Prijateljstvo u nasim glavama...

[Van razuma]

Ako tema nije ok, neka se obrise, ja ne znam gde cu s njom...

Prijateljstvo je odnos izmedju dvoje ili vise ljudi, koji nisu u porodicnoj vezi, temelji se na ovome ili onome, itd., da ne nabrajam, svi znamo na sta se odnosi taj pojam, ali ga ne vidimo svi isto.
Kako vi sklapate prijateljstva?
Sta ocekujete od prijatelja?
Koliko su vam potrebni?
Koje osobine neko mora da poseduje da bi vama bio prijatelj?
Da li mozete biti prijatelj nekome kome ne verujete u potpunosti?
Koliko dobro morate da poznajete nekoga da bi kod vas stekao takav status?
U kom trenutku prekidate prijateljski odnos?
Verujete li uopste u prijateljstvo?

Imala bih jos milion pitanja, ali ne mogu da se setim...

Ali ono sto mene najvise zanima i boli je da li bi ste odbili pruzenu ruku prijateljstva od nekoga ko bi bio spreman sve da ucini za vas na ovome svetu, samo zato sto vam je dosadan i glup?

 

[gost 423947]

Mnogo ti je bre ovo pitanja...
Ne bih mogla biti prijatelj sa nekim ko je meni dosadan i glup. Mogu samo da kliknem s nekim pa da to preraste u prijateljstvo. Realno, ako je neko dosadan i glup, onda nema tog klika i ne verujem da bi mi neko pružao prijateljsku ruku zato što me video na ulici. Valjda to treba biti obostrano kao i svaka vrsta ljubavi

 

[Van razuma]

Pa jeste previse, a samo jedno me zanima

 

[gost 423947]

Pa jeste previse, a samo jedno me zanima

Pa jesam odgovorila na to što te zanima ili sam omašila

 

[gost 424003]

Prirodno, samo od sebe postajem prijatelj sa nekim. Očekujem samo odanost, ništa više. Nisu mi potrebni. Ne smije da mi želi zlo. Ne mogu biti prijatelj nekome kome ne vjerujem, ali ja sam prijatelj svima, ali ok to. Ne moram predugo da ga poznajem, intuicija odradi svoje, ali volim kad i vrijeme pokaže svoje. Prekidam kad dodje do izdaje. Naravno da vjerujem.

Ovo glavno, ne bih.

 

[gost 423947]

Ajd ovako, treba da prođu godine da bi neko stekao status prijatelja, a ko još troši godine na glupe i dosadne ljude

 

[Van razuma]

Pa jesam odgovorila na to što te zanima ili sam omašila

Jesi

 

[Van razuma]

Ajd ovako, treba da prođu godine da bi neko stekao status prijatelja, a ko još troši godine na glupe i dosadne ljude

Ok, sve mi je jasno jos u prvom postu

 

[Ulični Hodač]

Imam puno poznanika,i trudim se da ih sve ispoštujem.Ne sklapam prijateljstva sa malograđanima.Mislim da je Marko Aurelije dao pravu definiciju prijateljstva"Ako se prijateljstvo prekine,nikad nije ni postojalo".
Naravno malograđanska sfera interesa može srušiti nešto što se jako dugo gradilo.Postoje neki kriterijumi,al ne mogu biti svi za sve.Tako da uvek blago snishodim svima.
Ne odbijaj ruku prijateljstva bez obzira na njegove mane(dosadan i glup),jer kad-tad može da te iznenadi sa skrivenim kvalitetima.

 

[Van razuma]

Prirodno, samo od sebe postajem prijatelj sa nekim. Očekujem samo odanost, ništa više. Nisu mi potrebni. Ne smije da mi želi zlo. Ne mogu biti prijatelj nekome kome ne vjerujem, ali ja sam prijatelj svima, ali ok to. Ne moram predugo da ga poznajem, intuicija odradi svoje, ali volim kad i vrijeme pokaže svoje. Prekidam kad dodje do izdaje. Naravno da vjerujem.

Ovo glavno, ne bih.

Da, i to me zanima, Da li nesto da bi bilo prijateljstvo mora biti obostrano?

 

[Van razuma]

Ajd ovako, treba da prođu godine da bi neko stekao status prijatelja, a ko još troši godine na glupe i dosadne ljude

Ja bi ipak mogla s vremena na vreme istrpiti nekog ako vidim da je bas dobronameran prema meni, mislim, ono, ne bih mu mogla okrenuti ledja samo tako

 

[gost 424003]

Da, i to me zanima, Da li nesto da bi bilo prijateljstvo mora biti obostrano?

Ne mora. Ja sam tebi prijatelj, dam ti savjet sa vremena na vrijeme, želim ti dobro...nebitno je šta misliš o meni.

 

[Van razuma]

Ne odbijaj ruku prijateljstva bez obzira na njegove mane(dosadan i glup),jer kad-tad može da te iznenadi sa skrivenim kvalitetima.

Tako razmisljam i ja, zato i kazem ima ljudi koje istrpim, jer osetim da vrede, i da nije sve onako kako izgleda

Svi ponekad mozemo biti smaraci, zavisi od raspolozenja drugog lica

 

[gost 423947]

Ja bi ipak mogla s vremena na vreme istrpiti nekog ako vidim da je bas dobronameran prema meni, mislim, ono, ne bih mu mogla okrenuti ledja samo tako

A vidiš, ja mislim da je to izrabljivanje.
U svakom zdravom odnosu mora postojati neki reciprocitet. Dadoh i uzedoh. Nešto daješ nešto dobijaš. Naravno da ne mislim na materijalno.
Ako stalno daješ a ne dobijaš i obrnuto, to nije dobar odnos i nikako nije prijateljstvo.

 

[Ulični Hodač]

Ako stalno daješ a ne dobijaš i obrnuto, to nije dobar odnos i nikako nije prijateljstvo.

To je eksploatacija ogrnuta plaštom prijateljstva.

 

[gost 423947]

To je eksploatacija ogrnuta plaštom prijateljstva.

Mada može se recimo gledati i drugačije, neko meni čini usluge, uvek mi se nađe... S druge strane ja ga udostojim svog veličanstvenog prisustva

 

[Van razuma]

Ne mora. Ja sam tebi prijatelj, dam ti savjet sa vremena na vrijeme, želim ti dobro...nebitno je šta misliš o meni.

I mene cini radosnom ako za nekoga budem tu i ucinim nesto dobro, i uglavnom sam ja ta koja je nekome prijatelj, i ne ocekujem bilo sta zauzvrat, i to i jeste moje zadovoljstvo
ali ipak me malko zaboli kada mi taj neko pljucne u pruzenu ruku, jer da mi nije stalo nebi ni ja za tu osobu bila tu, samo onako reda radi eto da ja nekom budem prijatelj
i da hocu ne mogu celom svetu biti, ali ako nekom jesam onda to nije bilo ko

 

[gost 423947]

I mene cini radosnom ako za nekoga budem tu i ucinim nesto dobro, i uglavnom sam ja ta koja je nekome prijatelj, i ne ocekujem bilo sta zauzvrat, i to i jeste moje zadovoljstvo
ali ipak me malko zaboli kada mi taj neko pljucne u pruzenu ruku, jer da mi nije stalo nebi ni ja za tu osobu bila tu, samo onako reda radi eto da ja nekom budem prijatelj

Pa to je jedan vid mazohizma, zar ne? Nije to prijateljstvo nikako
Pomogneš, ne dobiješ zauzvrat ništa dobro, dobiješ pljuckanje u ruku... Što to sebi radiš?

 

[Van razuma]

Ajd ovako, treba da prođu godine da bi neko stekao status prijatelja, a ko još troši godine na glupe i dosadne ljude

Pa dobro kad razmislim, meni godine nisu potrebne, brzo skontam da li neka osoba vredi moje paznje ili ne

 

[Ulični Hodač]

Osim potvrde socijalnog identiteta zahteva li prijateljstvo makar malo žrtve,bratstva,sestrinstva?

 

[Van razuma]

Pa to je jedan vid mazohizma, zar ne? Nije to prijateljstvo nikako
Pomogneš, ne dobiješ zauzvrat ništa dobro, dobiješ pljuckanje u ruku... Što to sebi radiš?

Pa rekoh, ne moram dobiti bilo sta zauzvrat, ali ako vec dobijem ne mora to biti ni kaka, ako vec nije nesto dobro

 

[gost 423947]

Pa dobro kad razmislim, meni godine nisu potrebne, brzo skontam da li neka osoba vredi moje paznje ili ne

Hm, nisam ja mislila na godine u smislu sad uzmem bilo koju osobu pa čekam da prođu godine da mi bude prijatelj
U startu moramo deliti interesovanja, ako ništa drugo, moramo imati dodirne tačke i međusobno se razumeti. To je recimo prijatno poznanstvo i obostrana naklonost.
Iz takvog odnosa posle više godina dolazi do prijateljstva iskrenog.
E sad, ako mi neko pljucne u ruku, neće dobiti šansu za to višegodišnje građenje prijateljstva kad sam ja za tu osobu spremna bilo šta da uradim. Mora se pokazati dostojnim da uopšte pokušam, a ja ću vraćati kako mi se daje

 

[момоа]

Moji roditelji uobicavali su govoriti otprilike "da su Adam i Eva bili tvog mentalnog sklopa, ne bi sr nikad verovatno ni upoznali imali decu i sve ostalo, te bi ljudska vrsta izumrla posle par stotina godina". Zapravo pojma nemam kako sam uopste i upoznao prijatelje, jednostavno se ne secam, kao neka rupa u pamcenju kad te otmu vanzemlajci pa nemas taj deo secanja. Uglavnom su to bile neke slucajnosti, incidenti, izuzeci iz kojih su nastajala prijateljstva...

 

[gost 423947]

Moji roditelji uobicavali su govoriti otprilike "da su Adam i Eva bili tvog mentalnog sklopa, ne bi sr nikad verovatno ni upoznali imali decu i sve ostalo, te bi ljudska vrsta izumrla posle par stotina godina". Zapravo pojma nemam kako sam uopste i upoznao prijatelje, jednostavno se ne secam, kao neka rupa u pamcenju kad te otmu vanzemlajci pa nemas taj deo secanja. Uglavnom su to bile neke slucajnosti, incidenti, izuzeci iz kojih su nastajala prijateljstva...

Ahahaha ja imam prijatelje s kojima sam išla u jaslice, a ne sećam se ničeg pre svoje četvrte godine. Nekako smo se u jaslicama slizali, verovatno spremali puč protiv vaspitačice, svi smo u fazonu zaverenika, sve apis do apisa... I evo posle četres godina, ta prijateljstva su opstala

 

[момоа]

Ahahaha ja imam prijatelje s kojima sam išla u jaslice, a ne sećam se ničeg pre svoje četvrte godine. Nekako smo se u jaslicama slizali, verovatno spremali puč protiv vaspitačice, svi smo u fazonu zaverenika, sve apis do apisa... I evo posle četres godina, ta prijateljstva su opstala

Pa bukvalno, mene je recimo bombardovanje radovalo, jer tad idemo u skloniste, svi su sasrani, a meni je njihov skenj davao energiju i osecao sam se mnogo mocno, jer sam glumio nekog malog zastitnika, nisam se bojao, pa su me burazeri gotivili zbog toga. Ovako, kad su regularne aktivnosti, tipa svi se igraju u vrticu, ja odem u cosak, niko nije trebao da me otera haha. Dobro sam se jos i isklesao, mogao sam i na barona da ispadnem...