Quantcast

Price o psima

gost 129086

Buduća legenda
Poruka
27.242
Fotografija bolesnog psa koga vlasnik uspavljuje u jezeru držeći ga u naručju, osvojila srca miliona ljudi.

Pas nije samo ljubimac, pas se voli - on je dio porodice, ali za Džona Ungera njegov pas Čoep je i mnogo više od toga - on mu je sve!

Fotografiju koja je ovekovječila ljubav između čovjeka i psa i momenat kakav se rijetko viđa.

Džon je Čoepa našao i spasio dok je bio štene i od tada su nerazdvojni prijatelji. Čoep je u međuvremenu ostario i obolio od artritisa, a Džon čini sve da mu strarost učini ljepšom, a bol podnošljivijim.

Naime, Čoep, koji ima 19 godina, se razbolio od bolnog oblika artritisa i zbog toga ima problema sa spavanjem, ali je njegov gazda odlučan u tome da mu pomogne i olakša život.

Džon je našao izvor terapeutske vode na jezeru Supirior, gdje svakoga dana vodi Čoepa i drži ga u vodi koja je idealne temperature, jer pas jedino tako može da zaspi bez bola. Kada zaspi, Džon ga drži u naručju dokle god je to potrebno.
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
57.057
Italijanski hrt je najmanji, ima najvise 5 kg. Vrlo je nezan i sklon lomovima nogu, a neretko i vrata... Neko vreme sam razmisljala o kupovini, delovao mi je kao odlican dodatak uz moju dlakavicu. Mrze hladnocu i do perfekcije su usavrsili pokrivanje cebetom. To jos samo pincevi umeju tako da se zamotaju. :)

Na italijanskom se zovu Piccolo Leviero Italiano ( na nemackom imaju zapravo najlepshe
ime "Windspiel" u prevodu "igra vetra")

Cuveni pruski kralj Friedrich II ( ili der alte Fritz) ceo svoj zivot je proveo okruzen
ovim psima. S njima je jeo, sedeli su za stolom,spavao, u trenutku smrti su bili pored njega.
Pratili su ga u ratove,nisu se odvajali jedno od drugog. Volter je bio cest gost na dvoru
Friedricha Velikog, na dvoru se i govorio samo francuski ( a i psi su samo francuski znali),
Volter je bio malo iznenadjen da psi sede za stolom ;)

Zeleo je da bude i sahranjen s njima. Medjutim, njegovu zelju niko nije uzimao za ozbiljno,tako
da je sahranjen u crkvi u Potsdamu, kasnije za vreme WWII njegovi posmrtni ostaci prenose se
u drugi deo Nemacke jer je Berlin bombardovan, tek stotine godina kasnije, posle
ujedinjenja Nemacke, Helmuth Kohl organizuje da se najcuveniji nemacki kralj i sahrani
u svom dvorcu u bashti gde su nekada bili sahranjeni i svi njegovi psi.

Ko sada ode da poseti dvorac Sanssouci videce da ovaj veliki vojnik i strateg
ima samo jednu kamenu plocicu na svom grobu iste velicine kao i njegovi ljubimci.:heart:

Uvek je drzao govor kada je sahranjivao svog psa. Jednom prilikom je rekao sledece
kada je sahranjivao svoju voljenu kuju Thisbe 1783:

"Cudicete se da star covek kao sto sam ja moze tako da voli jedno malo psetance.
Thisbe me je pratila 14 godina, nismo se razdvajali .Nocu, kad nisam mogao da spavam,
lezala je pored mene ,gledajuci me nekim narocitim pogledom. Kao neki dobar covek.

Te njene ochi i njen pogled ne mogu da zaboravim"




 
Poslednja izmena:

vučji čopor

Legenda
Moderator
Poruka
50.039
Свака раса има неке легендарне псе.Једна од легенди за псе које зовемо Сибирски Хаскији је Того.Того је био годинама лидер у тиму Леонарда Сепале,такође легенде след дог спорта на Аљасци.Оштењен је Сепалином кенелу и отац му је био Спалин тадашњи лидер Суген који је водио победнички Сепалин тим три године за редом на чувеној трци All Alaska Sweepstakes 1915.,16.,i 17. када је трка и прекинута због рата.Того је био једино штене у леглу.Сепала је причао да је и као штене био мали, а и остао је ситан читавог живота.Човек коме га је Сепала дао га је вратио јер није мога да изађе на крај са њим.Сепала га је онда дао једној жени као кућног љубимца али је овај реовно кидао ланац или искакао кроз прозор и враћао се у свој кенел у Little Creek.Сепала га је онда решио да задржи код себе.Того је уживао што се вратио,али је био несносан,трчао би поред тима и уживао да скочи на пса који вуче,угризе за уво и побегне.
Спремајући се на пут за Dime Creek,сепала је оставио малог Тога у великом коралу који је имао ограду од преко два метра,и рекао раднику да га не пушта док он са запрегом не одамкне пар дана.Того ,потпуно непитично за њега,није показивао никакво разочарење и незадовољство што је остављен. Сутрадан ујутро када је упрегао псе и напусти камп у коме је ноћио,Сепала је приметио да му пси вуку свом снагом чим су избили на стазу.Помислио је да су нањушили јелена,а онда је видео да је нешто на стази и помислио да је лисица.Када је стигао до места имао је шта да види на стази је био Того са великом раздеротином на нози.Касније је сазнао да је Того у току ноћи покушао да побегне и да су га ујутро нашли како виси на огради .када су покшали да га скину и прегледају шта му је са ногом ,овај је скочио и отчао у шуму.
Сепала га је превио и наставио даље,али је Того и даље задиркивао псе у запрези,трчао испред и поред њих и гризао их.Немају ћи другог излаза Сепала му је ставио ам и упрегао заједно са одраслим псима.Несносно штене од 8 месеци ,које никада није презано,раном на нози се преобразило и почело да вуче каоодрастао пас са искуством.Већ у току дана је са последњег места у запрези(где се прежу почетници)стигао стагао до чела запреге и вукао поред лидера.Од тог пута па до краја живота Того је био Сепалин пас број 1.
 

vučji čopor

Legenda
Moderator
Poruka
50.039
Када је у зиму 1925.избила епидемија дифтерије у Ному и људи почели масовно да умиру,ораганизован је превоз серума псећим запрегама које су највећом брзином,као штафету предавале запаковани серум једна другој да би серум што пре стигао и Анкориџа до Нома.То су били поштари,трапери и људи који су иначе познавали добро свој крај ,тако да је свака запрега прелазила највећом брзином 60-70 миља и предавала пакет другој запрези.
У ному је ситуација била све гора,број оболелих се повећао рапидно.Сепала је решио да крене у сусрет носиоцима серума и пошао са два тима.Свој други тим и Машера Гунара Касона успут и без обзира на мећаву наставио са првим тимом на челу са Тогом .На неких 170 миља од Нма се срео и скоро мимоишао у мећави са тимом који је носио серум.Окренуо је псе и кренуо назад.Падала је ноћ и требало је проћи поново врло опасну деоницу од 43 миље преко леда (Norton Saund) Шактолика до Исак Поинта.Сигуран у Тога успео је да стигне до Иаск Поинта,направивиши тог дана 90.миља.Ујутро се време није побољшало и на савет једног старог Ескима је возио псе ближе обали,али је и тако прошао на свега пар метара метара од отворене воде.Следећег дана су он и његови пси стигли до села Чиник где је оставио свој други тим и Гунар Касон је са тим тимом донео серум у Ном.Мада су Сепала и Того превалили скоро 350 миља док су други тимови прелазили педесетак -шездесет миља,новинари су забележили Балта(другог Сепалиног лидера)као пса предводника тима који спасао Ном.Балто данас има споменик у Њујорку.
Ово је последња трка Тогоу јер је после ње остао хром до краја живота.
Данас се у спомен на ову "трку за живот",како је названа ова спасилачка мисија,одржава највећа трка у след дог спорту Идитарод(1150 миља од Анкориџа до Нома.
После смтри Тогово тело је препарирано у Peabody Museum на Јел Универзитету и изложено са другим чувеним псима.
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
57.057
Ima jos nekih spomenika cuvenim psima, ovekoveceni su u filmovima, ali i romanima,kasnije cu ja za Sibirce da ponovim jako poznatu pricu, ali sam ovu pricu
dobila na mail i posto sam ja na ivici placa, moram da je podelim sa vama, znam da cete me mrzeti zbog toga, ali mrzim i ja ove skotove od ljudi.

Prva nedelja: Danas punim nedelju dana. Kako je lepo biti deo ovog Sveta...

Prvi mesec: Majka se odlično stara o meni. Zaista je majka za primer...

Dva meseca: Danas su me odvojili od majke. Ona je bila veoma uznemirena zbog toga i ispratila me je tužnim pogledom. Nadam se da će moja nova ljudska porodica brinuti o meni toliko dobro kao ona.

Četiri meseca: Odrastao sam veoma brzo i sve mi privlači pažnju.U mojoj kući žive i mala deca koja su mi kao mlađa braća. Često se igramo, oni mene vuku za rep a ja ih u igri povremeno malo gricnem.

Pet meseci: Danas su vikali na mene. Gazdarica je ljuta pošto sam se ispiškio u kući ali mi nikad nisu rekli gde bi trebalo to da radim. Sada spavam u hodniku. To mi se nimalo ne dopada.

Osam meseci: Ja sam jedan veoma srećan pas! Imam toplinu doma, i osećam se veoma sigurno i zaštićeno...Mislim da me moja ljudska porodica zaista voli. Celo dvorište je moje pa ja često prevaziđem sebe kopajući zemlju kao što su to radili moji preci da bi sakrili hranu. Moji i ne pokušavaju da me nauče novim stvarima pa je verovatno ovo što radim sasvim u redu.

Dvanaest meseci: Danas punim godinu dana. Odrastao sam pas. Međutim moji vlasnici kažu da sam porastao više nego što su oni očekivali.
Kako li su samo ponosni na mene!

Trinaest meseci: Danas su me vezali. Skoro da nisam mogao ni da se mrdnem, na sunce kada mi je hladno ili u hlad kada je vrućina. Kažu da će da me posmatraju i da sam nezahvalan. Ništa ne razumem.

Petnaest meseci: Sve se promenilo... Drže me zaključanog na terasici. Jako sam usamljen. Moja porodica me više ne želi. Ponekad čak zaborave da sam žedan ili gladan. Kada pada kiša, nemam ni krov nad glavom.

Šesnaest meseci: Danas su me sklonili sa terase. Bio sam siguran da su mi sve oprostili da sam skakao od sreće. Rep mi radi kao navijen. Štaviše, mislio sam da me vode u šetnju!!! Krenuli smo u pravcu autoputa kada su odjednom zaustavili auto, otvorili vrata i izašli napolje. Bio sam srećan misleći da ćemo ceo dan provesti u prirodi. Ne shvatam zašto su naglo zatvorili vrata i otišli. Stanite!!! Lajao sam! Bili su me zaboravili...Trčao sam za automobilom iz sve snage. Moja tuga je rasla kako sam ostajao bez daha a oni ubrzavali...Na kraju sam shvatio šta se desilo... Napustili su me.

Sedamnaest meseci: Uzalud tražim put kući, sâm i napušten. Lutajući tako, naišao sam i na neke dobre ljude koji su se sažalili na mene i dali mi nešto hrane. Očima im pokazujem zahvalnost iz dubine duše. Nadam se da će me usvojiti, bio bih poslušan kao nikada do tada!!! Nažalost oni samo sležu ramenima i kažu nešto kao - jadan mali, verovatno se izgubio.....

Osamnaest meseci: Pre neki dan sam prolazio pored škole i video mnoštvo dece nalik mojoj braći iz porodice. Prišao sam im bliže a jedna grupica je počela da me gađa kamenjem, glasno se smejući. Takmičili su se ko će me preciznije pogoditi. Jedan kamen me je pogodio pravo u oko i od tada više ne vidim na njega.

Devetnaest meseci: Neverovatno! Kada sam lepše izgledao, ljudi bi se i sažalili na mene. Sada sam veoma slab i izgledam užasno. Izgubio sam jedno oko i ljudi me teraju kada pokušam da se odmorim u njihovoj blizini.

Dvadeset meseci: Jedva se krećem. Danas su me kola udarila kada sam pokušao da pređem ulicu. Bio sam na pešačkom prelazu. Nikada neću zaboraviti zadovoljan izraz lica vozača koji me udario. Bolje da me na mestu ubio. Ovako mi je samo slomio zadnje noge! Bol je neizdrživ! Noge me ne drže. Jedva sam se dovukao do trave pored puta. Deset dana sam bio na suncu, kiši i hladnoći bez imalo vode i hrane. Nisam više u stanju da se pomerim. Sve me mnogo boli. Nalazim se na veoma vlažnom mestu i čini mi se da i dlaka počinje da mi opada. Neki prolaznici se prave da me ne vide, dok drugi govore jedni drugima da ne prilaze.


***

Skoro da sam bez svesti ali sam nekom unutrašnjom snagom uspeo da otvorim oči. Njen topli glas me probudio. "Jadni mala kuco, kako su te to ostavili". Sa njom je bio i jedan čovek u belom koji me pogledao izbliza i rekao: "Žao mi je, ali ne možemo ga spasiti. Najbolje da mu skratimo muke". Devojka je pristala dok su joj suze išle niz lice. Uspeo sam nekako da pomerim rep, pogledam je i zahvalim joj se što mi je pomogla da konačno pronađem mir.

U momentu dok sam osećao sitni ubod igle, pre nego što sam pao u večni san, pomislih:- Zašto sam se uopšte rodio kada me niko nije želeo?
 

vučji čopor

Legenda
Moderator
Poruka
50.039
Нећемо те мрзети,мада си нас све довела до тог стања у коме си,бар ће мо то сећање поделити.
прича је страшна и бескракно истинита.Ништа тако не говори о обесчовечењу као однос према животињама.
 

Milan od Gruze

Buduća legenda
Poruka
40.434
Evo jedne price koju sam nasao na netu:
Kao dijabetičar, povremeno imam hipoglikemije
(nizak nivo šećera u krvi) i već godinama, oduvek, kada se to desi u
toku noći, moja Sara uđe u moju sobu (još kao mala je naučila sama da
otvara vrata pa može da uđe u bilo koju prostoriju u kući i dvorištu)
njuši me i gura glavom da bih se probudila. Na TV-u sam videla
nekoliko reportaža o takvim psima, ali u mom slučaju, to nije išlo
dalje od porodice jer smo sve nekako prihvatali "zdravo za gotovo".
Moji roditelji su, štaviše, takvo njeno ponašanje pripisivali slučaju.
Događaj od pre dve godine, uverio ih je, konačno, da ona zna kada neko
od nas nije dobro. Tata je, naime, 7. maja 2009. godine, oko tri
popodne, baš neposredno pošto je mama otišla na posao, pretrpeo
moždani udar. Bio je sam u kući i u pokušaju da nađe telefon, pao u
hodniku. Sara je dotrčala sa dvorišta, počela da ga njuši i liže po
licu, da cvili. Ne znam da li joj je to bila namera, tek, održala ga
je pri svesti, što je krucijalni momenat. Tata ju je uhvatio za
ogrlicu i ona ga je izvukla napolje, na terasu. Tada je počela da
laje, zavija i cvili kao nikad do tada, da na taj način doziva
komšiju. Komšija (Pera) je, pošto već poznaje njen lavež, pretpostavio
da nešto nije u redu, došao i pozvao Hitnu pomoć. Tata je za manje od
sat vremena bio na Urgentnom centru pod terapijom. Lekar je rekao da
mu je to što je ostao pri svesti i što je terapiju primio za menje od
sata spasilo život. Da nije bilo Sare, prva osoba koja bi ga našla
bila bi mama, i to oko ponoći. Ni sada mi nije jasno kako je znala
šta treba da uradi.
 

gost 129086

Buduća legenda
Poruka
27.242
Pogledajte prilog 255078

Čovjeku starom 70 i kusur godina koji se cijelog života bavio stočarstvom, tačnije ovčarstvom, država odluči da pomogne u dodjeli penzije koja bi mu bila dovoljna da preživi.
Jedna novinarka ga je tom prilikom zamolila da joj ispriča jedan dio svog života koji nikad neće zaboraviti, i koji mu je ostao i ostaće u sjećanju za života.Starac započe priču: “Bilo mi je 20 i neka kad sam naišao na kuče u šumi uzeo ga sebi i prisvojio. Prolazili su mjeseci i komšije mi počeše govoriti da sve više liči na vučicu i da je se trebam riješiti. Bio sam mlad i nisam nikoga htio slušati, bila mi je privržena, gdje god da sam išao išla bi sa mnom i čekala me. I prošle su i godine…Jednog dana kad sam bio malo prilegao kroz san sam čuo neku buku, režanje i cviljenje, dok sam došao sebi i ustao, sve je utihnulo, izašao sam napolje i ugledao čitavo stado ovaca poklano, a vučica sva u krvi sjedi i gleda pravo ka meni malo od straha malo od bijesa. Utrčao sam u kuću, uzeo pušku i ubio je na licu mjesta.
Nisam znao šta da radim sa ovcama pa sam pozvao komšije da ih odnesu dok se meso još nije ukvarilo i usmrdilo.

Sklanjanjem ovaca, među njima smo pronašli tri zaklana odrasla vuka i tek tad sam shvatio šta sam uradio.
 

vučji čopor

Legenda
Moderator
Poruka
50.039
Pogledajte prilog 255078

Čovjeku starom 70 i kusur godina koji se cijelog života bavio stočarstvom, tačnije ovčarstvom, država odluči da pomogne u dodjeli penzije koja bi mu bila dovoljna da preživi.
Jedna novinarka ga je tom prilikom zamolila da joj ispriča jedan dio svog života koji nikad neće zaboraviti, i koji mu je ostao i ostaće u sjećanju za života.Starac započe priču: “Bilo mi je 20 i neka kad sam naišao na kuče u šumi uzeo ga sebi i prisvojio. Prolazili su mjeseci i komšije mi počeše govoriti da sve više liči na vučicu i da je se trebam riješiti. Bio sam mlad i nisam nikoga htio slušati, bila mi je privržena, gdje god da sam išao išla bi sa mnom i čekala me. I prošle su i godine…Jednog dana kad sam bio malo prilegao kroz san sam čuo neku buku, režanje i cviljenje, dok sam došao sebi i ustao, sve je utihnulo, izašao sam napolje i ugledao čitavo stado ovaca poklano, a vučica sva u krvi sjedi i gleda pravo ka meni malo od straha malo od bijesa. Utrčao sam u kuću, uzeo pušku i ubio je na licu mjesta.
Nisam znao šta da radim sa ovcama pa sam pozvao komšije da ih odnesu dok se meso još nije ukvarilo i usmrdilo.

Sklanjanjem ovaca, među njima smo pronašli tri zaklana odrasla vuka i tek tad sam shvatio šta sam uradio.
Није схватио са ким живи.То је био туђ чопор а он је био њен чопор.Отао је сам.
 

FataMorgen

Legenda
Moderator
Poruka
57.137
Đorđe Stefanović (46) iz Lazarevca pronađen je smrznut u subotu ujutru, na 400 metara od svoje kuće. Pored njega je pronađeno telo i njegovog psa koji ni na ciči zimi nije hteo da ostavi mrtvog gazdu.

Sa gazdom i u smrt

Pored Đorđa Stefanovića je pronađen i pas, koji je, sudeći po tragovima u snegu, cele noći kružio oko svog gazde i na kraju, kada je iznemogao, legao i uginuo pored njega!

:sad2:
 

Utah

Elita
Banovan
Poruka
19.509
Evo i jedna pesma
FIFI

Ovaj cas, ovaj cas
jedan pas,
na uzici od svile,
sa noktima od lila,
s masnicom od tila
prolazi kraj nas.

Jedna zena stara
sa njim razgovara:

- Fifi, gledaj pravo,
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi drvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, masnu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njusi.
Fifi, gore usi.
Fifi, ti znas ko si.
Fifi, ne prkosi.
Fifi, jezik nize.
Fifi, hodi blize.
Fifi, ne skakuci.
Fifi, sad ces kuci|

Tako Fifi zivi
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa masnom od tila,
Tako zena stara,
sa njim razgovara.
Tako ovaj cas
prodjose kraj nas.
 

mimi's mom

Buduća legenda
Poruka
32.800
Pas je upozorio roditelje da im dadilja zlostavlja sedmomesecnog sina. http://www.care2.com/causes/dog-alerts-parents-babysitter-hurting-child.html

Jedna porodica iz Juzne Karoline ne moze da zahvali dovoljno svom psu sto je cuvao njihovog sedmomesecnog sina po menu Fin. Bendzamin i Houp Dzordan kazu da ih je pas upozorio na mogucnost da 22-godisnja Aleksis Kan, dadilja koju su unajmili da cuva Fina, zlostavlja decaka, kako navode Vesti u 5 http://www.live5news.com/story/2339...t-baby-abuser-hidden-tape-leads-to-confession

Posto su se preselili u Carlston prosle godine, Dzordanovi su angazovali Kanovu da cuva Fina. Provera kod prethodnih poslodavaca nije odavala nikakve razloge za brigu.

Proslo je 5 meseci tokom kojih je Bendzamin Dzordan primetio da je, kad se Kanova pojavi u njihovoj kuci, njihov porodicni pas (koga vesti ne imenuju) postajao "vrlo zastitnicki nastrojen" prema malon Finu. Pas je postao vrlo agresivan prema Kanovoj, do te mere da su Dzordan i njegova zena morali fizicki da ga obuzdavaju da je ne napadne.

Zbunjen ovim ponasanjem, Dzordan je stavio iPhone ispod kauca da bi otkrio sta se tacno desava dok su oni na poslu a Kanova u njihovoj kuci sa Finom. Ono sto su culi, otkrilo je da Kanova zlostavlja njihovog sina, kako kaze Dzordan:

"Pocelo je samo cudnim zvucima. Onda se culo pljuskanje i kako njegov plac prelazi iz dozivajuceg u bolni. Zeleo sam samo da udjem u snimak, vratim vreme i i uzmem ga u narucje.

Samo saznanje da smo 5 meseci predavali dete monstrumu, bez znanja sta se desava u nasoj kuci tog dana..."

Nekoliko nedelja kasnije, Kanovu je uhapsila gradska policija Carlstona. Priznala je svoj zlocin i proslog ponedeljka je osudjena na jednu do tri godine u zatvoru. Kao deo njene kazne, njeno ime mora da bude upisano u registar zlostavljaca dece, sto znaci da vise nikad nece moci da radi sa decom.

Dzordanovi kazu za Vesti u 5 da se Fin oporavio od zlostavljanja koje je pretrpeo. Svakako su i vise nego zahvalni svom psu, kao sto Dzordan i navodi:

"Da nas pas nije upozorio na problem, da instinkti moje zene nisu presudili da nesto treba da preduzmemo, Fin je mogao da bude jedno od one dece koju su ubile dadilje. Nikad se ne zna."

I zaista, nikad se ne zna. Roditelji, i svi oni koji brinu o nekom starijem i/ili nepokretnom, suocavaju se sa istmim brigama o potencijalnom zlostavljanju od strane bas one osobe kojoj je poverena briga o nasim ranjivim clanovima porodice. Upravo zbog takvih briga su prosle godine otkako smo moj muz i ja ostavili naseg autisticnog sina Carlija da se neko drugi brine o njemu.

Neke porodice koriste bejbi-alarme, sigurnosne ili online kamere. U avgustu je zabelezeno da je jedan od tih uredjaja hakovan i onda je jedan od hakera urlao gadosti malenoj devojcici. To bi bio dokaz da tehnologija tog tipa nije otporna na budale.

Kao sto je pas porodice Dzordan pokazao svojim naporima da zastiti Fina, postoje dobri razlozi zasto psi, bilo sluzbeni i terapijski ili obicni kucni ljubimci-clanovi porodice, imaju reputaciju covekovog najboljeg prijatelja.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.