priznajem jedino (vrednosni) sud svoje...

[truthSeeker]

kome dajete za pravo da vam u sopstvenim očima daje ili oduzima vrednost?
i zašto?
zato što ste tako formatirani tj. od malena istrenirani ili svojom svesnom odlukom?

da li imate potrebu da validaciju sopstvene vrednosti tražite u očima i rečima i pretpostavljenim mislima i osećanjima drugih ljudi?
zašto?

 

[ucencovjek]

Imam potrebu da tarzim vrednost kod nepoznatih ljudi . Da vidim da li vredim u tom drugacijem drustvu nego sto sam naviko. S bliskim ljudima od prilike znam na cemu sam , "zato sto sam prirodno nadaren da procenim coveka" , da,da

Pa ono , sto se mene tice nek misli ko sta hoce o meni ionako u krajnjoj liniji nemos ti coveku zabraniti i narediti sta ce o tebi misliti ,toga sam svestan zat one trosim energiju na ubedjivanje drugih .
Svima pa i meni prija da nas drugi hvale i vrednuju , al sve je to na kraju iluzorno , mzoe taj neko da se promeni prema tebi i pade sva ta hvala u vodu ,a ti osta dal vredim il ne vredim ??

Eto na to se svodi ako drugima das da ti "doziraju samopouzdanje" i vrednost . Moras imati neku dozu samopouzdanja i samosvesti da bi na duze staze bio vredan , drugi ti to ne mogu dati

 

[Dragoljub69]

Normalno je (prirodno) da društveno biće,čovek ,svoje vrednosti (relativne!) verifikuje u sredini
u kojoj se kreće i egzistira i s kojom koegzistira...Obrnuto je neprirodno...

 

[louiskrstic]

Na putu lične evolucije svesti svako od nas prolazi ili iskusi i proživi svaku fazu. Kako taj proces traje tokom mnogo inkarnacija to je normalno da u svakom periodu života ima nas koji zavisimo od tudjih stavova i odluka kao što ima onih koji ne zavise od spoljašnih već zavise jedino od svojih unutarnjih izvora. Za ove druge se kaže da su odmakli u duhovnom napretku pod uslovom da ta njihova nezavisnost od spoljašnih uticaja nije kruti stav uma koji sprečava fleksibilnost osobe pa ne prepoznaje i ne razlikuje pozitivno od negativnog već po svaku cenu odbacuje sve drugo i sve drugačije. U ovom slučaju imamo, rekao bih, najnepoželjniju kombinaciju.
Dobro je osloniti se na svoje, dublje, razumevanje ali je dobro imati mogućnost prepoznavanja ispravnosti i stavova, odluka i mišljenja drugih ljudi i, ako je pogodno, ugraditi nešto od toga i kod sebe.

 

[coco bill]

Na putu lične evolucije svesti svako od nas prolazi ili iskusi i proživi svaku fazu. Kako taj proces traje tokom mnogo inkarnacija to je normalno da u svakom periodu života ima nas koji zavisimo od tudjih stavova i odluka kao što ima onih koji ne zavise od spoljašnih već zavise jedino od svojih unutarnjih izvora. Za ove druge se kaže da su odmakli u duhovnom napretku pod uslovom da ta njihova nezavisnost od spoljašnih uticaja nije kruti stav uma koji sprečava fleksibilnost osobe pa ne prepoznaje i ne razlikuje pozitivno od negativnog već po svaku cenu odbacuje sve drugo i sve drugačije. U ovom slučaju imamo, rekao bih, najnepoželjniju kombinaciju.
Dobro je osloniti se na svoje, dublje, razumevanje ali je dobro imati mogućnost prepoznavanja ispravnosti i stavova, odluka i mišljenja drugih ljudi i, ako je pogodno, ugraditi nešto od toga i kod sebe.

svako ko radi na sebi mora otkriti tri ključne stvari: znati da ne znaš, spoznati da nisi i naslutiti potencijal da možeš biti.
daljni rad se odvija na razradi te tri stvari.

 

[truthSeeker]

I
Svima pa i meni prija da nas drugi hvale i vrednuju , al sve je to na kraju iluzorno , mzoe taj neko da se promeni prema tebi i pade sva ta hvala u vodu ,a ti osta dal vredim il ne vredim ??

Eto na to se svodi ako drugima das da ti "doziraju samopouzdanje" i vrednost . Moras imati neku dozu samopouzdanja i samosvesti da bi na duze staze bio vredan , drugi ti to ne mogu dati

ako nekome priznaš pravo da ti diže vrednost time što te hvali, automatski mu daješ moć i da ti spušta vrednost.....
ako spoljašnji hvalospevi i uniženja presudno utiču na sopstveni osećaj vrednosti onda se osoba pretvara u lutku čije konce vuku oni koji joj daju i oduzimaju validaciju...nekad takvi to čine haotično i slučajno, a nekad se to radi sistematski kao na primer u sektama, ideologijama, možda i nekim tajnim organizacijama...

 

[truthSeeker]

Normalno je (prirodno) da društveno biće,čovek ,svoje vrednosti (relativne!) verifikuje u sredini
u kojoj se kreće i egzistira i s kojom koegzistira...Obrnuto je neprirodno...

naglasio bi to relativne....bez toga tvoje tvrdjenje ne bi valjalo...

poenta je da se relativne vrednosti odnose na konkretne situacije i čovekovo ponašanje u konkretnim situacijama...
npr. ogromna je razlika između toga da se nekome kaže da je nešto uradio ili rekao glupo ili pametno i da se osobi kaže da je glup ili pametan...
to da suditi ima smisla postupcima (relativna vrednost u nekom kontekstu) a ne ljudima (apsolutna vrednost vezana za nečije celokupno bitisanje) to je skapirao još Hrist...mada ga sledbenici nisu baš uvek razumeli...

elem, jedno je evaluacija vrednosti postupaka, a drugo je evaluacija vrednosti osobe...
problem je što oni koji traže validaciju u svojoj okolini, traže i daju upravo apsolutne validacije (odnose se na osobu) a ne relativne (odnose se na postupke i veštine) i time manipulišu egoizmom osobe koja se evaluira tipično jačajući taj egoizam bilo da je u pitanju pohvala ili uniženje...

 

[ucencovjek]

ako nekome priznaš pravo da ti diže vrednost time što te hvali, automatski mu daješ moć i da ti spušta vrednost.....
ako spoljašnji hvalospevi i uniženja presudno utiču na sopstveni osećaj vrednosti onda se osoba pretvara u lutku čije konce vuku oni koji joj daju i oduzimaju validaciju...nekad takvi to čine haotično i slučajno, a nekad se to radi sistematski kao na primer u sektama, ideologijama, možda i nekim tajnim organizacijama...

Pa da al ipak ti treba neki oslonac i putokaz ka "pravim vrednostima" , jer ih neuka i neiskusna osoba ne moze sama spoznati , treba biti mudar pa izabrati prave uzore

 

[Dragoljub69]

naglasio bi to relativne....bez toga tvoje tvrdjenje ne bi valjalo...

poenta je da se relativne vrednosti odnose na konkretne situacije i čovekovo ponašanje u konkretnim situacijama...
npr. ogromna je razlika između toga da se nekome kaže da je nešto uradio ili rekao glupo ili pametno i da se osobi kaže da je glup ili pametan...
to da suditi ima smisla postupcima (relativna vrednost u nekom kontekstu) a ne ljudima (apsolutna vrednost vezana za nečije celokupno bitisanje) to je skapirao još Hrist...mada ga sledbenici nisu baš uvek razumeli...

elem, jedno je evaluacija vrednosti postupaka, a drugo je evaluacija vrednosti osobe...
problem je što oni koji traže validaciju u svojoj okolini, traže i daju upravo apsolutne validacije (odnose se na osobu) a ne relativne (odnose se na postupke i veštine) i time manipulišu egoizmom osobe koja se evaluira tipično jačajući taj egoizam bilo da je u pitanju pohvala ili uniženje...

A oni koji su svesni relativnosti ljudskih,ali i drugih (uvek subjektivnih!)vrednosti su tolerantni i prilagodljivi ljudi...
Dovoljno samosvesni i emotivno stabilni da normalno shvataju i prihvataju,recimo:"danas jesi-sutra nisi" i sl...

 

[Dragoljub69]

Pa da al ipak ti treba neki oslonac i putokaz ka "pravim vrednostima" , jer ih neuka i neiskusna osoba ne moze sama spoznati , treba biti mudar pa izabrati prave uzore

Najveći deo mudrosti leži baš u toleranciji-emotivnoj sposobnosti da se podnesu sve" boje" jedne iste stvari...
(Pišem skraćeno da bi me opširnije shvatili...)

 

[truthSeeker]

A oni koji su svesni relativnosti ljudskih,ali i drugih (uvek subjektivnih!)vrednosti su tolerantni i prilagodljivi ljudi...
Dovoljno samosvesni i emotivno stabilni da normalno shvataju i prihvataju,recimo:"danas jesi-sutra nisi" i sl...

da... to "danas jesi, sutra nisi" je mislim posebno važno i u vezi prihvatanja sebe i svojih postupaka i postignuća....
ta sposobnost da čovek dopusti sebi da ne mora da uvek bude savršenstvo, da ne mora da bude ispravan, ni u pravu...
da prihveti kao svoje ispoljavanje i svoje brljotine i da iz njih uči umesto da ih negira i prikriva od sebe i drugih..

to je mislim ono što psiholozi zovu integrisana ličnost...a teolozi oboženje ili umirenje....
jer je osoba koja je sposobna da u celosti i sa svim prividnim kontradikcijama prihvati sebe i druge onakvima kakvi jesu kad takvi jesu (relativnost!) je opuštenija, sklonija prijateljskim a ne konfliktnim interakcijama sa drugima...

 

[dobra predskazanja]

sebe.

 

[hirajgoagain]

pa dolaze i to rade
i sto je zanimljivo obicno dolaze i rade ljudi koji meni deluju stabilnije, srecnije i uspesnije znatno od mene. nisu dosta sami sebi nego mora i meni da objasne
mada verovatno cu i ja to raditi nekom, obicno tako biva kad se zalis
hm na koga mislim

 

[authorite]

Srcu i prirodi.

 

[Doom Rider]

Ja uvek sudi samom sebi posle svake akcije bilo d sam je dobro odradio ili loše.