Problem percepcije i društva

[Steinadler]

Medalja ima dve strane, kocka šest..
Da bi se spoznao oblik nečega, istina o nečemu, potrebno je sagledati objekat sa svih strana, dakle objektivno, uzmimo da je tako, jer čak ni sagledavanje sa svih strana ne dovodi do spoznaje u vezi kompletne objektivnosti, istine, jer postoji onaj element iznutra kojeg je teško ili nemoguće sagledati, razumijeti.
Tako da se nameće zaključak, da je naša percepcija koja je subjektivna i ograničena uglavnom u odredjenom procentu ovladala nekom istinom o nečemu, nešto znamo 100%, ali u odnosu na ono što ne znamo, to što znamo je toliko malo i mizerno, ali nam je ipak dovoljno za život, uglavnom.
Mada, često i nije.
Zbog pogrešne percepcije, ili zbog manjka objektivnosti, život nekog subjekta može stradati, ili učiniti da strada neki drugi subjekt.
Ako imamo element strdanja, koji jeste prisutan, onda stvar treba da bude ozbiljna, radi eskivaže istog.

Prvo je pitanje prioriteta, društvo, individua.
Pošto mi jesmo individue te se društvo sastoji od mnoštva individua, dolazi se do zaključka da je kolektiv prioritet nad individuom, ukoliko su individue otprilike slične najpre moralno itd. po tom principu lako je riješiti "trolley problem"..

Postoji mnoštvo pitanja ovde.
Izdvojio bih neka od nj.

Problem percepcije, se odnosi na individualni izbor, na boje stranica nečega što se percipira.
Boje, zato što izazivaju emocije i mijenjaju unutrašnje individualno stanje subjekta.
Individua će često izabrati percepciju onoga što joj prija, gledaće samo svijetle boje, svojevoljno, ograničiti istinu na ono "pozitivno" njoj, na ono što joj prija, i biće na svijetloj strani.
Sa druge strane, oni koji moraju percipirati tamne strane, bez izbora da mijenjaju stranu, oni su u problemu, njima je u društvenom pogledu potrebna percepcija i razumijevanje onih drugih, te u skladu s tim, akcija od strane onih drugih, naspram ignorisanja. To bi mogili nazvati društvenom odgovornošću, ako je prioritet društvo, tj. stanje u njemu, a cilj da se sve strane oboje u svijetle boje.
Gde je riješenje?

 

[Lule]

Nema rešenja. Ne mogu se razumeti tamne boje dok se ne vide, a vide se tek kad se dođe u poziciju da mogu da se vide. Do tad, i razumevanje da postoje druge boje i poštovanje takvog viđenja je bar nešto.
A bojenje tamnog u svetlo je uzaludno, više ne mogu da se prime te svetle boje.

 

[Ljubo2]

Da bi se spoznao oblik nečega, istina o nečemu, potrebno je sagledati objekat sa svih strana, dakle objektivno, uzmimo da je tako, jer čak ni sagledavanje sa svih strana ne dovodi do spoznaje u vezi kompletne objektivnosti, istine, jer postoji onaj element iznutra kojeg je teško ili nemoguće sagledati, razumijeti.

Konačnu istinu o postojanju stvarnosti ćemo da sasznamo, ne kada saznamo istinu o njenoj izvanjskoj, objektivnoj strani, već unutrašnoj, subjektivnoj i svesnoj. Jer iona je jedina koja raspolaže sposobnošću spoznaje. Ovu, unutrašnju stranu stvarnosti ne spoznajemo čulno. Jedini način na koji ona može da se sposzna jeste da ona samu sebe spouna, u sebi, vančulno. Sve u skladu sa onom izrekom koja kaže da "Boga možemo spoznati samo i sebi". I tek kad uspemo da saznamo istinu o unutrašnjoj strani medalje, saznaćemo sve i o njenoj spoljašnjoj, objektivnoj strani, koja je samo materijalizovana njena, izvanjska, čukno opažčjiva strana.

 

[Steinadler]

Nema rešenja. Ne mogu se razumeti tamne boje dok se ne vide, a vide se tek kad se dođe u poziciju da mogu da se vide. Do tad, i razumevanje da postoje druge boje i poštovanje takvog viđenja je bar nešto.
A bojenje tamnog u svetlo je uzaludno, više ne mogu da se prime te svetle boje.

Goran Bare: "ne postoji, nešto što ne postoji"
Riješenja nema i to je tačno, ali samo do onog trenutka dok ga ne nadjemo!
Da je lako, nije.
Riješenje će postojati onda kada se nadje, ali pre toga potrebno je razmišljati, što je otprilike najzahtjevniji zadatak čovjeka i čovječanstva, razmišljati.
Kažu, ako puta nema, onda ćemo ga utabati.. ni jedan put nije postojao pre nečije volje da se isti napravi.

 

[Steinadler]

Nema rešenja. Ne mogu se razumeti tamne boje dok se ne vide, a vide se tek kad se dođe u poziciju da mogu da se vide. Do tad, i razumevanje da postoje druge boje i poštovanje takvog viđenja je bar nešto.
A bojenje tamnog u svetlo je uzaludno, više ne mogu da se prime te svetle boje.

Tudja kost ne boli, ali opet ljudi su sposobni za empatiju, manje više.
Npr. manipulacijom se može mijenjati nečija percepcija nečega, u skladu s tim emocije, i u skladu s tim akcije, ono što je crno, može se prikazati i doživjeti kao bijelo ili zeleno ili itd,

 

[Steinadler]

Konačnu istinu o postojanju stvarnosti ćemo da sasznamo, ne kada saznamo istinu o njenoj izvanjskoj, objektivnoj strani, već unutrašnoj, subjektivnoj i svesnoj. Jer iona je jedina koja raspolaže sposobnošću spoznaje. Ovu, unutrašnju stranu stvarnosti ne spoznajemo čulno. Jedini način na koji ona može da se sposzna jeste da ona samu sebe spouna, u sebi, vančulno. Sve u skladu sa onom izrekom koja kaže da "Boga možemo spoznati samo i sebi". I tek kad uspemo da saznamo istinu o unutrašnjoj strani medalje, saznaćemo sve i o njenoj spoljašnjoj, objektivnoj strani, koja je samo materijalizovana njena, izvanjska, čukno opažčjiva strana.

Ljubo po svoj logici čovjek nikada neće spoznati stvarnost, jer je ograničen, duhovno, intelektualno, fizički, itd. prosto...

 

[Ljubo2]

Ljubo po svoj logici čovjek nikada neće spoznati stvarnost, jer je ograničen, duhovno, intelektualno, fizički, itd. prosto...

Ovo što si rekao je vera. To su smislili i u to veruju ljudi koji su ma razne načine bezuspešno pokušavalo da otkriju istinu o postojanju stvarnosti, Pa su na krau odustali i zaključli da to nije moguće i da svako ima pravo na svoju istinu. Odnosno, pavo na svoju veru, jer istina je samo jedna.. I to je razlog što razne verere i verovanja još uvek vladaju svetom na štetu sveta i, sa ubeđemkem "da će da se spasi samo onaj ko veruje".

A da nije tačno da Istinu o postojanju stvarnosti nije moguće saznati, dokaz je "Zakon postojanja". sa značenjem Konačne i Večite Istine o postojanju i materije i života i Svemira i Svesti i Boga. Koji glasi da samo Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji postojii ništa drugo. Toliko puta sam navodio primere, argumente i logiku da je tako i nikada niko do danas nije uspeo da to obori. I ne smem više da se ponavljam i ponovo sve objašnjavam, jer mi neki zameraju da spanujem ovaj forum i zahteva da mi se zabrani dalje učešće na forumu. A ti, ako želiš da se uveriš da je Konačna Itina o stvarnosti spoznatljiva, ako do sada nisi, potraži na ovom forumu ili na Youtube video pod naslovom Zakon postojanja i pokušaj da tu Istinu o postojanju Svesti i njenih sedam fzičkih i psihičkih sposobnosti i radnji oboriš i uverićeš se da to nije moguće.

 

[Lule]

Tudja kost ne boli, ali opet ljudi su sposobni za empatiju, manje više.

Jesu, samo ne mogu da shvate bol ako ga nisu doživeli. A i ne treba. Divoljno da razumeju da je teško i da to poštuju.

Npr. manipulacijom se može mijenjati nečija percepcija nečega, u skladu s tim emocije, i u skladu s tim akcije, ono što je crno, može se prikazati i doživjeti kao bijelo ili zeleno ili itd,

Na kraju je to ipak manipulacija na koju neko neće da pristane jer mada je percepcija relativna, mnogo toga se može smatrati apsolutnim u određenom mikrosvetu.

 

[ucencovjek]

Ljubo po svoj logici čovjek nikada neće spoznati stvarnost, jer je ograničen, duhovno, intelektualno, fizički, itd. prosto...

Ne treba zanemariti da mi uvek znamo bar deo stvarnosti. Kako bi inače mogli funkcionisati?
Možda je onda pitanje, koliko od stvarnosti čovek tteba da spozna da bi bio zadovoljan i mogao da ostvari šta mu je potrebno?

 

[Steinadler]

Ne treba zanemariti da mi uvek znamo bar deo stvarnosti. Kako bi inače mogli funkcionisati?
Možda je onda pitanje, koliko od stvarnosti čovek tteba da spozna da bi bio zadovoljan i mogao da ostvari šta mu je potrebno?

Zato navodim da znamo u odredjenom procentu i da nam je to dovoljno za život.
Ako je cilj zadovoljstvo, onda percepcija stvarnosti subjekta, reći ću skoro pa mora biti ograničena zarad zadovoljstva i sreće.
Čovjek mora prvo da zna šta mu je cilj, i zašto je to cilj, bez toga je muva bez glave koja će prozujati kroz život.
Nego fokus teme je to, problem sreće pojedinca, koja dovodi do zanemarivanje nesreće drugog pojedinca ili pojedinaca, ili društva.
Današnji problem pojedinaca i samog društva je to što se društvo sve više individualizuje, otudjuje, nestaje humanost i empatija usled nedostatka medjuljudskih odnosa, grupe ljudi stradaju, ali i ti pojedinci često, okretanje glave ili zabadanje glave u pijesak je najčešće riješenje koje se danas praktikuje.

 

[Steinadler]

Ovo što si rekao je vera. To su smislili i u to veruju ljudi koji su ma razne načine bezuspešno pokušavalo da otkriju istinu o postojanju stvarnosti, Pa su na krau odustali i zaključli da to nije moguće i da svako ima pravo na svoju istinu. Odnosno, pavo na svoju veru, jer istina je samo jedna.. I to je razlog što razne verere i verovanja još uvek vladaju svetom na štetu sveta i, sa ubeđemkem "da će da se spasi samo onaj ko veruje".

A da nije tačno da Istinu o postojanju stvarnosti nije moguće saznati, dokaz je "Zakon postojanja". sa značenjem Konačne i Večite Istine o postojanju i materije i života i Svemira i Svesti i Boga. Koji glasi da samo Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji postojii ništa drugo. Toliko puta sam navodio primere, argumente i logiku da je tako i nikada niko do danas nije uspeo da to obori. I ne smem više da se ponavljam i ponovo sve objašnjavam, jer mi neki zameraju da spanujem ovaj forum i zahteva da mi se zabrani dalje učešće na forumu. A ti, ako želiš da se uveriš da je Konačna Itina o stvarnosti spoznatljiva, ako do sada nisi, potraži na ovom forumu ili na Youtube video pod naslovom Zakon postojanja i pokušaj da tu Istinu o postojanju Svesti i njenih sedam fzičkih i psihičkih sposobnosti i radnji oboriš i uverićeš se da to nije moguće.

Svaki stav ako je isrken je ujedno vjerovanje u isti, vjera, razlika je samo u tome na čemu počiva ta vjera, odnosno na kojim dokazima. Koji je dokaz o tvojoj teoriji o kojoj pričaš, na čemu počiva ako nije samo na vjeri?

 

[Banovic_Strahinja]

Postoji percepcija, ali postoji i perspektiva.
Ovo o cemu vi pricate je perspektiva.

U ljudskom umu kad posmatra svet oko sebe se krece po hiljade neurona, a on moze procesuirati samo deo. Svesni deo moze da procesuira oko 1%.
Ljudski um ne moze ni teorijski da spozba svet oko sebe, jer mi mozemo da percipiramo samo mali deo.

 

[Steinadler]

Postoji percepcija, ali postoji i perspektiva.
Ovo o cemu vi pricate je perspektiva.

U ljudskom umu kad posmatra svet oko sebe se krece po hiljade neurona, a on moze procesuirati samo deo. Svesni deo moze da procesuira oko 1%.
Ljudski um ne moze ni teorijski da spozba svet oko sebe, jer mi mozemo da percipiramo samo mali deo.

Pričamo o percepciji, odnosno o svjesnom izboru iste.

 

[Umri_muski]

Drustvo je nasilno , a ti pricas o percepciji , u prevodu ti se pitas zasto je neko prdnuo, a svi pojeli hranu koja nadima...Ti dodeljujes etiketu nekulturnog tom nekom, a svi naduvani ko baloni...Epilog, kako kuvarica moze od finog coveka da napravi kretena...

Smehotresno...

 

[Banovic_Strahinja]

Pričamo o percepciji, odnosno o svjesnom izboru iste.

Percepcija više automatski opazaj i podsvesni proces pod uticajem naših čula, perspektiva je nešto što možemo svesno da biramo i menjamo.

Tvoj originalni primer o kocki koja ima svojih sest strana- percepcija je kad gledamo u jednu (a ne mozemo da vidimo sve odjednom) a perspektiva je kad to sve uklopimo.

 

[Ljubo2]

Svaki stav ako je isrken je ujedno vjerovanje u isti,

Svejedno da li je vera iskrena ili nije, ona nije znanje. Svaka tvrdnja kojoj nedostaju diikazi, logičko objašnjenje i razumevanje, je vera.

vjera, razlika je samo u tome na čemu počiva ta vjera, odnosno na kojim dokazima.

Vera koja počiva na dokazima, nije vera, već nauka, tj. znanje.

Koji je dokaz o tvojoj teoriji o kojoj pričaš, na čemu počiva ako nije samo na vjeri?

Teoruja, koja se do kraja dokaže i logički objasni da može da se razume. prestaje da bude teorija, a počinje da bude nauka i znanje. Zakon postojanja je nauka i znanje, jer počiva na ćvrstim dokazima i logici koja ga do kraja objašnjava. Sve te dokaze i logiku sam dao u videu "zakon postojanja". koji sam na ovom forumu prezentirao toliko puta. Ozvoli, evo opet. odslušaj ga redom i obavesti me ako pronađeš neki moj stav za koji nisam naveo dokaz i logičko objašnjenje da može da se razume.

Mogu u tome malo i da ti pripomognem. Sada ću najkraće što se može da navedem dokaze i lohiku.

Početna Istina i dokaz o stvarnosti jeste da je ona nastala iz nematerijalnog Kvantnog vakuuma, koji je sa stanovišta fizike isto što i ništa.

Sledeća istina i dokaz jeste da se Svemir i život u njemu ne sastoji ni od čega drugog do of fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Iz čeja sledi logika da tim sposobnostima razpolažu samopokrenute čestice i delovi nematerijalnog Kvantnog vakuuma. Pomoću kojih evoluiraju, tj. stvaraju organizacije svog kretanja i rada, popit atoma, nebeskih tela, galaksija i tela ćelija biljaka, životinja i ljudi. I ovih sedam sposobnosti i radnji Kvantnog vakuuma su zakon sveukupnog postojanja i svakog dešavanja, bez kojih ništa ne bi bilo moguće.

A kad se pitamo šta ke Kvantni vakuum, odgovr na to pitanje se već nalazi u samom čoveku. Čiji se organizam ne sastoji ni od čega drugog do od istih delova i čestica nematerijalnog kvantnog vakuuma, kao i ceo Svemir. Koje su uz pomoć tih istih sedam sposobnosti i radnji od sebe samih, putem samoorganizovanja sagradile i Svemir i čoveka u Svemiru. Zbog čega i ceo Svemir, kao iisvi ljudi, ma šta radili i ma koliko da su rezultati njihovog rada različiti, ne rade ništa drugo do ceo život se samo naprežu i kreću, opažaju svoja naprezanja i kretanja, osećaju, pamte, misle i razumeju. Razlika je samo u informacjama po kojima se oni upravljaju prilikom vršenja tih svojih fizičkih i psihičkih radni.

Uz napomenu da nikakvih ni informacija o bezbrojnim vrstama kretanja i rada, od kojih se Svemir sastoji, ne bi moglo da bude bez tih sedam sposobnosti.

Sledeća logičnost jeste da fizičke i psihičke radnje ne mogu da postoje same po sebi i vrširi same sebe, već mora da postoji Vršilac koji ih vrši, koji je nedeljiv od njih. I kad upitamo bilo kojeg čoveka ko je taj u njemu koji raspolaže sposobnostima da sve te fizičke i psihičke radnje vrši, svaki čovek će da kaže da on sam raspolaže tim sposobnostima i svaki čovek će sebe da opiše rečju i pojmom "JA".

Svaki čovek dokazuje postojanje tog svog "JA" uz pomoć bilo koje od fizičkih i psihičkih radnji, u vreme kad ih vrši. Jer pomoću svake od tih radnji on sebe dovodi u stanje svesnosti o sebi kao vršiocu radnje i radnji koju vrši. Sve po Dekartovoj metodi: "Mislim, dakle, postojim".

I tako smo došli do onog krajnjeg zaključka i Konačne istine o nematerijalnom Kvantnom vakuumu i njegovim fizičkim sposobnostima i radnjama sa značenjem Zakona njegovog postojanja.

Uz mogućnost izvođenja konačnog zaključka o tome da je Kbantni vakuum pole nematerijalne Svesti, koja kao takva postoji sama po seb, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. Postoji od uvek i zauvek, jer nije mogla da nastane iz ništa, tako što se, po principu "jaje-pile-koka" pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja, igrajući na taj način većito ulogu i sebe kao svog i uzroka i sebe kao svoje posledice.

Pa sada na kraju možemo da damo ispravnu definiciju Svesti, koja glasi da je Svest ono koje je sposobno da sebe dovede u stanje svesnosti. I da bi u tome uspela, mora da raspolaže sa psihičkim sposobnostima opažanja sebe, isećanja, pamćenja i razumevanja. A pošto nije materijalna, nužno mora da rraspolaže i fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, pomoću kojih poprima fizička svojstva sile i mase, da bi na taj načim mpgla da postane sama objektom svoje spoznaje i svoje svesnosti.

Za sve što napred tvrdim, kao što se iz priloženog vidi, dao sam i dokaze i logiku. Pa nije nužno gledati video. Ujedno, ovo je jedini način da saznamo Istinu o postojanju i Svesti i energije i života i Boga, koju do sada ljudi nisu znali. Smatrajući da ljudski um nije doboljno razvijen da bi to mogao da sazna i shvati. Sve iz razloga da bi pomoću raznih verovanja i dalje moglo da se, na štetu ljudi, manipuliše ljudima.

Pa tako sada znamo da Svesi nije materjalna i da ona sebe zove imenom "JA". Ii da postoji uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Zatim, da je trojedna, jer se večito, uvek na isti način ponavlja, tj. pretače se oroz svoja tri prirodna oblika i stanjha.

Što se energije tiče, ona je napregnuta ipokrenta Svest.

A šta je život? Život, to su visoko orhanizovani oblici kretanja i rada čestica i delova energije, tj. čestica i delova napregnute i pokrenute Svesti, poput atoma, nebeskih tela, galaksija, te tela ćelija, biljaka, životinja i ljudi.

A šta je "trojedni svemogući i sveznajući, nestvorivi i neuništovi Bog koji je stvorio svet iz ništa?". Bog je Univerzalno nematerijalno polje, koje izgleda kao ništa, iz kojefa su, njegovim samopokretanjem (teorija (Big-Bang), uz pomoć njegovoh sedam sposobnosti, nastali materija, život i Svemir.

Još i ovo pitanje: odakle verovanje u "trojednog Boga"? Poreklo ovog verovanja je u drevnim spisima starih civilizacija koje su pre nas živele na zemlji, koje su bile naprednije od naše civilizacije i koje su znale Istinu o sveukupnom postojanju.
*********************************

 

[Steinadler]

Drustvo je nasilno , a ti pricas o percepciji , u prevodu ti se pitas zasto je neko prdnuo, a svi pojeli hranu koja nadima...Ti dodeljujes etiketu nekulturnog tom nekom, a svi naduvani ko baloni...Epilog, kako kuvarica moze od finog coveka da napravi kretena...

Smehotresno...

Profesore, ne znam zašto spinujete moj elaborat, ako vam nije jasno učenik može da objasni..

 

[Steinadler]

Percepcija više automatski opazaj i podsvesni proces pod uticajem naših čula, perspektiva je nešto što možemo svesno da biramo i menjamo.

Tvoj originalni primer o kocki koja ima svojih sest strana- percepcija je kad gledamo u jednu (a ne mozemo da vidimo sve odjednom) a perspektiva je kad to sve uklopimo.

Nismo još na istoj frekvenciji, pokušaću da uprostim o čemu govorim.
Pre perspektive dolazi percepcija.
Perspektiva se formira izmedju ostalog pomoću percepcije.
Perspektivu ne možemo mijenjati direktno, i ne lako, svojevoljno, već pomoću percepcije, dok se percepcija u nekim slučajevima može mijenjati i birati direktno, ali nekada i ne može.

Npr. zamisli da je kocka koju sam pomenuo ta koja sadrži sve boje, tamne i svijetle, ti ako si samo na jednoj strani od njenih šest strana, ti imaš jednu percepciju te kocke i imaš svoju perspektivu formiranu na osnovu tvoje percepcije koja se samo odnosi na jednu stranu te kocke, strana koju vidiš je svijetla i za tebe je ta kocka samo svijetla i tvoja perspektiva je takva u vezi nje cele, ali nije tačna! Jer ne znaš ostalih pet strana, a šta ako su ostalih pet strana crne boje!?

Ovo zvuči i izgleda prosto, ali kada sagledamo primjere iz društva, ljudi masovno padaju na ovome. Ovo može se reći čini ljude glupim i radja zlo, upravo za društvo. Naknadno ću da napišem i jasnije primjere.

 

[Umri_muski]

Pričamo o percepciji, odnosno o svjesnom izboru iste.

Na ovo sam mislio da je problematicno ako je nasilnost prisutna...prelazi se iz pull u push tehnologiju i reakcije, te osoba ne stize da svesno razmislja o necemu sto je iznudjeno..\

Meni se bas svidja srpski jezik , moja varijanta koja je mozda Jugoslovenski jezik, tj Santic, Jaksic, i sve ono posle , posleratno....
Tako mi se svidja nijansa izmedju nudjeno i iznudjeno....i jos puno toga...

 

[Banovic_Strahinja]

Nismo još na istoj frekvenciji, pokušaću da uprostim o čemu govorim.
Pre perspektive dolazi percepcija.

OK, filozofija mi nije jaca strana, moguce je da gresim, ali moje vidjenje je otprilike da su 3 bitne stavke za razumevanje sveta oko sebe- percepcija, perspektiva i referentni okvir ili brazac (frame of reference).
Pojmovi "referentni okvir", "percepcija" i "perspektiva" svaki od ova 3 igra ključnu ulogu u tome kako razumemo i komuniciramo sa svetom, medjusobno su povezani, mada jos ne vidim potpunu sliku posto su jako isprepleteni:
Referentni okvir je kontekst unutar kojeg posmatramo i tumačimo događaje i informacije. Oblikuje ono na šta se fokusiramo i kako tumačimo ono što vidimo. To je mentalni okvir sastavljen od prošlih iskustava, verovanja i stavova koji oblikuju naše razumevanje i donošenje odluka.

Percepcija je proces kroz koji tumačimo čulne informacije iz naše okoline. Naša čula (vid, sluh, dodir itd.) prikupljaju podatke koje naš mozak zatim obrađuje kako bi formirao razumevanje sveta. Ovaj proces je pod uticajem našeg referentnog okvira; on sluzi kao filter i utice na sta fokusiramo percepciju.

Perspektiva je specifičan stav ili gledište iz kojeg se nešto razmatra ili procenjuje. To je više lični i subjektivni ugao, na koji utiču i naš referentni okvir i percepcija. Perspektiva uključuje naše individualne predrasude, iskustva i emocionalna stanja koja boje naše tumačenje događaja i interakcija.

Uglavnom ono sto sam hteo reci da mi na drustvo i svet gledamo iz perspektive, koja je po pravilu nedovoljno tacna, tako da svi imamo iskrivljenu sliku o svetu oko sebe (neki manje neki vise) i mislim da je nas um previse ogranicen da bi smo spoznali istinu.

 

[Ljubo2]

Svaki stav ako je isrken je ujedno vjerovanje u isti, vjera, razlika je samo u tome na čemu počiva ta vjera, odnosno na kojim dokazima. Koji je dokaz o tvojoj teoriji o kojoj pričaš, na čemu počiva ako nije samo na vjeri?

U mom gornjem postu si dobio sve dokaze i logiku na kojoj počiva moje otkriče Konačne i večite Istine o postojanju materije, života, Svesti, Scvemira i Boga. I pozvao sam te da te dokaze i logiku oboriš svojom verom. U protivnom da priznaš, ti i svi koji iza mojih postpva stavljaju smajlić "ha-ha-ha, da je Zakon postojanja najviše dpstignuće u oblasti filozofije, kao i njen konačni kraj?

I to još uvek nisi učinio. Zašto? Da li si shvatio da ti nedostaju argumenati? I da je tvojoj i svim drugim svetskim verama došao kraj?

Čekam odgovor.

 

[Banovic_Strahinja]

Čekam odgovor.

"Početna Istina i dokaz o stvarnosti jeste da je ona nastala iz nematerijalnog Kvantnog vakuuma, koji je sa stanovišta fizike isto što i ništa."
-Kvantni vakum nije "nista" u apsolutnom smislu. On ima kvantne fluktuacije i energije. Ovo je slozen pojam koji se ne moze jednostavno smatrati "ništa".

"Sledeća istina i dokaz jeste da se Svemir i život u njemu ne sastoji ni od čega drugog do of fizičkih i psihičkih sposobnosti..."
-Ovo je nelogicno, jer svemir nije samo skup fizickih i psihickih sposobnosti. Materijalni svet se sastoji od materije i energije.

"Sedam sposobnosti i radnji Kvantnog vakuuma su zakon sveukupnog postojanja..."
-Nema dokaza da kvantni vakum ima "sposobnosti" kao što su naprezanje ili osecanje, niti sam cuo za tako nesto kao sto nikad nisam cuo za "zakon postojanja" kao naucnu kategoriju.

"Sve po Dekartovoj metodi: 'Mislim, dakle, postojim'."
-Ne vidim kako je ova izjava povezana s kvantnim vakumom.

"Kvantni vakuum pole nematerijalne Svesti... postoji od uvek i zauvek..."
-Kvantni vakum nema svest i nije entitet sa sposobnostima svesti.

Tekst je pokusaj da se spoji kvanta fizika i neke filozovske ideje, ima zanimljivosti ali se ne moze uzeti kao naucno validiran rad tako da ostaje u domenu teorija.

 

[Ljubo2]

"Početna Istina i dokaz o stvarnosti jeste da je ona nastala iz nematerijalnog Kvantnog vakuuma, koji je sa stanovišta fizike isto što i ništa."
-Kvantni vakum nije "nista" u apsolutnom smislu. On ima kvantne fluktuacije i energije. Ovo je slozen pojam koji se ne moze jednostavno smatrati "ništa".

Ali činjenica je da fizičari još uvek nemaju odgovr na pitanje "šta je Kvantni vakuum". A što se tiče "kvantnih fluktuacija", postojalo je vreme kad ih nije bilo i koje tek kad su počele, na kraju su uslovile "Veliki prasa" i evoluciju Svemira.

-Ovo je nelogicno, jer svemir nije samo skup fizickih i psihickih sposobnosti. Materijalni svet se sastoji od materije i energije.

Ne uzimaš u obzir činjenicu da definicija energije glasu da je energija sposobnost kretanja i rada. Zar ti ne zvuči logično da je ovu definiciju smislio "mali Dokica", koji nije umeo ispravno logički da razmišlja i da se seti da kretanje, kao fiziča radnja, ne može da postoji samo po sebi bez kretača koji raspolaže sposobnošću da se kreće,a to su uvek o samo čestice i delovi nematerijalnog Kvantnog vakuuma, tj. nematerijalne Svesti, o kojoj naučnici još uvek ne znaju apsolutno ništa.

-Nema dokaza da kvantni vakum ima "sposobnosti" kao što su naprezanje ili osecanje, niti sam cuo za tako nesto kao sto nikad nisam cuo za "zakon postojanja" kao naucnu kategoriju.

Nisi ni mogao da čuješ , jer ovaj zakon je tek otkriven i tek treba da postane predmetom naučnog proveravanja i priznavanja njegovih neoborivig argumenata i logike.

"Sve po Dekartovoj metodi: 'Mislim, dakle, postojim'."
-Ne vidim kako je ova izjava povezana s kvantnim vakumom.

Ljudski organizam se ne sastoji ni od čega drugog, do od onih istih čestica i delova Kvantnog vakuuma, od kojih je sagrađen i ceo Svemir. Koje uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji grade ceo Svemir, kao i ljudski organizam. Ppomoću kojih dovode sebe u stanje svesnosti o sebi i spoznaju sebe kao svoje jastvo, tj. kao Svest. To su i činjeice i logika.

"Kvantni vakuum pole nematerijalne Svesti... postoji od uvek i zauvek..."
-Kvantni vakum nema svest i nije entitet sa sposobnostima svesti.

To je tvoje verovanje. A činjenica je da energijka koja je nastala putem samonaprezanja i samokretanja čestica i delova Kvantnog vakuuma, raspolažu tih sposobnostima. Iz čega sledi ispravan loguički zaključak da i Kvantni vakuum tim istim sposobnostima raspolaže, Ali ih ne koristi kada miruje, već samo kad stvori u sebi potrbu i nameru da počne da ih koristi. Logično je da su Kvantni vakuum i Svemir samo dva različita stanja jedne i iste prirodne sile i pojave,nepokretno i pokretno. Ovo je u skladu i sa Hegelovom logikom koja kaže: !Ako iz nešto koje postoji kao Prvo, nastaje ješto Drugo, tada to drugo i ne postoji, već i dalje postoji to Prvo, koje je samo promenilo svoj oblik ili stanje, pa sada samo izgleda da se pojavilo i da postoji nešto Drugo". U skladu sa ovom logijom Hvantni vakuum i Svemir su, kao voda i led, jedno i isto. Kao što je led i dalje voda koja se zaledila, tako je i Svemir i dalje kvantni vakuum koji je mirovao, pa se pokrenuo.

Tekst je pokusaj da se spoji kvanta fizika i neke filozovske ideje, ima zanimljivosti ali se ne moze uzeti kao naucno validiran rad tako da ostaje u domenu teorija.

Upravo obrnuto. Sva znanja do kojih se došlo u okviru prirodnih nauka, pomoću empirijskih metoda i eksperimenata, još unek nisu istinska znanja, već samo nedokazane teorije. Zato što se pomoću empirijskih metoda i eksperimenata može istraživati samo izvanjska strana stvarnosti, a ne i njena unutrašnja, suštinska i svesna. Pomoću emprijskih metoda naučnik o stvarnosti može da sazna samo šta ta stvarnost za njega kao posmatrača iz vana, jeste, a ne i šta ta ista stvarnost za samu sebe, jeste. I tek Zakon postojanja , koji je argumentovano i logički obuhvatio i logički poveza i izvanjsu, materijalnu stranu stvarnosti i njenu unutrašnju, subjektivnu, svesnu, koje su beraskidivo uzajamno uzročno-posledično povezane, koje jedna bez druge ne bi bile moguće, ima sada značenje neoborive osnovne prirodne nauke, a nikako nefokazane teorije.

 

[Steinadler]

OK, filozofija mi nije jaca strana, moguce je da gresim, ali moje vidjenje je otprilike da su 3 bitne stavke za razumevanje sveta oko sebe- percepcija, perspektiva i referentni okvir ili brazac (frame of reference).
Pojmovi "referentni okvir", "percepcija" i "perspektiva" svaki od ova 3 igra ključnu ulogu u tome kako razumemo i komuniciramo sa svetom, medjusobno su povezani, mada jos ne vidim potpunu sliku posto su jako isprepleteni:
Referentni okvir je kontekst unutar kojeg posmatramo i tumačimo događaje i informacije. Oblikuje ono na šta se fokusiramo i kako tumačimo ono što vidimo. To je mentalni okvir sastavljen od prošlih iskustava, verovanja i stavova koji oblikuju naše razumevanje i donošenje odluka.

Percepcija je proces kroz koji tumačimo čulne informacije iz naše okoline. Naša čula (vid, sluh, dodir itd.) prikupljaju podatke koje naš mozak zatim obrađuje kako bi formirao razumevanje sveta. Ovaj proces je pod uticajem našeg referentnog okvira; on sluzi kao filter i utice na sta fokusiramo percepciju.

Perspektiva je specifičan stav ili gledište iz kojeg se nešto razmatra ili procenjuje. To je više lični i subjektivni ugao, na koji utiču i naš referentni okvir i percepcija. Perspektiva uključuje naše individualne predrasude, iskustva i emocionalna stanja koja boje naše tumačenje događaja i interakcija.

Uglavnom ono sto sam hteo reci da mi na drustvo i svet gledamo iz perspektive, koja je po pravilu nedovoljno tacna, tako da svi imamo iskrivljenu sliku o svetu oko sebe (neki manje neki vise) i mislim da je nas um previse ogranicen da bi smo spoznali istinu.

Ovo zadnje što ti stoji u poruci sam naveo pre, da, 100% istina o nečemu je teško dostižna, ali, znati o nečemu 10% ili 90% itekako je različito.

Sada ću malo jasnije, prostije i slikovitije primjere iz života navesti.
U ovoj temi problem percepcije i društva se odnosi na mediokritet, ili na većinu stanovništva, e sad, dodatni problem u narodima i društvima na balkanu je to što većina nije mediokritet, ljudi osrednjih znanja, shvatanja, sposobnosti, ambicija, dometa itd. dodatni ozbljan problem medj življem na balkanskom poluostrvu su poluljudi, većinu čine oni izmedju imbecila, i mediokriteta! Ovo je preozbiljan problem u jednom društvu.
Esencija problema je da ti poluljudi imaju otprilike 10-20% formiranu sliku o nečemu, a to nešto su percipirali samo sa jedne strane, njima je često nametnuta percepcija i oni nisu kadri intelektualno da sagledaju i ostale uglove nečega kako bi barem došli do 70-80% istine o nečemu i na taj način imali realniju sliku.
Ovo vodi ka zlu.
Ti poluljudi uglavnom često su npr. šovinisti, agresivni, mrze, spremni poginuti za svojih 10%, spremni da ospore tvojih 90%.
Za ove poluljude uglavnom se veže prisustvo "Daning Krugerovog efekta"
Evo ti prost primjer iz života realan, glorifikovanje ratnih zločinaca na svim zaraćenim stranama.
Svaki ratni zločinac je heroj u svom narodu i oni se slave!
Takvi narodi nemaju nikakvu šansu za pomirenjem, da ostvare saradnju, da postanu npr. kosmopoliti za što je potrebna poveća doza objektivnosti u pogledu na mnoge stvari, jer im je perskektiva ograničena.
E sad, izbor perspektive se odnosi na ljude koji nisu poluljudi, već na one ljude koji namjerno okreću glavu, okretanje glave znači svjestan izbor da se odredjena percepcija ne percipira, npr. situacija izmedju Palestine i Izraela, svijet okreće danas glavu na zločine i ono što i Izrael sprovodi decenijama unazad. Ljudi, većina svjesno ne žele da imaju percepciju na ovom polju. Npr. čovjek živi udoban život u Švajcarskoj ili u Americi i samo to percipira, kada bi ga neko pitao kakav je svijet, od bi odgovorio pa lijep, taj odgovor dolazi iz ograničene percepcije koja je formirala njegovu ograničenu perspektivu, i naravno da nije tačno, jer ako bi on uzeo u obzir stradanja koja su nametnuta i dešavaju se na raznim poljima u svjetu, on bi morao imati drugačiji odgovor, odnosno onaj koji je procentualno približniji istini.
Na makro planu, ovo je civilizacijski problem cjelokupnog društva na globalnom nivou, jer izbor da se nešto ne percpira stvara lažnu sliku, samim tim, perspektiva tih ljudi je drugačija i manje približna istini. Ovo dovodi do ignorisanja problema, jer problem nije percipiran, samim tim problem raste i može zakucati jednoga dana i na njihova vrata..

 

[Steinadler]

Moguće je i ovo dovesti u vezu,
"Geštalt psihologija", https://sh.wikipedia.org/wiki/Geštalt_psihologija
Tu je otprilike težnja čovjeka da formira cjelovitu sliku o nečemu!
U tekstu na Wiki izmedju ostalog piše da um teži tome da konstruiše sve percepcije i tako stvori sliku o objektu.