Prihvati! Otpusti!

[The_Night_Hawk]

Ne treba puno filosofirati.
Problemi dolaze i odlaze.
Menjaju se kako godine idu ali se menjamo i mi.
Ono sto mi je pre 10 godina bio problem danas cesto i ne primetim.
Zona komfora je drugacija za svakoga.
Borba je pojedinacna i nema univerzalnog recepta.
na kraju dana, ako vec ne znas sta hoces, dobro je bar znati sta neces.
I to je nesto.

 

[Umri_muski]

Nekad je zivot duzi ako zivis u dobrom komsiluku....ne verujem da to utice na odluku nasih ljudi gde ce da zive, ali verujem da u svetu poneko i tako odlucuje..

 

[Lagerta]

zasto bi neko mrzio nesto kod drugog, ako mi neko ne odgovara on me ne interesuje

Ne u smislu da baš 'mrziš' već prvo što ćeš osuditi i primetiti kod drugih, na to se odnosi. Naravno svi smo različiti, postoje ljudi koji uopšte ne obraćaju pažnju niti ih interesuju načini i ponašanja drugih, post se odnosio na one sklone osuđivanju.

 

[The_Night_Hawk]

Ova tema, koliko sam ja shvatio, nije otvorena da bismo ocenjivali tudja misljenja.
Kao što napisah, 100 ljudi, 100 problema, 100 pristupa rešenju.
Nema univerzalnog recepta,
Niko nije sveznadar a još manje moralna vertikala.
Tu smo da iznesemo svoja iskustva na ovu temu i tako možda pomognemo drugima.

 

[Umri_muski]

Prihvatanja-
stvari, osoba, situacija, sopstvenih grešaka i nesavršenosti.. i
Otpuštanja -
svega onog što nam je negde neprijatno, kamen spoticanja, Ahilova peta.

Evo citirana tema.
Prvo pravilo svakoga treba da bude da pravi sto manje gresaka, a ne da ih povecava.
Dakle da ih u letu prihvata...
Svaka razlicitost nas i najblizeg okruzenja je greska, jer donosi sukub..
Ali svaka prilika da se neko dovede u polozaj u kojem oseca sigurnost a drzi se nekog podredjenog polozaja ne treba da se propusta jer ce dovesti sukob kad taj submisivan pocne da slusa druge oko sebe, a ne tebe...dakle silovatelj je potreban, samo to trebas biti ti.

To spada u otpustanja svega sto ti je neprijatno a pod moranjem je....prihvatis kao duznost ne kao htenje....nesto slicno kao sto kad komsijino dete hoce da obija podrume i krade , porazgovaras sa komsijom a ne cutis da ti se dete navrze , nego da zna komsija da ti znas....i da ga smatras odgovornim....

Naravno da zna da imas i dobrog advokata, posto neces da se razbijas motkama sa njim...sve i da mozes...
Saradnja sa svima, relativizacija njihovih prednosti, nasilnosti , a uspostavljanje tvojih prednosti....sun tzu, zar ne...

 

[гост 36150]

Ne u smislu da baš 'mrziš' već prvo što ćeš osuditi i primetiti kod drugih, na to se odnosi. Naravno svi smo različiti, postoje ljudi koji uopšte ne obraćaju pažnju niti ih interesuju načini i ponašanja drugih, post se odnosio na one sklone osuđivanju.

sta cu druge osudjivati kad sam gori od sve djece )))

 

[pikax]

Sta bi onda bio rad na sebi ako odstranjujes sve sto ti u tom trenutku nije ugodno , nema zone neugodnosti, a prihvatas sve sto ti koristi , imas zonu oportunizma..

ovo je dobro

 

[neoplanta again]

@Umri_muski
Ne radi se o odstranjivanju svega što ne odgovara - i to čak i kad bi bilo moguće, nije korisno ni razvojno za nas. Frustracije i prepreke su tu da nas izazovu.
Ovde je više reč o biranju bitke - ovo je vredno borbe, a ono nešto drugo nije.

 

[Umri_muski]

Mora nesto ukratko da napisem da vam bude jasnije..
Ja sam ziveo u ogromnom dvoristu , mnogo dece svih uzrasta....
Tako da smo za svako igranje imali ogroman broj individualnih teznji, a pravili smo kompromise i pravila kako nam najvise zanimljivo i najvise odgovara.
Nije bilo dece sa poremecajem paznje ili pekmezara, ne znam ni kako da nazovem ovo sto vidim trenutno u svojoj ulici , vristanje ako ne pobedi....

A ovo sto pisete ovde , to mi lici kad su deca u malim dvoristima i onda prave neka pravila koja se drze zato sto postoji uzak krug ljudi koji je upoznat sa svim stvarima do kraja....a ostali nisu...
Taj vajb imam...Naravno da sam se ja druzio i sa decom iz drugih dvorista, obicno je povod bio kad se neko preseli iz naseg u susedni kvart...

 

[neoplanta again]

Da, prihvatam stanje uvek.
Zato je mnogo lakse otici kada prihvatis stanje. Jer onda znas da ides na bolje

Upravo.
Posmatraj. Oceni. Donesi odluku.

Posle nemaš onaj osećaj da li si prenaglio.

 

[neoplanta again]

Mala napomena za komunikaciju sa partnerom ,detetom bilo kojom značajnom osobom čije ponašanje nam smeta.
Nije ok reći Ti nikada, Ti uvek ,Ti sve Ti ništa ... itd

Prvo, nije opravdano , NIJE moguće da neko - uvek,nikada,sve, ništa
pa to izbacujemo kao apsolutizam na koji će nam naravno odgovoriti sa nije tačno !

Bolje je reći -Ti često ( KASNIŠ , NE POŠTUJEŠ DOGOVOR ... ) ilil Ti retko (UZIMAŠ U OBZIR MOJE MIŠLJENJE ).

 

[neoplanta again]

Imala sam i ja ' zbrkane misli', očekivanja, samo nisam imala iskustvo koje donosi red I mir, žao mi je što I u Manoj mladosti nisam imala over životnu filozofiju.

Svi smo iskusili slepe ulice, greške, ćorsokake ,učili a zapinjali o isti kamen. To je odlika mladosti - set/test/reset/
i sve tako do neke zrelosti.

 

[Manastirka]

Dragi forumaši, ovu sam temu zamislila kao diskusiju na psihološki konstrukt
Prihvatanja-
stvari, osoba, situacija, sopstvenih grešaka i nesavršenosti.. i
Otpuštanja -
svega onog što nam je negde neprijatno, kamen spoticanja, Ahilova peta.

Šta mislite o koncepciji prihvatanja bez otpora ili osude,
da li bi ga usvojili kao jedan od načina prevladavanja frustracija,
i koji za vas lično mehanizam najbolje radi?

Oba principa treba usvojiti i prihvatiti. Po potrebi!
Mnogo mi je vremena, para i energije trebalo da shvatim,...i prihvatim sva "sr.anja" za koja nisam bila ni kriva, niti odgovorna. Sve je krenulo na bolje, onda kada sam sve to "otpustila". Figurativno rečeno,... kao kad nakon toaleta, pustiš vodu za sobom!
Od.ebala sam dobar deo ljudi iz svog života počevši od najbližih, udaljila se iz toksične sredine i krenula sve ispočetka (bar u svoj glavi sam bila nova "ja"). Naizgled i spolja niko nije ni primetio nikakvu razliku, niti primenu.
Drugačije rečeno,...sada prihvatam sve kako jeste,...ali ne trpim više ništa, ukoliko mi ne odgovara!

 

[Manastirka]

Odj.ebala sam i skoro sve psihologe kod kojih sam bila. To je tek bio "korak napred"!.

 

[Lule]

Svi smo iskusili slepe ulice, greške, ćorsokake ,učili a zapinjali o isti kamen. To je odlika mladosti - set/test/reset/
i sve tako do neke zrelosti.

Da.
A i zamisli mladog čoveka mudrog, odmerenog, malodušnog.

 

[neoplanta again]

Da.
A i zamisli mladog čoveka mudrog, odmerenog, malodušnog.

Sve razumem do ovog bold
Luleeee Dođi pojasni

 

[Lule]

Ne razumem

Ljudi sa sticanjem iskustva sve manje odlučuju za isprobaju nešto van svoje bezbedne niše. Imaju gomilu izgovora, nekad osnovanih a nekad i ne. Gube veru, hrabrost, radoznalost, oduševljenje i postaju dosadni. Neki to zamene flertom, što je naizgled zabavno ali u suštini takođe dosadno.

 

[neoplanta again]

Ljudi sa sticanjem iskustva sve manje odlučuju za isprobaju nešto van svoje bezbedne niše. Imaju gomilu izgovora, nekad osnovanih a nekad i ne. Gube veru, hrabrost, radoznalost, oduševljenje i postaju dosadni. Neki to zamene flertom, što je naizgled zabavno ali u suštini takođe dosadno.

jasno.
jeste.
nauče da biraju bitke.
"malodušnog" ne razumem misliš kao nije velikodušan
ili kako
to mi nešto para uši ne kapiram

 

[neoplanta again]

ili malodušnog - nije nešto šireg pogleda i očekivanja
valja mu tu gde jeste

 

[Lule]

Malodušan nije skroz suprotno od velikodušan, približnije značenje je defetista.

 

[neoplanta again]

Ljudi sa sticanjem iskustva sve manje odlučuju za isprobaju nešto van svoje bezbedne niše. Imaju gomilu izgovora, nekad osnovanih a nekad i ne. Gube veru, hrabrost, radoznalost, oduševljenje i postaju dosadni. Neki to zamene flertom, što je naizgled zabavno ali u suštini takođe dosadno.

možda postaju dosadni al svakako budu smireniji, zar ne?
Mislim neki se pomire, drugi još tragaju...
(sve je to ok to su individualne razlike)
neko je zadovoljan neko traga za nečim ceo život

 

[neoplanta again]

Ovo je sjajno opisao Đole u "Moj drug iz detinjstva"

Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu,
k'o u ruskom romanu, tačno tako.
Ima ženu i sina, ima podrum pun vina
i sve mu je ravno.

 

[neoplanta again]

Pesma je jedan roman u malom
ja je slušam i čitam često.

Poslušaj @Lule nekad.

 

[neoplanta again]

Zatim đole analizira koliko su različiti :

" Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto:vidi nebo i zemlju, ma ima pravo
A ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši, koji laže i voli..."

 

[Lule]

možda postaju dosadni al svakako budu smireniji, zar ne?
Mislim neki se pomire, drugi još tragaju...
(sve je to ok to su individualne razlike, i individualni izbori)

Da, postaju smireniji.
Ali biti dosadan je osobina u odnosu prema drugom, a biti smiren je prema samom sebi.