Prihvati! Otpusti!

[neoplanta again]

Dragi forumaši, ovu sam temu zamislila kao diskusiju na psihološki konstrukt
Prihvatanja-
stvari, osoba, situacija, sopstvenih grešaka i nesavršenosti.. i
Otpuštanja -
svega onog što nam je negde neprijatno, kamen spoticanja, Ahilova peta.

Šta mislite o koncepciji prihvatanja bez otpora ili osude,
da li bi ga usvojili kao jedan od načina prevladavanja frustracija,
i koji za vas lično mehanizam najbolje radi?

 

[Lagerta]

Ljudi su skloni da lako prihvate svoje mane ali jako teško da te iste mane prihvate kod drugih. Kažu psiholozi da kod drugih najviše mrzimo i osuđujemo baš ono što imamo u sebi samima.

 

[Џорџи]

Najbolje nemati vremena za razmisljanja o sebi,dok nahranis stoku i zivinu,radis po ceo dan na njivi i oko kuce, shvatis da ima bitnijih stvari od licnog ega i tripova

 

[neoplanta again]

Ljudi su skloni da lako prihvate svoje mane ali jako teško da te iste mane prohvate kod drugih. Kažu psiholozi da kod drugih najviše mrzimo i osuđujemo baš ono što imamo u sebi samima.

Ja sam baš suprotno - neko ko teško prihvata svoje mane, retko osuđuje druge, češće sebe,a kod drugih najviše mrzim nadmenost a mislim da je nemam.

 

[neoplanta again]

Najbolje nemati vremena za razmisljanja o sebi,dok nahranis stoku i zivinu,radis po ceo dan na njivi i oko kuce, shvatis da ima bitnijih stvari od licnog ega i tripova

Ipak kad tad moraš da se suočiš sa sobom. I nije u pitanju ego kao ego, nego slika o sebi i drugima.
Prosto da bi znao gde je čemu mesto i koji je to film koji ti igraš,a u koji su te drugi "ubacili".

 

[Duki Lu]

Kada je čovek mlađi, lakše prihvata.
Ljudi poučeni iskustvom lakše 'otpuštaju', znaju šta ne žele i sve siutacije nebitne za duševni mir i kvalitet života jednostavno - otpuštaju.

 

[neoplanta again]

 

[Џорџи]

Ipak kad tad moraš da se suočiš sa sobom. I nije u pitanju ego kao ego, nego slika o sebi i drugima.

O drugima nije bitno tek misliti,a o sebi nema vremena,moze se misliti o smislu zivota i vrednostima i onda se dodje do zakljucka da smo nebitni,kao neki plemenit covek skoci u reku da spase psa i udavi se,on je skapirao da ima bitnijih stvari od njega i nije razmisljao da li da skoci,drugi bi se izuli da sacuvaju cipele,treci ne bi skocili

 

[Lule]

Dragi forumaši, ovu sam temu zamislila kao diskusiju na psihološki konstrukt
Prihvatanja-
stvari, osoba, situacija, sopstvenih grešaka i nesavršenosti.. i
Otpuštanja -
svega onog što nam je negde neprijatno, kamen spoticanja, Ahilova peta.

Šta mislite o koncepciji prihvatanja bez otpora ili osude,
da li bi ga usvojili kao jedan od načina prevladavanja frustracija,
i koji za vas lično mehanizam najbolje radi?

Ne prihvatam. Ok, prihvatim nešto što ne mogu da promenim, ali uglavnom nisam u fazonu da zabijem glavu u pesak i ne vidim, ne čujem, ne osećam. I ljutim se kad me prijatelji iznevere, spostvene greške prihvatim, ali bi da ih ispravim koliko mi nesavršenosti dozvoljavaju.
Ovo otpuštanje baš i ne razumem, na šta misliš pod neprijatno, kamen spoticanja, Jel može primer?

 

[neoplanta again]

Ne prihvatam. Ok, prihvatim nešto što ne mogu da promenim, ali uglavnom nisam u fazonu da zabijem glavu u pesak i ne vidim, ne čujem, ne osećam. I ljutim se kad me prijatelji iznevere, spostvene greške prihvatim, ali bi da ih ispravim koliko mi nesavršenosti dozvoljavaju.
Ovo otpuštanje baš i ne razumem, na šta misliš pod neprijatno, kamen spoticanja, Jel može primer?

Npr neko te nekada uvredio,dugo si bio ogorčen, sve dok nisi odlučio da to jednostavno "otpustiš"!

..iz glave, misli, duše...
A to sve ne Nekog, nego Tebe radi.
To je otpuštanje.

 

[Duki Lu]

Npr neko te nekada uvredio,dugo si bio ogorčen, sve dok nisi odlučio da to jednostavno "otpustiš"!

..iz glave, misli, duše...
A to sve ne Nekog, nego Tebe radi.
To je otpuštanje.

Pod ' otpuštanje' ne mislim opraštanje.
Trudim se da budem korektna i fer u svim situacijama, tako i očekujem..
Ako me neko uvredi, pogotovo namerno, ne praštam ali ' otpustim' što znači da nije vredan razmišljanja, vremena, pogotovo ne da vrtim priču, jednostavno otpustim kao da se nije desilo ( za moj duševni mir) ali i izbrišem osobu iz svog vidokruga.
Takođe, 'otpuštam' sve situacije koje ne mogu da promenim.
Možda nije lako ali se nauči.

 

[neoplanta again]

Negativne emocije: ogorčenost, ljutnja,
negativni stavovi, negativna uverenja...
treba otpuštati, vremenom- jedno po jedno.
Ne služe ničemu a šteta koju prave je ogromna.

 

[neoplanta again]

Pod ' otpuštanje' ne mislim opraštanje.
Trudim se da budem korektna i fer u svim situacijama, tako i očekujem..
Ako me neko uvredi, pogotovo namerno, ne praštam ali ' otpustim' što znači da nije vredan razmišljanja, vremena, pogotovo ne da vrtim priču, jednostavno otpustim kao da se nije desilo ( za moj duševni mir) ali i izbrišem osobu iz svog vidokruga.
Takođe, 'otpuštam' sve situacije koje ne mogu da promenim.
Možda nije lako ali se nauči.

e pogodak
to, upravo to.

 

[neoplanta again]

Pod ' otpuštanje' ne mislim opraštanje.
Trudim se da budem korektna i fer u svim situacijama, tako i očekujem..
Ako me neko uvredi, pogotovo namerno, ne praštam ali ' otpustim' što znači da nije vredan razmišljanja, vremena, pogotovo ne da vrtim priču, jednostavno otpustim kao da se nije desilo ( za moj duševni mir) ali i izbrišem osobu iz svog vidokruga.
Takođe, 'otpuštam' sve situacije koje ne mogu da promenim.
Možda nije lako ali se nauči.

"Apologies accepted, access denied"
(Izvinjenje prihvaćeno, pristup odbijen)
I to je sasvim OK !

 

[The_Night_Hawk]

Ja sam još u procesu učenja.
Dobro mi ide, a i vreme je bilo.
Prihvatio sam sebe takvog kakav sam.
Teže mi je bilo da otpustim neke stvari.
Ali, shvatio sam da mi je to nasušna potreba.
Dobro mi ide, zasad...
nadam se da će tako i ostati.
EDIT
Svaka čast Neo za temu.
Ovakvih tema treba više.

 

[The_Night_Hawk]

Inače, smatram da je početak rešavanja svakog problema RAZGOVOR,
A to je ono što mnogi danas izbegavaju.
Najbitniji je razgovor sa sobom samim.
Doduše, najviše boli, ponekad skoro pa i fizički...
ali potreban je..
Ima jedna indijanska poslovica, ne znam kog plemena, a i nije bitno.
Kaže ovako:
Svaki čovek u sebi ima dva vuka, dobrog i lošeg.
Svakog dana može da im da hranu ili da je uskrati.
Nadjačaće u njemu onaj vuk koji dobija više hrane,

 

[neoplanta again]

Zatim dolaze na red OČEKIVANJA.
E, tu nastaje šta?
da vas čujem..
(ja sad ko učiteljica)

 

[The_Night_Hawk]

Pa šta nego razočaranje.
Ako imaš nerealno očekivanje...
A može i da ti se ispuni...e onda...
to već ne znam...moja se očekivanja nisu ispunila.
Ali dobro.
Bitno je ne biti ogorčen i besan.
Sa drugim osečanjima se lakše radi...

 

[Lagerta]

Zatim dolaze na red OČEKIVANJA.
E, tu nastaje šta?
da vas čujem..
(ja sad ko učiteljica)

Od sebe ili od drugih ? Od sebe uvek imam prevelika očekivanja a od drugih često nerealna.

 

[neoplanta again]

Očekivanja su najčešći uzrok razočarenja.
Očekivanje da se taj i taj ponaša kako mi mislimo da treba i da zaslužujemo - ćorsokak! I to čisti.

 

[Lagerta]

Kao što reče Duki, to ide sa iskustvom. Naučih da ne očekujem puno od drugih, lepše mi je da me iznenade nekim lepim gestom nego da me razočaraju .

 

[neoplanta again]

A očekivanje da nas drugi uvaže i odlikuju jer smo dobri i fini - zicer ćorsokak + udica za " kopčanje na leđa" .

 

[Lagerta]

Sve češće se te osobine kada je neko fin i dobar shvataju kao slabost . Društvo diktira neke druge modele ponašanja, cene se neke mane , dok se vrline smatraju slabostima, tako da imam utisak da je sve izokrenuto.

 

[The_Night_Hawk]

A očekivanje da nas drugi uvaže i odlikuju jer smo dobri i fini - zicer ćorsokak + udica za " kopčanje na leđa" .

Ja sam očekivao, srećom po mene, samo da me ne sapliču jer sam normalan.
Nije mi se ostvarilo.
Ali brzo sam shvatio da i drugi koji su kao ja prolaze slično iskustvo.
Na kraju sam odlučio da učinim ono što je moguče, i to mi je dovoljno,

 

[Duki Lu]

Negativne emocije: ogorčenost, ljutnja,
negativni stavovi, negativna uverenja...
treba otpuštati, vremenom- jedno po jedno.
Ne služe ničemu a šteta koju prave je ogromna.

Negativna osećanja neki ljudi jednostavno nose u sebi.
Malo teže im je da ' otpuste', možda mogu da usklade osećenja i situaciju, da budu pristojni.


Pravo 'otpuštanje' je lično naša percepcija koja nas čini mirnim i spokojnim bez bilo kakve reakcije stomaka(drugi mozak koji ne možeš kontrolisati).
Izvežbala sam sebe da ne mislim o sutrašnjim problemima, bez obzira kakvi su.
Rešavam trenutne, ako ih ima ako nema opuštena sam sasvim.
Ujutru pijem kafu opušteno, tek posle kafe pristupam rešavanju problema.
Ne dozvoljavam da mi se pravi haos u glavi, da me sputavaju ispreplitani problemi.
Tako funkcionišem poslednjih desetak godina.

Isto je i sa očekivinjima.
Može me sitnica veoma obradovati, nemam velika očekivanja.
Moj model ponašanja može se tumačiti kao ' izolovan slučaj' s obzirom da sam jako rano osnovala porodicu i već se sve postavilo na svoje mesto.

Imala sam i ja ' zbrkane misli', očekivanja, samo nisam imala iskustvo koje donosi red i mir, žao mi je što i u ranoj mladosti nisam imala ovu životnu filozofiju.