Prirodna funkcija inteligencije i svesti

[oziman]

Za uvodni post ove teme pozvao sam se na neke Niceove i Bergsonove misli, ali je ona pre svega namenjena pitanju sta je saznanje i svest i sta to tera coveka da saznaje i postane svestan u "okeanu" besvesne volje. ? Koja je osnova inteligencije i saznanja uopste i da li mozemo ,paradoksalno, intelektom prevazici intelekt i nekako prigrliti intuiciju ?

Sta covek ustvari zeli kada zeli nesto da sazna ?

Nice se ovo zapitao dok je boravio u Veneciji i cuo nekog coveka na ulici kako kaze "On me je prepoznao."

Pitanje je sta je zeleo taj covek koji ga je prepoznao ? Jasno je da je zeleo da nesto strano ucini poznatim. Video je nepoznato koje ga je uznemirilo. To nepoznato moglo je biti lopov, ubica,zivotnja ili nesto trece ... covek je bio uznemiren a onda ga je odjednom prepoznao i covek je osetio umirenje. To vise nije opasnost to je nesto poznato , nesto na sta je navikao.
Da li je radost koju osetimo kada nesto saznamo zapravo olaksanje napetosti i straha koje je tom saznanju prethodilo ?
Ono sto coveka tera da saznaje jeste pre svega strah. Inteligencija se budi samo kada navika naidje na prepreku. Recimo neko radi rutinski posao potpuno nesvestan ...mehanicki, kao mesecar. Tu nema svesti. Odjednom taj posao negde zapinje ! Osecamo prepreku , nesto nepoznato, strah... Tek tada stupa svest i inteligencija na scenu. Intelekt angazuje memoriju (tkz. slike secanja) .. salje ih u susret neposrednom opazaju koji dolazi od prepreke i na taj nacin koristeci memeoriju i stvarajuci perecepciju, pokusava da nepoznato ucini poznatim i da tako resi i otkloni nastalu prepreku. Kada to i uspe dolazi do olaksanja a inteligencija je time ispunila svoju svrhu postala je suvisna i covek se vraca svom automatizmu i nesvesti.

Tako saznaje vecina ljudi a da li tako saznaju i filozofi ?
Nice zakljucuje da mnogi filozofi cine tako ali to nisu pravi filozofi.
Ono sto je poznato ,sto je preslo u naviku, ne moze biti cilj potrage filozofa i metod spoznaje sustine sveta. Treba se okrenuti onom nepoznatom . okrenuti ledja nuznosti i potraziti slobodu. Svet slobode je takav ...haotican ..nepredvidljiv ..Spoznati nepoznatu protivurecnu prirodu slobode nije prijatno kao spoznati nuznost ali to je "saznanje" koje filozof trazi.

Hladne duse, mazge, slepci, pijani - nisu za mene srcani. Srca ima koji zna sta je strah, ali koji ume da savlada strah; koji vidi ambis, ali s ponosom.
Onaj ko vidi ambis, ali ocima orla,- koji kandzama orlovskim shvati i uhvati ambis. taj ima hrabrosti.
Nice Iz Zaratustre

Spojler

 

[MozdaAliNisamHteo]

Ne postoji nikakva "prirodna" funkcija svesti, jer ponasanje vezano za opazaje koji nikada nisu postali svesni onome ko ih ima postoji, i naucno je dokazano, i to visestruko. Svest nije neophodna za "delanje", i to cak ni za ono delanje koje "se oslanja na podatke dobijene culima". Podaci mogu biti dobijeni culima i neka akcija se moze ostvariti uzimajuci u obzir njih cak i u slucajevima da ne postoji svest o tim podacima koji su tako dobijeni. Emocije mogu biti vezane za slike koje su emitovane 0,... sekundi, dakle, slike koje nikada i nismo imali u svesti, mada su ih nase oci videle... to je takodje dokazano eksperimentima, itd. Intelekt moze (isto tako) funkcionisati i bez svesti, jer je dokazano da i oni kojima je primarni vizuelni kortekst odstranjen mogu da se ponasaju "kao da vide" i to "ne refleksno" (tj. utvrdjeno je da se o podacima dobijenim putem oka onda razmislja, mada osoba tih podataka (celo vreme) nije svesna)... itd. mada je to opsirna prica koju ovde necu dovrsavati, samo cu pomenuti.

Dakle, svest nema nikakvu "prirodnu funkciju".

Naravno, to uopste nije potrebno dokazivati eksperimentima, pa zato i necu davati detaljne prikaze istih iz literature. Ipak, neke sam nabrojao da bi i oni koji ne mogu sami da misle nego moraju da saznaju "sta to eksperimenti pokazuju" nesto mozda i povezali i shvatili...

Funkcionalizam (glediste po kome svi psihicki procesi imaju neku i imaju samo fiziolosku i telesnu svrhu, programiranu biologijom, kao na primer za odrzanje organizma itd.) je stvar laika, jer postojanje svesti se ne moze protumaciti kao nesto "svrsishodno za organizam", ali se ne moze posmatrati ni kao nesto "nuzno za delanje", i te dve cinjenice gaze svako funkcionalisticko glediste.

Svakako, Sopenhauerovo projektovanje volje iz coveka na prirodu... i pravljenje 101ve "filozofije" koja iskljucuje postojanje slobode u coveku je totalno smesno i glupo ga je i komentarisati. To je samo jos jedan pokusaj nekog jadnika da "pokaze" kako on za nista sto cini nije kriv ni odgovoran... gde se taj "koji to hoce da pokaze" hvata cak i za kovcege za mrtvace koje prave neka Africka plemena...

 

[H4m1et]

svrha saznanja je da unapredi život, iako sam proces saznavanja može biti bolan.

 

[MozdaAliNisamHteo]

Svesti (svakako) ima i bez razmisljanja, sto znaci da je autor teme malo lupao... recimo, senzacije, emocije itd. sto moze biti u svesti a nemora imati veze sa razmisljanjem. Razmisljanje cak moze biti i satima prekinuto, tako da osoba moze da ne misli nista jako dugo... naravno, a da uz to ima svest.

Da, jos jednu stvar... a to je da se intelekt nuzno mora oslanjati na podatke iz memorije. To nije istina, moguce je razmisljati o "nikad vidjenim" stvarima... kao sto je iste moguce konstruisati i bez oslanjanja na vec postojece podatke iz memorije. Recimo, razmisljanje o pravdi ... da li ono mora biti vodjeno memoijom? Da li je pojam pravde "culno" saznat? Dalje, razmisljanje o zeljama... zelje postoje nevezano za memoriju, mada se o njihovoj realizaciji moze misliti vezano za nju, itd. itd. itd. Dalje, razmisljanje o nesvesnom i o volji! - klasicni primeri razmisljanja o stvarima koje "nisu u memoriji".

 

[oziman]

Mozda ali nisam hteo
Iz tvojih postova izbija nervoza i zelja za svadjom sto znaci da oni nisu zanovani na znanju vec na ubedjenju ,a koje u nedostatku znanja pokusavas da nametnes ovde agresijom i spustanjem rasprave na nivo volje i svadje . U tome ne zelim da ucestvujem.

A posto takodje vidim da si daleko od poznavanja bar osnova filozofije a da u isto vreme veoma dobro poznajes psovke i uvrede kao i reci tipa "laik, smesno, gluposti, lupanje... normalna rasprava i nije moguca

Samo neke naznake tebi kako da se izvuces iz zabluda u koje si upao.

Sto se tice Sopenhauera
Prvo savladaj njegovo ucenje o slobodi. Za pocetak se raspitaj sta je inteligibilni a sta empiriski karakter.

Sto se tice urodjenih ideja i njihove nemogucnosti

"Nema nista u razumu sto prethodno nije bilo u culnosti" Dzon Lok

ps. A ono o "pravdi" ne zasluzuje komentar.

 

[Иван Чонкин]

Mozda ali nisam hteo
Iz tvojih postova izbija nervoza i zelja za svadjom sto znaci da oni nisu zanovani na znanju vec na ubedjenju ,a koje u nedostatku znanja pokusavas da nametnes ovde agresijom i spustanjem rasprave na nivo volje i svadje . U tome ne zelim da ucestvujem.

A posto takodje vidim da si daleko od poznavanja bar osnova filozofije a da u isto vreme veoma dobro poznajes psovke i uvrede kao i reci tipa "laik, smesno, gluposti, lupanje... normalna rasprava i nije moguca


Zaista sam u nedoumici da li ima ikakvog smisla učestvovati na ovom forumu. Ako napišeš nešto sto se nekima, a tih nekih je čini mi se većina, ne dopada, suprotstavlja njihovom ubjeđenju a ne mišljenju odmah iz dotičnog provre neko čudo i taj počne da vrijeđa, ruga se, nipodaštava, potcjenjuje.
Otkud vam pravo i koja ja to "pravda" da se tako ponašate o pljuvači ljudi?

Pa kad bih napisao zaista glup komentar otkud pravo da vrijeđate. Ako se neko osjeća duhovno, intelektualno ili već kako nadmoćnim valjda bi reakcija mudrog bila da produži dalje bez rasprave, međutim ne, prvo ti nalijepi etiketu da si glup da lupaš, da si snob ili limar seljak,.....a onda počne da pobija tvoje stavove. Ako misliš da sam (smo) glupi zar je pametnome mudro da se upinje i pobija moje glupe stavove očekujući od mene glupog da ih razumijem.

Zamislite velike ljude koje često citiramo, da li su se za života žestili pluvali i vrijeđali bližnje ako bi uvidjeli da su mnogobrojni ispod njihovog duhovnog i intelektualnog nivoa nivoa.

Nekome zaista nije mjesto na forumu pa il' meni ili pljuvačima.

Iako ja lično u ovoj temi nijesam napadnut jesam u drugima, zbog toga sam solidaran sa Ozimanom.

Možda bi o ovome ili sličnom bilo interesantno postaviti temu.

 

[gost 10000]

čonkine, ovo nije forum Horsko pevanje i sukobi mišljenja, postavljanje pitanja su dobrodošli. na vama je da zastupate, branite, argumentujete, a kod ovakvih tema koje su vrlo isključive u svojoj postavci, mora da dođe i do nesuglasica. tamo gde ne prelazi granicu dobrog ukusa i vaspitanja, lično posmatram kao žar borbe. koliko ste konstruktivni, prvo u postavljanu teme, koliko ste isključivi u različitim mišljenjima, morate sami da prebrodite, sve dok ne kršite sv. pravilnik.. ( : najlakše je off topicovati, a sada - na temu...

 

[jelen.co]

Gde nađe Bergsona? Pa, on je davno prevaziđen!

 

[Vadimzube32(antidiletant)]

Dzon Lok je neko u koga se ne sumlja? Jel to ubedjenje. (retoricko pitanje)

 

[oziman]

Dzon Lok je neko u koga se ne sumlja? Jel to ubedjenje. (retoricko pitanje)

Ne sumnja se u njega kao filozofa tek tako , vec u neka njegova filozofska otkrica koja se ticu neposrednih cinjenica svesti a koje kao takva imaju apodikticku istinost sto znaci da tu nema mesta sumnji.

A to da nista nije u razumu sto prethodno nije bilo u culima jeste upravo apodikticki istinito jer iako je Lajbnic kao i cela Kantova transcendentalna filozofija otkrila da ima apriornih znanja cije je poreklo u imanentnoj oblasti duha ali i pored toga ostaje da su ta znanja samo forme , uslovi svakog moguceg iskustva ali ne i izvoriste sadrzaja iskustva ..koje se mora potraziti u culnosti.

 

[rutinski]

Za uvodni post ove teme pozvao sam se na neke Niceove i Bergsonove misli, ali je ona pre svega namenjena pitanju sta je saznanje i svest i sta to tera coveka da saznaje i postane svestan u "okeanu" besvesne volje. ? Koja je osnova inteligencije i saznanja uopste i da li mozemo ,paradoksalno, intelektom prevazici intelekt i nekako prigrliti intuiciju ?

Sta covek ustvari zeli kada zeli nesto da sazna ?

Nice se ovo zapitao dok je boravio u Veneciji i cuo nekog coveka na ulici kako kaze "On me je prepoznao."

Pitanje je sta je zeleo taj covek koji ga je prepoznao ? Jasno je da je zeleo da nesto strano ucini poznatim. Video je nepoznato koje ga je uznemirilo. To nepoznato moglo je biti lopov, ubica,zivotnja ili nesto trece ... covek je bio uznemiren a onda ga je odjednom prepoznao i covek je osetio umirenje. To vise nije opasnost to je nesto poznato , nesto na sta je navikao.
Da li je radost koju osetimo kada nesto saznamo zapravo olaksanje napetosti i straha koje je tom saznanju prethodilo ?
Ono sto coveka tera da saznaje jeste pre svega strah. Inteligencija se budi samo kada navika naidje na prepreku. Recimo neko radi rutinski posao potpuno nesvestan ...mehanicki, kao mesecar. Tu nema svesti. Odjednom taj posao negde zapinje ! Osecamo prepreku , nesto nepoznato, strah... Tek tada stupa svest i inteligencija na scenu. Intelekt angazuje memoriju (tkz. slike secanja) .. salje ih u susret neposrednom opazaju koji dolazi od prepreke i na taj nacin koristeci memeoriju i stvarajuci perecepciju, pokusava da nepoznato ucini poznatim i da tako resi i otkloni nastalu prepreku. Kada to i uspe dolazi do olaksanja a inteligencija je time ispunila svoju svrhu postala je suvisna i covek se vraca svom automatizmu i nesvesti.

Tako saznaje vecina ljudi a da li tako saznaju i filozofi ?
Nice zakljucuje da mnogi filozofi cine tako ali to nisu pravi filozofi.
Ono sto je poznato ,sto je preslo u naviku, ne moze biti cilj potrage filozofa i metod spoznaje sustine sveta. Treba se okrenuti onom nepoznatom . okrenuti ledja nuznosti i potraziti slobodu. Svet slobode je takav ...haotican ..nepredvidljiv ..Spoznati nepoznatu protivurecnu prirodu slobode nije prijatno kao spoznati nuznost ali to je "saznanje" koje filozof trazi.

Mislim da nepotrebno uvlacite razna imena,ovaj rekao ovo, onaj rekao ono.
drzati se Necijih postulata kao pijan plota ne podrazumeva znanje.
Osim toga sam si dao odgovor na svoje pitanje.
"treba sa okrenuti onom nepoznatom i potraziti slobodu"
Uci u nepoznato uprkos strahu, uci u sam strah, iscrpeti sebe,
gurnuti sebe preko postavljenih ogranicenja, to je vec nekakav put,
koji ako uspe da se predje, otvara novi prostor za delovanje uma i
tad smo za korak blize slobodi.
Ko izabere takav put moze slobodno da zaboravi Nicea i S-hauera,
filozofija ni intelekt tu ne pomazu, samo mudda.
Intelekt su kola koja nas mogu dovesti do mora, ali na moru kola nista
ne vrede, treba nam camac. E to je sad pitanje srca,a nisam video
od svih vas filozofa da neko prica o srcu kao delu filozofije.
Sve sam suvi intelekt, strasno.

 

[oziman]

Rutinski

Mislim da nepotrebno uvlacite razna imena,ovaj rekao ovo, onaj rekao ono.
drzati se Necijih postulata kao pijan plota ne podrazumeva znanje.

Ako je tebi nepotrebno ti slobodno "filozofiraj" svojim zdravim razumom, a ozbiljna filozofija se razvijala hiljadama godina i njeni zakljucci i otkrica ne mogu da se lako razumeju cak i kada se cuju, a otkriti ih sam ... je nemoguce.

Tako da bez oslanjanja na misli velikih filozofa nema filozofije, ima samo sarlatanstva.

Intelekt su kola koja nas mogu dovesti do mora, ali na moru kola nista
ne vrede, treba nam camac. .

Ovo je poptuno tacno. A onaj ko moze da nas odvede do mora jeste filozofija. Ona jedina moze da ukaze na granice mogucnsoti ljudskog saznanja (na granice intelekta) i da nam tako omoguci "susret" sa onim sto je izvan mogucnosti svakog saznanja ili sa transcendentnim. Posle toga prestaje filzofija a pocinje misticizam. Ali samo naslutiti tu granicu predstavlja nesto cudesno na ovom svetu.

Da nastavim sa temom:

Svest znaci predstavljati.
"Biti svestan"..... ove reci ovako same za sebe ne znace nista, vec one moraju glasiti "Biti svestan necega." A jedino cega covek moze biti svestan jesu objekti iskustva , predstave. (ovde izuzimam volju koja nije saznanje)
Ja sam svestan ali svestan sam necega, ako tog necega nema, onda rec "svestan" gubi svako znacenje.
Dakle jedino onaj koji predstavlja, koji opaza, jeste svestan.
Odatle mozemo videti da onaj ko radi ne mora biti svestan vec je uslov svesnosti predstavljanje.
Tako da je temeljna funkcija svesnosti i inteligencije , kako kaze Bergson, predstaviti "nacrt buduce akcije". Pokusati predvideti akcije na koje mogu da uticem i koje mogu uticati na mene.
Ona se javlja samo tamo gde je akcija naisla na prepereku.Onde gde se akcija slobodno krece, nema potrebe za svesnoscu.
Odatle Nice zakljucuje da je instikt straha pred nepoznatim zapravo ono sto pokrece svest i intelekt.
Takodje Bergson kaze:

Deficit je normalno stanje inteligencije. Biti ometan to je njena sustina.

 

[Feniks308 II]

Тачно. Страх и свест су уско повезани. Страх од неке препреке и доводи до жеље за решењем. Што смо свеснији препреке већи је страх, али и већа жеља за решењем. Али превелик страх и може да нас омета у том решавању. Треба научити контролисати страх, усмерити га у позитивном правцу.

 

[rutinski]

"bez oslanjanja na misli velikih filozofa nema filozofije, ima samo sarlatanstva."

Naravno da bez filozofa nema filozofije ali moja kritika nije upucena filozofima nezavisno od
filozofije, jer nije filozofija sve, nije filozofija cilj sam po sebi, ona je samo Jedno od
Sredstava da bi dosli do Znanja, a po meni znanje i filozofija jos uvek nisu blizu jedno drugom.

"Ona jedina moze da ukaze na granice mogucnsoti ljudskog saznanja"

Eto tacke razmimoilazenja, ovo je potpuno netacno, jesi li citao
zen, tantru,haiku? - istocnjaci ovo ne smatraju filozofijom.


Da bi filozofija bila znanje mora biti primenljiva u svakodnevnom zivotu,
u medjuljudskim odnosima, na poslu, na pijaci, u ljubavi, u autobusu...
Treba da bude ziva i vesela (kao sto Nice rece).
Medjutim cujes li ti sebe:
Bergson je rekao, Nice je rekao, zar ne vidis kako to zvuci,
jalovo i nezivo.
Ono o cemu pricam prosto je ko pasulj, razlika izmedju teorije i praxe.
Tj. da li ti zivis te objekte iskustva i temeljne funkcije svesnosti ili samo
zvaces zvaku koja ti se svidja.
Znas li ti uopste da pored reci svesnost ne mogu da idu izrazi kao
funkcija i temeljna jer svest nije ogranicena.
Probaj da prespavas noc na klupi u parku, iskustvo je filozofsko sa big F.

 

[rutinski]

Тачно. Страх и свест су уско повезани. Страх од неке препреке и доводи до жеље за решењем. Што смо свеснији препреке већи је страх, али и већа жеља за решењем. Али превелик страх и може да нас омета у том решавању. Треба научити контролисати страх, усмерити га у позитивном правцу.

strah ne mozes nikako da usmeris u pozitivnom pravcu,
jedini nacin da ga pobedis je da budes jaci od njega,
veliki strah pobedjuje velika hrabrost.
kontrolisati strah mozes kad uvidis da je strah veci
od razloga koji stvara strah, tj. da mu mi pridajemo
nepotrebno velik znacaj.

 

[oziman]

Eto tacke razmimoilazenja, ovo je potpuno netacno, jesi li citao
zen, tantru,haiku? - istocnjaci ovo ne smatraju filozofijom.

Nema mnogo razmimoilazenja. Naravno da sam citao i citam istocnjacka dela . Koliko vidim iz tvojih stavova izviraju neke predrasude prema zapadnoj filozofiji ,koje si ko zna gde pokupio, i koje te ocito udaljuju od nje... tako da nisi ni svestan sta propustas.
Istocnjacka ucenja daju nam iste zakljucke kao i zapadna filozofija ( pre svega mislim uopsteno na pravac iracionalizma i idealizma) ali nacin filozofije je mnogo mocniji od nacina istocnjaka. Filozofija nam moze uz pomoc pojmova i reci i pozivajuci se na neciji intelekt pokazati put kojim cemo doci do onoga do cega mistik moze doci samo tkz. "miloscu".

Ove cuvene Sopenhaurove reci sve govore:

"Svaka posebna izreka uzeta sama za sebe ,a koje sacinjavaju Upanisade moze da se izvede kao zakljucak misli koje ja saopstavam , mada obrnuto nikako nije tacno , to jest moja misao se ne nalazi vec u Upanisadama."

 

[Feniks308 II]

strah ne mozes nikako da usmeris u pozitivnom pravcu,
jedini nacin da ga pobedis je da budes jaci od njega,
veliki strah pobedjuje velika hrabrost.
kontrolisati strah mozes kad uvidis da je strah veci
od razloga koji stvara strah, tj. da mu mi pridajemo
nepotrebno velik znacaj.

Страх је управо осећање које је јавља због смрти и грозног живота. Хоћу да кажем да се човек плаши због нечега што ће му угрозити живот или претворити му живот у пакао, његов или живот неког кога воли. Зато је страх и важан. Он нас тера да предузмемо нешто. А страх од бола је настао зато што је људима у свести да је бол врло близак смрти, што може бити тачно.

 

[branko turk]

..."Biti svestan"..... ove reci ovako same za sebe ne znace nista, vec one
moraju glasiti "Biti svestan necega." ...

Sa ovim se u potpunosti slazem, svest je uvek svest o necem. Dodao bih
fenomen usmeravanja paznje kao bitan element svesti.

…Posle toga prestaje filzofija a pocinje misticizam. Ali samo naslutiti
tu granicu predstavlja nesto cudesno na ovom svetu…

Sa ovim se ne slazem. Medju najvecim misticima Evrope neki su bili
obucari, neki inzenjeri...

…Ono sto coveka tera da saznaje jeste pre svega strah…
...Odatle Nice zakljucuje da je instikt straha pred nepoznatim zapravo ono sto pokrece
svest i intelekt...

Sa ovim se ne slazem. Strah je funkcionalan samo u prasumi. Strah nije dobra
klima za razmisljanje i saznavanje. Obratno, ima saznanja koja radjaju strah i to na dva
nacina. Prvi proistice iz samog sadrzaja onog sto saznajemo a drugi ima
funkciju okidaca. Ovaj prvi je od interesa za filosofiju a drugi za psihologiju.
Ovo je posebna tema unutar ove koju si ti otvorio a forumashi bi mogli da navedu
svoja sopstvena iskustva o tome kada i kako ih je poplasilo neko novo saznanje…

…Sta covek ustvari zeli kada zeli nesto da sazna ?...

Ne znam. Bar ne unutar filosofskog misljenja. Pa onda da se izrazim pesnicki:
Sve sto zelim da saznam je kako da se vratim kuci!

Vec sam saznao za dosta puteva koji su corsokak...

 

[oziman]

Branko Turk

Sa ovim se ne slazem. Medju najvecim misticima Evrope neki su bili
obucari, neki inzenjeri...

Nisam rekao da mistici mogu biti samo filozofi, uostalom kada filozof predje granicu mogucnosti ljudskog sanznanja i suoci se sa misticnim iskustvom on prestaje biti filozof.
Onu prednost koju filozof ima u odnosu na mistike jeste nacin na koji je on do toga dosao.
Ili pisci Upanisada ili Svedenborg mogu opisivati misticnim jezikom slika i alegorija sta su doziveli ali ne mogu objasniti put kako su do tog misticnog dozivljaja dosli. Filozof ,sa druge strane, moze pozivajuci se na neciji intlekt istom pokazati gde su granice mogucnosti saznanja tog intelekta, a na toj samoj granici ,i preko nje, jeste svet neiskazive intuicije ili transcendentni svet stvari po sebi. Samo se i na ovaj nacin priblizliti toj "granici" jeste nesto cudesno na ovom svetu

Sa ovim se ne slazem. Strah je funkcionalan samo u prasumi. Strah nije dobra klima za razmisljanje i saznavanje.…

Nije dobra klima za saznavanje nekih uzvisenih stvari filozofije ili umetnosti ,slazem se, ali je itekako dobra klima za saznavanje pitanja koja se ticu "Sta je izvor opasnosti, na kojoj udaljenosti je izvor opasnosti, koja je njegova priroda". A biti svestan znaci biti svestan necega ,znaci saznavati, a saznati nije samo kontemplirati vec i opaziti. A onaj ko je u strahu "ima veoma velike oci" tako da opaza i ono (narocito ono sto se tice opasnosti ) sto covek uronjen u kontlemlaciju ne moze primetiti.

"U strahu su velike oci"
narodna poslovica

 

[oziman]

Primer povezanosti straha i svesti
Ovaj Yutube klip moze veoma jasno pokazati ono o cemu pisem na ovoj temi a to je povazanost straha i saznanja, samim tim i svesti.

Ono sto je ovde zanimljivo jeste da se svi izbezume od straha tek kada saznaju da je devojka duh.
Ovi tipovi sto su pravili film iako ne poznaju Nicea i Bergsona opet su sigurni da bi i u realnosti tako bilo, . Zasto bi neko morao da oseti toliki strah u suretu sa nepoznatim ? Mogli su lepo da je pitaju sta je sa druge strane. Kladim se da su ovi isti sigurno sto puta trazili da vide nekoga ko se vratio iz mrtvih, pa da im on kaze nesto o tome da bi verovali, a kada se to desi svi vriste od staha. Zasto?
Zato sto su naisli na nepoznato. A strah od nepoznatog javlja se iz nesigurnosti, jer se pozicija iznenada menja. Od slabe i nemocne devojke , postaje nepoznato X. Ne zna covek kako da se ponasa, kako da reaguje, da li da bezi ili da se bori? Zato se javlja panican strah.
Neko ko je umoran u kolima mozda je i zaspao, ali kada je video nepoznato X, njegova svest i moc predstavljanja se pojacavaju do maksimuma , strah narasta do paroksizma , oci pokusavaju da vide, saznaju, predstave, predvide ...nepoznato ucine poznatim.
Kada se to i desi... svest se polako povlaci a na scenu stupa atomatizam i mesecarenje.
Kod zivotinja je uvek tako. Svest se kod njih budi povremeno da bi odmah pala u automatizam.
Kod coveka , zahvaljujuci njegovom umu, svest se ne povlaci tako lako, ali nazalost gde je svesti tu je i strah kao njen pratilac...nazalost.

Ovako znači saznaje vecina ljudi. Vecina zeli da nepoznato ucine poznatim.Medjutim pitanje je da li tako saznaju i filozofi ? Odgovor je ne!
Kao sto kaze Nice u Zaratustri mnogi "filozofi" cine tako ali to nisu pravi filozofi.
Ono sto je poznato ,sto je preslo u naviku, ne moze biti cilj potrage filozofa i metod spoznaje sustine sveta. Treba se okrenuti onom nepoznatom, okrenuti ledja nuznosti i potraziti slobodu. Njegove velicanstvene reci o orlu i ambisu jos jednom:

Hladne duse, mazge, slepci, pijani - nisu za mene srcani. Srca ima koji zna sta je strah, ali koji ume da savlada strah; koji vidi ambis, ali s ponosom.
Onaj ko vidi ambis, ali ocima orla,- koji kandzama orlovskim shvati i uhvati ambis. taj ima hrabrosti.
Nice Iz Zaratustre

Spojler

 

[збуњен]

Znaci hipohondrija je klica inteligencije ?

 

[oziman]

Spoljasnji svet objekata ne sadrzi u sebi afekcije. Recimo, covek koji nikada nije osetio strah, isti nece naci kao sastavni deo objektivnog sveta. Ako takvom pokazemo ovu sliku na njoj on nece prepoznati, niti naci strah:

Spojler

Afekcije se ne opazaju, vec osecaju. Afekcije su unutar (a priori), a ne spolja ( a posteriori). Svi nosimo u sebi njihov nepresusan izvor, kako kaze Sopenhauer

Ali mi se mahom protivimo saznanju, uporedljivom s gorkim lekom, da patnja suštinski pripada životu i da stoga ona nama ne dolazi spolja, već svako njen nepresusan izvor nosi u samom sebi.
Svet kao volja i predstava 1 57

Nisu spoljasnji objekti izvor nasih radosti i bola, Oni nemaju tu moć. Oni su produkt inteligencije , šema buduce akcije na stvari, korelat subjekta ili najednostavnije receno ...PREDSTAVA. Ovo razmisljanje koje kazuje da radost ili bol nije u opazaju objekta , vec unutar duha coveka koji oseca, moze razbiti tu iluziju u kojoj ljudi zive, a koja kazuje da su izvori nasih afekcija spolja, dok su oni "unutra". Na onoj slici strah nije sastavni deo slike. Nema nista jasnije od toga.

Znaci imamo pod jedan:

1) Predstavu . Skup slika u korelaciji sa subjektom koji je daleko od sustine tkz."stvari po sebi" .

2) Sa druge strane ako podjemo "unutra" naci cemo afekcije..

.. Medjutim osnovna afekcija koja ce nas prva docekati jeste STRAH koga mozemo nazvati korelatom inteligencije .. . Gde je intelekt i svest, u pozadini je strah kao integralno osecanje i osnova svih drugih afekcija.
Posle nje i osim straha naci cemo jos nesto....polnu pozudu.
Te dve stvari cine afektivnu bazu koja stoji na putu koji vodi iz iluzornog objektivnog sveta, ka unutrasnjem svetu duha. Vecina ljudi krece se tim putem i tom "duzinom". Od opazaja do straha i polne pozude... pa ponovo ka opazaju. To je trasa vecine ljudi. Medjutim ako je intelekt kod pojedinaca razvijeniji, on ima snagu da srusi "afektivni zid" straha i pozude i da krene dalje.
Ovo bas podseca na uzlet rakete koja mora imati mnogo snage i goriva da bi savladala zemljinu gravitaciju i otisla u svemir. Isto to je i sa "putovanjem" u unutrasnjost sopstvenog duha. Mora se imati mnogo znanja i viska intelekta da bi se proslo pored afekcija i krenulo dalje.
Ovi stihovi iz Biblije odnose se bas na to:

I izagnav čovjeka postavi pred vrtom Edemskim heruvima, s plamenijem mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života. (1 Мој. 3,24)

Metaforicki receno, mora se imati mnogo znanja i viska intelekta da bi se proslo pored Urijela i njegovog plamenog maca (straha i pozude) i krenulo dalje. Ali kada to uspemo sta cemo konacno naci unutar duha ?

Nacicemo IDEJE ( u Platonovom smislu). Nesto sto jos nije potpuno uslo u principium individuationis ( forme pojave - prostor i vreme) i time cemo bar delimicno napustiti individualitet. Sve iza toga je transcendentno. Izvan mogucnosti saznanja.

Ali ma sta to bilo iza.. to je EDEN. .... Nas dom.