Privatne banke kreiraju novac - istina ili popularni mit?

Daću primer

Marfin Banka:

Odštampa 500.000 dinara, ali to joj zadaje sledeće glavobolje: Em to nije njen depozit nego titular može da ih odnese;

em im sad održanje realne vrednosti banke (0 dinara) zavisi od uterivanja tog duga.


Centralna banka:

Odštampa 500.000 dinara i smejući se ih potroši na luksuzne šubare za zaposlene u centralnoj banci. Glavobolja nema.

Ovim smo dakle dokazali da problem nisu banksteri, nego Big Government.
 
Pa, teoretičari zavere kažu "Banksteri stvaraju pare ni iz čega. To dokazuje da nema pravde u svetu."

1* To nije tačno, jer banke stvaraju tako što moraju da izbalansiraju i drugu stranu svojih papira.

Tako da su time ti teoretičari zavere Opovrgnuti.

U stvari, čak je Država (koju kritičari banaka često vole, i pozivaju je da obuzda banke) čak je Država upravo kriva za taj zločin stvaranja para ni iz čega.


Zavere pominjem jer mislim da je naslov teme preuzet iz te zloglasne formulacije conspiracy sajtova.

Ti si međutim krenuo da ih opovrgavaš s neke druge strane. Kažeš: "Neki dinari su novac, a neki nisu.

"Banke možda upisuju neke dinare, ali to nisu pare."

To po meni nije dovoljno ubedljivo odbrušeno.


Inače je česta pojava da ni u samoj centralnoj banci guverneri ne znaju kako emitovanje para funckioniše, pa ćate koje direktno pritiskaju dugmad bolje klavire taj proces.
Zato nema nikakvog Šejma u tome ako i dalje misliš da novac ne raste na drveću.
Realizacija kredita ima svoja dva aspekta:
1. Nastanak potraživanja prema dužniku
2. Stavljanje dužniku na raspolaganje stvarno postojećeg novca

Računovodstveno gledano to je operacija:
- povećanje dugovne strane konta "Dati krediti"
- povećanje potražne strane konta "Depozit"

- Konto "Gotovina i novac kod NBS" (koji govori koliko banka poseduje novca) ostaje NETAKNUT

Realizacijom kredita NEMA NOVOG novca
 
Poslednja izmena:
Realizacija kredita ima svoja dva aspekta:
1. Nastanak potraživanja prema dužniku
2. Preusmeravanje stvarno postojećeg novca dužniku

Realizacijom kredita NEMA NOVOG novca
Ne.

Njegov depozit je Iznosio 0 dinara pre dolaska u banku, a 100.000 posle.

Ti sad možeš da igraš igre rečima, ali taj taster je pritisnula komercijalna banka
 
Ne.

Njegov depozit je Iznosio 0 dinara pre dolaska u banku, a 100.000 posle.

Ti sad možeš da igraš igre rečima, ali taj taster je pritisnula komercijalna banka
Šta god da je banka pritisnula to nije povećalo količinu novca kojim ta banka raspolaže.
Naime, ti misliš da jeste.
Ali nije.
To koliko novca ima piše na kontu AKTIVE ("Gotovina i sredstva kod centralne banke"). Taj konto je netaknut realizacijom kredita.
A ti sabiraš taj konto aktive sa kontom PASIVE ("Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima") misleći da njihov zbir znači nešto.
A to ne znači ništa.
 
Šta god da je banka pritisnula to nije povećalo količinu novca kojim ta banka raspolaže.
Naime, ti misliš da jeste.
Ali nije.
To koliko novca ima piše na kontu AKTIVE ("Gotovina i sredstva kod centralne banke").
A ti sabiraš taj konto aktive sa kontom PASIVE ("Depoziti i ostale finansijske obaveze prema drugim komitentima") misleći da njihov zbir znači nešto.
A to ne znači ništa.
Iz perspektive tog civila koji ranije Nije Imo dinare, a sad ima, njemu deluje kao da je komercijalna banka ih tu stvorila na dugme.

I tu je u pravu.
 
To je stvar utiska.
Utiska koji je stvarnost, zato zato što njegova Banka odlično upravlja svojom likvidnošću, tj, sjajno uparuje prilive i odlive gotovine
Ti kažeš da banke Guraju uloge od štediša na svoj račun u NBS, pa onda taj novac Vade kad treba dati kredit.

Što bi značilo da je Štednja starija od Investicije; dok je iz naše perspektive Investicija prva, a onda ona stvara Štednju.
 
Ti kažeš da banke Guraju uloge od štediša na svoj račun u NBS, pa onda taj novac Vade kad treba dati kredit.

Što bi značilo da je Štednja starija od Investicije; dok je iz naše perspektive Investicija prva, a onda ona stvara Štednju.
Da, moja teza jeste Štednja => Investicija.
Moramo se vratiti realitetima.
Novac je sredstvo razmene dobara.
Novac nije nikakva mistika, nego omogućava da ne moraš da mečuješ 2 ljudi koji imaju tačno 2 stvari koje žele da trampe međusobno.
Nego, transakciju razdvajaju umesto R-R na R-N pa N-R, da se tako izrazim (k'o Bože me prosti, Bogdan Ilić, Branko Medojević ili onaj Blentavi Pavlović s Političke Ekonomije).


Hajdemo jednu misaonu vežbu:
- Zašto Madurove banke ne stvore keš i spasu Bolivarsku Republiku?
- Ili, zašto se toga nije setio neko iz Džuče dinastije Kim?
 
Da, moja teza jeste Štednja => Investicija.
Moramo se vratiti realitetima.
Novac je sredstvo razmene dobara.
Novac nije nikakva mistika, nego omogućava da ne moraš da mečuješ 2 ljudi koji imaju tačno 2 stvari koje žele da trampe međusobno.
Nego, transakciju razdvajaju umesto R-R na R-N pa N-R, da se tako izrazim (k'o Bože me prosti, Bogdan Ilić, Branko Medojević ili onaj Blentavi Pavlović s Političke Ekonomije).


Hajdemo jednu misaonu vežbu:
- Zašto Madurove banke ne stvore keš i spasu Bolivarsku Republiku?
- Ili, zašto se toga nije setio neko iz Džuče dinastije Kim?
Pazi, ja sam crni pojas austrijske ekonomije. Nema potrebe meni da objašnjavaš te stvari.

Evo koji primer ja koristim. Zamislimo da je uragan udario SAD, i vlada kaže:

"Imamo loše vesti i dobre vesti. Loše vesti su da je uragan pouništavao kuće i šteta je 1 trilion dolara. Dobre vesti su da smo već sanirali štetu, jer smo izdali novčić na kome piše 1 trilion dolara."

To je naravno glupost, jer nije isto stvarna šteta i neka papirčina.

Međutim, gde je greška austrijanaca. Nakon što su i sami ustanovili da je fiat novac Glupost, oni ga i dalje tretiraju kao suvo zlato iz rudnika.

Pa kažu: "Gde ćeš jado štampati, pa to je nemoguće!"

"Znaš li ti koliko Rudara je rizikovalo život sa fenjerom na čelu, da bi se odštampalo $100."

Pa kažu: "Fiat novac mora meni da bude Store of Value! To je moje elementarno pravo!"

Sve to je, avaj, netačno.

Istina glasi:

Država vuče legitimitet od pučine (narodnih masa) i oni uopšte ne moraju da održavaju bilo kakvu vrednost valute. Nego mogu da je štampaju beskonačno, i to vrlo lako.
 
Pazi, ja sam crni pojas austrijske ekonomije. Nema potrebe meni da objašnjavaš te stvari.

Evo koji primer ja koristim. Zamislimo da je uragan udario SAD, i vlada kaže:

"Imamo loše vesti i dobre vesti. Loše vesti su da je uragan pouništavao kuće i šteta je 1 trilion dolara. Dobre vesti su da smo već sanirali štetu, jer smo izdali novčić na kome piše 1 trilion dolara."

To je naravno glupost, jer nije isto stvarna šteta i neka papirčina.

Međutim, gde je greška austrijanaca. Nakon što su i sami ustanovili da je fiat novac Glupost, oni ga i dalje tretiraju kao suvo zlato iz rudnika.

Pa kažu: "Gde ćeš jado štampati, pa to je nemoguće!"

"Znaš li ti koliko Rudara je rizikovalo život sa fenjerom na čelu, da bi se odštampalo $100."

Pa kažu: "Fiat novac mora meni da bude Store of Value! To je moje elementarno pravo!"

Sve to je, avaj, netačno.

Istina glasi:

Država vuče legitimitet od pučine (narodnih masa) i oni uopšte ne moraju da održavaju bilo kakvu vrednost valute. Nego mogu da je štampaju beskonačno, i to vrlo lako.
Ali, "store of value" je možda i ključna funkcija novca.
Ona, zapravo, izlišnom čini ne smao trampu u prostoru, nego i u vremenu.

Mislim da ti se tu kida nit.
"Value" je ključna determinanta novca.
Ne njegova intrinsična vrednost (jer papir je bezvredan, kod kovanica više vredi metal od apoena, a elektrodigiti su tek smejurija), već to da se količina novca vezuje za prometovane vrednosti.
Seti se monetarnog fundamenta.

Količina novca X brzina opticaja = cene X količina dobara i usluga

Ona govori dosta toga.

A Grešamov zakon "NATO novac ćera bolivarski novac" dodatno govori zašto se gornja jednačina mora uzeti za ozbiljno.

Ako fiat novac prestane da ima funkciju čuvara vrednosti, onda ćemo poželeti dobrodošlicu povratka zlata, jaspisa, srebra i sličnih istorijski proverenih čuvara vrednosti
 
financial-economics-commercial-banking-25-638.jpg
 

Back
Top