Privatne banke kreiraju novac - istina ili popularni mit?

https://www.bis.org/review/r180118c.pdf

Dakle:

When speaking about money, we need to distinguish between various types of money.
Especially important with regard to our topic is the distinction between central bank money
on the one hand and commercial bank money – i.e. deposits with commercial banks – on the other

Central bank money comprises banknotes in circulation and the sight deposits held by
commercial banks at the central bank.2 Both are legal tender, which means that no restriction
may be imposed on their acceptance
.3
The breakdown of the monetary base into banknotes in circulation on the one hand and sight
deposits held by banks at the SNB
on the other is determined by public demand for
banknotes.
Sight deposits are used by banks for cashless interbank payment transactions. Payments
between banks – or their customers – are effected via the Swiss Interbank Clearing (SIC)
system and result in the reallocation of sight deposits across the participating banks’ accounts
at the SNB. Moreover, banks are obliged to fulfil the minimum reserve requirements of the
National Bank Act, i.e. to hold sufficient reserves either in the form of banknotes or as sight
deposits with the SNB


A na drugoj strani, depoziti kod banaka

Deposits with commercial banks are distinct from central bank money. When speaking of
these deposits in my remarks today, I will be referring to the sight deposits – also known as
demand deposits – of their customers. Customers also hold savings and time deposits with
banks. These cannot be directly drawn on for transaction purposes, but they are cash
equivalents and are therefore included in broader definitions of money.
Bank customers can use their sight deposits to make payments. Unlike central bank money,
the deposits with commercial banks are not legal tender, but they do represent a claim on
central bank money
. Bank customers can withdraw sight deposits in the form of banknotes,
i.e. central bank money, or instruct their bank to make a cashless payment. The latter leads to
a reallocation of SNB sight deposits – again, central bank money – from the customer’s to the
payment recipient’s bank



I kao potraživanje, depoziti kod banaka imaju rizik da ne budu naplaćeni u celosti (u zavisnosti od načina kako država to reguliše, to je onih 50.000 EUR kod nas):

From the public’s perspective, cash and deposits with commercial banks are virtually the
same for payment purposes
. However, deposits are subject not only to the risk of inflation, but
also to credit risk. If their bank becomes insolvent, customers’ claims to central bank money
cannot be redeemed
, or can be redeemed only up to the maximum amount covered by the
deposit guarantee scheme
.



+ ovo u delu gde se govori o kreiranju depozita kod banaka kroz kreditno-depozitne poslove, pa onda o plaćanju

To execute the payment, the bank needs to have sight deposits with the SNB. If it holds
enough liquidity in the form of central bank money
, the payment can be made without delay.
If not, the bank needs to obtain liquidity on the interbank market or via credit facilities at the
SNB, which only works if the bank has sufficient collateral in the form of securities or if it is
prepared to pay a premium


Our example illustrates the following key points: An individual commercial bank cannot use
the granting of loans to ensure a lasting increase in the deposits it holds
. Due to payment
transfers, the deposit created by a loan flows out and disappears from the books of the lending
bank. For the banking system as a whole, however, things look different. The payment
transfer creates a new deposit at another bank. While the total volume of central bank money
remains unchanged, lending by an individual bank increases deposits in the banking system
and hence also the overall money supply



Na, ne znam zašto si, postavljajući link ka ovom članku citirao samo uvodni pasus, a preskočio čitavo poglavlje pod naslovom?

Why the image of ‘creating money out of thin air’ is misleading
Namera ili neznanje? :think:

Evo šta kaže u tom poglavlju
Ladies and gentlemen, I have tried to somewhat demystify the subject of money creation by
the commercial banks. The topic has repeatedly become a focus of attention, especially
among bank critics, and the language used is often provocative. Featuring prominently is the
image of ‘privileged banks’ that can ‘create money out of thin air’. The image has a long
history, yet is often misunderstood. Some erroneously assume that banks are in a position to
raise funds via the creation of deposits and so ultimately pull themselves out of trouble by
their own bootstraps, as it were. This is, of course, nonsense. If it were true, there would be no
financial crises. Illiquid banks would always be able to create the money they need to meet
their obligations themselves. Reality is not like that. The deposits created by the banking
system belongs to the banks’ customers. It is the customers who can use it to procure goods or
services, or to meet financial obligations, not the banks.8
What also needs to be pointed out is that the impetus for credit and money creation comes not
from the banks, but from their customers. A bank sets the conditions and must be able to
transact the payments that its customers want to make with their deposits. But it is the
customers who decide whether or not they want to take up the bank’s offer.
The idea of ‘creating money out of thin air’ is more applicable to central banks. Since the
demise of the gold standard, central bank money can no longer be exchanged for gold. This
means that central banks really are in a position to simply ‘print money’, as the expression
goes, which enables them to meet their obligations in their own currency anywhere and at any
time. But even central banks face certain restrictions. Their tasks are defined by law, which in
most countries requires them to ensure price stability. The instruments that allow them to
create money thus serve the sole purpose of fulfilling a central bank’s legal mandate



Ima tu još stvari iz članka o kojima se može pričati, ali ovo izdvojeno je najvažnije za temu
 
Poslednja izmena:
Pokjušaću i ja da dam svoj doprinos temi

Naše banke tj banke koje rade na teritoriji Srbije svakako ne kriraju nikakv novac, tj dinare njima stiže već kreirani novac koji se odražava na zaduženost države i kurs

Nije tačno ovo za državu, a za kurs, pa onako...

Krediti koje subsidijari stranih banaka u Srbiji dobijaju od svojih banaka matica ne mogu biti zaduženje države, jer je to kredit između mama banke i kćerke banke.
Dalje, kada mama banka odobri kredit svom detetu, to znači dolazak evra-dolara u Srbiju, a to na tržištu znači veća ponuda evra i pritisak na jačanje dinara.
Naravno, kredit se mora vratiti sa kamatom, pa će gradualno vraćanje smanjivati pritisak ponude evra i uravnotežavati.
Uplata i otplata kredita efektuiraju se na kurs u zavisnosti od toga kako NBS apsorbuje prilive.
I naravno, računa se da su te banke plasirale kredite zdravim firmama koje su s tim parama nešto radile na domaćem i ino tržištu i po tom osnovu kreirale neke dinare i kredite.
Pa i to je od efekta na kurs
 
Na, ne znam zašto si, postavljajući link ka ovom članku citirao samo uvodni pasus, a preskočio čitavo poglavlje pod naslovom?

Why the image of ‘creating money out of thin air’ is misleading
Namera ili neznanje? :think:
Vidi, Magistre, nije mi jasno sa kim se raspravljas, niti razumem sta zelis postici otkrivanjem tople vode i mlacenjem strasila, zato sam i odustao od rasprave sa tobom, pa bih te zamolio da se uzdrzis od provokacija.

https://forum.krstarica.com/showthr...ularni-mit?p=36786527&viewfull=1#post36786527

Cime su placeni O i AD?
Oni su mogli istog trenutka otici u banku i traziti kes.

Nije stvorila iz nicega, stvorila je iz obecanja da ce novac biti placen u nekom trenutku u buducnosti, iz kredita.

Postavio sam linkove za one koji imaju zelju i vreme da razumeju kako sistem funkcionise.

Prvi daje pregled bankarstva u vreme zlatnog standarda, jer su neke operacija jasnije nego pod FIAT-om.
Drugi objasnjava neke mehanizme QE i interakciju komercijalne i centralne banke.
Treci je kritika zelje da se uvede "suvereni novac" u svajcarski sistem i daje predgled strukture sadasnjeg sistema.
 
Vidi, Magistre, nije mi jasno sa kim se raspravljas, niti razumem sta zelis postici otkrivanjem tople vode i mlacenjem strasila, zato sam i odustao od rasprave sa tobom, pa bih te zamolio da se uzdrzis od provokacija.

Vidi, kad je reč o dobrim ekonomskim diskusijama, ja zaista čitam postavljeni materijal. Pa me zanimalo šta se to još nalazi u tekstu sa sajta BIS.
Ja ne otkrivam toplu vodu, nego objašnjavam sve faličnosti iluzorne, a tako popularne teze (pa i jedan ex ministar finansija Varufakis se blamira time) da poslovne banke prave novac ni iz čega.
A ta iluzija nije neki zamišljen neprijatelj, već ima mnoge pristalice i uzima se već aksiomatski tačnom.



Postavio sam linkove za one koji imaju zelju i vreme da razumeju kako sistem funkcionise.

Prvi daje pregled bankarstva u vreme zlatnog standarda, jer su neke operacija jasnije nego pod FIAT-om.
Drugi objasnjava neke mehanizme QE i interakciju komercijalne i centralne banke.
Treci je kritika zelje da se uvede "suvereni novac" u svajcarski sistem i daje predgled strukture sadasnjeg sistema.

Da bi znao koji su resursi relevantni za materiju o kojoj se priča, moraš i sam dobro razumeti materiju.
Da se ovde kreditno-depozitna multiplikacija iluzorno poistovećuje sa stvaranjem novca.
U tome je stvar.
 
Варуфакис је објаснио да су банкари уствари лопови који тврде да су дали новац притом не поседујући робу.

Узми за бпример било које реформаторе рецимо вере уверења попут Јешуе Мохамеда Лутера .... Сви су тврдили да су ауторитети у бранши

препродаје рлигијских продуката ништа друго него лопови .....продајући лажно сигурно духовно спасења .. плаћањем или радом на материјалним добрима

То ј е'грех ' Варуфакиса ? Што демистификује чувену флоскулу 'банкарски производ '

Сви знамо да у судницама , судије , адвокати не деле ПРАВДУ ваћ само спроводе ПРАВО .. у преводу спроводе ЗАКОН ....а ЗАКОН .... нема везе са ПРАВДОМ , а понекад ни

ПРАВОМ ... уосатлом зато су и различите речи

Праве речи за праве ствари ....

Плаво црвено јесте ствар договора ... таласна дужина односно енергија фотона није неможе нити ће бити икада ствар договора кончензуса наредбе .
 
Vidi, kad je reč o dobrim ekonomskim diskusijama, ja zaista čitam postavljeni materijal. Pa me zanimalo šta se to još nalazi u tekstu sa sajta BIS.
Ja ne otkrivam toplu vodu, nego objašnjavam sve faličnosti iluzorne, a tako popularne teze (pa i jedan ex ministar finansija Varufakis se blamira time) da poslovne banke prave novac ni iz čega.
A ta iluzija nije neki zamišljen neprijatelj, već ima mnoge pristalice i uzima se već aksiomatski tačnom.





Da bi znao koji su resursi relevantni za materiju o kojoj se priča, moraš i sam dobro razumeti materiju.
Da se ovde kreditno-depozitna multiplikacija iluzorno poistovećuje sa stvaranjem novca.
U tome je stvar.

:fdlan:

M0, u modernom sistemu, moze da stvori SAMO centralna banka.

Ako Varufakis kaze da poslovna banka moze da stvara novac iz vazduha, on ili mesa ulogu poslovne i centralne banke, sto je malo verovatno ili kada kaze "novac" ne misli na M0.
 
:fdlan:

M0, u modernom sistemu, moze da stvori SAMO centralna banka.

Ako Varufakis kaze da poslovna banka moze da stvara novac iz vazduha, on ili mesa ulogu poslovne i centralne banke, sto je malo verovatno ili kada kaze "novac" ne misli na M0.

Ako obratiš pažnju na te njihove priče, primetićeš da oni ulogu monetarne baze pogrešno pripisuju monetarnim agregatima M1 i M2.
Slučajno ili namerno.
Ovi što to rade slučajno, to rade iz neznanja.
Ovi drugi, poput Varufakisa, rade to namerno radi manipulisanja.

A Varufakisa čovek da upita, kad tvrdi te gluposti: pa što Siriza nije osnovala jednu novu državnu banku i tim receptom stvarala pare i kroz dividende te banke otplaćivala dug Grčke?

Ili, što jedna Venecuela ili Severna Koreja ne prosperiraju, ako se tako lako i u takvim količinama može stvoriti novac koji ima vrednost?

:)

- - - - - - - - - -

Kod nas imaš likova koji su ozbiljno stajali iza te teze, i razvijali teorije o "nekreditnom novcu" poput Stojana Nenadovića.
Njegovu priču je neuspešno pokušao da nastavi Mladen Banjac (Mladen je i bio na ovom forumu i s njim sam imao dugačke diskusije)
 
Hteo bih da se osvrnem na jedno opšte rašireno mišljenje, naročito popularno kod korisnika "edukativnih" Youtube klipova i interenet sadržaja iz domena teorije zavere, a to je da privatne banke putem primanja depozita i davanjem kredita na osnovu tih depozita STVARAJU NOVAC, te da time oduzimaju zemlji monetarnu suverenost, koja bi trebala da se vrati Centralnoj banci i sl.

Znate ono: Pera dao banci 1000 dolara, banka 100 stavi u rezervu, a 900 plasira kao kredit Miki, pa je banka time stvorila dodatnih 900 dolara.

Ja tvrdim da je ovo mišljenje MIT, a ponudiću i objašnjenje zašto.

Svaka firma, pa i banke imaju svoju imovinu i o njoj vode evidenciju.
Imovina prikazana po svojim oblicima (Nekretnine, vozila, novac) jeste AKTIVA.
Imovina prikazana po tome čija je (sopstveni kapital, pozajmljena sredstva) jeste PASIVA.

To koliko jedna banka ima novca prikazuje se u AKTIVI i to na poziciji koju možemo nazvati TEKUĆI RAČUN.
Recimo da banka ABC ima 1.000 evra na svom tekućem računu (radi jednostavnosti poistovetiću papirni i elektronski novac) i to je njen novac.

Ukupna količina novca je u početnom trenutku je 2.000 i ovako je raspoređena:
1.000 evra kod ABC banke i
1.000 evra kod Pere

Gospodin Pera dođe u banku ABC i položi depozit od 1.000 evra na godinu dana. Recimo da za svaki depozit, NBS traži da se izdvoji 10% rezervi. Znači, ABC banka, po prijemu depozita mora uplatiti 100 dolara na poseban račun kod NBS

Ukupna količina novca u ovom trenutku je 2.000 i ovako je raspoređena
1.900 kod ABC banke
100 kod NBS

Pera ima 0 evra, ali potražuje 1.000 evra od Banke.
ABC banka potražuje 100 evra od NBS

Gospodin Mika dobije kredit od ABC banke u iznosu od 900 evra. ABC banka mu isplati tih 900 evra.

Ukupna količina novca u ovom trenutku je 2.000 i ovako je raspoređena:
1.000 kod ABC banke
900 kod Mike
100 kod NBS

Pera ima 0 evra, ali potražuje 1.000 evra od Banke.
ABC banka potražuje 100 evra od NBS
Mika ima 900 evra, ali duguje 900 evra ABC banci
.

Kao što se iz primera vidi, polaganje depozita i davanje kredita iz tog depozita:
1. nije promenilo količinu novca u opticaju
2. promenilo je samo strukturu poseda tog novca i to privremeno (do isteka depozita, dospeća kredita)
3. stvorilo dužničko poverilačke odnose između:
- Pere i ABC banke,
- ABC banke i NBS i
- ABC banke i Mike

Toliko za početak.
Za sada nisam hteo da više zamaram računovodstvenim, monetarnim aspektima objašnenja i stanovištom funkcionisanja platnog prometa
Meni se kao laiku čini da u ovoj jednačini nešto fali, a to je da je "Mika" pozajmio od banke 900, ali će vratiti 1000. A banka će "Peri" za štednju na ime kamate isplatiti npr 10-20.
 
Ako obratiš pažnju na te njihove priče, primetićeš da oni ulogu monetarne baze pogrešno pripisuju monetarnim agregatima M1 i M2.
Slučajno ili namerno.
Ovi što to rade slučajno, to rade iz neznanja.
Ovi drugi, poput Varufakisa, rade to namerno radi manipulisanja.

A Varufakisa čovek da upita, kad tvrdi te gluposti: pa što Siriza nije osnovala jednu novu državnu banku i tim receptom stvarala pare i kroz dividende te banke otplaćivala dug Grčke?

Ili, što jedna Venecuela ili Severna Koreja ne prosperiraju, ako se tako lako i u takvim količinama može stvoriti novac koji ima vrednost?

:)

- - - - - - - - - -

Kod nas imaš likova koji su ozbiljno stajali iza te teze, i razvijali teorije o "nekreditnom novcu" poput Stojana Nenadovića.
Njegovu priču je neuspešno pokušao da nastavi Mladen Banjac (Mladen je i bio na ovom forumu i s njim sam imao dugačke diskusije)

Odgledao sam jedno predavanje od Varufakisa, ne slazem se sa zakljucima, ali predavanje je ok, objavicu ga posle (ne mogu dva videa u istoj poruci)


Ovo je kratak izvod iz njegovog predavanja gde opisuje kreditnu teoriju novca, ali se ruga kad kaze: "prave novac iz vazduha".
On ne misli da je to odgovarajuci pristup upravljanju novcem, ali na kraju ipak priznaje da funkcionise.

Ne pominje monetarnu bazu, vec se samo ogranicava na delovanje poslovne banke.

U videu je objasnio i zasto nije moguce samo napraviti banku i stancati pare. Iza proizvedenog depozita, mora da stoji realna ocekivana vrednost ili ce banka brzo propasti.
 
Ok je predstavio kreditnu teoriju novca, ali vecina zakljucaka mu je pogrosna.

U pravu je da banke treba regulisati, ali bolji je pristup pravljenja prepreka za lose kredite, nego prisiljavanje usmeravanja kredita.
npr, Ogranicenje zaduzenosti na % od plate je dobra ideja. Moze se prosiriti daljim ogranicenjem na kes kredit, a favorizovanjem namenskih kredita.
Ako drzava zeli da usmeri kredit, ona otvara razvojnu banku. Medjutim mi nismo sposobni da ocuvamo te banke, tako da to nije za nas.

Finansiranje drzave direktno iz CB je budalastina. SAD i delom VB su pokazale da je zaduzivanje preko obveznica dugorocno bolje.

Niko nije "sakrio" kreditnu teoriju novca.
Praksa kreiranja kredita postoji vec nekoliko vekova, a teorija je formulisana u 19. veku. Vecina pristalica je povezana sa centralnim bankama, a sada se vise govori o njoj jer objasnjava kako funkcionise QE.
 
Из Књиге Јаниса Варуфакиса ОВАЈ СВЕТ МОЖЕ БИТИ БОЉИ

пар пасуса као опринос вашој дискусији

........
Али, у жељи да мање користим алегорију и да будем кон- кретнији,
хтео бих да ти објасним како то тачно банкари преносе разменску вредност из будућности.
Помоћу ког механизма они то чине.
Само на тај начин схватићеш да је крах неизбежан.
Рецимо да Михалис прави бицикле и да од банкара тражи кредит од 500.000 евра
да купи машине које ће му омогућити производњу рамова бицикала од карбонских влакана како би бицикли били лакши и јачи.
Питање је: Цде ће банкар пронаћи ту суму да би је позајмио Михалису, наравно уз одговарајућу камату.

Немој да пожуриш са одговором да ће банкар позајмити Михалису свој новац или новац који су други уложили у његову банку.
То је погрешан одговор!
Тачан одговор је:
Ниоткуд!
Ни од чега!
Банкар ће напросто укњижити, поверити на Михалисов рачун суму од 500.000 евра.
Шта то значи?
Значи да ће, кад Михалис провен стање на свом банковном рачуну, пресрећан, угледати на екрану
банко- мата следеће стање: Салдо/ Крајње стање = 500.000 евра.
Михалис ће онда одмах исплатити произвођача машине преносећи
500.000 евра са свог банковног рачуна на банковни рачун произвођача и тако ће се ни од чега, ниоткуд створити сума од 500.000 евра!
И, заиста,
„процес помоћу којег банке стварају новац ни из чега толико је једноставан да ум није у могућности..........
Dobro ali, osim tog depozita je kreiran i dug.

Tako da je sistem u razvnoteži.

Vlasnik depozita ima pare, banka drži zajam, a dužnik ima dug.
 
Hteo bih da se osvrnem na jedno opšte rašireno mišljenje, naročito popularno kod korisnika "edukativnih" Youtube klipova i interenet sadržaja iz domena teorije zavere, a to je da privatne banke putem primanja depozita i davanjem kredita na osnovu tih depozita STVARAJU NOVAC, te da time oduzimaju zemlji monetarnu suverenost, koja bi trebala da se vrati Centralnoj banci i sl.

Znate ono: Pera dao banci 1000 dolara, banka 100 stavi u rezervu, a 900 plasira kao kredit Miki, pa je banka time stvorila dodatnih 900 dolara.

Ja tvrdim da je ovo mišljenje MIT, a ponudiću i objašnjenje zašto.

Svaka firma, pa i banke imaju svoju imovinu i o njoj vode evidenciju.
Imovina prikazana po svojim oblicima (Nekretnine, vozila, novac) jeste AKTIVA.
Imovina prikazana po tome čija je (sopstveni kapital, pozajmljena sredstva) jeste PASIVA.

To koliko jedna banka ima novca prikazuje se u AKTIVI i to na poziciji koju možemo nazvati TEKUĆI RAČUN.
Recimo da banka ABC ima 1.000 evra na svom tekućem računu (radi jednostavnosti poistovetiću papirni i elektronski novac) i to je njen novac.

Ukupna količina novca je u početnom trenutku je 2.000 i ovako je raspoređena:
1.000 evra kod ABC banke i
1.000 evra kod Pere

Gospodin Pera dođe u banku ABC i položi depozit od 1.000 evra na godinu dana. Recimo da za svaki depozit, NBS traži da se izdvoji 10% rezervi. Znači, ABC banka, po prijemu depozita mora uplatiti 100 dolara na poseban račun kod NBS

Ukupna količina novca u ovom trenutku je 2.000 i ovako je raspoređena
1.900 kod ABC banke
100 kod NBS

Pera ima 0 evra, ali potražuje 1.000 evra od Banke.
ABC banka potražuje 100 evra od NBS

Gospodin Mika dobije kredit od ABC banke u iznosu od 900 evra. ABC banka mu isplati tih 900 evra.

Ukupna količina novca u ovom trenutku je 2.000 i ovako je raspoređena:
1.000 kod ABC banke
900 kod Mike
100 kod NBS

Pera ima 0 evra, ali potražuje 1.000 evra od Banke.
ABC banka potražuje 100 evra od NBS
Mika ima 900 evra, ali duguje 900 evra ABC banci.

Kao što se iz primera vidi, polaganje depozita i davanje kredita iz tog depozita:
1. nije promenilo količinu novca u opticaju
2. promenilo je samo strukturu poseda tog novca i to privremeno (do isteka depozita, dospeća kredita)
3. stvorilo dužničko poverilačke odnose između:
- Pere i ABC banke,
- ABC banke i NBS i
- ABC banke i Mike

Toliko za početak.
Za sada nisam hteo da više zamaram računovodstvenim, monetarnim aspektima objašnenja i stanovištom funkcionisanja platnog prometa
Evo koji je moj odgovor, na pitanje veoma uvaženog Magistra, da li banke kreiraju novac ni iz čega, pri čemu on smatra ne.

Banke kreiraju novac, ali sa 2 caveata:

  • To ne mogu na svoju ruku, nego uz licencu centralne banke
  • To ne mogu "Neto," nego pri kreaciji npr. +1000 evra moraju na drugoj strani napisati iznos s negativnim predznakom (npr. "A ovaj mi onda duguje -1000 evra")

S tim na umu, da li je ovo kreacija "ni iz čega"?

Mislim da Ne, baš kao što je čola presudijo.
 
Наравно да креирају ни из чега, креирају бројке на екрану, дужне су да имају прописани депозит од 20%, што значи да су слободне да 80% пласирају у виду бројки на екранима.
Kao što rekoh, na drugoj strani to uravnoteže suprotnim brojem.

Tako da se ne radi o Neto Kreaciji Novca.

A drugo, taj depozit i nije bančin nego vlasnikov.

Kad ti staviš pare u banku naime, one su Tvoje.
 
Drugi objasnjava neke mehanizme QE

QE masa ljudi ne razume. Radi se naprosto o sledećem.

Novac se iz obvezničkih računa stavlja na obične rezervne račune. To je to.

Nada je da će biti više "para" u sistemu ako nisu u obveznicama; ali to je glupost. Naime ko ima obveznice, on lako može da potroši taj equity ionako.

- - - - - - - - - -

Pokjušaću i ja da dam svoj doprinos temi

Naše banke tj banke koje rade na teritoriji Srbije svakako ne kriraju nikakv novac, tj dinare njima stiže već kreirani novac koji se odražava na zaduženost države i kurs
Just lol

Kako im stiže već kreirani novac? Ovo će biti dobro, osjećam...
 
Варуфакис је објаснио да су банкари уствари лопови који тврде да су дали новац притом не поседујући робу.

Kakvu robu. Recimo ti prodaješ kuću za 200.000 evra ali kupac je neki Goljo koji nema tog keša.

Međutim on napravi hipotekarni dil s bankom, i na osnovu toga tebi osvane stvarno 200.000 evra na računu posle prodaje.

To ti pokazuje da je banka divno stvorenje koje ispunjava svoje obaveze.
 
Kakvu robu. Recimo ti prodaješ kuću za 200.000 evra ali kupac je neki Goljo koji nema tog keša.

Međutim on napravi hipotekarni dil s bankom, i na osnovu toga tebi osvane stvarno 200.000 evra na računu posle prodaje.

To ti pokazuje da je banka divno stvorenje koje ispunjava svoje obaveze.

Јесте, али ти после у року од тих 20 или колико година отплате кредита мораш да створиш нову вредност колико је банка измислила новца који ти је дала.
 
Јесте, али ти после у року од тих 20 или колико година отплате кредита мораш да створиш нову вредност колико је банка измислила новца који ти је дала.
Ali... Dala ti je stvarni novac.

To ipak nešto vredi.

Možda ćeš reći: "Zašto da banka ima tolike pare?"

A odgovor je naravno: "Pa nema ona, nego ti, šašavuljo."
 
Ali... Dala ti je stvarni novac.

To ipak nešto vredi.

Možda ćeš reći: "Zašto da banka ima tolike pare?"

A odgovor je naravno: "Pa nema ona, nego ti, šašavuljo."

Новац је стваран онолико колико имаш могућности да га замениш за реалну вредност. У нашем случају, те могућности законима и принудом гарантује држава, а та иста држава је банкама дала монопол на издавање новца.

Наравно, тај круг не би био затворен до краја када не би било оних који новац узимају.

А шта је уствари идеја?

Идеја је да ти нешто што ти треба добијеш сада, а да то отплатиш својим радом, и то и паразите типа банака и државе, јер су они посредници у послу продавања свог рада.

Дакле, ти си се узимањем кредита за стан обавезао да ћеш у неком периоду створити својим рмбањем нову вредност у висини вредности тог стана.
А колика је та вредност, е па релативна је.
Направити стан у Блејограду кошта неких 400€ по квадрату, а несрећници који улазе у кредит обавезују се да ће га одрадити за цену од 1500 или више. При томе, нико од њих појма нема како ће се мењати цена стана у дугом периоду њихове отплате, јер цена та 5 зида зависи искључиво од количине државног монопола у земљи званој Србија.

Ако би нас неко сутра окупирао и рекао, господо, све институције (и сав монопол) се сели у нашу престоницу, а ви ћете од сутра живети од свог рада, стан у Београду не би вредо ни пишљива боба.
 

Back
Top