Da, moja teza jeste Štednja => Investicija.
Moramo se vratiti realitetima.
Novac je sredstvo razmene dobara.
Novac nije nikakva mistika, nego omogućava da ne moraš da mečuješ 2 ljudi koji imaju tačno 2 stvari koje žele da trampe međusobno.
Nego, transakciju razdvajaju umesto R-R na R-N pa N-R, da se tako izrazim (k'o Bože me prosti, Bogdan Ilić, Branko Medojević ili onaj Blentavi Pavlović s Političke Ekonomije).
Hajdemo jednu misaonu vežbu:
- Zašto Madurove banke ne stvore keš i spasu Bolivarsku Republiku?
- Ili, zašto se toga nije setio neko iz Džuče dinastije Kim?
Pazi, ja sam crni pojas austrijske ekonomije. Nema potrebe meni da objašnjavaš te stvari.
Evo koji primer ja koristim. Zamislimo da je uragan udario SAD, i vlada kaže:
"Imamo loše vesti i dobre vesti. Loše vesti su da je uragan pouništavao kuće i šteta je 1 trilion dolara. Dobre vesti su da smo već sanirali štetu, jer smo izdali novčić na kome piše 1 trilion dolara."
To je naravno glupost, jer nije isto stvarna šteta i neka papirčina.
Međutim, gde je greška austrijanaca. Nakon što su i sami ustanovili da je fiat novac Glupost, oni ga i dalje tretiraju kao suvo zlato iz rudnika.
Pa kažu: "Gde ćeš jado štampati, pa to je nemoguće!"
"Znaš li ti koliko Rudara je rizikovalo život sa fenjerom na čelu, da bi se odštampalo $100."
Pa kažu: "Fiat novac mora meni da bude Store of Value! To je moje elementarno pravo!"
Sve to je, avaj, netačno.
Istina glasi:
Država vuče legitimitet od pučine (narodnih masa) i oni uopšte ne moraju da održavaju bilo kakvu vrednost valute. Nego mogu da je štampaju beskonačno, i to vrlo lako.