatama je problem neobrisane guze puc prstima... nesto sto savet "operi i namazi malo pavloviceve" opravi stvar za tili cas.
U doba puberteta su problemi malo veci od problema ojedene guze. Vode se ratovi na svim frontovima. I sa samim sobom i sa celim svetom. Borba sa vetrenjacama...Deca imaju svoje tajne, dileme i muke kojekakve. Roditelji cesto pokusavaju da dopru do njih a jos cesce nailete na lakat... isto kao kad im padne na pamet da poljube svog pubertetliju. Moja deca i ja imamo "e" faze. To su oni trenuci kad njima nesto nadodje da se povere, vrlo cesto i sa zakasnjenjem. Kad moje dete kaze "e, da ti kazem...", tog trenutka ostavljam sve.... ma moze kuca da gori.. I oni znaju da im necu glavu otkinuti. Da cu zdroncati - hocu, ali i za to znaju da je iz najboljih namera. Sigurna sam da cu znati i za prvu cigaretu i za svaki eskivirani cas, ne odmah i ne iz straha od batina, vec od toga da ce se pokidati ona veza koja se zove poverenje.
Znas o cemu govorim?
Jesam ja rekla juce da nisam od onih koji dele savete?
Naravoucenije: nista ne veruj net-bandama !