Priče Zdravke Evtimove: lektira savremene književnosti

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
124.554
Priče savremene bugarske književnice Zdravke Evtimove objedinjene u knjizi Perničke priče, objavljene su nedavno u izdanju Izdavačke kuće Heliks u prevodu Jasmine Jovanović.

„Slučajnost je znak koji ti pokazuje ispravan smer, devojko, ponavljala je majka i ujutro, i uveče, a ona svoje reči ne baca u vetar.“ Uvodna rečenica kratke priče pod nazivom Čudotvorac višestruka je paradigma onoga što predstavlja zbirka Perničke priče, bugarske autorke Zdravke Evtimove. Junaci i zbivanja u njenim pričama itekako su obeleženi slučajem ili slučajnostima, a autorka sama svoje reči nikako „ne baca u vetar“ jer njena svedena sintaksa govori daleko više od onoga što je napisano. Učitana značenja i poruke koje čitalac pronalazi u ovoj zbirci, nadmašuju sam tekst i u tome je njegova veličina i prvoklasnost.

2022-11-25-girl-unsplash.jpg


Perničke priče (u odličnom prevodu Jasmine Jovanović) novo je izdanje Izdavačke kuće Heliks. Kako stoji u jednom prikazu, ovo je „skriveni dragulj bugarske literature“. Evtimova je stvorila provokativan i sažet svet običnog bugarskog građanina, ali je u srž svog dela uplela i magijske elemente, sujeverje, praznoverje, veru i nadu. Mešajući tradicionalne bugarske folklorne motive i „bapske priče“ sa savremenim, modernim ili postmodernim načinom življenja, ona je prikazala i podcrtala važne ljudske borbe i strahovanja, iskrenost i veru u to da je svaki čovek u svojoj najdubljoj suštini dobar i plemenit. Sveprožimajuća, gorka i slatka istovremeno, ova zbirka čitaoce pogađa svojom duhovitošću, muzikalnošću, naivnošću, ali i dubokom tugom koja mestimično u njoj vlada.

Pernik je mesto rođenja autorke, mesto koje ju je odredilo na mnogo načina. U jednom intervjuu ona je izjavila da je svaka ulica u Perniku „priča za sebe“, i da ukoliko niste pisac, a svratite u Pernik, izvesno ćete to postati. Svako lice u tom malom gradu je razlog zbog kojeg ona piše svoje priče. „Do svakog lica koje vidite vam je stalo koliko i do vazduha koji udišete“, rekla je autorka. Stoga je Pernik zapravo protagonista ove zbirke, i ključni činilac svih sudbina koje su u njoj opisane.

Evtimova kroz suvu duhovitost, sarkazam i zdravu dozu skepticizma prikazuje likove smeštene u prelepu, ali siromašnu planinsku regiju; likove koji su zbog svog geografskog porekla usavršili raznorazne načine preživljavanja i borbe za puko ljudsko dostojanstvo. Osveživači sećanja, Klarinet, Olovke ili Kiselica su samo neke od priča koje ostavljaju gorak trag nakon čitanja. Zelenaši i batinaši, bivši supružnici, tučene žene, dužnici i siromašni sa bolesnom decom – sve su to likovi ovih snažnih i upečatljivih priča koje, ipak, u svom završetku ostavljaju nadu da će sutra koje dolazi biti pravednije, lakše i bolje.

U priči Olovke, Vasilka je žrtva nasilja koja fantazira o načinu osvete. Jedan pogled na usnulu suprugu u čoveku izaziva poriv da je doslovno ubije od batina. „Žena pored njega je spavala, njegova sopstvena žena. Bila je ružnija od smrti i njeno lice je, mada još uvek neostarelo, izgledalo naduveno, kao mleveno meso nagurano u najlonsku kesu mržnje.“ Ovaj opis žene je savršena ilustracija autorkinog stila. Kod Evtimove nema suvišnih prideva, nakićenih rečenica ili suvišne deskripcije. Njeni su opisi svedeni i umereni a efektni, hvataju samu suštinu i srž, bez okolišanja. Priča Olovke je egzemplarna i otvara još jednu važnu temu osim porodičnog nasilja – karakter ženskih likova koje autorka kreira.

Iako podjednako autentično piše u muškom kao i u ženskom rodu, kroz prvo ili treće lice, kao nepristrasni pripovedač, ženski likovi koje Evtimova oslikava i koji istupaju u svoje ime su, na izvestan način, najupečatljiviji i najžešći u svojim emocijama, istrajnostima, čežnjama, požudama. Pored Vasilke koja je izoštrila olovke i ušila ih u jastuk nasilnika kako bi se osvetila, tu je i Ana, koja se usudila da mimo volje svoje porodice zaprosi lokalnog majstora za automobile; prevarena žena koja ignoriše prevaru i mašta o svom životu posle razvoda; seljanka koja bi spavala sa bilo kim, ali u selu niko nije nje dostojan; Marija, prevoditeljka koja pati za svojom velikom ljubavi iz mladosti, iako je već udata za drugog čoveka i sa njim ima decu. Ono što je zajedničko svim ovim junakinjama je to što one svoj život preuzimaju u svoje ruke, ne prepuštaju se pasivno slučaju poput marioneta, već aktivno učestvuju u stvaranju sopstvene sudbine, osvete, ljubavi. Autorka je, čini se, želela da izbegne svojevrsne feminističke konotacije, a da ujedno ženskom čitaocu pošalje jasnu poruku da je svaka žena jaka dovoljno da se za sebe bori.

pernicke-price-1-691x1024.jpg


Evtimova je u velikoj meri duhovita autorka koja je usavršila jedinstvenu mešavinu humora i ozbiljnosti tema o kojima piše, neretko koketirajući sa magijskim realizmom ili fantastikom, kao u višestruko nagrađivanoj priči Vasil. Osim istaknutog elementa humora, pojedine priče su, nasuprot svom tonu, obeležene tugom i veoma dirljive. Svaka priča je jedinstvena i samostalna, zatvorena celina i mikrokosmos koji reprezentuje pojedinu ljudsku emociju, situaciju, ili pak celokupan život. Zadivljujuća i nezaboravna, bogata i brilijantna, zbirka Perničke priče je neizostavna lektira savremene književnosti.

Vanja Panić
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.