"Prijatelji su kao andjeli, podignu nas kada nasa krila zaborave da lete"

Hej ti, ti tamo negde gde šiba hladnoća,
Tamo gde si usamljena, tamo gde stariš,
Možeš li me osetiti?
Hej ti, što stojiš u prolazu
Sa svrbljivim stopalama i bledog osmeha
Možeš li me osetiti?
Hej ti, Nemoj im pomagati dok sahranju svetlo!
Nemoj se predati bez borbe!

Hej ti, tamo negde gde si sama,
Gde sediš gola pored telefona,
Da li bi me dotakla?
Hej ti, sa uvom naslonjenim na zidu
Čekajući da te neko pozove
Da li bi me dotakla?
Hej ti, da li bi mi pomogao da ponesem ovaj kamen?

Otvori svoje srce, dolazim kuci.

Ali to je samo bila varka,
Zid je bio previsok
Kao sto mozeš videti.
Bez obzira koliko puta pokušao
Nisam mogao da se oslobodim
I crvi su mi ušli u lobanju.

Hej vi, što stojite na putu,
Uvek radeći šta Vam je rečeno,
Možete li mi pomoći?
Hej ti, tamo iza zida
Što lomiš flaše niz dvoranu
Možes li mi pomoći?
Hej ti, nemoj mi reči da ne postoji nada
Zajedno smo ustali, podeljeni padamo
...
 
Poslednja izmena:
Dostojevski - Čarls Bukovski

Uza zid streljački vod na gotovs
a onda je pomilovan.
A šta da su streljali Dostojevskog
pre nego što je napisao sve to?
Pretpostavljam da ne bi ni bilo važno,
ne direktno.
Postoje milijarde ljudi
koji ga nikad nisu čitali
i nikad neće.
Ali,kad sam bio mlad
znam da me izvukao iz fabrika
pored kurvi
dizao me visoko kroz noć
i smeštao na bolje mesto.
Čak i kad sam pijančio za šankom
sa ostalim propalicama
bilo mi je drago
što je Dostojevski bio pomilovan
jer je to i meni dalo neku vrstu pomilovanja,
dozvolilo mi da gledam
pravo u ta užegla lica
u mom svetu,
dok smrt upire svoj prst
čvrsto sam se držao,
neokaljani pijanac,
deleći smradni Mrak
sa mojom braćom.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top