Hajde da objasnimo primer koji je naveo AleksaJ, a odnosi se na Varufakisovo objašnjenje čudesnog stvaranja novca ni iz čega
Немој да пожуриш са одговором да ће банкар позајмити Михалису свој новац или новац који су други уложили у његову банку.
То је погрешан одговор!
Тачан одговор је:
Ниоткуд!
Ни од чега!
Банкар ће напросто укњижити, поверити на Михалисов рачун суму од 500.000 евра.
Шта то значи?
Значи да ће, кад Михалис провен стање на свом банковном рачуну, пресрећан, угледати на екрану
банко- мата следеће стање: Салдо/ Крајње стање = 500.000 евра.
Михалис ће онда одмах исплатити произвођача машине преносећи
500.000 евра са свог банковног рачуна на банковни рачун произвођача и тако ће се ни од чега, ниоткуд створити сума од 500.000 евра!
И, заиста,
„процес помоћу којег банке стварају новац ни из чега толико је једноставан да ум није у могућности..........
Hajde da objašnjenje pojednostavimo do kraja.
Idemo na računovodstvenu jednačinu banke
Recimo da je:
Gotovina = 100
Krediti = 0
Rezerve = 10
Kapital = 110
Depoziti = 0
100 + 0 + 10 = 110 + 0
110 = 110
Dakle, nema ni kredita ni depozita u početku.
Zašto ovakva pretpostavka?
Pa, zato da bi se jasnije videlo Varufakisovo čudo.
To sa koliko novca Banka raspolaže, vidi se na poziciji "GOTOVINA".
Dakle, banka trenutno ima 110 para (nebitno da li u papiru, metalu ili elektronski)
I onda klijent Mihalis ode kod mađioničara Bankara i zatraži 500 para kredita, koje mu banka odobri, nakon čeka zadovoljni Mihalis odmah vidi da raspolaže sa 500 para na svom računu.
Kako izgleda bilans banke
Gotovina = 100
Kredit = 500
Rezerve 10
Kapital = 110
Depozit = 500
Bilans
100+500+10 = 110+500
610 = 610
Šta se promenilo?
Aktiva je porasla sa 110 na 610
Količina novca kojom banka raspolaže ostala je ISTA, i dalje iznosi 100.
Zašto?
Zato što je opisanom operacijom samo kreiran dužničko-poverilački odnos, ali ne i sam novac.
Recimo, Varufakisov Mihalis plaća proizvođaču tih 500 para za mašinu.
Ako proizvođač, ima račun u drugoj banci, to plaćanje neće moći biti izvršeno jer banka ima samo 100 para, a ne 500.
Ili, ako proizvođač ima svoje dobavljače, koji su u drugoj banci opet nastaje problem. Ne može izvršiti plaćanje.
Baš kao ne može ni podići 500 para sa bankomata ili na šalteru.
Jer, nema 500 para.
Ima samo 100.
Ono što je bitno znati, jeste da Banke
ne znaju kada će i u kojim iznosima novac ulaziti i izlaziti iz njih i prelaziti na račune drugih banaka u zemlji i inostranstvu, ili na račun Trezora države.
Dakle, Varufakisov primer je BESMISLEN.
Banke to ne rade.